Prvi maj u nekadašnjoj nam SFRJ. Naš Drug ustaje ujutru, sav nasmijan od uva do uva, što zbog buđenja bloudžobom od strane drage mu Jovančice, što od radosti zbog današnjeg praznika. Ustaje, ostavlja Jovančicu da se mazi sa jastukom dok joj niz butkice curi barica, i stavlja džezvu na smederevac, u kom tinja svježe podložena vatrica. Iz stare vitrine uzima naš drug posudice sa šećerom (volio je malo slađu) i kafom, dok uspješno odbija poslugu od zadatka kuvanja kafe. A ne, danas je poseban dan, danas će sam da kuva kaficu, hehe. Zakuvavši je baš onako kako voli, nasuvši je u omiljenu šolju sa Olimpijade 84-te, onu sa Vučkom sa svih strana, naš Drug dolazi do prozora i razmiče roletne, puštajući da ga zraci jutarnjeg sunca preliju svojim sjajem.

Al' kurac. Napolju provala oblaka. Naš Drug stajaše par trenutaka, sa razočaranom facom, proklinjući Onog u koga ne vjeruje. Iz ruke mu je ispala omiljena šolja, oprživši ga vrelom kafom po nogavici. Pa zar danas da padne kiša? Danas kad bi trebalo da su roštilji uveliko raspaljeni, a Jagodinsko i BiP da se uveliko hlade u nekom potočiću kraj šume? Ali naš Drug ne časi ni časa, već on zove svojega drugara...

Kažemo nekom ko uporno tvrdi da nece učiniti nešto, iako ste i vi i on sigurni da će to ipak uraditi

Više se tretira kao fraza a ne samo kao pogrdan način da nekome sveobuhvatno opsujete i milo i drago u Srbiji...Psovka je veoma popularna u zapizdinskim krajevima Srbije ali je počela da se koristi i u gradovima na samom kraju izručenog arsenala psovki kao kulminacija trenutne mržnje prema onome kome je upućena.Ne pokušavajte da ovu frazu upotrebite pri obraćanju organima vlasti jer može da prouzrokuje veoma bolne posledice što fitičke prirode što psiho-finansijske (vucaranje po sudovima ovde nikome dobra nije učinilo),dakle RUKOVATI OPREZNO i to u slučajevima HITNE POTREBE sa navedenim izrazom!!! :D

Rečenica koja je uvek izazivala polemiku i misteriju medju dečurlijom ko ju je posednji rekao. Svako bi imao neki svoj fazon kako bi ubedio druge da je nije poslednji rekao, koji su obično bili iritirajući drugima, a ponekad i duhoviti. Dešavalo se, i to neretko, da neka pička namerno primi gol da bi što kraće branila, al' to je već neka druga defka.

Sunčano nedeljno jutro. Majka te budi ok 10 sati. Ustaješ sav radostan. Danas je taj dan. Prvi put ideš sa ocem na utakmicu. Danas postaješ čovek. Oblačiš se, brzo jedeš vruće prženice i spreman si za pokret. Navaljuješ na oca da krenete, iako utakmica počinje tek u podne. Posle pola sata kukanja, otac te hvata za ruku i krećete.
Dolaziš na stadion i sedaš na tribine među očeve prjatelje. Svi te hvala kako si mali i sladak i kako ćeš biti veliki fudbaler kad porasteš. Ne obraćaš pažnju ni na koga, samo čekaš da utakmica počne. Nije ti važno što tvoj tim igra neku dole ligu i što im protivnik nije Zvezda i Partizan (jebi ga, samo za njih si čuo). Važno je da si ti među starijim ljudima i da konačno uživo gledaš fudbalere, iako nikoga ne znaš. Pomalo ti smeta što si misle da se klinac (bre, imaš celih 5 godina), ali sa početkom utakmice zaboravljaš to.
Utakmicu gledaš širom otvorenih očiju, da ti ne bi nešto slučajno promaklo, shvataš da ovde nema ponovljenog snimka. Od uzbuđenja ni semenke ne možeš da grickaš. Svi su nervozni i viču, čak i tvoj tata koji nije mnogo nervozan čovek. Ne shvataš zašto svi oko tebe psuju sudiju, a pogotovu odakle mu znaju mamu. I kako to da sudija koji je slepac može da sudi fudbalsku utakmicu? Spomenuše sudiji neki prvi red na sahrani, pa shvataš da su nervozni zato što je sudiji neko umro, ali zašto bi mu svirali na sahrani? I zašto bi mu pištaljku nabijali tamo gde Sunce ne sija? Gde to uopšte Sunce ne sija?
Dok utakmica lagano teče, ti pažljivo pamtiš sve izraze da bi ih posle mogao upotrebiti pred društvom i ispasti glavna faca. Kako se približava kraj, tako svi postaju još nervozniji i ljući, iako ti ne vidiš razlog za to, tebi je sve savršeno. Ipak moraš se uklopiti u ambijent. Razmišljaš šta da kažeš i kada. Aha, sudija je svirao nešto što je izazvalo galamu na tribinama. Ustaješ onako ponosno sa svojih 110 cm, dižeš ruke i usmeravaš svu svoju 'mržnju' prema sudiji.
"Sudija, jedi govna!!!", vičeš iz sveg glasa. "O, ne", pomisliš u sebi, možda si ipak bio preoštar, šta će ti sad tata reći. Ne smeš ni da ga pogldaš. Ali odjednom, svi matorci oko tebe se smeju, aplaudiraju ti, bacaju 'koske' i tapšu te po glavi, zajedno sa tatom. Razvlačiš kez od uva do uva i uzdignute glave sedaš među svoje ljude. Konačno si postao čovek.

