Ponekad se čini da pripadnice lepšeg pola održavaju takmičenje u određenim disciplinama pogotovu kada same idu ulicom. Takmičenje postoji vekovima unazad a izgleda da će se i nastaviti u budućnosti.

WHO u saradnji sa „Američkim društvom za istriživanje seksualnih navika i sklonosti“ i „Evropskom organizacijom za zaštitu seksualaca (iliti ljudi koji, i u ovim kriznim vremenima vladavine interneta, opšte folerijade i lažnog puritanizma, praktikuju seksualne aktivnosti)“, kao i „Srpskim društvom za zaštitu vulgarizama vezanih za polne radnje (jer je kako kažu stručnjaci, srpski „kurac“ sočniji od engleskog „dick-a)“, postavila standarde za kategorizaciju seksualno aktivnih ljudi. Umesto dosadašnje standardne recke, iliti apsolutnog broja otršenih riba i (zlo)upotrebljenih peniščića, sada se računa relativni faking skor (skraćeno RFS).

N – broj tih (ne)srećnika i/ili (ne)srećnica sa kojima ste obavili snošku (računa se penetracija duža od minut). U slučaju da ima grupnjaka u vašem CV-u, računa se broj ubodenih. Svaku ribu/frajera koji vas posle tog jednog seksa nisu više nikad zvali računajte kao 0.5 tj. kao pola osobe.
X – dužina vašeg jebačkog staža u godinama (napomena: ukoliko vaš prosečan seksualni odnos traje kraće od 5 min, broj godina pomnožite sa dva, jer što je kratko, kratko je).
B1 – bonus 1 – za svaku vezu u kojoj ste imali redovnu tršnju, pomnožite broj godina te veze sa 0.2
za muškarce - B2 – bonus za urođenu predispoziciju za trsitelja, tj. za buzdovan iznad 18 cm, koji iznosi 0.5.
za žene – B3 – bonus za krevetnu aktivnost. Ako se ritate kao ždrebica kad je spiči stršljen onda skoru dodajte + 0.5. Ako više praktikujete kravlju pozu iliti pozu usnule jebačice, onda dodajte (-0.5).

RFS dobijete na sledeći način: (N/X) + B1 + B2 (ili B3)

Pre svega, ovaj Univerzum ( a ima ih jos) je Psiholoska trvorevina. Nasa cula su takodje psiholoska, pa nam, uz pomoc prilicno glupog mozga daju utisak da je sve oko nas materija.

- 11 dimenzija? Ne, ima ih 12. Pocev' od prve, koja osciluje na odredjenoj frekvenci, svaka sledeca je visi harmonik od predhodne.

- Dimenzija je plan realnosti. Nas plan realnosti (recimo treci po redu) ima bezbroj varijanti. Sta ih razdvaja? Pomak! Ne aksijalni nego radijalni fazni pomak. Naravno, i ovaj "pomak" je psiholoski pomak.

- Kako je nastao Univerzum? Glupo pitanje. Posto je Univerzum psiholoska tvorevina; on postojiiiiiiiiiii...... nema pocetak i kraj. U principu, u njemu vreme ne tece; postoji, recimo, u preseku vremena. Sta nama daje utisak da vreme postoji? Nase oci primaju svetlosne impulse, recimo, 24 puta u sekundi. Ti impulsi su promena stanja i na grafikonu bi se videli kao kvadratni ili trougaoni (ovo jos nisam resio). U principu, promene stanja su u skokovima a onda nas mozak svojom hemijom ih "ispegla" i mi imamo utisak toka vremena.

- Ako zamislimo pocetak stvaranja Univerzuma, mada pocetak ne postoji, "iznad" 12'te dimenzije postoji Abstraktni nivo. Zamislimo "Void" u kome nema nicega. Nema "materije", nema "energije", nicega ni vidljivog ni opipljivog. Ali, nesto ipak ima! IDEJE !!! Svaka ideja ima svoju suprotnost, zar ne!? Suprotnosti se privlace, zar ne!? Osim toga, ima bezbroj ideja slicnih medju sobom. Da bi ideja, na neki nacin, postala svesna da postoji, ona mora da se suoci sa svojom suprotnoscu. Isto vazi i za njenu suprotnost. Tu je pocetak svega! Na, nama potpuno neobjasnjiv nacin, te dve ideje su pocele da naizmenicno uocavaju jedna drugu i tako "shvate" da postoje! To je pocetak nastajanja svesti. A onda je doslo (dolazi) do kombinacija, pa rekombinacija ideja i ..... eto; sebe svesnog Univerzuma (jos uvek na abstraknom nivou)!

- Onda je ta kolosalna svest, na, opet, nama neshvatljiv nacin, "uvela" pojam oscilovanja ili frekvence, i tako nastaju dimenzije, u kojima Tvorac" moze da eksperimentise, prakticno sanja razlicita stanja. Za Tvorca (mislim, naravno, na sveukupnu svest, na abstraknom nivou), je ovo prelomni trenutak, jer, da bi bio svestan svojih "umotvorina" potrebna mu je povratna informacija, iz dimenzija, planova realnosti. Zato je Tvorac morao da osmisli ( i osmislio je) kako da svakom stanju "prikaci" "senzore" koji sagledavaju stanje, i koje, onda, Tvorac koristi da "vidi" sta je osmislio. Jednom osmisljeno stanje, svesno sebe, dobija mogucnost da se menja, kombinuje, rekombinuje, ali u granicama koje uslovljava frekvenca odredjenog plana realnosti. Ustvari, postoji neprekidna interakcija izmedju svakog stanja, svesnog sebe, sa Tvorcem. Cudo!

- Kako nastaje "materija"? Tvorac "salje" energetske signale, ili STRINGS, uvek u paru! Koji, osim sto osciluju, "nose", amplitudnom ili frekventnom modulacijom, informacije (blue print) o nekoj "materiji". Prvi stadijum nastanka neke "materije" je STOJECI TALAS (eh, Tesla, bio je blizu...) koji nastaje ukrstanjem dva, istovetno kodirana, stinga. To je "kalup", koji, na nama visem nivou, predstavlja kvazi-materiju. Na prvom, sledecem, nizem, (nasem) planu realnosti, mi, svojim senzorima uocavamo taj kalup kao materiju. Opet cudo!

