Druga Nova godina.
Prilazi mi osoba sa kojom mi se svaki razgovor svodio na "lepo vreme danas".
-E gde ćeš za 1. maj?
-Nemam pojma.
-E, ja ću znaš gde?! Na Zlatibor, e! Vodi me dečko, 'naš kako je sredio auto. Joj, što će biti ekstrica! Već planiram šta ću da obučem kikikiki. Jednu roze haljinicu sa mnogo lepim bretelicama kikikiki.
-Super. E, žurim, vidimo se.
Stvar ravna punoljetstvu u stvarnom zivotu ili barem prvoj dječačkoj krađi trešanja na Jovinom brdu kad si imao u džepu 6 više od Nikole koji je najjači dječak u ulici i najveći šmeker.
U tebi se stvara ponos, zelja i prkos. Konačno si i ti primjećen!
Prvi nik koji imaš kad se registruješ na neki sajt.
Svaka sledeća promena nika rezultira konfuzijom drugih članova.
Zmia: golimare, kako ti je devojački nik? :) ne mogu da skontam ko si.
Iliti, život i priključenija mladog iskompleksiranog debelog gmaza.
Prvi kontakt sa nelegalnim supstancama sam imao još devedesdevete, tada šestogodišnjak, kad je stric Fejka pobegao na noć sa Kosova, kao vojnik, da prenese džakove, kako su nama klincima tada rekli, pšenice za koze koje je moj ćale pazario par meseci ranije. Oće kurac. Srušiše ovi iz nato-a most u Bivolju, tetka uvati klince i dođe kod nas na selo. Gelenderi od mosta koknuli osmoro ljudi, pa se jadna uplašila. Njen klinac, Filip, moj idol iz mladosti, posle 2 dana nanjušio pšenicu. U stvari, kurac pšenicu, čista šiptarka, 2 džaka, doneo Fejka. 3 dana nismo on i ja izlazili iz štale, boga pitaj kolko se tu popušilo. E znaš onaj osećaj posle duvke kad si gladan ko fudbaler Zvezde? E, baš tako sam ja počeo da se gojim.
Ništa, zataškala se ta priča nekako.
Onda sam u sedmom osnovne otkrio čari interneta preko telefona. Nabasao na neki čet i tamo blejao nonstop. Imale su posebne sobe i jedino što sam radio je vrbovao ribe (imao jebački nik "Snoop Dogg 1984") navlačio ih u privatne sobe i tamo razvaljivao Slavišu od drkanja. Drko sam po 15 puta na dan. Tad je bilo lakše, nema lepljive, smrdljive, slane sperme, ne moraš da pereš ruke, samo udri dok ne napraviš otvorenu ranu na kožici. Posle ne možeš ni da ga držiš dok pišaš kolko boli, ali to su slatke muke.
Elem, da ne skrećem sa teme, na tom četu upoznam Dajanu iz Bača. Jebeš ti meni majku ako sam ja tad znao šta je i gde je Bač. Kontao sam da je negde u Austrougarskoj, makar zbog njenog akcenta. Da, pričali smo. Trajalo je to mesecima. Prvo smo počeli da šaljemo sms-ove, pa mms-ove, ona meni poslala njenu sliku, ja njoj poslao sliku Miloša Kaličanina, rekla da sam sladak, poslala sliku dojke, nazvao sam je jedno veče, fiksnim, nazvao drugo veče, napravio ogroman račun, ćale mi jebo majku milosnu. Izbaronisao sam je da se zovem Filip, da sam iz Kruševca i da imam bend. Likuša se primila. Imali smo sajber seks svako jebeno veče, telefonom, u to vreme sam i dobio jebenu spermu, pa sam redovno lepio po telefonskom imeniku.
Elem, pozove mene Dajana jedan vikend kod nje. Ja naravno, rekao da imam auto, iskukao od Mimice pare, uzeo kartu i otišao u jebenu Vojvodinu. Tamo na stanici, ona mene čeka. Ja skontam da je ona, nije me lagala, jeste kao na slici, anđeo, divna dojka, krivi zubi. Razmišljam se dal da priđem, il da pobegnem sa stanice, međutim, jebo majku, prvi put u jebenom Novom Sadu, gde da idem koji kurac. Priđem ja i priznam šta i kako. Samo što likuša nije zaplakala od muke kad me je videla. Međutim, ajd, kad sam se već cimao, da kuntam kod nje 2 dana, da ne ispadne da sam svojima samo sjebao kintu.
