(Hose Migel odlazi u posetu Gvadelupi. Kako je bila u zatvoru, tamo su je napale neke strašne ženske I izbole, I sada mora, nakon teške operacije koju je imala, da miruje. Ona spava, a on je nežno ljubi dok plače).
Baba Cvetnika: Jadan Hose Migel, da l će Gvadalupe da preživi? A? Šta mislilte? Sine, čuješ li me?! Rebeka Marija! Čuješ li šta ti pričam?!
Unuka, Rebeka Marija: Bako, opet gledaš to sranje, pa naravno da će da preživi…sve su španske serije iste… (ne stiže da završi rečenicu)…
Baba Cvetnika: Ma, gde isto?! Ti to ni ne gledaš a kažeš da je isto! Nije isto! Vidiš ovde su Hose Migel I Gvadalupe…I oni žive teško, ljubav im nije suđena, a vole se jadni, tolko se vole..…. Baaaaaaaaaaaaa…. A i kažu da se ova serija završava drugačije. Vidi ih….šmrc, šmrc…E Bože Bože…ima li te?! Jadan Hose Migel, ne prestaje da plače! Vidi ga…. Rebeka Marija! Pa gledaš li ti šta ti pričam!?
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Počinje Dnevnik. Radikali štrajkuju.
Deda Ljubinkoslav: Puuu! Jebem mater i na ovog Tadića i na ovog Nikolića, ma svi ste vi isti! Tu mi štrajkujte kao…Pogle ga pa ovaj! More, mrš! (ustaje sa stolice i počinje rukama I nogama da čini neke neartikulisane pokrete prema televizoru) E, Čedo, Čedo…ti ćeš tu da me lažeš! Jao, jao, jao…Tito je za vas bre bio ČOVEK! Nema posle Tita – Tito…. Nema ništa….Eee…
Sine, promeni kanal! Gotov sam! Podigoše mi pritisak. Čim ih vidim ovog lažova I kradova odma mi se digne!

negde na oko 20-ak metara od njene kuće... romantični decxko nosi prekrasan buket cveća...

Hrizantema: E, ae dosta više te gurke. A i ti momak, prestani više da stišćeš taj celofan.
Dracena: Iš kučko!
Ono sitno ukrasno belo cveće: Ajde sredina malo napred.
Orhideja: Dosta je bilo, helooooo.... girrrls...
Veljko: DOSTAAAAAA!!!
zavladala je strahovita tišina... Marija izlazi... trči ka njemu...
Marija: Oh, kakvo iznenađenje. ti si tako, tako.... kako bih rekla... :tela su se sudarila... počelo je krljanje:
ULJEZ... ULJEZ... ULJEZ MI SE UVUKO U CVEĆE...

------------------------------------------------------

ispraćaj sina u vojsku 2005, opština Lebane...

Dragi: Ej, kad smo dočekali da vidimo da i Rile prati onog njegovog pedera u vojsci.
Cane: Ma begaj bre, lešio ga od batine.
Dragi: Nemodzbavaš?
Cane: Nemao stoku nikad ako te lažem. Gde da se priča po kuloari da mu sin turio roze beretku na glavu. Misli... :okreće se konobarici: promeni aranžman i donesi salatu i inkenbanu sa lukac i rotkve.
Slađa: Za tebe brko i dva tanjira. :uzima sve sa stola:
Dragi: Slađo, vrći tu čašu sa visibabe i zumbuli. Treba mi za kokteli.

- Sinko, da ti spremi baba nešto za has, m?
- Daj bre baba, skini mi se više s' kurca, pre 5 minuta sam ti rekao da nisam gladan.
- Ma jedi, bre, govna, ja se tu, razumeš, polomih da ti spremim nešto lepo, a ti tako. Crkni od gladi ako hoćeš, zabole me. Neću više ni da te nudim.
- 'Ajde i to da vidimo.
- Bolje idi jebi nešto nego što tu mene zajebavaš. Kad si zadnji put jeb'o, m?
- Otkud ti znaš da ne jebem?
- Pa sobe su nam jedna do druge idiote. Pregradjeni smo rigipsom. Misliš da se ne čuje šta radiš? Nijednu do sad nisam čula da skiči.
- A otkud znaš da ne karam na drugom mestu?
- 'Ajde ne kenjaj, ti da imaš nešto, ovde bi doveo.
- Baba ne serendaj, ja jebem svako drugo veče, da znaš!
- Aha, jebeš, jebeš, pa promeniš ruku. Češće Kaizen menja avatara nego što ti jebeš.
- E večeras ima da je dovedem, nećeš moći da spavaš celu noć!
- 'Ajde i to da vidimo. Nego, da ti spremi baba nešto za has, m?