- "Materija" ima svoje atribute; specificnu gustinu ( ne tezinu), "time frame" ili frekvenciju i trece, koordinate u prostoru, gde postoji. Svaka cestica "materije" pokusava da se "nadje" na koordinatama, na kojim, sve oko nje ima iste ili slicne atribute. Zasto kamen pritiska povrsinu na kojoj lezi? Gravitacija? Nevidjena glupost! Koordinate na kojima se nalazi nemaju atribute koje on ima, i on tezi da promeni svoje koordinate; da se nadje na koordinatama gde su atributi isti kao njegovi. Ako napravimo imaginarnu busotinu do centra Zemlje, i pustimo taj kamen da pada kroz busotinu, on ce se, u jednom trenutku, zaustaviti, na koordinatama gde atributi okoline odgovaraju njegovim atributima. Toliko o gravitaciji. Svasta.

- Ali, cemu sva ova prica? Tesla, naravno. Tesla je uspeo da uz pomoc dva ^&%#$%#& promeni atribute materije i natera je da menja koordinate, u Njegovom slucaju; da lete u vis. Cak postoji i dokaz o tom eksperimentu. Tesla, naravno, nije razumeo sta se desava, i mogu da zamislim u kakvom je frustriranom stanju bio. Njegov zadatak je bio da pronadje i implementira trofazni sistem, i nista drugo. Svaki naucnik ili pronalazac, u svom veku, UVEK pronadje jednu stvar, i to je to. Sta god pokusavao da napravi, osim te jedne stvari, nece mu poci za rukom. Svi smo "sklepani" (bar imamo mogucnost) da za zivota, osmislimo samo jednu vaznu stvar, misao, pesmu, pronalazak, sta bilo, sto predstavlja nas najveci doprinos ovoj civilizaciji. Ostatak vremena trosimo na glupost; "krademo Tvorcu dane", ali stvarno!

- E, sad, ono glavno. Bilioni uparenih Stringova formiraju "materiju", u sto je moduce manje stresnom okruzenju (koordinatama). Sta se desava ako mi, na vestacki nacin, pokusamo da promenimo atribute neke "materije"? SVI STRINGOVI U NEPOSREDNOJ OKOLINI CE UPLIVISANJEM DELA SVOJE ENERGIJE, POKUSATI DA VRATE STANJE PROMENE U PRVOBITNO STANJE. Odgovarajucim uredjajem mi mozemo da preuzmemo deo te energije, i eto nam "Over Unity Generator". S' obzirom da u Univerzumu ne postoji proslost i buducnost, vec je sve u "sada", ta masina vec radi u "buducnosti". Sve sto se desava u nasoj civilizaciji (vazi i za sve ostale civilizacije; nismo naravno jedini), nalaci se u "banci podataka koju nazivamo "Kolektivni Um Rase". Kada resavamo neki problem, telepatski se (interdimenzionalno) spajamo za "KUR", i, ako nemamo nekih psiholoskih problema i AKO JE VREME ZA TO, dobicemo resenje naseg problema. Sto se tice Over Unity, jos nije vreme. Ljudi sirom sveta na vise ili manje uspesan nacin vec prave OU, ali trenutno stanje nase ekonomije ne dozvoljava da ga primenimo. Tek kad potrosimo fosilna goriva, a to ce se desiti za par desetina godina, dobicemo pristup toj informaciji, i to ce biti izvor besplatne energije za sledecih par hiljada godina.

Da se razumemo; nisam ja toliko pametan da sve ovo sam osmislim (osim par stvari, na koje sam ponosan; radijalni fazni pomak izmedju planova realnost, koji osciluju na istoj frekvenci, i jos par stvari. Sve ove informacije se vec nalaze na Internetu, u obliku "Interdimenzionalnih Transkripta" (ako znate sta to znaci). Ali, sama njihova priroda ih krije od ociju naucnika. Doduse, Seth-ove knjige se od 1976 godine izucavaju na jednom od najvecih koledza na svetu. I ko zna na jos koliko. Mozda je neko vec napravio OU masinu, koja radi, ali u tom slucaju je ta masina "pod sapom" najbogatijih ljudi sveta. Ljudi su, cak, i ubijani zbog OU.

Ja sam prikupio dovoljno podataka o ovoj masini da bi ona mogla da se realizuje.
Pokusao sam da animiram nase naucnike, ali koja vajda; doktrina, doktrina, doktrina.......

Niža kategorija kafane.Može se naći i u selu i u gradu.Doduše one na selima su nivo iznad.Nomenklatura objekta se vrši po principu:Kod (ime gazde),(Obližnja reka)noć.Napolju se nalazi lokalna džukela,redovi i redovi gajbi piva i parking na kome dominiraju vozila poput IMT 539,LKT 81,FAP 13/14 i Lada Samara.Inventar se sastoji od drvenih stolova koji su rasklimani,preko njih su crveni karirani stoljnaci(uflekani i naravno izgoreni cigarama)dok su na njima metalne piksle,ređe staklene koje znaju i da polete kada krenu stihovi poput "Samo je moj stari znao..." ili "Javi se ljubavi ja ne mogu višeee...",okolo stolice i klupe.Obavezno prisutna je i dimna zavesa,slična onoj na Bonmbonjeri,doduše ova zbog Kamela,Crvenog Marlbora u mekom pakovanju ,Laki strajka i motanih cigara od žutog albanskog duvana.Odmah iza vrata se nalazi čiviluk na kojem stoje takozvana "Vijetnamka",lovački prsluk i M93 vojna jakna.Zidove krasi lamperija i španski zid.Po istom lovački kalendari,jelenski rogovi,zidni sat u obliku ručnog,slika lokalnog fudbalskog tima Sloga.Plafon je požuteo od gore navedenih cigara,memla u uglovima,oljušten kreč i obavezno traka za hvatanje muva.Šank takođe od drveta,iznad njega pića poput Pelinkovca,Medveđe krvi,Cepelina,Vinčestera,Rakije(koja se može koristiti za pranje prozora ili raketno gorivo)Takovo votke.Iza šanka par frižidera sa obavezno Merak i Jelen pivom(ne pomišljajte na Heineken ili neke voćne sokove).Od bezalkoholnih pića postoji voda i polu-izlapela Kokakola,sve ostalo je misaona imenica.Na šanku ona siva(sada već požutela)kasa i Jelen pivo ajncer.U šanku prepodne radi lokalni momčić od 17-25 godina.Takođe tu je i Sony televizor sa kutijom koji hvata samo jedan kanal i jedan slot aparat koji večito jede alimentaciju nekom alkosu.Popodne radi dizanja prometa radi konobarica čije ime je vrlo verovatno Mara,Ceca,Ruža ili Mica.Toalet,čišćen pre 2 meseca sa roze toalet papirom na listiće ,jednak reaktoru 4 u Černobilu.Gazda kafane je verovatno lider vladajuće stranke u selu ili predsednik mesne zajednice,često zna da bude i govno od čoveka.Što se tiče muzike,petkom i subotom je tu lokalni "TDI bend" ili "Imaptto bend".Ostalim danima preko laptopa i zvučnika ore se hitovi Južnog vetra,Grand produkcije,Baje Malog Knindže,Cece,Šabana ili Tome Zdravkovića.Stalni gosti koji su počeli da se računaju u inventar su uglavnom:lokalni šumokradica koji te okadi dimom žutog Kamela,pečalnici(izraz karakterističan za Podkopaonički kraj(označava ljutog fizičkog radnika))2 lokalna alkosa koji uvek dolaze u tandemu;simbiotski organizmi,putnici namernici,fudbaleri lokalnog kluba Sloga i ostali meštani sela,nedeljom po povratku iz lova se mogu zateći i teže intoksinirani lovci.Hrana ako postoji,bolje da je nema,ako se ne plati parama platiće se glavom.Pljeskavica i ćevapi od mesa sumnjivog porekla(Ritopek).Takođe,lokal će obavezno imati svoju ekipu na seoskom turniru u fudbalu.Sve u svemu,mesto kome se uvek vraćaš,hteo ti to ili ne.

