Engleski naziv je "The dark ages", što mnogo više objašnjava
suštinu.
U principu, glavnina ljudske istorije, sa veoma
kratkim i nepravilnim prekidima od kojih se poslednji
završio 70-ih godina prošlog veka.
Prevashodno se misli na kulturu i nauku, dok se klanica
nikad nije zaustavljala što se nedužnih žrtava tiče.
Teško da je ikada postojao antipod, nešto kao "The Light Ages!"
Samo kratkotrajni uzleti uma, po preskupu cenu.

Mahom školska manifestacija. Određenim povodom se sakupi probrana ekipa i nešto odglumi, izdeklamuje, te možete gledati dečicu kako istim jednoličnim tonom gledajući u vis pričaju unapred pripremljeno. U principu, rekreativnog je karaktera jer ne utiče ni na šta. Može skoro svako učestvovati i bez obzira kako se tu pokažete, ni na koji način se nećete ovajditi. Samo lepa, prijatna za oko zanimacija za publiku i učesnike.

Šiptarski reper sa debilskom facom rodjen 1986 godine u Preševu pod imenom Arian Agushi, poznat po tome što ima desetine identičnih pesama i spotova. Tekstovi su mu u principu nabrajanje gradova i sela na teritoriji zamišljene "Velike Albanije" (samo u svakoj pesmi drugačijim redosledom) i boraca OVK, a spotovi su panorama Prištine i Tirane i pomenuti Arian kako u uniformi OVK puca na 3 bilmeza obučena u uniforme srpske policije.

Gramatički savršeno nema nikakvo značenje. Izraz je nastao u nameri da izgovoriš "ćao" i "zdravo" istovremeno, ujednako izgovarajući to, misliš da si jako zanimljiv, da ne kažem duhovit.
U principu to je izraz koji ćemo iskoristiti, da se nekom javimo u prolazu i pozdravimo ga. Nećemo reći "ćao zdravo" jer to je veoma nervozno, da ne kažem nadrkano, a "dobar dan" je previše kulturno.

Četiri vrlo prosečna lika. Uvek su zajedno u nekoj kafani ili džungli, neretko i pokvarenom avionu gde fali jedan padobran. U principu vrlo kulturni i pošteni, prosečni, vole sve što vole mladi, pomalo naivni. Ostali bi potpuno nezapaženi, da nije njihovog drugara Srbina, Bosanca, Hrvata ili već Balkanca po izboru, koga baš i ne vole zato što se kurči i uvek ima neki zajeban komentar. Neretko ih i sve zajebe u svoju korist. Ali svejedno iz naivnosti često provode vreme sa ovima, te se njihove dogodovštine prepričavaju po narodu.

Čovek koji je dozivljava katarzu svakim treptajem oka. U njegovom rečniku ne postoji reč "slučajnost". Zna sve tajne od prečnika kuglice u hemijskoj olovci pa do broja dlaka na faraonovim testisima. Može dokazati i da ptica koja vas okenja u rame da je i ona strani plaćenik i borac za uzdizanje novog svetskog poretka. Slušajući njega, dovodite sebe u stalan vrlog neopevanih gluposti koje nastaju po principu povezivanja činjenica sa relevantnim glupostima.

Nema veze što je alkos, neradnik, počesto u stanju da, iz ličnog nezadovoljstva sopstvenim životom, s vremena na vreme da i po koju vaspitnu ženi ili običan analfabeta, živ čovek- mrtav kurac, itd... Ali je MOJ izbor i baš zbog toga je najbolji. Uvodna replika na ničim izazvane reči hvale upućene na račun njenog „dragog“ i to obavezno drugoj ženi. Po dečijem principu: moja lutka je lepša i bolja od tvoje.

Karakteristika ovog stila je, da se ima nesto medju nogama tokom spavanja. To moze biti jastuk, cebe, jorgan... ali je najlepse kad je tu zenska osoba. Tad se osecas kao pravi jahac.

To je kafić u kome niko ne pije...

Totalni nejebač.

Veoma često korišćena fraza u Srba. Organ, po kome fraza dobija na značenju, u principu nikad, ili vrlo retko boli. Fraza, koju neretko koriste i žene, koje taj bol nikako nisu mogle ni da osete. Fraza se koristi u nebrojanu mnogo slučajeva. Najčešći su u negaciji nečega - "Ajd mi dodaj ono" - odgovor "Oću boli me kurac!" ili pak ukoliko se nešto zabrlja fraza stvara prividni duševni mir "ma boli me kurac".

Dečija pesmica sa gej prizvukom koja objašnjava kako se neki zadihani Iva zakačio u vozić sa čak sedmoricom drugova. On je, kao potpuni pasivac i dupedavac, bio lokomotiva dok su ostali istovremeno i primali i davali osim poslednjeg vagona koji je samo aktivan - osim ako nije ubacio dildo ili neku perušku u dupe, čisto za ukras.

Da stvar bude još gora, ove gej orgije i kačenje po principu kurac u dupe odvijaju se na sred ulice, dakle na javnom mestu, gde je bludničenje strogo zabranjeno.

