Mlada Partizanka sta slusas od muzike_
Masnoća u tiganju koja ne može da se omaže parčetom hleba.
Parče hleba debljine četiri parčeta hleba. Većina baba na selu će je tako odseći. Nije utvrdjeno da li je razlog taj što je mrzi da stalno seče, ili joj je lekar preporučio da uz obrok pojede jednu krišku hleba, pa tako i sluša savet i nije gladna.
Ja sad kao jedan bedni duplikat, iako sasvim pristojno složen, ne mogu baš reći kada se to desilo ali mislim da je bilo one treće noći po Novoj godini ili tri noći pre, ne znam, al znam da ga je votka očistila do kraja, mada nije ona kriva, bila je samo pista, pomagač, i vodič i tada je transcedencija mogla lagano da se obavi negde u progradskim njivama, na ničijoj zemlji, koje ni u katastru, volšebno, nema. Tu se to obavilo, čim se šuma sikamora razišla, nad gradom blizanačkog imena, među smrznutim granjem i tvrdom zemljom pod Velikim i Malim kolima koja su se okretala i jurila jedno drugo - ah veseli medvedi, pa su odjednom zastali, stresli se i ogolili u dva pauka grdna: pauk veliki ženka i pauk manji mužjak koji se koprca u njenom smrtnom zagrljaju i trese zvezde sa sebe, malobrojne, zglobove, u ropcu, dok ne ostane da visi u njenim čeljustima ispražnjeno sazvežđe i medveđa koža.
I sve je posle nestalo samo ostade da titra isprekidana granica malooznačenosti u nekom nebljom primitivnom fotošopu - undo opcija onemogućena - nego samo bledi nestalošću ta ljuštura, prazna košuljica ostala iza te kratke i grozne igre.
E tada se nešto desilo i ovde dole, ali ja kao jedan, ajmo reći, beležnik, pogled osvešćen, programčić ostavljen da završi neke birokratske poslove koji se tiču buđenja, uspavljivanja i ulupavanja preostalih 18000 do 19000 okretaja oko svoje ose to ne mogu opisati, samo znam da je bilo grozno i ogromno i ne do bog nikom a daje ga svakom, zlobnik.
Nekao sam sišao u grad, pomalo iscepan, prljav, iscprljen i teturav, sreo sam davnog druga kojeg posle toga uopšte nisam viđao: on je bio kivan na nekog i stalno je ponavljao a jebem ti, ne sme čovek ni da se napije, jebem ti život, jebem ti sve, šta je ostalo čoveku, jebem ti život, kapirao sam da teši možda mene pošto ko zna kako sam jadno izgledao, mada je meni već tad bilo svejedno, čak mi je bilo i smešno i drago da gledam to njegovo psovanje i prenemaganje.
Posle se votka vratila po poslednji trzaj pa sam hteo nešto da bacim u potok, neki trokraki predmet, kao amajliju neku, znam da smo se malo rvali i ubeđivali i nekako me je sprečio i tutnuo to nazad u grudi, tu poslednju kartu.
- Ah gde je nestao onaj veseli zbunjeni seoski đak svjetlokosi i očiju plavih?
- Ne znam, pogrešnog čoveka, da ne kažem projekciju pitaš, mada razumem otprilike o čemu govoriš, mogu donekle da shvatim ali tek ovlaš i dodirom... Uostalom nije loše ni ovde da ti kažem, u ovom limbu – ja to tako kapiram, nisi gladan, nisi žedan, sve je manje-više ok, samo što shvataš da je to manje-više ustvari užas jedan neopisiv... Probaj sa nekim Brankovim mostom, ja sam drugoj feli dodeljen, ovim mirnim gasiocima, taj tvoj je roknuo u beton čini mi se, pre neki tries godina...
Imaš sreće, ti primerci se više cene...
Уклапање свих сфера живота и деловања у концепт коју будућност носи са собом. Брз напредак технологије ће да допринесе оваквој ситуацији јер је развијање нових дела неког новог Стив Џобса обрнуто сразмерно "потражњи" за људским додиром.
Pahomije calling...
Жена: Рајкоооооо, зове поп Пахомије!
Муж: Па, јави се. Сигурно хоће да свети водицу.
Answer with video... (клик)
Поп: Цвето, је л' ме видиш?
Жена: Видим.
Поп: Где је Рајко?
Жена: Ево га, иде.
Муж: Деси Пахо, како попадија? :маше у камеру:
Поп: Ено је, на твитеру. Него, да почнемо?
Муж: Деца још спавају. Како ћемо без њих?
Поп: Буди децу и полећемо.
Муж: Срееееееетене... Иваааааааана... Да сте овде за пет минута!
(након пет минута)
Муж: Почињи, Пахо, сви смо ту.
Поп: Тако! Окупите се око монитора и пратите овамо.
...Састали смо се, браћо и сестре, да се сетимо тврде славе часне и небесне: Господа Бога, свете Живоначалне, Једносушне и Неразделне Тројице: Оца и Сина и Светога Духа, Највећег Имена и славе која може да поможе.
Поп: Тоето!
Муж: А како да ти платимо?
Поп: На жиро рачун. Ај шаљем ти га на мејл.
Муж: Ае. Уздравље. (црвена слушалица)
Drugim rečima aj ti lepo na krstaricu pa tamo piši gluposti. Ovakvim članovima pod hitno je potrebna ili vukajlizacija, ili ban . Nema drugog.
Em što bombarduju sajt glupostima, em što dele minuse na definicije koje im nisu smešne.
