Dan o kojem razmišljamo posle dočeka Pravoslavne nove godine jer je to sledeći termin za mega pijanke.
Isto tako i jedini dan u godini kada pijemo bez brige o posledicama. Koliko god bio pijan, doći ćeš kući trezan...
Pojava koja je svuda ista, ali izaziva različite reakcije.
Srbija
- Vidi, prvi sneg! Mama, mama, je l' mogu napolje? Mare ajmo na grudvanje, ko zadnji - magarac!Australija
- Sto mu kengura! Džošua, ortak, 'odi da vidiš ovo, ovoga nije bilo još od mog dede Džeremaje, jašta!Rusija
- Kostja, odvrni gas, leto se završilo.
Tanjiri iz kojih se na slavama i veseljima jede meze.
Najčešći izgovor muškaraca za impotenciju. Ponekad može da bude i korisna stvar, ako do sad niste našli načina da naterate partnerku da ga stavi u usta. Kad vidi da nema gde dalje, a pritom je već napaljena ko mutav na telefon, sve će da uradi da situaciju privede kraju kako je Bog zapovedio.
- Ne znam šta mi je, ovo mi se prvi put desilo...
- Joj, pa ne znam, da nije do mene?
- Ma nije, nego ja imam neke probleme oko posla, stres i to, znaš već kako ide...
- Uf bre, daj ga ovamo, znam ja da on voli kad mu je toplo i mokro, ni jedan mi nije podbacio, nećeš ni ti... Mada ne preferiram ovo, u usta mećem leba samo i ništa više al ajd, naši smo što se kaže...
Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.
- Dobar dan.
- Dobar dan. Rakija?
- Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove.
- Da.
- Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola?
- Znam.
- Na ovoj flaši piše da ima 65 posto!
- Štamparska greška.
- Ali pisano je olovkom!
- Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55.
- Da li stvarno ima toliko?
- Piše da ima.
- Ali...
- Piše!
- Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili?
- Ma sve sam ih potamanio!
- Znate da je to kažnjivo zakonom?!
- Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo.
- Ali...
- Komšija je ubica!
- Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava?
- Znam.
- Pa kako to radite?
- Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako.
- I ona zaspe?
- Da. Čim je odvalim sekirom.
- Gospodine!
- Šalim se.
- Dobro je.
- Satarom to radim.
Koji je da je - ruski je.
Dan od kojeg počinješ da čekaš platu.
Po Darvinu to bi trebalo da je svakako i poslednji majmun.
Datum koji svaki kamiondžija čeka sa nestrpljenjem da okrene novi list na Kalendaru sa posterima devojaka.
Neko je doneo. Nije ni bitno ko. Zapalili su lulu sreće, posedali kao Indijanci u vigvamu i čekaju nirvanu. Nisi pička, svakako, probaćeš. Kažu da nije opasno ali ti je opet na pameti da neko treba da ubode ključ u bravu, da će ćale možda da sedi za TV-om do kasno i da je lekar rekao da se sočiva obavezno skidaju pre spavanja. Jebo ti mater ćoravu! I odgovornu.
Tri dima.
Svako je uzeo toliko, ispratio si svaki korak. Još jedan cug i tu je već ti se približava. Nisi bio toliko nervozan od kad je Ceca upala na gajbu i sugestivno bacila brus na fotelju. Kako da znaš da te je uhvatilo? Kako da znaš kad je dosta? Koga da pitaš kad u tri susedne sobe nema duše u zdravoj pameti koja će konstatovati da se čudno ponašaš. Njima bi sasvim logično bilo da okače zeca na ražanj tu usred stare vojničke zgrade pune penzionisanih pukovnika spremnih da na zvuk protivpožarnog alarma sprovedu policijski čas.
Stigao je do tebe. Gledaš ga kao nomad sa Kilimandžara vibrator. `Vat daz dis batn du?`
Uuuuuuuus.
Uuuuus.
Uuus.
To je to, prepušten si na milost i nemilost silovanju neurona od strane te čudne biljke. Jebeš mu mater, navikao si već na kaiš, neće ti biti prvi put.