Seka Aleksic,Jelena Karleusa,i ceo Grand recimo :)

Izmedju Podgorice i Bara se nalazi jedno cuveno mesto pod imenom Virpazar,koje je cuveno jedino po tome sto tamo voz stoji minimum sat vremena,bez ikakvog razloga u svako doba godine.
Kada konacno stignete u Bar ,shvatite da vam je za usranih 500 km trebalo 20 sati i onda vam dodje da se ubijete zato sto ste bili glupi i sto ste pokusali da ustedite koji jebeni evro ,umesto da ste putovali kao covek i stigli na odrediste za 7 ili 8 sati.

- Tebra, moram da ti ispričam šta sam pronašao!
- U, jebote, ala si se zajapurio, mora da je nešto strava!
- Da ne poveruješ! Negde na netu iskopao neki prastari švapski pornić, vidi se da je prebacivan sa VHS-a.
- Pa, šta su te Švabe tako davno postigle?
- Da vidiš samo! Jes' malo matoro, još iz perioda pre nego li čuli za brazilsku depilaciju pa malo rutavo. Ono, radnja malo više standardna uz onu muzikicu u pozadini, ima dijaloga, al' ubij me ako znam šta pričaju. K'o da to i bitno, dovoljno mi ono "Ja, Ja, schnell" da razumem. I tu ti neki lik sa umetničkim imenom Das Grosse sa kurčinom k'o buzdovan pritegne jednu Švabicu, ova samo ječi i kamerman promeni ugao i za momenat njegova ruka bude u kadru.
- Pa šta?
- A na ruci istetovirano "Mile JNA"!
- Ne rise da je naše gore list?! E, to da mi narežeš hitno, to mora da se odgleda. Jesi siguran da mu to piše na tetovaži?
- Vraćao ja snimak više puta i pauzirao i zumirao mu ruku iks puta!
- Mile je moj novi idol! Tebra, ima i stranicu za fanove da mu otvorim!
- Taj rad, da se svi ponose! A šta će tek lajkova da bude!

1. Prva definicija:

- Kako bi skupio 50 neophodnih poena, neophodno je napisti makar jednu definiciju (kao kad praviš mejl pa prepoznaješ ona iskrivljena slova, moraš i ovde da dokažeš da nisi baš retardiran, jer takvih ima nešto više nego što se priželjkivalo). Savetujem ti da prvo kreneš kao čovek, lepo, pismeno sa velikim početnim slovom i znacima interpunkcije napiši molbu, koja izgleda ovako:
- Poštovane kolege autori, molio bih Vas da mi date koji plus kako bih i ja mogao da pravim postere i četujem sa vama kul likovima. Hvala.
Ukoliko završi u minusu, nemaš sreće - na sajtu su trenutno sve sami hejteri! Ne daj se obeshrabriti, već sačekaj da se promeni ekipa, i udari sledeću taktiku:

2. Druga definicija:

- Moli! Igraj na kartu očajanja i sažaljenja. I najkul autori su u početku pisali bezveze i strepeli za skor, nadajući se da će preći magičnu brojku od 50 pluseva. Setiće se valda kako je bilo na početku i imati razumevanja za tebe. Dakle:
- Molim vas udelite mi koji plus, ocenjivaću pozitivno sve vaše definicije i postere! Hvala!
Ako je i ova u minusu, opet nemaš sreće - na sajtu je sada ekipa gora od hejterske. Ako definicija kojim slučajem nestane, sajt je zabagovao, to se dešava. Ne daj se obeshrabriti, dva neuspeha su kurac! Idemo dalje:

3. Treća definicija:

- Napiši definiciju o nečem aktuelnom, sada su to Dača i Nataša, pljuj po grandu i fejsbuku, ili veličaj Čak Norisa, Milku Canić i ospi paljbu po jehovinim svedocima i homoseksualcima, kako bi u startu bio drugima dopadljiv. Napiši neki duhovit vic koji slabo ko zna, i gledaj da liči na definiciju - redovno prolazi! Piši ćirilicom kako bi usput odigrao i na kartu patriotizma. E ako i ovo završi u minusu - baš te nće! Takvi se ljudi danas potrefili, juče bi to završilo u odabranim definicijama, kao što i svaki dan biva. Al jebiga. Predji zato na drugi plan:

