Izraz koji je u nasem narodu ostao jos iz doba turske vladavine, kada je oznacavao pokoreni i potlaceni narod, sinonimi su "kuka i motika", "ugnjetene mase" i sl.
Danas se izraz koristi da oznaci siroke narodne mase, u demokratiji nazvane biracko telo, koje u principu niko i ni za sta ne pita, i koje mogu da se bune do mile volje, ali samo mogu dobiti po ledjima. Koristi se i da opise nemoc i mirenje sa cinjenicom da iako znamo sta ne valja i sta treba menjati - niti mozemo niti nam se da cimati vise oko toga.

Jedinstven fenomen koji se javio u savremenom društvu kao posledica opšteg potrošačkog ludila.
Forsirani od strane medija, industrije zabave i raznih drugih ''autoriteta'' ljudi sve svoje aktivnosti podređuju opsesivnom trošenju novca, koji opet zarađuju takođe opsesivno da bi podmirili svoju zavisnost izazvanu manjkom duha koji logično iz toga proističe. U čarobnom krugu ljudi su polako sve stvari oko sebe počeli da određuju kroz cenu na uštrb vrednosti, pa takođe i same sebe. Sve više ljudi sebe posmatraju kao i bilo koju drugu robu sa rafova megamarketa, robu koju treba što skuplje prodati, pa tako osećaj sopstvene vrednosti i samopouzdanje upravo zavisi od toga kolika je njihova cena u očima drugih. Vrlo lako se iz toga rađa hronični osećaj inferiornosti (jer uvek se panično misli da se nekom drugim načinom delovanjem može bolje i skuplje prodati) koji se takođe prenosi na odnose prema drugim ljudima.
Kako je ljubav stalna potreba, takvi ljudi i svoje partnere biraju po istom principu - principu tržišne ekonomije. Na taj način dolazi do trgovine osećanjima između dve osobe, uz adekvatnu ikonografiju koja mora da bude u skladu sa ''vrednošću date osobe na tržištu ljudi''. Kako ljubav zapravo nema ama baš nikakve veze sa savremenim izvitoperenim pogledima na svet, dolazi do sve češćeg osećaja usamljenosti, teskobe i nezadovoljstva koji opet raspiruje želju za sve većim sticanjem i još većim trošenjem tog istog novca. I tako u krug...

Ekipa sa Kaćke petlje ili picinog parka,sastavljena od prodavačica ljubavi,dama noći,kalaštura raznih profila.Posao im je da olakšaju muku putniku namerniku.Princip poslovanja im je:
-Imaš robu,daš robu,naplatiš,ostane ti roba!Nije sapun da se troši.

Jedan od osnovnih postulata filozofije ženskog uma. Naime, on funkcioniše po sledećem principu: "Kada on primi platu onda je to naša plata, a kada ja primim platu onda je to moja plata". Kada on primi platu, to jest našu platu, ona se troši na otplatu kredita, plaćanje računa za struju, vodu, gas, sve kućne potrpštine, hranu, ekskurziju za dete, hranu za papagaja, i majstora Sikija za onu reglažu trapaod pre nedelju dana. A kada ona primi platu, ona se isključivo troši na nove cipele, jaknicu, suknjicu, majčicu i kojekakve slične stvari.

Pre ere digitalnih fotoaparata (dok svaka budala nije shvatila da može da škljoca do mile volje, a da je ništa ne košta) dok se još koristila obična škljocalica sa filmom unutra, ljudi su se uvek posebno pripremali i nameštali za slikanje (ako su znali da će biti slikani). Jednom kad blicne, nema nazad, niti možeš da ga obrišeš, niti možeš da ga vidiš dok se film ne razvije.
U principu, to su trenutci vredni slikanja, i čuvanja za pokazivanje unučićima. Sadrže sirovu snagu emocija i skladnost nesavršenstva.
Danas se Kodak momenti dešavaju spontano, retko su zabeleženi, ali kada ih jednom neko uhvati, kad tad će shvatiti da u ruci ima malo umetničko delo.

Epitet koji označava žešće upropaštavanje od alkohola. Ubiješ boga u sebi koliko popiješ.

Smatra se da je to hiperlativ svih prideva, opisa, epiteta i štajaznam još čega, kad je u pitanju opijanje. U teoriji sve to zvuči lepo i fino, ali u praksi je apsolutno nemoguće dostići nivo Iraca. Čak ni mi, sa "jednom ljutom" ili ako oćemo da idemo na samo jedno pivo, im nismo ni blizu. To je nacija gde te gledaju kao jebenog čudaka ako se petkom i subotom uveče ne upropastiš od alkohola k'o Džena Džejmson od kurčetine. U principu je nedostižan nivo Iraca, ali izraz se odomaćio, jebiga.

Malo ekstremnija fora od one Kap koja je prelila čašu.