Ošli mi za jebeni Bač (nedo bog nikome, ja žalim ljude koji žive onde, kakvo govno od mesta, bruka), nigde planine, nigde brda, nigde jebenog brega, PA GDE SE SANKATE PIČKA VAM MATERINA MAĐARSKA BRE??? Nema veze, to veče došli neki njeni ortaci, svi po 5, 6 godina stariji od mene, studenti jebeni, ja mali, debeo, sedim u ćošku, odvaljen posle drugog piva. Priđe ona meni, kaže, jel si radio nekad esid? Naravno da jesam kurvo, zar ti izgledam kao neko ko nije radio esid. E baš sam tako izgledao.
I dan danas računam kao prvi poljubac kad je kartončić prešo sa njenog jezika na moj. I dan danas pamtim kolko mi je jebeno nabreknuo ovaj dole i kako je srce počelo da lupa nenormalno i da mi raste pritisak. Jajašca su mi ovlažila kao da sam ih u Rasinu umočio. Najbolje od svega je što se nisam onesvestio. Esid je bio do jaja. Ostalo je istorija. Otišli smo u njenu sobu, prvi put sam video sisu uživo. Prvi put sam sisao bradavicu, a da nije bila od moje keve. Sve je bilo prvi put. I do jaja je bilo. Osećao sam se kao deki_aod u onoj njegovoj baronskoj priči kad je navodno kresnuo 2 likuše u Novom Sadu.
Nemam više kontakt sa Dajanom. Otišao za jebenu Evropu, a ni dan danas je nisam zaboravio. Ako ima nekoga iz Bača na sajtu ( mukica ), i ako zna Dajanu, plava, ćale joj drži kafić pored kuće, ima dobru sisu i krive zube, neka mi javi, dukate dajem.
Ekipa koja dolazi prvi dan na krsnu slavu. Sam krem društva među rođacima, sve moj do mojega. Drugim rečima svi koji te ljube u usta prilikom čestitanja.
Šta je sa Simom? Jel i on dolazi prvi dan?
-Neće, sutra će Sima... što?
Ma onako, znam da ste dobri...
-Jesmo toliko da mi je jebo sestru, moguće da će od sledeće godine da bude u prvom timu, kao zet mi.Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Kad ne piješ zbog zabave nego iz dosade.
Svetski dan podgrejane hrane.
Nepisano pravilo po kome se RTS1 nalazi na broju 1 vašeg daljinskog upravljača, a RTS2 na dvojci. Pod uslovom da imate daljinski upravljač i da imate memorisane ove kanale.
Utorak ili srijeda sedmice u kojoj se igra Liga šampiona negdje oko 20:37h:
Osoba A (osobi B koja iznosi hladno pivo i kikiriki ili šta već): Na kom ti je prvi sad će tekma.
Osoba B (pogledavši osobu A pogledom koji govori: "Pitaš gluposti.")
Osoba A (prebacujući na jedinicu): I mene budale šta pitam.
Dan kada alkoholičari idu u prirodu.
Dan kada svi jednom godišnje izađu u prirodu, na čist vazduh, da se pošteno nadime oko roštilja.
Želja da se osećaš kao Ron i Roko, dok trse, na guranje punoletnu, meleskinju sa Zelenortskih ostrva može dovesti do ideje da uključiš kameru koju si dobio za veliku maturu od babe i ovekovečiš svoje jebačke podvige. Dragu ćeš ovo leto morati odvesti u Grčku umesto Bugarske, ali to je mala cena za tvoje dečačke fantazije.
Gledate zajedno snimak koji drhti kao kineski ventilator na četvoci. Ti uvukao stomak, nešto se ispravljaš, ona se namešta, pozira, zabacuje kosu. Gluma kao u filmu Bena Afleka. Zvoni fiksni, sudar ispred zgrade neko nekom hoće da jebe i oca i majku, winamp prebacio na četničke, zapetljao ti se lančić za njene mundjuše, neće da se odmrsi. Opet zvoni fiksni! Popizdio, ustaješ javljaš se. Keva! Pita kakav je ajvar što je poslala. Pričaš sa kevom o ajvaru, sve se čuje. Okrećeš se, ona obukla gaće i prebacila na slagalicu, četničke još tuku. Pored svega, kita ti je iznenadjujuće mala! Ništa od tvoje porno karijere, pusti Rona i Roka da rade pos'o.
Uživancija.Prosto ne znaš kud pre. Kikoćeš se ceo dan. Počinju ukućani čudno da te gledaju,da se došaptavaju, i da prigovaraju, pa nerado, pod pritiskom odlaziš sa sajta. Početak zavisnosti.
K'o pedofil u vrtiću:)
Za razliku od prvog seksa, jedan od najlepših koji ste ikada doživeli.