4. Slanje molbe moderatorima preko PVT-a:

- E vidiš, kada odeš na stranicu autori, tamo ćeš sa desne strane naći spisak moderatora. Oni nisu omiljeni medju autorima, ali to su autori koji su ti davali minuse i jasno ti je da nemaju pojma. I moderatori su ljudi, imaće razumevanja za tvoje početničke muke. Odaberi jednog moderatora, na primer ženskog, i blago ga šamiraj - Zmia je idealna za ovu akciju, jer je ona sveta i blagodetna žena med ženama, voljna da sasluša, razume i učini. Nema greške.
Ako se stidiš, odaberi nekog muškarca - na primer Surovog ili Džimija, ne daj da te nadimak zavara - Surovi je u stvari duša od čoveka, srce dobrog samarićanina skriveno iza ovih šest slovva. Džimi je nekada bio kandidovan za apostola, ali je uzeo skromnu titulu moderatora jer mu čast nije dozvoljavala drugačije. Traži od njih 50 poena, ako ti oni ne daju, ni rodjena majka neće.

5. Startovanje ostalih autora:

- Ako su se Surovi, Zmia i Džimi oglušili na tvoje molitve, mora biti da su umorni od skidanja hejta i vraćanja bezgrešnih a banovanih autora od strane strašnog Kaizena. Ništa onda, šalji PVT Cari, Mari Munji, i Mylici, oni su drugarčine. Nemoj da šalješ Musašiju i Performeru, oni su uvek nadrkani i lupaju minuse na sve i svašta, pa i na zamolbe. Ako ne uspe, baci se na još definisana.

6. Četvrta i peta definicija:

- Jedna neka bude opširna i neka piše o Kosovu, ljudi vole opširne definicije i rado ih čiaju. Peta Neka bude po ugledu na treću, kratka i domišljata, vic, šala.. Ubaci neku pošalicu od Ivana Ivanovića, one ovde imaju naročito topao prijem. Aktivno učestvuj po forumu, otvaraj teme i pitaj sve šta te zanima, zašto ovo i ono. Kada ti obrišu definiciju, otvori temu na forumu i pitaj zašto je obrisana. Ako neće da kažu, otvori još jednu. Ako sa ovim kapitalom ne nadmašiš ograničenje od 50 bodova, ostaje ti sledeća, poslednja mogućnost:

7. Kreiranje šezdeset duplih naloga:

- Dovoljno je i pedeset, ali ti napravi još koji za svaki slučaj. Nemoj da se stidiš, ovde pola autora ima duple naloge, nije to težak greh. Pošto si dao plus svim svojim definicijama, konačno imaš blagoslov da napraviš dva postera. Kači sliku sisa, pičaka i printskrinova sa fejsbuka, i obavezno stavljaj komentare "Znaju zašto", "Jer je to i to za pičkice" ili jednostavno tri tačke. To ovde ostavlja bez daha i mami aplauze kod autora, i onih najosvedočenijih. Ako ti ih neko obriše, to je posledica ljubomore jer si se prvi setio. Tada sedi za svojih 60 naloga i rokaj minuse na sve napisano i na sve postere, kako bi shvatili da sa tobom nema zajebavanja. Kada ih banuju, napravi još 60.

Srećno

Jako svetlo zaslepi osmorku u prostoriji. Na sredini je bio leš, reklo bi se ženske osobe.