U principu, znači isto što i njegov blaži sinonim, samo dosta puta amplifikovano. Sranje ili čin koji je učinio da osoba koja je zasrala prevrši svaku moguću i nemoguću meru. Trenutak posle koga radnik komunalnog kreće da urla "Preljeva!" i svi ubrzo zaplivamo u oslobođenoj bujici govana, koja je oslobođena upravo zbog jednog debilnog čina. Takođe znak vanserijske i ekstremne tvrdoglavosti pojedinca, koji nije shvatio da se nešto ne može i da je zabranjeno uprkos upozorenjima. Problem je u tome što ostali kasnije pate zbog tog njegovog debilizma.

Detektor laži odnosno poligraf najčešće koristi policija kao pomoćni instrument u otkrivanju počinilaca krivičnog dela.

Princip rada poligrafa je sledeći:
Poligrafi mere fiziološke promene, poput disanja, krvnog pritiska, pulsa, znojenja, koje nastaju kad neko poriče neke činjenice jer želi da ih prikrije, tvrdeći da one u njegovom pamćenju ne postoje. Tokom davanja lažnih iskaza aktiviraju se moždana polja koja nikad nisu aktivna dok se govori istina. U principu, standardna slika aktivnog mozga odgovara istinitim stanjima. Nasuprot tome, nestandardna aktivnost i nestandardni signali govore o naknadnoj potrošnji energije, kako bi se u memoriji potisnula istina. Laž zahteva dodatnu snagu mišljenja, koja ostavlja trag na moždanoj kori.

Opis bezizlazne situacije u kojoj se neko našao i ne može ništa da uradi po tom pitanju. U pitanju je apsolutna nemoć jer ni u jednoj jedinoj instanci niko ne može da učini apsolutno ništa. Jednostavno iako si oštećen pošto je to od strane nekog mnogo moćnijeg dalji tok dešavanja ide po principu "Kadija te tuži, kadija ti sudi". Ovu rečenicu obično izgovara sugovornik osobe koja se našla u toj situaciji i u suštini iako je komantar generalno ironičan ipak se osećaju primese i suosećanja jer se većina nas nekad zadesila u sličnoj situaciji.

Kada kažu da je on bio jedan od poslednjih pravih šmekera, verovatno misle pod tim izrazom "šmeker" na onaj tip muškarca koji zna da piše knjige, koji zna da peva, koji zna da se pobije, koji ponekad završi i u zatvoru, koji kada kaže gledajući TV Dnevnik "Majku li im jebem ustašku..!", posle toga i ustane pa ode dobrovoljno u rat.

Bilo kako bilo, sve je manje takvih koji su i pismeni i hrabri, koji znaju da pevaju i da se tuku, da pišu i da trpe batine...

Polako nestaju pred najezdom ljudi koji uglavnom znaju da rade samo jedno od toga nabrojanog i to loše...jer u principu, sve te stvari su međusobno povezane i jedna bez druge nemaju tu težinu i snagu koju treba da imaju.

Ukratko, nemaju oni šmeka kao on, pa zato i ne mogu da budu šmekeri...

Putni pravac koji se nekada redovno pojavljivao u rubrika "stanje na putevima", tokom zimskih meseci. Ako nije neprohodan, može se njim ići samo tenkovskim gusenicama. U principu bi bio zatvaran u novembru, a otvaran u aprilu.
To je otišlo dotle da je postalo skoro kao uzrečica. U nekom fazonu bi moglo proći skoro kao "dobro jutro", ili da se nešto kaže kad se nema šta reći, a treba nešto da se kaže... recimo u radio emisijama.
A onda nam se zemlja smanjila, pa je i ovaj pravac nestao iz vesti. Sada je njegova prohodnost verovatno bitna samo švercerima, a ni to nije zanemarljivo.

Do skoro se smatralo da su izbegla lica iz ratom ugroženih područja jako nesrećni ljudi jer su morali ostaviti svoje domove i sve što im je bilo drago.Neki od njih su međutim uspeli da se sasvim lepo snađu u novim mestima koje su naselili.U nekim mestima su čak po principu "došli divlji i oterali pitome" uspeli da stvore takozvani izbeglički lobi i da zauzmu direktorska mesta i zaposle celo staro mesto svoje.Ipak,i dalje su smatrani nesrećnim sve dok se nije oglasio gospodin Ragib koji nije izbegao,a voleo bi da jeste...(vidi sliku)

Stari sovjetski softver koji koriste obe zaraćene strane u propagandne svrhe. Kao i sve što je sovjetske proizvodnje, nedovoljno sofisticiran, te ne pruža ni lokaciju ni populaciju fiktivnog sela. Radi na principu stavljanja slogova -evka, -avka, -ka i -evo, na kraju random generisanih slogova. Ponekad, radi iluzije realnosti, razbije -evka, -evo, formulu imenom sela koje se završava suglasnikom.

Često se kvari i pravi zabunu, što nije bag, nego feature. Jer dezinformacija i psihološko ratovanje su način kako pobediti. Sun Cuevka.