Postojao je uvek i svuda, u ovoj ili onoj formi... Zakonodavac je uvek gledao da ostavi rupe ne bi li verbalni delikt kao najsvetije i najomiljenije čedo svake vlasti mogao da se primeni pod zakonskom maskom. Ipak je najbezbednije i najpravednije kažnjavati po zakonu, zar ne? Vekovečiti dokaz da je sloboda govora mit, prazna i ničim potkrepljena misao za zavođenje vrlih idealista i dobronamernih društvenih kritičara koji se nadaju da će svojom delatnošću uspeti nešto da promene, da pokrenu stvari ka boljem cilju- prosto rečeno, za utopiste koji su oboleleli od lakšeg oblika koštunjičavosti i koji ne vide prostu naturalističku i sofističku realnost u kojoj ,,jači tlači". Hoće, isto kao što će ti onaj ortak vratiti pozajmljenih dvesta jevreja koje je spiskao na moldavske kurve i flašu visikija pre nego što popričaš sa njim... Prosta istina je da niko i nikad nije bio slobodan da kritikuje, pogotovo ako je njegova kritika imala smisla i ako je neko želeo da ga sluša. Ako kritika nije imala smisla, vlast ga je puštala da lupeta i tako je gradila svoju poziciju po principu ,,sjajni smo ako nam je to najbolja zamerka''. Ako nije imao ko da ga sluša, na njega se gledalo kao na mesečara i ,,intelektualnu dvorsku ludu savremenog vremena", pa je opet puštan da mlatara... Ali, ako se poklopi da umeš da misliš i govoriš, to već neće valjati. Zašto? Zato što time može ozbiljno da se naškodi bajama na vlasti. Dovoljno je da rulja poludi, a onda nema spasa od njenog destruktivnog delanja u vidu par otkotrljanih glava koje lete kao glavice kupusa... Nije lepo da kraljica troši astronomske cifre na dijamantsku ogrlicu ako sirotinja nema šta da jede. Ali rulja ne želi da poludi, niti da misli. Rulja želi da sluša. I šerifi žele da sluša. Samo se ti praviš pametan i zato po običaju zaglaviš na robiji ili , u tradicionalnom duhu, iznenada ti se dogodi neka čudnovata i misteriozna nesreća.

Počne tako što dobiješ neki mali podstrek. Onda shvataš svu odvratnost sistema koji je očevidno nepravedan i favorizuje svoje igrače (takođe svaki sistem oduvek). Potom se napraviš pametan i izlaneš se pred komšijom drukarom, koji te prijavio kod vlasti u nadi da će se uštekati za neku malu privilegiju ili državni posao. Ili jer je pizda. Naravno, ljiga će dobiti šipak, ali bar neće večno da premešta kamenje sa jedne na drugu gomilu na nekom egzotičnom ostrvu bez jednog drveta i spava u upišanom wcu, trpeći iživljavanje fanatičnog upravnika zatvora.

Onda će doći oni. U pola noći. Kao kod Kafke, odvešće te negde bez ikakvih objašnjenja. Sklopiće to u već čuvenim izjavama. Kazaće da si uvredio tradiciju, da si nelojalan i da si izdao kralja, da pljuješ na Boga i da si jeretik, da si veštica, da si neprijatelj države, da si širio paniku, da si zlonamerno prikazao političku stvarnost u zemlji, da si strani špijun, da si staljinista ili element stare građanske klase, da si finansiran spolja i da si planirao pobunu protiv narodne vlasti. Za poslednje neće slagati - tvoja je pobuna u tome što si ispravno i kritički počeo da razmišljaš i imao muda ili naivnosti da to javno kažeš. Držaćemo se prve varijante, ipak lepše zvuči da si postradao kao heroj.

Makijaveliju se pripisuje čuvena misao da je podjednako opasno pokušati da se oslobode ljudi koji žele da žive kao robovi, kao i da se porobe oni koji žude da žive u slobodi.

Bilo da se definišes kao muško, žensko, hladan radijator, usisivač, gandalf, roletna, antifriz ili pak vulin...svi smo mi kad tad probali no fap čelindz odnosno koliko dugo ćeš izdržati dok te ne padne klapna i išamaraš budalu i okrečiš dobar deo zida u belo.
E sad, ovo bi trebalo da ti pomogne da izdržis više od onog lika sa mek gregorom u oktagonu (jose aldo) ali bez zajebancije...biće jebeno hahah.
Najbolje je da odlučiš to noću i to baš onda kada si ga išamarao već sedmi put i tako legneš da spavaš, realno lepše se spava.

1dan
Znači probudio si se, još uvek nemas potrebu da šašoljiš mačora jer brt bukvalno si malopre to uradio. Doručak je protekao uz par flešbekova na nićpor i onu malu Maju koju bi kido ali sve u svemu pregurao si.
E sad kreće period kada treba ništa da radis...da bukvalno ništa a tu je i problem.
Znaš da treba da završiš 5 seminarskih i da spremaš ispit iz Matematike (usmeni...debilizam) ali realno te boli desno jaje dok udara u levo dok ga češeš visokim intenzitetom. Hvataš se za telefon i naravno instagram, scroll par puta i opala ... izletelo dupe brate moj nikad bolje u životu nisi video, a tvoj saborac je stao kao Rambo spreman na borbu. E tu moraš da prelomis, ili si mlakonja mali (čitaj: siniša) ili si betmen, a betmen je kul lik ima bumerang i baca ga..,...dobro betarang....jeb se.
Ako tu prelomiš, ostatak dana prolazi glatko, ako ne, onda se ponavlja sve opet

2dan
E pa, sve isto ko i prvi dan, samo ti je kiklop konstantno u stanju pripravnosti kao da ga pali trenje sa vazduhom koje se napravi kad hodaš. Jedina dobra stvar je što vidis kako se koža oko istog oporavila pa ne izgleda više ko šmirgla nego bar kao truleks krpa puna vode. Osećaš se jako dobro zapravo, nema više one popodnevne dremke jer si 40 minuta tražio grany compilation (postoji slovna greška).
Nadji neku igru na telefonu i zanimaj se time do kraja dana ....i ne ja ne gledam grany.... ozbiljno....ali majke mi.