Era Ojdanić - Auuuuu....de sam doš'o u pičku materinu!
Aca Ilić - De sam ja!?
Beki Bekić - Ero, jes to ti? :osmeh od uva do uva:
Ero Ojdanić - Puši kurac šiptarčino!
Zlata Petrović - A jes' zagušljivo u tri pičke materine!
Zorica Brunclik - A kakva mi je kosa? Jel lepa boja na ovom svetlu!
Đani - Đe sam?
Dara Bubamara - Ijaoooo.....baš smrdi ovde!
Baja Mali Knindža - Jebemti Boga i nedlju! Otkud ovde! I ranije sam pio, ali nikad ovoliko!
Aca Ilić - Jeste li svi čuli šta je rekao glas sa kasete?
Era Ojdanić - Možda nam je Saša opet neku zajebanciju spremio.
Beki Bekić - Salje dobar čovek!
Zlata Petrović - Kakav je ovo leš božemprosti!
Đani - Mislim da je Zorica Marković!
Zorica Brunclik - Nije ni čudo da ovoliko smrdi, malo više nego dok je bila živa.
Baja Mali Knindža - E ljudi kako ćemo da izađemo odavde! Ja sam vezan!
Ero Ojdanić - I ja sam!
Svi - I ja sam!
Đani - Ovo je neka zajebancija! Garant grand nešto zajebava! Jel vidi iko kamere?
Dara Bubamara - Ijao umrećemo!
Beki Bekić - Nisam pljaniro vako dumrem pravo da vam kažem!

Aca Ilić video da je vrag odneo šalu i nagovara Zoricu Brunclik da pevaju duet i tako ubiju ostale!
Počinju-KOČIJA BELA A KONJI VRANI, PROKLETA KOČIJO STAAAANIIIIIII!!!

Đaniju ide krv na nos, Eri ojdaniću udarila pena na usta, dari Bubamri pucaju silikoni, Zlati Petrović se razvezo pupak, Bekiju Bekiću usta se razletela oko glave, Baja Mali Knindža vadi oči noktima.
Zorica Brunclik i Aca Ilić iscrpljeni prestaju!

Poslednjim atomima snage Đani počinje da peva! OSTAJEM BALKANAC I PROVINCIJALAC!!!!

To je bilo previše za Daru Bubamaru kojoj već uveliko curi botoks iz usana i ona preminu u najstrašnijim mukama, Baja Mali Knindža kida sopstvene bradavice, Ero Ojdanić otida sebi kurac i udara se njim u čelo u svom tom bunilu, Beki Bekić se polako pretvara u goluma, Zlati Petrović grudi prelaze na leđa u strašnim bolovima, Aci Iliću otpadoše brkovi i pođe da mu raste glogovo trnje na čelu, Zorici Brunclik se promeni boja kose u crvenu, al ne može dvaput isto, pa se promeni u smeđu i otpade joj nos.

Đani izgubi dah i prestade!
Baja Mali Knindža, već oslepljen i bez bradavica poče da peva!!!
MOREM PLOVI JEDNA MALA BARKA!!!

Bila je to pesma vraka! Ona hiluje Srbe. Beki Bekić, već pretvoren u goluma, otkida sebi nogu i zabija je u svoju slepočnicu. Pada mrtav! Ipak, Baja izdahnu puštajući poslednje atome snage za srpstvo.

Blago oporavljen Ero Ojdanić, baci onaj svoj kurac, koji je ranije bio otkin'o na Zlatu Petrović i pođe da peva!

I SVE ŠTO SAM STEKOOOOO POTROŠIĆE NEKOOOO!!!!

Zlata Petrović, dok su joj obrve otpadale, uze Erin kurac kojim ju je pogodio i probade da začepi pupak, ali bio kurac je premalen za toliku pupčinu, i tu joj izađe utroba zajedno zdžigerom i ona umire. Zorici Brunclik klitoris upade u pertle od patika i ona tu pusti poslednji krik. Đani u totalnom besnilu kida dlake sa prsa i trpa sebi u usta i tako se udavi. Aca Ilić lomi zglobove na nogama i čupa naramenice sa sakoa gurajući ih sebi u čmar. U tome jedanput prdnu toliko jako da mu je puklo debelo crevo i on tu umire.

Era, onako bez kurca ustaje i viče POBEDIO SAM,
POBEDIO SAM!!!!

U tom momentu, mrtva Zorica Marković, koja zapravo nije bilo mrtva nego je samo ležala s čepićima u ušima ustaje i počinje:
MIRNO SPAVAJ NANO SVE JE ZAKLJUČANO MOJE SRCE NIJE DŽABA TI KAPIJE!

Eri ispadoše oči, i zubi, i osuši mu se telo i pretvori se u pepeo.

Zorica se osmehnu.

U la la sto si smrsala!

Konsultant pripravnik i glavni izvođač razgovaraju...