Pohvala,koja se koristi kada pojedinac ima stvarno dobar interntet zbog kojeg se dogode i neocekivane stvari.
Marko:E Nikola ajde na CS imamo cw u 16:00.
Nikola u 15:00: E sad palim CS,da se zagrejem pre 16:00.
Marko:Aj.
Marko u 15:55:Kretenu gde si?
Nikola u 15:58,na CS chatu:E tek sam se sad ulogovao,bagovao mi net.
Marko u 16:00: Ajj sad da ih trpamo!
16:02,player H&RNikola je kickovan zbog previsokog pinga.
Uteha kada ste gladni, a u kuhinji nađete okrajak hleba, dva paradajza i parče sira.
Monolog
-Dobro šta, pojedem malo hleba, sir, paradajzčić...Letnje jelo.Bolje to nego da se natovim po ovoj vrućini pa da sanjam kako me trajno banovali na Vukajliji.
Nezvanična himna migranata.
Modifikacija srpskih političara latinske politike "hleba i igara".
Hleba nema ni na vidiku, ali zato su tu farme, velika braća, grand parade i ostali brain washing...
Izreka Ko čeka, taj dočeka prilagodjena realnom stanju u nasim domovima zdravlja.
Ne uživa. Pogotovo ako povraća u kolima.
Dzentlmensko-domacinska-3G fraza kojom se jednom recenicom opisuje zenska persona i njene moralne/fizicke ( ili obe ) osobine i iskazuje doza odbojnosti prema istoj.
Madlen Olbrajt
Period zivota koji se zavrsava kada pocnete jesti koricu od hleba.
Mama: ajde sine usisaj svoju sobu,nisi vise mali
Sin: ali mama jesam.. jos se igram
Mama: nisi,nisi.. i koricu od hleba si poceo da jedes.. usisivac ti je u ostavi desno
U davna vremena, ultimativna muška kapara na ženski polni organ, da ne kažem, "najdžentlmenskiji mogući potez" koji je jedan muški primerak bio u mogućnosti dizvede u ne-noćnoj interakciji sa jednom damom, da ne kažem, "manje dlakavom predstavnicom ljudske rase". Nesebični čin ukazivanja poštovanja prema narečenoj vlasnici vulve - nastao negde u vremenskom kontinuumu oko Renesanse i muške epifanije da ne moraš, fazon, jednu ženu da SILUJEŠ kako bi im'o snošaj sa njom ili dideš u javnu kuću u istoj nameri a samo da bi kasnije rikn'o od sifilisa u 21-oj godini života - koji je izumr'o sa seksualnom revolucijom, a preciznije, na dan kada su žene po DRUGI PUT izašle da glasaju. Ono - prvi put, jebote, niko nije verovao šta se događa i to...
Elem, ovaj nekada umnogome nehigijenski potez, danas je prisutan isključivo kao već do jaja izanđala šovinistička fora u crtanim filmova kategorije Draguljčeta, Viteza Koje & Duška Dugouška i američkim filmovima "Đ" produkcije, gde nesluteće žensko čeljade propadne kroz naslovni ogrtač ili jaknu iako se to nedvosmisleno protivi svim poznatim i nepoznatim zakonima fizike.
Šta? Kao, nisi mogla da ideš okolo, je l'?
1573 god., oblast jebenog Jorkšira...
- Hoćete li mi pomoći da izađem iz kočije, ser Lohnese?
- Da, naravno, milejdi! Prihvatite moju ruku...
- Hval...Ah, kakva grozna bara podno nogu mojih, to je naprosto užas!!!
- Ništa ne brinite, milejdi, ja ću vas spasiti! :svuš, svuš, rk! satenskim ogrtačem u tobla sa svinjskom crkotinom u poodmakloj fazi raspadanja:
- Ah, ser Lohnese, vi ste takav džentlmen...'Biste li pošli sa mnom unutra na jednu zasluženu eksploataciju mog analnog otvora?
1893 god., jebena oblast Londona, Engleska...
- Gospodine, hoćete li mi, molim vas, pomoći sa ovim paketom? Bojim se da je pretežak za mene, hihi...
- Ne možeš da nosiš paket al' zato možeš da glasaš, a?! DABOGDA TE ZAKL'O DŽEK TRBOSEK, ŠČULA!!!
2014 god., oblast Rijada, jebena Saudijska Arabija...
- Amina, 'ajde lezi...
- Ali, Rahime, danas nije red na men...
- Ma, ne kažem ti zbog toga nego hoću duzmem neki DVD sa police...
- Aaaaa, dobro onda...
Trijumfalan početak kraja života dojučerašnjih drugara iz klupe. Nije ni biro za svakoga.
Kada namazana pašteta u svojoj zapremini sadrži tačku udaljenu 1mm od parčeta hleba na kome se nalazi, gde je parče hleba deblje od 1cm.
Ko se pronađe, nema pravo da se žali na studentski život.
Skola u kojoj ne sija sunce, a vala i Bog je zaboravio u svakom pogledu, oni srecnici sto su imali srece da odu iz nje ne zele da je vide nikad u zivotu, a oni jos srecniji ne znaju da postoji. Pravna, sta?
Direktor otisao u zatvor jer je jeo leba preko pogace.
Poslati onoga sa suprotne strane stola tamo gde mu je mesto, uglavnom posle uzimanja mere. Što se širio - širio se, a i dosta je bilo. Duvao je, duvao, pa se potom izduvao. Tražio 'leba preko pogače, pa dobio šipak. Sada i u jogurt duva, za svaki slučaj.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.