Valjda kontra onom drugosrbijancu. U principu oba izraza opisuju mrsomudjenje iliti presipanje iz šupleg u prazno. Dva ovna na brvnu koji vode polemiku na koji način biti veći rodoljub od onog prvog. Doduše ovog prvog ne bi bilo da nije onog drugog, što je takodje nelogičnost u korist definicije velikomalog srbende. Nema neku naročitu važnost ni bitnost ostaloj normalnoj i rodoljubivoj vaspitanoj populaciji.

Sistem gubljenja i nalaženja zaturenih stvari koji funkcioniše po sledećem principu:

Jedna davno izgubljena stvar je ono što nađeš kad tražiš drugu, nedavno izgubljenu stvar, a davno izgubljena stvar ti sada kad si je našao naravno više ne treba. Tu drugu stvar ćeš naći kad i ona postane davno izgubljena stvar i kad budeš tražio treću a kad bude bilo već kasno da nadješ tu drugu i tako dalje ukrug...

Vaskrsli simbol nesrecnih devedesetih, sada vec apsolutni "must have" razmazenih beogradskih tinejdzera i tinejdzerki, bez obzira sto to zadovoljstvo uglavnom kosta njihove drage roditelje minimum mesec dana jedenja dzema i leba ("ali neka, sto da ima komsijin mali a ovaj nas da nema"). Isti ti roditelji ce "naslediti" pomenute patike koliko vec sledece godine, kada njihova celjad ne bude htela da ih nosi jer vise nisu in, a zamenice ih bogtepitakakav model od bar 300-400 evra, za koje ce se takodje odvajati od usta po istom principu.

Izraz je naravno proizvod originalnog srpskog majstorsko-seljackog recnika. Lampa je nalik baterijskim lampama, samo - nema baterije! Radi na principu magnetne indukcije koja elektricitet skladisti u malu NiCd bateriju, a da bi se napunila, tj. da bi se struja indukovala (citaj: "napravila") potrebno je protresti lampu desetak puta gore-dole. Izum kosta negde oko 200 dinara, ima po buvljacima da se kupi, a izraz lica coveka koji stoji pored vas i gleda kako "drkate" lampu i cudi se svemu tome - PRICELESS.

Najzajebanija sorta meksickih serija. Mnogo su dojajnije od modernih jer najbogatiji baja nije neki nadrkani vlasnik kompanije vec kulovski vlasnik hacijende. Tim je unapred eliminisana mogucnost da ce on propasti zbog nekih kriza i pada vrednosti akcija u "empresa". Najbogatiji lik je vec u poznim godinama i njegova uloga je da nosi sesir, jase konja i price omladini kako je on u svoje vreme pojeb'o celo "pueblo". Uzitak je potpun ako ga glumi César Évora. Obicno ima titulu nekog zajebanog grofa koju je dobio od spanske krune kad je tamanio Indijance. Glavni baja je tek zajeban lik, ili je sin tog bogatasa ili je konjusar. Ako je ovo prvo, u prvih 10. epizoda on taslaci sluzavke i pije tekilu sa marijacima sve dok jednog dana ne ugleda seljancicu kako pere ves u potoku. Ako je konjusar nije neki smeker ali se zaljubljuje u mladu gazdinu cerku. Glavna glumica je neka opaka riba koju niko nije uspeo da smuva jer je poznata po tome sto pije vise od muskaraca i ima nekog opakog konja. Ako je siromasna, cale joj je alkoholicar i hoce da je uda za nekog matorog a keva je kao nesto brani. Ima i bracu koja brane njenu cast celu seriju. Ovakve serije su mnogo gotivnije od modernih jer ako se otkrije da vam je pravi otac jos uvek ziv, necete dobiti samo glupu kompaniju ili ljubav vec i titulu poglavara sela.

Epitet koji se u lepi svakome ko ispali bilo kakvu, pa i onu najsitniju aktivnost ili akciju unapred dogovorenu sa ekipom, kao i neku koja je spontano nastalu među članovima iste.

U principu vrlo lako je zaraditi to, jer osim smrti ili teške povrede, u glavama ljudi ne postoji realan izgovor da neko ispadne Branković, zbog čega je i nastala ona stara dobra izreka, ko izda pizda.

Nekada davno, fin i uljudan, da ne kažem gospodski način, da izazoveš nekoga na dvoboj. Rukavice su se obično bacale zbog uvređene što muške, što ženske časti, izgovorene laži, prevare...
Danas, umesto rukavice obično se baca poprilično veliki kamen, šipka, bejzbol palica (u principu, bilo koji u našem narodu poznat udarački predmet), tako da sam dvoboj i nije baš potreban, jer se isti završio zajedno sa pozivom...

Valjda kontra onom drugpsrbijancu. U principu oba izraza opisuju mrsomudjenje iliti presipanje iz šupleg u prazno. Dva ovna na brvnu koji vode polemiku na koji način biti veći rodoljub od onog prvog. Doduše ovog prvog ne bi bilo da nije onog drugog, što je takodje nelogičnost u korist definicije velikomalog srbende. Nema neku naročitu važnost ni bitnost ostaloj normalnoj i rodoljubivoj vaspitanoj populaciji.