-Ej Dragoljube, men' se to ne svidja sto su stavili betonsku gredu tako iznad vrata, ružno mi nekako, ajde vi to srušite pa ćemo mi gore da stavimo aluminijumski prozorčić, ima to mnogo bolje da izgleda bre...
-Ali gospodine, pa mi ne možemo...
-Slusaj bre ti, jesam ti ja ovde glavni ili ne, šta ne možeš, ima da uradiš kako ti kažem i da pevaš samo bre, 'ti jasno?
-Ali gospodine, problem je...
-Opet on, alooo, jel slušaš ti mene bre, ko je ovde gazda bre, sta mi se ti praviš kao nešto pametan tu, pa šta sto si 25 godina stariji od mene i ti imaš kao tu neko iskustvo i izveo si 15 projekata dosad, kakve to ima veze, ovo ti ne valja i ja sam primetio da ne valja i oću da se promeni... To što ja nisam nista lično napravio dosad, to ništa ne znači... ne moram ja da nosim jaja da bi umeo da prepoznam mućak bre...

Dva dana posle, dolazi majstor za ugradnju kliznih vrata...

-Alo bre ljudi, pa gde je betonska greda ovde, na koj moj kurac ću da okačim ova vrata... da neće da vise u vazduhu bre koj moj kurac? Koja vam budala rekla da radite ovako?

- Nećeš mi verovati koju sam tuku sinoć upoznao!
- Svaka tvoja je tuka. Reci...
- Ustvari i nije tolika tuka...
- Nego?
- Ma, kao...Htela da idemo da gledamo kod nje filmove neke.
- Klinka?
- Da, ali je bogata u pičku materinu. Pristanem i odemo...Eeee, i ona pusti neko gej sranje, neki Haj mjuzikl.
- High School Musical?
- Ma, da. Ali šlag je bio gledanje dva dela onoga sa vampirima. Tvajlajt. Auu, brate, oči mi ispale od vampirskih gej govana!
- Jebiga. Čim si video da je "pop" klinka, trebao si da pretpostaviš da je malo debilna.
- U pravu si.
- Al' za Tvajlajt...Ni metak u čelo da potrošiš na budalu. Verovatno se loži na Sergeja Ćetkovića.
======

- Onaj moj rođak, naroman, opet pušten sa rehabilitacije.
- Pa?
- Pa, ništa. Retard k'o retard. Vratio se starim putevima.
- A i vi ste naivni što mislite da se promenio. Puštaju ga svaka 2 meseca.
- Ovaj put je debelo zajebao. Osim što je ono, standardno, presretao svet po parku i smarao ih, sad je govno nasrnulo na roditelje, krao i prodavao stvari iz kuće.
- Takva govna ne zaslužuju ni metak u čelo. Nek' ga pošalju u Crnu Reku, pa da ga malo promeni mesto "prebivališta".

- Požuri! Možeš li brže da jedeš?

- Ne mogu brže. Opusti se, nigde ne žurimo! I ostavi taj mobilni, nerviraš me! Svaki čas gledaš u njega, kao da si negde tempirala bombu pa čekaš da eksplodira!

- Kako nigde ne žurimo? Moramo na voz! Koliko nam treba odavde do stanice?

- Dvadeset minuta ako idemo peške a taksijem se stiže za pet.

- Zakasnićemo na voz! Sad je pola šest a voz je u šest! Moraš odmah da platiš, da otrčimo u taksi i usput molimo Boga da stižemo na vreme. Možda voz zakasni!

- Ne pada mi napamet da žurim. Pusti me da preživam, kad ovo pojedem ima i palačinku da naručim a posle ću još jedan koktel. Imaš voz i u pola sedam i u deset do osam i u devet i petnaest. Jel' ti žuriš da gledaš nešto na TV-u?

- Ne žurim nigde ali sam planirala da se vratim ovim vozom u šest! Rekla sam drugarici da ću oko osam biti u Beogradu, da dođe kod mene! Možda i stignem, ako u pola sedam uhvatim brzi voz, onaj što ne staje u Karlovačkim vinogradima i Beškoj ... aaa, ma nema šanse, neću stići do osam!

- Pa promeni plan, javi joj da se nalazite sad vremena kasnije! U čemu je problem?

- Ne mogu ja to tako! Znaš da ja nikad ne kasnim i ne menjam dogovore.