Sarkastično zapažanje, koje je se izgovara u situaciji kada se ismeva ime kojom su određenu osobu roditelji doveka unakazili, (pogotovo ako je fora više nego očigledno ižvakana).

Sjajan naucin da se mladji maloletnik uvede u svet odraslih, je da mu rodjeni cale prenese dragocene savete, kojih ce se pubertetlija tokom zivota pridrzavati.

Izraz koji je u vreme kada nije bilo digitalne i kablovske televizije predstavljao najviši stepen gradacije kvaliteta slike jednog TV programa.

Nešto što ni jedan muškarac nikada neće uzviknuti posle sprinta u krevetu.

Demonstracije na kojima su, kako sam zaključio iz priča starijih, postojali samo prvi redovi.

Majka svih kletvi.Toliko je strasna da se nje plasi cak i onaj ko ju je izgovorio,a kamoli onaj kome je upucena.Koristi se u izuzetno ekstremnim situacijama,kada jebanje celog porodicnog stabla,zajedno sa kucnim ljubimcima,nije dovoljno.

Fraza kojom se završava svaka dalja rasprava. " Ja sam svoje rekao i to je to. Nikako drugačije."

Veliki broj reci i izraza se do skoro mogao okititi ovom titulom,tj. da za njih jos ne postoji objasnjenje,ali u zadnje vreme Vukajlijasi su prionuli na posao kao ludi pa se taj broj reci i izraza vec uveliko smanjio.Ako se nastavi dotok novih clanova i povecana aktivnost svih clanova procenjuje se da za naredne dve godine nece biti nista sto neko nije vec definisano i da ce clanovima zeljnim definisanja nekog nepoznatog pojma trebati prvo nekoliko dana da smisle neki novi,srpskom i ostalim svetskim jezicima nepoznat,pojam.

Znanje i umeće upravljanja kompjuterom obrnuto je proporcionalno starosnoj dobi upravljača.

Kad smo kao mali pokušavali da nagovorimo prijatelja da stane na gol jer smo svjesni koliku odgovornost snosi golman, kriv si i kad nisi.

Sintagma koja se često može čuti iz usne duplje koja ničim izazvano podseća na ženski polni organ. Inače izuzetno funkcionalna fraza ako imate u planu da zadivite isuviše dementan narod, kojem dijapazon sećanja ne seže više od 7 dana.

Prebacujuća opaska koja se upućuje nekome ko jajari i neće nešto da odradi van zaštićenog prostora, samo zato što izvan njega pada neka omanja kiša.

Naravno, da bi ova opaska imala efekat, potrebno je da dotični bude alkoholičar.

Ona koju ćeš prvu pitati šta radi večeras kad je gajba prazna, a potencijalnih nekoliko. Pozicionira se u telefonskom imeniku ponosno ispred onih što ne izgledaju tako atraktivno, ali ipak sve radnje rade i zajedno čine prvu rundu drafta. Za njima slede one koje zoveš samo ako ti je baš kriza, jer nit izgledaju dobro, nit umeju više od toga da samo leže i čekaju da izvršiš najdosadniji snošaj u istoriji nad njima.

U nadi da nisu baš sve već draftovane tog dana, što obično bude slučaj.

Vrsta ugostiteljskog objekta u Srbiji. Kafana, birtija, prčvara locirana najčešće u neposrednoj blizini autobuske i železničke stanice ili pijace. Karakteriše je mali prostor, dovoljan za šank i par stolova, za kojim obično obitava ekipa koja je tu gostovala i na svečanom otvaranju kafane par decenija ranije.

Nedeljni ručak kod devojčine familije....I to prvi put ideš tamo! Kako poetično! Dolaziš npr. u ulicu Mijatove Njive u Sremčici, gde ona živi, ulaziš u dvorište, do kolena u blato. Napada te njihov doberman, ali tvoja cura izlazi i sprečava ga. Sabiraš se, pozdravljaš sa njom i sledeće zapaziš npr. Fiat Argentu (ili neki drugi krš od auta) i ujedaš se za jezik da ne prokomentarišeš KOJE GOVNO OD AUTA! iako to misliš... Posle tradicionalnog izuvanja, ulaziš u kuću, i dok te devojka predstavlja, njeni matori pilje u tebe ko nenormalni... Njena sestra te šacuje usput, i odmah odlazi u sobu i javlja drugaricama da njena seka ima nakazu od dečka (radi to iz ljubomore)... Domaćin (njen ćale) ti za aperitiv daje neku rakiju koja ti sprži grlo, ali iz pristojnosti je popiješ (u sebi je kuneš), a njena keva iznosi boraniju (npr. ili nešto drugo što ne voliš) i još poneko posluženje (resto od juče, lepo aranžirano), na silu jedeš, a povraća ti se... Onda počinje srpska postručkovna konverzacija... Odakle su ti roditelji, gde rade, šta studiraš ili u koju srednju školu ideš, šta si u horoskopu (devojčina keva- odmah ide da proveri kako se to slaže sa znakom i podznakom njene ćerke) i slično.... Njena seka u međuvremenu šeta, lovi još koji trač i meri te, sediš kao da imaš zmiju u džepu.... U najgorem trenutku, ko iz topa erekcija, a ti sad se izvinjavaj, pa onako upadljiv, pravac klonja.... Vratiš se, čudno te gledaju, ali isleđivanje se nastavlja...Negde oko 22h kad se setiš da treba da ideš (ili te puste jer si smorio) ona ti kaže DOĐI OPET... Ti glumiš radost... DAAAAA, HOĆU! A u stvari misliš JEBEM TI KAD SAM DOLAZIO! Opet doberman, argenta, kaljuga, i naravni kruna svega, trocifraški bus koji duva, a ako te ni vreme ne posluži, prokišnjava....
Tako teku dani jedne strasne romantične veze!