Modifikovana verzija rimske izreke kojom se vode zavisnici od opijata.
A i one babe što štrikaju po ceo dan.
Metafora političke volje koja upravlja narodom. Neki vole levi okrajak, neki vole desni okrajak, većina ćapa po centru pa šta uhvati. Jednima je draga korica, drugi vole mekanu sredinu, naročito ako mogu da je umoče u saft od neke plemenite životinje.
Narodu je svejedno, samo da je vekna i da nije skupa.
Često viđena pojava kod studenata koji se hrane u menzi.
Prva kriška će sigurno biti pojedena, ostale su tu za ne-daj-bože, ako prva nije dovoljna, dok poslednja uvek služi kao podmetač. Ko zna kako oni peru te poslužavnike...
Raditi isti posao kao neko.
A: Zdravo kolega.
B: Kakav bre kolega, kradeš mi hljeb iz usta', ajde marš odavde, stoko jedna!
radi se na dan kolokvijuma, ispita ili sta se vec polaze, a sve kao posledica nedostatka vremena. Obicno se navije sat tako da zvoni u 1 ali onda, aj jos sat vemena "cisto da odmorniji krenem da ucim"....
nakon tih sat ide jos sat, pa jos sat, pa na kraju ucenje u 2 se svodi na ucenje od 10, a jedino sto ste radili preko noci je bilo budjenje na svakih sat i pomeranje alarma
Izgnanik. Čudak. Stranac.
Plod neke misteriozne krošnje, koji se igrom slučaja našao na ovom podneblju, neshvaćen od okoline koja je srazmerno nepojmljiva njemu. Alijenizovani primerak, nesposoban za koegzistenciju sa drugima. Odbačen poput kineskog prezervativa u afričkim zemljama, sam u igri sa svojim bizarnim dejstvovanjima.
Individualnost, ali ne ona poželjna, već ogavna, nakaradna, je obeležje ovog asocijalnog prekršioca iole normalnih kodova prihvaćenih ekspresija bitisanja. Slepi putnik na brodu koji plovi suprotno od obale kojoj se namerio.
-Kako bilo sinoć, bate?
-Ma, ne pitaj, sjeba nam provod onaj Duletov ortak, popi čovek pola flajke na eks čim smo stigli, jedva smo ga osvestili.
-Pa, gde njega vodiste, dečko je u nekom drugom svetu, sećam se kad smo barili one dve radodajke sa Bubnja, i baš kad smo ih doveli do vlaženja, upade čo'ek u sobu, da pita treba li nam još neki disk sa Džibonijevim pesmama, il' da ga nosi kući.
-Znam, ali žao nam ga bilo, svi ga kuliraju.
-Ma, kakvi kurac žao, dečko, bre, jede bez 'leba, nije to bez razloga.
Veoma jak koktel, koji vam nude osobe sa kojima ste se nasli u konfliktu. Može izazvati bolne nuspojave ako ga popijete u većim količinama.
Dečko, oćeš da popiješ preko pičke?
Osnovni moto i potrebe prosečnog studenta u Srbiji
Običaj iza kog se, zapravo, krije šovinistički stav. Naime, veruje se da ako se prag pređe desnom nogom, onda to donosi sreću. Ali, po verovanju većine naroda, mlada je obično zanesena emocijama nakon venčanja, pa može da pogreši i da uđe levom nogom, što, očigledno, donosi nesreću. Zato se neki mladoženja setio, da bolje on prenese mladu preko praga, nego da ona sama uđe i od tad se vuče ovaj običaj.
Ono zbog čega neko guli dupe da bi to zaradio. Mahom se ovaj termin pojavljuje u hiperboličkim pričama starije populacije. Ironično, većina današnje dece tu koru baca, jer jebiga, komplikovano je žvakati nešto 2 minuta duže.
Derište - Kevo napravi mi sendvič i skini koru obavezno.
Ćale - Ček, ček, šta to reče?
Majka - Ma pusti dete, lakše mu tako da jede. Evo sad ću ja brzo skinuti koricu.
Ćale - Ma neka, skinući ja, al` kaiš. Pa ja sam u njegovim godinama za koru `leba čuv`o ovce na -30!
Odgovor svake babe na recenicu "nisam gladan"!
Prema bakama, merilo buduće ličnosti.
-Vidi kako ovaj Jocin sin grabi sredinu, taj će da bude raznaženko, oće samo meko i lepo da mu je u životu, da mu sve glatko klizi, a ćerka mu bira koru, ona će da voli malo i da se pomuči da nešto dobije u životu...
-Pa šta će jadna drugo da jede kad joj on pojede svu sredinu?
Pola kile hleba.
Sportski susreti radnika pekarske industrije.
Radnja kojoj pribegavamo kada nam se ćefne negde da odemo, ali bez ikakve prethodne pripreme i sredstava za to putešestvije.
- Brate, rešio sam , još da zveknemo po ovo pivo i idem. Idem brate u Južnu Afriku.
- Pa ti si lud, de ćes, s čim ćes, šta ćes, kako?
- Lako brate, bacim kurac preko ramena i odo', peške...- Eee, idemo na more!
- Pa nemamo , para ... a deca?
- Ma, šta nemamo para, kakva deca, ja kurac preko ramena, ti pičku pod mišku, ionako ih ne koristimo po ovoj vrućini, i odosmo.
Ustaneš ujutru, vi'š kintu na stolu za hleb silaziš do pekarice i kupuješ isti. Dok izlaziš iz pekare otkidaš guz i dok je još onako domaćinski topao i hrskav jedeš ga i bezbrižno se vraćaš gajbi. Dok jedeš taj guz hleba svet prestaje da se okreće, nemaš nikakvih problema i boli te kita da li ćeš da zakasniš bilo gde ili da uradiš bilo šta. U tom trenutku ništa nije bitno sem to parče sreće koje uvek vrati u detinjstvo i vreme kada te je boleo kurac za sve.
Mir i spokoj jebeš mi sve !
Omiljeno jelo naših političara koje im je baba spremala. Uz dodatak tucane paprike na dve takve kriške, mogli su da ujutro isteraju krave na ispašu i negde ih pred sumrak vrate polusiti.
Ja sam bre odraso na lebu, masti, alevoj i krtoli, pa vidji, šta mi fali?
Uvod u popodnevnu porodičnu svađu.