- Nikad ne kasniš, a? Pa ja se sećam da su ti dedu uveliko zakopali i zatvorili grob a ti si se tek tada si se pojavila na sahrani i još se čudila što ne počinju i što nema popa! Kad si to preživela podnećeš i da propustiš jedan jebeni voz. Sedi tu i jedi!

Probudio se u svom krevetu posle par sati spavanja, bez vidnog osmeha na licu, pogledao se u ogledalo i viđao je ono što viđa i svakog dana. Tugu, bedu, beznadežnost, njegove oči bile su bez sjaja, bledo lice, mračno. Iz ugla sobe uzeo je flašu jeftine rakije i nasuo je u čašu, pio je bez prestanka. Izašao je na ulicu u nadi da će sresti nekoga ko će ga još napiti. Sreo je svoju osamnestogodišnju ćerku i prošao je pored nje kao da se nikada nisu videli, nisu se ni pogledali. Vetar je zabacivao njegovu kosu u unazad i češljao njegovu bradu koja beše požutela od piva koje je stalno ispijao. Uleteo je kod bivše žene u stan, kod žene koju je oterao od sebe jer je tukao. Noći provedene ispijajući rakiju i iživljavajući se na njoj i na njihovoj maloletnoj ćerki ostavili su ogroman trag na njima, ostavili su ožiljke, ostavili su traume. Nije više bilo isto, nije bilo mesta za oproštaj. Ali slepi ljudi kao on ne mogu da primete to. Uletevši i provalivši jeftina vrata i staru kvaku pao je dole. Žena je izletela što je brže mogla u hodnik, on ju je ustajući onako pijan odmah zgrabio i prislonio joj se uz facu. Osetila je bes, krv, miris rakije, u glavi je ponovo proživela sve te jebene proklete godine koje je provela jecajući i moleći za život, moleći krvnika da je poštedi i ne pretvori u pepeo sve što imaju. Ali ipak, kurac, agoniji nije bilo kraja, gurnuo ju je uz zid, i udarao je svojim radničkim šakama svugde po telu, stvarajući modrice za svaki dan koji je proživela srećno, a takvih dana je bilo jako malo. Bacio ju je dole i samo je gledao. Njegove oči, bile su okean mržnje, oličenje svega što je loše, njegove crte lica govorile su da je lud i je zao, jer bio je, bio je to demon, demon koji nije želeo da ostane i istrune sam u svojoj pakosti vec je zeleo da ide tamo dole sa grehom. Posle nekoliko sekundi izvadio je pištolj. Čuo se vrisak, njihov mali sin izašao je iz sobe vukući plišanog medu i uputio je svom tati pogled od kog i najtvrđe srce postaje mekano poput pamuka. Ali ipak ne, povukao je obarač, ubio ju je, a posle toga i sebe. Njegova silueta je padala poput čaše kada padne, čaša se ovaj put slomila, i nemoguće ju je zalepiti.
Ovaj čovek je toliko bio zaslepljen da nije čuo cvrkut ptica, trčao je kroz život brže od vetra da nije ni čuo te silne glasove koji mu govore da se promeni, gledao je ispod sebe a ne u nebo, nije video sunce, nije video plave oblake, uništio je sebe, uništio je i druge. Posekao je sve oko sebe i napravio im rane koje će večno krvariti bez prestanka, ubio je sve ljudsko u čoveku.
Uvek ima vremena za promene, otrgni sidro i poleti i promeni se, zavoli sebe, zavolećeš i druge, ulepšaj svoj, a i život drugih.

- Šefe, radnici tri meseca nisu primili platu. Prete štrajkom ako ne promenimo naš koncept poslovanja.
- I?
- Pa obustaviće rad... Ako ne promenimo nešto idemo u stečaj.
- Alo, rođače, nije ti ovo privatna firma, pa da smo u obavezi da imamo neki doprinos. Ovde smo dok se ne promeni vlast, imamo sigurne plate i to je to. Ko smo mi da menjamo tradiciju?
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
Tema "Povećanje aktivnosti sajta" na forumu

Jesse Pinkman: Na sajtu je sve manje i manje sadržaja (nekad bude više, nekad manje). U svakom slučaju puno manje nego što je prije bilo. Prije godinu dana, dvije, tri, četiri. Bla bla truć truć...
Dr Quake: Podrška.
Jocko: I umodujte Čegija.
Džonimir: Stvrno, bre... Dajte Čegiju moda!
Kaizen: Da, da... Evo sve bijem nogama u dupe. Samo mi još fali neko ko će redovno da bira kvalitetan sadržaj i da mi razjebe ceo koncept. Aj palite...
Kashof: E gazda ae odaberi karanje pls ljubi te bratić