3 dan
Pojebao bi komšinicu i to bez obzira što ona ima 76 godina, zatražićeš sliku nje iz mladjih dana i rešen problem. Da ovo je čupav dan, čupaviji nego tvoj međed dole kog nisi od početka karantina doveo u red. Tako da današnja zanimacija neka ti bude to i gledaj ozbiljne teme na youtubu nemoj da ne znaš Kolubarsku bitku jebem li ti sunce tvoje balavo.
Sada već polako počinješ da budeš produktivniji i uzimaš da učiš matu iako si svestan da ne možeš naučiti to ali bar pokušavaš.

4 dan
Tvoje drugo ime je testosteron, jeste da ti mrmot pulsira kao pneumatski čekić koji udara u beton i lomi ga i da bi na dodir bilo koje ženske osobe niz nogavicu pustio lavinu (kontaš jer je kao bela) ali si vrlo pokretan i mogao bi da ideš u potragu za zlatnim runom sa Jasonom i argonautima ali ti nije baš toliko dosadno te se odlučuješ da zapravo stvarno učiš matematiku.

5,6,dan
U principu su svi isti, jednostavno si produktivniji svakim danom sve više....a ako kojim čudom budes imao fizički kontakt golog tipa sa ženkom upozori je da kupi ono pakovanje od 10 rolni toalet papira... trebaće vam

Stay strong boys

Pismo koje se šalje uz CV, u kome se pojašnjava zašto si baš ti najbolji kandidat za određeno radno mesto. Meni, lično, zvuči kao moljakanje, i tu nikad ne pišemo ono što zaista mislimo. A mislimo:

Kihanje bez stavljanja ruke na usta.

Rečenica koja se izgovara ili napiše kada se dogodi nešto za šta si siguran da će inicirati raspravu, najčešće na internetu, mada može i u stvarnom životu takođe.

Naravno, najbitniji preduslov je da kod tebe postoji visok nivo bola u kurcu vezano za temu rasprave koja će uslediti, jer kokice označavaju da si spreman udobno da se zavališ i posmatraš samo, eventualno malo da pališ vatru ako je potrebno. Čisto ako intenzitet rasprave opadne, a ostalo ti još kokica.

Sport, religija, politika, muzički ukus.....nebitno je. Oko svega može da izbije šou. Bitno je da se neko na nešto stvarno prži.

Sprava za mučenje maskirana u sanitarni element, feministička alatka za uterivanje matrijarhata ili osveta nežnijeg pola za ignorisanje vapaja „spusti dasku posle korišćenja“ (uzgred, vapaja neimanentnog našem podneblju, nasilno uvezenog u naše društvo putem Holivuda, jer ovde mnogo više pasuje vapaj „podigni dasku pre pišanja, svinjo“).

Elem, u pitanju je, kako ime iz naslova nagoveštava, monoblok (za neupućene, WC-šolja i kazanče po principu 2u1, nešto kao kupatilski R2D2) kome, zbog greške u dizajnu ili, verovatnije, greške u montaži, ne radi jedan od dva osnovna radna položaja.

Opet, za neupućene, standardna WC šolja poseduje tri položaja, od kojih je jedan parkirni, sa spuštenom daskom i poklopcem i dva radna: položaj 1, teretni, sa spuštenom daskom i položaj 2, stojeći, sa podignutom daskom.

Dakle, sada smo se sasvim približili definiciji pojma iz naslova. To je monoblok kom ne radi radni položaj 2 tj. daska ne prihvata položaj „podignuto“. Kako je taj položaj neophodan za pristojno obavljanje dve od tri uobičajene radnje za koje muškarac uopšte koristi WC šolju, tj. za pišanje i povraćanje, jasno je da takav monoblok, iz muškog ugla ne zadovoljava ni minimum funkcionalnosti.

Da zlo bude veće, ni ova disfunkcionalnost nije standardizovana. Tako, imamo slučajeve u kojima se ravnoteža daske u vertikalnom položaju ne može postići ni na trenutak, te ista pada čim je pustite nakon pokušaja naslanjanja na kazanče, što dovodi do toga da morate obaviti sve pripremne radnje, zatim jednom rukom podići dasku i pridržavati je tokom čitavog procesa a drugom rukom obaviti sve ostale potrebne manuelne radnje. Ovo je posebno nezgodno u zimskom periodu kada slojevi garderobe zahtevaju dodatni trud i manipulaciju, a takođe je nezgodno i za bilo koga visine veće od 165cm, jer, usled uobičajene kompaktnosti celokupnog sklopa koja za sobom povlači malu visinu, sa jedne strane, te specifičnosti ljudske anatomije i zakona fizike sa druge strane, postoji ozbiljna opasnost da ruka koja pridržava dasku, uđe u zonu paljbe pa je dodatno manevrisanje često jedina opcija.

No, ako ste mislili da je ovo najgore što se može desiti, moram vas razuveriti: druga, samo naizgled benignija verzija problema je ona u kojoj daska ostaje u uspravnom položaju, prividno uravnotežena, tako da neiskusni korisnik pomisli da ima posla sa sasvim ispravnim, funkcionalnim monoblokom i pristupi obavljanju male nužde sa nevinom nehajnošću, da bi, dok je veselnik usred posla, daska mučki (ponekad vrlo sporo, skoro neprimetno, a ponekad naglo) počela da pada. U tom trenutku, instinktivna reakcija iznenađenog pišača nadvladava oprez i slede refleksni pokreti: koleno ide napred da pridrži dasku koja pada, ruka (ako ste srećni, onda ruka koja ne drži oružje) leti sa istim ciljem, mlaz se (bolno) prekida (i opet, ako ste srećni, pre nego što je skrenuo u neželjenom pravcu) a ceo proces nadalje nastavljate u zatečenoj, izlomljenoj pozi kao da ste igrali tvist pa naprasno odlučili da odgovorite na mannequin izazov.