*program se često autsorsuje i stranim kućama, ali nikada televiziji Hepi.

Pretnja popularna uglavnom u ruralnim delovima Sumadije,inspirisana virtouznom sviranju na harmonici legendarnih stimung-majstora ovog dela Srbije.Ovim ratnim poklicem se mrskom sagovorniku(komsiji,geometru,bratu sa kojim se sudi oko nasledstva) stavlja do znanja da ce njegovo telo pretrpeti izvesne promene koje prkose zakonima fizike.Pretpostavlja se da je i ovom principu puno doprineo i glavni smeker,bez kojeg se prava domacinska svadba nije mogla zamisliti,Miroljub Arandjelovic Kemis,koji bi na bini,dok mu kum i stari svat novcanicama od po 1000DM kite instrument,isto tako dozivljavajuci nirvanu padao u trans i izavljavao se nad svojim Dalapeom.

To je kad kopiraš dobar dio nekog svog prethodnog ostvarenja u novome. Iako zvuči čudno, nije uopšte rijetka pojava. Mnogi muzičari su u nekim svojim kasnijim pjesmama ponovili neke ideje iz svojih ranijih pjesama. Mnogi pisci kroz sva svoja djela provlače neke ključne ideje koje se stalno ponavljaju. Autori definicija na Vukajliji takođe nisu imuni na ovo. Desi se ponekad da se vrlo slični koncepti definišu na vrlo sličan način u dvije definicije sa različitim, a nekad čak i istim naslovom. Ova pojava iako nije uvijek negativna, u principu bi trebala da se izbjegava.

Dugme kojim se ukljuci automatsko menjanje pesama po principu RANDOM. Ja ga koristim kada igram neku igru, pa da mi muzika ne bi stala na kraju, ukljucim Shuffle, ali ne lezi vraze... Cim udjem u igru, pocnem da igram, kad ono zavrsi pesma i posto mi je playlista sa svim pesmama na kompu (od metala i rocka koji ja slusam do narodnjaka koje brat slusa), winamp naravno prebaci na Vesnu Vukelic, Seja Kalaca ili nesto tako i onda moram da uprem Alt+Tab, prebacim pesmu, iskljucim Shuffle, pa enqueujem nekoliko, i tako stalno...

U principu više i starije od onog sa šeširom ili kapom. Uskoče na jednoj stanici, stanu na zagnju platformu, jedan svira i peva a drugi peva i nogom udara ritam. Onda onaj bez harmonike prodje kroz autobus, i pokupi sitniš u šešir, kapu, ili ako ih nema, u ruku. Dobijali malo, ponekad ništa. Od karijere muzičara odustali kada su ukapirali da mnogo više mogu da zarade ako prebijaju klince po školskim dvorištima i otimaju im pare, patike, jakne itd. Već dugo nije primećen ni jedan primerak. Izgleda da su izumrli ili evoluirali u nabadače ili tepače, zavisno od podneblja.

Fejk, kineske makserice. Lažnjaci.

Mogu se naći na buvljaku, najopuštenije. Pošto su se devedesete na neki način vratile u modu, naročito u Munzeu i na Dorćolu, najčešće ih pazare klinci koji nemaju nekoliko Vajferta viška za oriđinale, a i valjda im je u interesu da u budućnosti uštede više para za ketove i vops.

U principu, na njima se tehnički ne vidi nikakva razlika osim veoma čestog AIR NAX natpisa, koji ih odaje. Takođe ih karakteriše loš kvalitet i veoma brzo se sjebavaju, tipa posle dve-tri partije sketa.

Primer veze u kojoj se par ponaša po principu jednosmernog ogledala. On/ona vidi samo sebe u vezi, dakle stoji sa neprovidne strane ogledala, a na njene/njegove želje i potrebe ne obraća pažnju, dok ovaj drugi zanemaruje sve svoje potrebe i punu pažnju posvećuje svom partneru trudeći se da mu uvek učini po volji. Kada veza pukne, osoba koja vidi samo sebe nađe nekog drugog, jer ne može da izdrži ni dva dana bez da joj neko udovoljava i tetoše je, a osoba koja se cimala da sve bude kako treba lupa glavu i razmišlja gde je pogrešila i šta je mogla bolje da uradi.

Kao mala nikada se nije igrala sa lutkama, ona je preferirala da se igra klikera ili fudbala, u principu niko je nije voleo, dečaci zato što ih je uvek u svemu pobeđivala, a devojčice zato što je ona uvek radila šta je htela. U srednjoj školi se niko nije tukao zbog nje, ona se tukla sama, a na odmorima je stajala pred vratima nižih razreda i uzimala im slatkiše. Nakon srednje škole nije upisala ništa, nije škola za nju, udala se za nekog mlakonju koga može da vrti oko malog prsta, i koji radi sve što ona kaže. Nikad je nije prevario.