S.U.R. Bato i seka 28 avgust 2011te , 35 u hladu

ulazi prelepa cigančica u miniću i traži kiselu vodu, ja se tu napravim fini i dodam vodu i omakne mi se "ala bi te jebo" pogled . Sa suprotne strane stiže pogled "šta si zinuo matori, ne bi ti dala da si Enrike Inglesias" na šta se ja nađem uvređen takvim pogledom

Ispred SUR-a Bato i seka 4.septembar 2011te, 30 u hladu

Sedim pijem pivo sa gazdinim sinom, prekoputa trotoarom ide neka milfača u minjaku ja je skeniram od glave do pete, ona to primeti i promeni ponašanje , ne umem da objasnim ali kao da joj je milo što je gledam, na to se meni omakne "Ala bi te jebo pogled" na šta ona odlepi, počne da vrcka i non stop se okreće da vidi da li je još uvek gledam. Dobi riba upalu vrata i vratnih žila. Milo i meni što sam na moj sasvim slučajno upućen pogled dobio ovakvu reakciju ali mi je i smešno jer se riba polomi. Posle analiziramo i dođemo do zaključka da je verovatno neka raspuštenica koja je peglala čistila pušila i niko je nije posmatrao odavno kao ženu pa joj to najverovatnije godi.

Naravoučenije: ima da se nacrtam pred SUR BAto i seka i da čekam kad će ona milfača ponovo da prođe i da je zovnem na sok

- Mužu, nešto sam razmišjala...
- Ijao!
- Hm, praviću se da nisam to čula.
- Koliko god da najebem zbog teške govorne mane, nikako da naučim. Kaži.
- Ovako... Prvo ćeš da opereš sudove i prostreš veš, ne mogu ja, jajnici su u pitanju.
- Da l' i ja da ih ugradim nekako, da se spasim...
- Zatim, idem do frizera i nemoj da mi bežiš, tu ćeš da budeš sve vreme da mi kažeš kako mi frizura stoji i da li nešto da na licu mesta promeni.
- Srećo, da me zanimaju ženske frizure, sad bih imao dečka, a ne ženu...
- Dalje, nemam šta da obučem ni obujem, ideš sa mnom da mi posle ne kolutaš tu očima i da daš svoje mišljenje. O estetici, ne finansijama, da razjasnim.
- Uh, da kupim par litara benzina, polijem se i zapalim, manja mi muka.
- Pa, 'ajde, nemoj da si takav! Vidiš kako te volim, ja to sve zbog tebe, tebi da budem lepa. A i sa tobom što više da budem, zar ne smatraš da treba da budemo i prijatelji?
- Jeste, ali rano si počela da me smatraš kuratom drugaricom, nemam ni blizu sedme banke.
- E, a na to kurato ćemo možda kad se vratimo.
- Kad krećemo?

Eto, na primer, ja napisem neku genijalnu pesmu i objavim je u neko cose, ko ovo nase pesnicko cose ovde, ili vec u neki drugi cosak. I ta pesma tako jedno vreme vata prasinu... Onda se Marina Tucakovic seti, u nedostatku inspiracije, da malko prosurfuje ovim nasim vodama, pa mozda u nekom cosetu vidi nesto interesantno. I zapazi bas tu moju vec prasnjavu pesmu i, kaze: "Malo je ozbiljna, malo ja to da izmenim, ima da bude vr'. Taman za Sekin novi album."
Tako od, recimo Siroceta (Imena nemam, niti ga zelim, i ne znam ko su mi otac i majka, al ljubavi imam da svetu je delim, da slomim srce velikog suda, i zato samo iz prikrajka posmatram ovaj svet predrasuda), nastane: "ja muza imam, ali tvoj zelim, ma nema veze sto nemas para, vazno da se zadovoljim i da se veselim, uzecu mu sve ako dodjemo do suda, dusmani nek crknu od predrasuda"), i promeni ime, recimo u "Ce ga osiromasimo" (mozda i ne, posto bi je Brena tuzila sto joj uzela ideju od "Dovescu te seki do prosjackog stapa", ali, na primer)
Onda Seka izda novi album, koji neverovatno uspe, dok moje "Siroce" jos vata prasinu. Ja onda skoknem tu do benzinske pumpe, fala Bogu blizu je, kupim jedan kanister, i ritualno se zapalim na Terazijama.
Ti sutradan kupis "Kurir". Na naslovnoj strani Seka, i u ono malo prostora sto im ostalo na naslovnoj strani, posto Seka mnogo zauzima, napisali velikim slovima "VELIKA ZENA-VELIKI BUM-KUPITE SEKIN NOVI CD, Seka promenila stil". Onda listas, i tamo negde pred kraj, u crnoj hronici, pa u desnom cosku, tamo gde pise sta se gde desilo, sitnim slovima "neidentifikovana osoba se juce spalila na Terazijama, vreme smrti: 11:11 razlog nepoznat, -ne vredi da pokusavamo da je identifikujemo, ovo je ionako svakodnevna pojava-izjavio nacelnik MUP-a"
na sledecoj vec: "Seka opsirno o svom novom hitu"
eeee, kurva sudbina...