Jest' prvi najteži i aljkav, al' je slasan!
Bivši muž nečije žene.
- Mitre, tebi svaka čast! Četiri deteta imaš!
- Nemam. Dva su moja, a dva od prvog vlasnika.
Po meni najveci razlog da se ponosimo sto smo srbi, umesto boja na kosovu. Politikom neumrljan (osim solunskog procesa), vreme kad su cetnici bili pravi heroji, kad su oficiri ginuli rame uz rame sa vojnicima, kad su ljudi umirali samo da bi dodirnuli granicni kamen sa srbijom. Ne mogu cak ni da se izrazim kako treba, ali treba se podsetiti...
Ko nije procitao, nek nadje Srpsku trilogiju i Napred u otadzbinu, vredi... Inace, molim da se ne glasa, samo sam hteo nesto da podelim sa vama, ima i bitnijih stvari od pevaljki i voditeljki. Ako neko hoce, mozemo o tome na komentarima da razgovaramo
U zavisnosti u kojoj zemlji živite, na različite načine provodite taj dan.
7:00
Srbin : Ubacuje roštilj, meso, pivo, sve ostale potrebštine i sprema se za obilno prejedanje i opijanje.
Švajc: Uveliko spava, jer se danas ne radi.
Japanac: Upravo dolazi metro i on kreće na posao.
Palestinac: Nosi teletinu, roštilj i par kašikara, kalašnjikova i zajedno sa 45-članom familijom ide na reku Jordan.
12:00
Srbin: Uveliko pjan, nažderan i sada leži na travi i češe se dje ga mrav ujede.
Švajc: Doručak, čita berzu i razmišlja kako da iskoristi slobodan dan.
Japanac: Crkava od posla, dok mu šef stoji iznad glave i govori "Tempo, tempo, tempo".
Palestinac: Skupili su se fino, ali im smeta što su sa druge strane reke jevreji.
17:00
Srbin: Lagano se pakuje, jede ohladjene ćevape, da se ne bace i vozi polako da ga neko prestinge, pa će ga ovaj pratiti, zbog murije.
Švajc: Vraća se sa pecanja, ljut jer nije mogao da na miru uživa zbog pridošlica koji su tu razapeli šatore i prave ogromnu buku nekom čudnom muzikom.
Japanac: Javlja ženi da neće doći kući i da će spavati u kapsuli, posao mora da se završi.
Palestinac: U današnjim nemirima na obalama reke Jordan poginulo je 25 ljudi a više njih teško ranjeno. Opširnije u vestima u 19 i 30.
Stara azijska tradicija kako da se reše lešina životinja koje leže na ulicama.
Recept su svakako preuzele i lokalne roštiljdžije.
Klinac kojeg svi penzioneri iz ulaza maltretiraju da im donese po koji artikal iz prodavnice.
Važi isključivo za žensku populaciju i pretstavlja jednu od najgorih ženskih kletvi.
Primer 1.
A: Da li možeš da mi daš onu tvoju crnu haljinu za nedelju?
B: Jaoj, ne mogu baš ću nju nositi u nedelju.
A: More, da Bog da dobila proliv purvi put kad odeš kod momka.
Primer 2.
A: Komšika, zašto toliko luftirate kuću?
B: Ma bila nam buduća snajka prvi put u goste, pa od silnog uzbuđenja devojci proradio stomak, pa evo već nedelju dana luftiramo.
Trenutak u životu svakog klinca kada se polako ulazi u svet obaveza, ocena, nerviranja, domaćih zadataka, stresa, svađa sa roditeljima, devojkama, padanja na ispitima i prepiranja sa gazdama. Momenat kada menjaš popodnevnu igru za popodnevne domaće zadatke i polako počinješ da razlikuješ subotu i nedelju od ostalih dana sedmice.
Ceo događaj počinje buđenjem u sedam ujutru. Oblači se nova ispeglana majica i pantalone i odlazi se na teritoriju koja do sad nije poznata - škola. Tu te neko naravno smesti da sediš sa nekim nepoznatim klincem, da ti neku svesku (obično neki sponzor tipa: Imlek ili Frikom) i uvali ti neki raspored časova koji je naravno na latinici. Deca taj dan doživljavaju veoma teško, zbunjeni, izgubljeni, a neki puste i po koju suzu.
Oni, naravno, nemaju pojma da ih čeka 8 godina muke u osnovnoj, 4 godine svađanja sa profesorima u srednjoj, još nekoliko godina mlaćenja po fakultetima i nekih četrdeset godina radnog staža.