Sve u svemu, čitav sklop osmišljen je očigledno sa jednim jedinim ciljem, a to je da naudi muškarcima tako što će da im ubije samopouzdanje, po mogućstvu naruši njihov ugled (ukoliko izazove inkriminišuće prskanje po garderobi) i u krajnjem ishodu ih natera da se poklone pred ženskom dominacijom i prihvate ženski princip tako što će da pokleknu i malu nuždu obave sedeći.

Zato je pred muškarcem koji se nađe oči u oči sa malicioznim monoblokom jednostavan izbor: postati žensko i sesti ili ostati muško i to Muško sa velikim M, te obaviti posao kao muškarac, stojeći, sa spuštenom daskom, na zgražavanje gledateljki „Seks i grad“ sage. Postoji i ekstremna opcija kojom se iz teške defanzive prelazi u kontranapad do konačnog trijumfa a koja se zove LAVABO.

Upotrebiti snagu uma i moć prošlosti.
Prolaziš pored butika, neobavezan pogled kroz izlog, nema šta da se vidi i prođeš dalje. Ili ipak ima? Vraćaš se tri koraka unazad, ponovo pogledaš kroz izglancano staklo a sa druge strane, između rafofa sa garderobom nazire se- boginja! Nešto žensko, koje prevazilazi okvire prirodne lepote. Nešto nemoguće, što se viđa samo na filmovima. Izvajana prodavačica sa sisama kao futoški kupus. Duge plave kose i krupnih zelenih očiju. Oženio bi je a da pre toga ni reč ne progovorite. I ako je butik sa ženskom garderobom, časa ne časiš, ulaziš unutra, jer nemaš šta da izgubiš. Prosipaš neku priču, zbunjen i preplašen, kako si morao da uđeš kada si je video ali i usput bi kupio neki donji veš za rođendan koleginici, mada si pre sekund rekao da ne radiš nigde ali nema veze... priča nekako prolazi. I rukama i nogama joj uguraš u glavu misao- da si komunikativan i simpatičan. Sasvim dovoljno da se izdejstvuje broj telefona a samim tim i izlazak na kafu.
Za kafu sa njom se spremaš kao za svadbu najboljeg ortaka. I ako je u gradu espreso najviše 150 dinara, ti si poneo svu živu ušteđevinu kao da si krenuo na auto-pijacu. Ovaj put je komunikacija mnogo lakša. Pretresaju se uobičajene teme uz kafu; o porodici, poslu i ljubavi... Dok ova žena tvog života i nešto najlepše u šta si ikada gledao dok si pio kafu, ne predloži da pređete na vino! E to je već samo po sebi dovoljno, da onaj mališan u tvojim za tu priliku najboljim gaćama koje imaš, kreće da se vrpolji. Iz pozicije "gledam u opanke", lagano se grbavi kao i one bakice u prvoj fazi reklame za kosmodisk. Vrebaš trenutak nepažnje tvoje gošće da bi ga rukom postavio u "jarbol" pozu. U wc ne krećeš dok se ne vrati u prvobitni položaj ali ti pogled u njeno poprsje ne daje ni promil šanse da će se stanje u tvojim modernim gaćama promeniti. Vino te lagano dovodi u stanje totalne vladavine nad situacijom. Biraš trenutak i pljus! Kao iz rukav prospeš pitanje - hoćemo li kod mene?! E sad', pre bi moderatori uvažili predlog za odabrane neke moje definicije, nego takva ribetina tvoju ideju da odete kod tebe na prvom sastanku. Ali bato moj, šokovima nikad' kraja : "zašto da ne!?" - odgovara tvoja dobra vila. Sve ide bolje nego što si zamislio ali jedino što ne valja, je to, što tvoj vršnjak stoji kao onaj stražar ispred Bakingamske palate u Londonu. Ne pomera se!!! Imaš utisak da bi ga samo jednim dodirom doveo pred svršen ali bukvalno svršen čin. Toliko je napet.
Obreli ste se u tvojoj dnevnoj sobi. Tabu teme više ne postoje, pitanja sve direktnija, odgovori sve detalnjiji i slikovitiji. Poljubac visi u vazduhu. Ali "mali glavonja" ne popušta. Kao i Balaševićev petao. Nema nameru da promeni položaj. Navala emocija i strasti te dovode do ozbiljne zamišljenosti, jer sve vodi ka tome da ćeš se obrukati. Previše je vremena on u čvrstom agregatnom stanju da bi duže od pola minuta moga da obitava u vagini ovog top modela. Svestan si da će te izdati, da će tvoj seksualni čin trajati kao i dobijanje dinarskog kredita u HYPO banci, po principu, uđeš-izađeš i gotovo. Odlazak u kupatilo i šamaranje majmuna na brzinu odpada, jer si situaciju i kod nje doveo do usijanja, pa ne želiš da propustiš ovaj zicer. Skinuli ste se munjevitom brzinom, malog si pripremio za rudarski posao i on je ušao. Ti ne znaš šta se unutra tačno dešava ali ti ne uživaš nijednog trenutka, samo zoveš misli u pomoć, ne bi li ti skrenule pažnju sa ovog tvog životnog uspeha i na taj način produžio ovu već za tebe agoniju.
Pokušavaš da se setiš pokojne babe i njenih čukljeva na nogama, setiš se i brkate baba Rajke koja vam je komšinica na selu i njenog muža koji se jednom pijan ukenjo u gaće. Ali džabe. Ova lepotica pod tobom se uvija i dahće, kao da si joj jedini do sada priredio ovo uživanje. Pomisao na cigane iz popravnog doma "Vasa Stajić" na Voždovcu kako duvaju lepak i na teško bolesnu kevu od nekog drugara, odložiće završnicu za desetak sekundi! I naravno- evo ga! Vreme je da malog indijanca vadiš iz bunara.
- "Jesi li mogao malo duže?"- pita te uz osmeh
- " Mogao sam, da sam jebao nekog hobita!"

Blistava zvezda penjalica na kinematografskom nebu Srbije...ili barem kada se radi o čistoj finansijskoj prođi na bioskopskim blagajnama diljem pomenute postojbine potomaka nekadašnjih Atlantiđana. Inicijativa koja je s jedne strane "vratila ljude u bioskope" (kako i glasi jedan deo njene propagandne kampanje) a s druge nastavila tamo gde su stale "Zona Z" i "Ivkova S", kao začetnice prethodnog vala (ne)kreativnosti srpskih scenarista i reditelja i korelirajućeg sorzavanja srpskog filma kao umetničke kategorije. Dobro, jebiga, ne mora i ne treba film uvek da bude "umetnički", naprotiv čak!...ali nije fora baš ni da ga skroz-naskroz unjanjave ziljavštinom zbućkanom od čemerno lošeg teksta, priučene režije i antitalentovane glume, pri čemu ovo potonje ipak i najviše vuče celu tu kočiju govana. Nizbrdo, razume se.