( šetnja gradom )
- Ej što mi pusti ruku?
- Pa nisam luda ko ti da prođem ispod ove bandere pa da dobijem keca na kontrolnom sutra.
- Hm...šta..?
- Keca, kako šta.
- Čekaj, nemoj mi reći da veruješ u crne mačke i te gluposti.
- Koje gluposti, to za mačke sto posto tačno, tetka mi pričala...reci majci sutra da prospe vodu za tobom pred kontrolni, za sreću....
- Hehehe jel kiselu il česmušu?
- Ej ne šali se s tim stvarima!
- U jeee izvini, šta se drkaš.
- Nije to za šalu, sutra je petak trinaesti, moraš nekako da ga neutrališeš
- Aj molim te reci mi šta da činim.
- Pa vidi obavezno kad ustaješ, ustani na desnu nogu, veži crven končić oko leve ruke, ako imaš beli luk stavi jedan čen u desni džep. Onda valjalo bi da tempiraš da sreteneš onog svog komšiju pijanog odžačara Cileta i da mu otkineš jednu dlaku sa četke, i da se uhvatiš za dugme i izvrneš ga na iznutra, a ako ti crna mačka pređe put, promeni putanju do škole, a kad završiš kontrolni čukni u drvo za sreću i protrljaj levo uvo.To bi trebalo da bude dovoljno.
- Ja veći kombo gluposti u životu nisam čuo, ribo ti si prsla načisto, aj vozdra.

Danas sam imala dosta čudan susret sa jednim prosjakom. Nikad se zapravo nisam čudnije osećala pričajući sa nepoznatim prolaznikom (a sretala sam apsolutno svakakve ljude).
Sedim sa drugaricama na klupi i glasno se smejemo pošto provaljujemo da nas sve tri Hram Svetog Save asocira na apokalipsu, tj. da imamo trip da će nešto da se desi kad tu sedimo.
U svoj toj čudnoj atmosferi, prolazi prosjak pored nas, zastaje i kreće da imitira naš smeh.
Starac, potpuno povijen i prljav, deluje kao da je izgubio svaku trunku razuma.
Krećem da pričam sa njim, čisto da bih ga oterala. Pričamo o toplom danu, on nas propituje. Slučajno krenemo da pričamo o muzici.
U tom trenutku čovek sasvim promeni ponašanje i kreće sasvim normalno sa nama da priča o bendovima.
Ja:"Vi ste bili muzičar?"
On."Bilo sam...Bubnjeve sam svirao i pevao sam."
Kreće da peva neke tipične srpske pesme i glas mu uopšte ne zvuči loše.
U tom trenutku shvatila sam da ljudima tako malo treba da se srozaju u govna.
Jednog trenutka si razuman, drugog trenutka te niko ne smatra razumnim.
Okreneš se oko sebe i vidiš da svi prosjaci drže neki instrument i da utehu nalaze u muzici...Ili žive svirajući.
I taj čovek je verovatno bio neko i nešto. Možda je napravio gomilu grešaka ili se tako zadesilo, ali činjenica je da se pojavila iskrica u njemu kada je o muzici pričao, svestan je i zna.
Zapitala sam se samo kakav je osećaj, biti razuman, a biti bačen u takvo beznađe.