I kako ovaj tekst ne bi bio tek još jedan uopšteni hejt uopštenog hejtera, podeliću sa vama i ciljani razlog iza istog - SPORT. Rešili, naime, Bjela i koproducentska mu ekipa da konačno ljuto izeksploatišu i jedinu preostalu kako-tako pozitivnu tematiku u narodu srpskome i još jedared udare na poslednje tragove nostalgije za nacionalnim ponosom međ' istim (jer, bud'mo realni, ovaj danas je u žestokoj krizi već jako dugo vremena), servirajući nam tako tragikomično dramatizovane sportske uspehe iz slavne prošlosti nekadašnjih država čije smo dugovi nasledili.

Ono, ništa lično protiv čitave te profiterske ekipice i to, ali - utopili se u pesku na barži za malo dana, dabogda.

Deca su neiskvaren produkt ljubavi dvoje ljudi. Kao takva ona su dobra, fina, poslušna i svi ih vole. Imaju svoje nestašluke, ali to je normalno, svi smo ih mi imali. Onda upijaju sve što čuju, i kada ih nešto muči obavezno pitaju: "Što?" Rastu, ravijaju se, pronalaze nova interesovanja, uče da crtaju i pišu. Igraju klikere, viktoriju i kr-kr, ako su ženskog pola školice, preskaču lastiš i šminkaju se maminom šminkom. I dalje su neiskvareni osim nekih malih pakosti koje samo mogu da nasmeju roditelje. Krenu tako prve ljubavi, podele prvi sendvič sa osobom suprotnog pola, piju jedan sokić na istu slamčicu. Lepota.

A onda ta ista deca otkriju kompjuter. Igrom slučaja negde zalutaju na link za Vukajliju. Nažalost. Onda se pokvare. Pa lupaju minuse, jer eto pubertet ih drma, pa računaju da na svakom mestu moraju pokazati svoj stav. Čitaju definicije bez razumevanja i daju minuse, jer od blejanja za kompjuterom ne stignu ništa ni da nauče u školi. A moglo je biti sasvim drugačije.

Predstavlja najunosniju delatnost u Srbiji. Dele se na vise grupa u skladu sa nivoima patetike koju koriste u izvlacenju para kod ljudi. Grupe su sledece: 1.rodjaci 2.staklari 3.dojilje 4.gistro indvalidi 5.deca.

Rodjaci su najbezobrazniji, koriste price u kojima im je neko od porodice, familije bolestan, pa moraju da obezbede lecenje ili operaciju: ¨A bre, mom sinu kraca leva noga, daj koji dinar, za banju,za lecenje, da nesto pojede, za salamu, daj neki dinar!¨ Najpoznatiji pripadnik ove grupe je vec legendarna seda zena, cetrdesetih godina, koja ordinira po beogradskom centru i koja skuplja pare za operaciju sestre vec 20 godina. Baste su joj omiljene, jer nema konobara na vidiku pa moze da skupi i do nekoliko stotina dinara po basti. Zalazi svugde, kafane, barovi, restorani, jednom sam je video i u Nemackoj. Internacionalna zvezda, dala je i intervju za CNN. Ovu grupu nema sanse da izbegnete, jer ste stacionarni, ne krecete se i rodjacima ste laka meta.

Druga grupa su staklari. Ko vozi auto po Beogradu, nema sanse da bar jednom na semaforu nije video i cuo legendarno: ¨Daj bre batko, sto ti prljav stakal, nemoj se sramotis pred devojku¨, da bi potom usledilo cuveno razmazivanje po soferci, neke supstance koja lici na vodu, a nije, i mirise na mokracu sto svakako jeste. . Ako ste se uvek pitali gde ovi staklari nadju toliko vode za pranje tolikih soferki, eto vam odgovora. Iza drveta, u lonce,pa na vase staklo. Ti potezi koji slede su slicni potezima Pabla Pikasa i Van Goga, to je umetnost u malom, traju par sekundi ali odisu sjajnom lepezom pokreta i ritma. Tesko ih je izbeci jer ste uglavnom u koloni, ali i mi vozaci smo razvili taktiku, koja se sastoji u tome da se ne zabijete mnogo uz kola koja su ispred vas, nego ostavite malo vise mesta, pa kad se staklar zatrci sa svojim vodenim oruzjem, vi samo malo gas i dobili ste bitku. Ali samo bitku, posto vas na sledecem semaforu ceka sledeci staklar ratnik. Vrlo su teski za obracun jer koriste najubojitije oruzje, takozvanu psiholosku zamku, naime on vam kao pere prozore i ocekuje da vi to cenite i da date svojih omiljenih 20 dindzi koje ste ostavili za sutrasnji Kurir. Znaci cista zamka, kao ne traze nista za dzabe, nego kao rade.
Sa njima nema zajebavanja, nece vam pomoci ni sto ste upravo oprali auto poslednjim ostacima plate, a ni sto zurite kod taste u posetu. Oni posao moraju da odrade i da budu placeni. U maloj ste prednosti ako vozite opasan auto, po mogucnosti neki dzip, jer se tada i oni malo zaplase, pa po principu bolje da zivim jos malo, preskacu skupe automobile pogotovo ako im vozac istog uputi zajeban pogled. Mozete i vi da probate sa zajebanim pogledom, al sumnjam da ce uspeti, pogotovo ako vozite neki raskantani jugo ili ne daj Boze ford eskort.

Treca grupa su dojilje. Tu nema sta puno da se prica. Obicno su to romkinje koje furaju po bastama grada, uz put pokazujuci dojke, i koristeci najvecu od svih psiholoski zamki, a to su deca. Deca na zenskim grudima, uz boleciv pogled i recenice tipa ¨Daj neki dinar da ne bude gladno¨, tesko ce vas ostaviti ravnodusnog. Iako znate da su svi prosjaci upleteni u organizovano prosjacenje, sa sve nekim glavonjom krimosom koji im uzima sve i daje neki procenat, opet ne mozete da budete ravnodusni. Ovde bitku uglavnom izgubim, ukoliko romkinja nije bas bezobrazna.

Cetvrta grupa su invalidi. Najpoznatija podgrupa su gistro gluvnonemi. njihova taktika je sledeca: napisu neku molitvu na papiru, nekad je to pesmica, nekad i neko obavestenje tipa ´ ja sam gluvonem´, stave vam na sto dok sedite u baru, i tako stave na sve stolove u baru, dajuci vam vremena da procitate njihovu telenovelu i eventualno se sazalite. Onda krenu od stola do stola, uz cuvenih 5 sekundi. Sta je 5 sekundi? To je neprijatnost kojom vas izloze, u trajanju od 5 sekundi, tako sto stoje pored vas kao mumije i cekaju vase tesko stecene pare. Po Marfijevom zakonu, tada ceo bar gleda u vas, kao u jednu potpuno nadrealnu scenu, a u stvari psiholosku borbu izmedju dobra i zla. Obicno stariji ljudi to prekidaju socnom psovkom ¨Goni se u kurac¨, ¨Mars u pizdu materinu¨ a mladji ¨Daj bre keve ti, prodje mi neka sisata iza tebe, nista nisam video¨ ili nesto slicno, sto gluvonemom stavlja do znanja da misija nije uspela i da je vreme za promenu taktike. Taktika jednog mog prijatelja, potpuno je ogolila svu nespremnost gluvonemih prevaranata. On je u jednom trenutku saopstio gluvonemom, da mu se neka buba prikacila na majicu na ledjima, na sta je gluvonemi odgovorio sa ¨Gde?Gde?¨ 1:0. Point blank.

Inace, ima i pravih invalida ali vecina su teski prevaranti, koji su maznuli stake od bakutanera iz parka pored C marketa, nameste se obavezno na neki prolaz, uglavnom je to na Zelenjaku, legnu na beton, razvuku stake i traze neki dinar. Nekad vas cepe i po nogama, ako se vec pravite da ih ne vidite. A ako ste neoprezni i trcite za autobusom na Zelenjaku, nemojte da se iznenadite ukoliko vas sapletu u pokusaju da postanete kao i oni. Mozda vam nesto i udele. Sledeci put.

Peta grupa su deca.Uglavnom su mesana, bela i romska deca. Prodaju razne dzidzabidze, vodice za bioskope i pozorista, sto su inace veoma popularne kulturne institucije u Srbiji, prodaju i razne slikovnice, priveske i sve ostalo sto je im je brat pokrao u zadnjem obilasku gajbi oko Dorcola.
Prodaju i cvece, za romanticne parove, ne znam samo otkud ta ideja, jer ako niste vec kupili devojci ruzu kad ste se sreli, tesko da ce ruza ubrano-ukrana raspaliti strast vase veze. Ova grupa ne spada u grupu agresivnih prosjaka, ignorisanjem cete ih uvek oterati, mozda vam nekad zalepe psovku ali to se desava vrlo retko.

Ako imate neka pitanja, slobodno, borba za vas dinar nikad ne prestaje.

Reč grčko-rimskog porekla, pod kojom se podrazumevaju neobrazovani, surovi ljudi, nekulturni divljaci, vandali. Reč se najčešće odnosi na jednu etničku grupu, a nečasnu titulu varvara dobijaju od velikih naroda, koji kroje istoriju svog vremena.
Kroz učiteljicu života svaka velika sila je imala svoje varvare, tako i najmoćnija zemlja današnjice, S.A.D. Ovo je mala hronologija varvara kroz 200-godišnje postojanje Sjedinjenih Američkih Država:

S obzirom na to da najčešće konzumirana piva u Srbiji nose nazive po životinjama (zasad imamo Jelena i Lava), logično bi bilo da i svi drugi proizvođači svojim pivima daju životinjska imena (da bi povećali prođu na tržištu).
U zavisnosti od svojstava piva i njihovog dejstva na konzumenta, trebalo bi birati i životinju.

Eto, došlo vreme da se posle prvog i drugog dela i ovaj serijal privede kraju. Mogao sam, doduše, da navedem još neke česte slučajeve, kao npr. izlazak pred sudiju, kada murkan za isti prekršaj nije kaznio 10 ljudi ispred vas, ali ste baš vi ispali baksuz; ili pak beskrajna suđenja, kada kablovski operater/internet provajder/EDB/"Infostan"/Vodovod ne snosi odgovornost što plaćate ono što ne dobijate, ali ste vi krivi kada 2 dana zakasnite sa plaćanjem računa.
Da vam ne objašnjavam sad, sve je to manje-više kombinacija 6 (ili pak 5) prethodno navedenih slučajeva, a ja sam porazmislio o tome šta je uzrok srpske ljubavi prema parničenju i došao do sledećih zaključaka.

Još uvek prisutan i neiskorenjen sindrom veoma ojačan u vremenu ozbiljne ekonomske i društvene krize modernog kapitalizma. Neko će reći utopija u koju su, od svi naroda stare Jugoslavije, ponajviše Srbi upali vođeni strahom od fašizma ili ko zna čega.

Prema predanjima starijih, beše to lepo vreme. Mogao si, prema priči mog dede, leći u park sa hiljadama maraka i probuditi se sa istom sumom, jer, vele oni, ljudi si tad bili mnogo bolji i manje izopačeni nego danas. Slažem se, bilo je bolje. Možda zbog drugačijeg mentalnog sklopa ljudi, možda i zbog činjenice što je tad krađa bila strogo monopolizovana od strane države, jer ako se već mora krasti, bolje da krade onaj ko najviše i može. Ako si se nekim slučajem prihvatio krađe, imao bi lepo zadovoljstvo da na tenane uživaj u morskom zraku divnog Golog Otoka, ili je to samo fašističko-četnička legenda. Danas je veoma česta ona "Tito je mnogo krao i nama dao; ovi kradu, a ništa ne dadu", što, brat bratu, i nije netačno.

Jeste to lepo vreme bilo. U suštini, nisi imao mnogo da se misliš, naročito po pitanju politike. Imao si jedan izbor, skup gamadi svih nacija, jer po principu bratstva i jedinstva, bilo u berićetu ili sranju, podjednake smo predstavnike u svakom segmentu imali. Drugi su bili, kako da ih nazovemo, strani izdajnici, koji nisu razumeli čari našeg divnog samoregulišućeg sistema.

Ako si se rodio u zlatnom periodu, ne možeš, a da se ne sećaš lepog odrastanja. Dete poštene radničke porodice, odrastao u zdravom okruženju s visokim moralnim standardima. U kući si imao "Obodin" frižider, "Ei" televizor i "Gorenje" veš mašinu, kao prave simbole industrije koje će jednog dana do nogu potući precenjenu nemačku industrijui to na nemačkom tržištu. Ćale išao na posao u svome "Stojadinu" duboko verujući da bolje nema, jer su nemačka kola vozili samo visoki partijski funkcioneri, mada, mislim da je to bilo strogo iz trivijalnih razloga, zarad simbolike i pokazivanja stranim prijateljima da su oni naši veoma bitni partneri. Ne sumnjam da je Vili Brant lično vozio "Stojadina", možda čak i "Fiću".

Odrastanje beše prosto divno. Svako leto išli bismo kod prijatelja u Istru ili Makarsku i uživali u čarima divne jadranske riba i lakih dalmatinskih nota. Svi smo tad morali imati krov nad glavom. Ako si nekim slučajem imao malo stambenog prostora viška, nisi sigurno mislio da možeš to ostaviti kako želiš, ili, ne daj bože, izdavati. Ne, tad se moralo znati da smo svi, bez obzira na inteligenciju, radne navike, poreklo, obrazovanje ili šta već - potpuno jednaki pred bogom... kojim, bre, kurčevim bogom, pred Partijom i narodom. Da nisi ti možda mislio da, ako si neki kurčev hirurg ili inženjer, možeš imati mnogo više od poštenog radnika na nekom kopu? Nisi! Baš taj radnik je simbol našeg jedinstva i njegov značaj je mnogo veći od puke simbolike.

Sama kulturna i estradna scena bejahu divne. Za svakoga po nešto, ni za koga previše i na uštrb onog drugog. Mogao si uživati u spektaklima u kojima Bata Životinja pokazuje kako prolazi svaki kurvin sin koji pokuša krenuti na moćni socijalistički sistem. Koliko su bili lucidni i hrabri, čak su i u nekim filmovima glumili američki (!!!) velikani poput Orsona Velsa i Ričarda Bartona. Zamisli ti to, zvezde filmske industrije države koja pokušava uništiti ideju socijalizma glume u našem filmu. To je kao kad bi Bruno Ganc glumio Mojsija u filmu nekog slavnog jevrejskog reditelja, npr. Spilberga.

Muzika beše još bolji prikaz bratstva, sloge i ravnopravnosti. Bosanci pevaše sevdalinke, divne pesme i verovatno, jedinu stvar pored bureka i baklava, koje su došle iz orijentalnih krajeva, a bejahu prihvaćene bez ikakvih problema. Hrvati kao Hrvati, oduvek neki snobovi, mora da im to ostalo od Austro-Ugara, išli na neke emotivnije i kao urbanije pesme koje nisu za čobane iz ostalih bratskih republika. Šta reći za Makedonce... oni pevaše neke stare, pošto ništa skoro tad i ne stvoriše, i razvijaše svoju ljubav ka Aleksandru Makedonskom, ljubav koja je otišla toliko daleko da su čak preoteli velikog osvajača Grcima i dali mu ime njihovog Oca nacije. I tu dođosmo do Srba. Srbi k'o Srbi. Pošto je svaka muzika donekle išla u skladu sa temperamentom i mentalitetom nekog naroda, nije čudo što u Srba baš Miroslav Ilić bejaše pravi stub ondašnje muzike. Slavuj iz Mrčajevaca. Zar nije? A, pazi - Mrčajevci. Da su ponovo izmišljali, ne bi mogli naći seljačkije, srpskije, sve u svemu - više šumadijsko ime za neko selo. A o čemu je mrčajevački slavuj pevao? Čim je pevao za čobane, znalo se koji će to tekstovi biti - "Ja sam rođen u cveću livada" i "Devojka iz grada". U današnjoj retrospektivi te pesme imaju mnogo dublje značenje i pokazuju sam značaj davanja narodu ono što voli i što ga opisuje. Jer, nije besmislica ono "hleba i igara".

Odrastao si, završio neku školu i red bi bio da postaneš svoj čovek. Glavna preporuka u tvojom biografiji biće da si dete pomenutih poštenih roditelja i sve je spremno da ti postaneš nezavisni činilac u ovom samoregulišućem sistemu. Jedan životni ciklus je zatvoren, počinje novi u kom se sam boriš za ono što ti je sistemom dozvoljeno. Uloge se menjaju, život ide dalje, a socijalizam jača i nastavlja da živi.

Ali tog divnog majskog dana 1980. godine čusmo vest koja nam živote iz korena menja. Umro je drug Tito. Sve što smo godinama gradili srušilo se kao kula od karata i otvorilo vrata fašizmu da ponovo uđe na velika vrata. Plakalo se, najviše u Beogradu i Srbiji, neko će reći samo tamo, ali se plakalo. Život koji je da tada življen možda izgubi i smisao. Šta ćemo mi u ovom surovom kapitalističkom svetu, bez Njega da nas vodi i usmerava. Ne znam šta ćemo, ali znam da se tad mnogo bolje živelo nego danas.

Samo danas, neko to mora i da plati.

(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4, 5)
Iako mi je neka ideja bila da se ovaj serijal nastavlja sa razmacima od po 2 dana, rekoh sebi, "Prašino, nemoj da ubijaš inspiraciju dok je imaš". Unapred se izvinjavam onima koji vole krateže, a iako sam planirao da ovo bude najduži, verovatno će biti jedan od najkraćih tekstova uopšte.
Elem, u prošlom delu stigoh do trenutka kada je Srbija napokon počela da liči na nekakvu državu. Kralj Petar, u svojim šezdesetim, počeo je da oseća kako nije dorastao državničkim dužnostima, pa je rešio da njegov sin postane princ regent- što će reći, on bi sam ostao kralj, ali bi njegov sin obavljao sve njegove funkcije. Petrov stariji sin, Đorđe, bio je malo čvrknut u glavu, i mada se istoričari ne slažu u kojoj meri, bilo je jasno da on ne može pri čistoj svesti i zdravoj pameti biti kralj. Stoga je Petar odlučio da ga na tronu nasledi njegov mlađi sin, Aleksandar, koji je potom imenovan i za princa regenta. Aleksandar je bio pametan dečko, ali je odmah počeo da pokazuje određene diktatorske osobine- za razliku od njegovog oca koji je svu vlast dao narodu, Aleksandar je ipak više bio za čvrstu ruku. No, to je u početku bilo korisno, jer je jedino takav lider mogao da reši neke stare probleme.
Baš kao što je područje drevne Palestine veoma malo, ali ima mnogo naroda koji bi želeli da je osvoje, tako i na Balkanu postoji područje, opšte svedeno pod naziv Makedonija. Na njega su pre 100 godina polagali pravo Srbi, Bugari i Grci (nije to ništa, danas na dotičnu pravo polažu Bugari, Grci, Albanci i oni što tvrde da su drevni Makedonci, jedino Srbima ništa ne daju). Problem je bio u tome, što je šapu na ovoj zemlji još uvek držala Turska. Stoga, ove tri nacije su rešile da ko braća govno podele Makedoniju, ali i da oslobode od Turaka ceo Balkan do Istanbula. Posle 20 i nešto godina, Srbi su počeli da se pripremaju za svoj omiljeni hobi- rat!