Krle: Mali, je l' te radi?
Ti: A-a, ne osećam ništa.
Krle: A što si nabio glavu u taj računar?
Ti: Mater mu jebem, gledam šta je s Vinampom, što trokira ovako.
Krle: Šta trokira?
Ti: Pa ovo "že-že-že-že-že-že". I ko je do kurca pustio Acu Lukasa?!
Krle: Sinak, "Bele ruže" su prošle pre tri pesme, sad ide Master ov papets.
Kapital s kojim se svuda u svetu planira dalji rad i uvećanje kapitala. Koje akcije kupiti, koje standarde uvesti, u šta investirati, kako firmu unaprediti. Ipak ste sad na konju, milionče je to...
Kod nas se planira dalje džabalebarenje.
- Šta bi ti uradio kad bi imao milion evra?
- Ma ja bih to, kako red nalaže, stavio u banku i živeo od kamate. Bol'o bi me kurac!
Ekipa koja se okuplja prvog dana slave.
Sumrak. Tek početak noći.
- Ne mogu sada.
- Molim te, samo malo.
- Ne, strpi se! Evo me već s prvim mrakom kod tebe.
Rečenica koja nevine pedesetogodišnjake još uvek, koliko-toliko drži u životu.
to je ono kada se sav ustrtariš i očekuješ nešto extra,a kad dođe taj trenutak,imaš osjećaj k'o da ti je neko stavio puža u usta.
Trenutak kada ćale posle mahanja antenom saopšti da je došao do željenog kvaliteta slike.
- I kakva je?
- Kao prvi!
Ogroman zajeb koji napraviš kao klinac ne sluteći da te je keva indirektno i tako mudro prevarila naučivši te gde je prodavnica kako bi te svaki naredni dan slala da joj kupiš hleb.
1. dan nakon odlaska u prodavnicu
- Sine idi kupi hleb ljubi te mama.
- (Ti gledaš moćne rendžere) Mama, idi ti, ne mogu ja!
- Ajde sine evo ti još 50 para kupi sebi i Šok-žvaku!
- Jeeeee! (odlaziš ko iz topa)
- Pazi samo kako prelazis ulicu! Znači prvo gledaj levo pa desno!2. dan
- Evo ti pare idi kupi hleb sine.
- Mama, ne mogu opet, neću neću, gledam moćne jendžeje..
- Ajde sine moraš da ideš nestaće hleb.
- (mrziš mamu ali ustajes i krećeš) Mama, a daj mi pare za žvaku!
- Nemam sine, evo ti samo 5 dinara za hleb.
- :(
- Pazi samo kako prelazis ulicu! Znači prvo gledaj levo pa desno!3. dan
- Evo ti pare idi kupi hleb sine.
- Ali .. mama ..
- Pazi samo kako prelazis ulicu! Znači prvo gledaj levo pa desno!10. dan
(Ustaješ ranije iz kreveta, samoinicijativno odlaziš i kupuješ hleb, vraćaš se i sedaš da gledaš rendžere)
P.S.
Naravno, nisi ni svestan da ćeš to morati da radiš negde do petog osnovne, dok ne kreneš pre podne da ideš školu.
To je novčanik koji ti je baba iz BG poklonila onda kada nisi znao za šta služi, a i da jesi nisi imao čime da ga zaposliš u službi. Kada odemo negde daleko od kuće (ili kuća) svoje, uglavnom vadimo karticu u Intesi, pa nam onda i zatreba, a kasnije kada uzmemo studentski kredit (!!"##$%%&"#$$- psovka) dobijamo još dve kartice UBB. Vremenom se taj novčanik, obično je crn, kožni ( baba ima ukusa) i sa dugmetom, pohaba i dolazi vreme da se kupi novi. Rastanak je veoma emocionalan.
Tada svakome prođe kroz glavu koliko je samo para proćerdano kroz njega, i sledi udarac šakom u glavu.
Ali ipak, život teče dalje, novi novčanici spremni su da posreduju između vašeg budžeta i džepova privatnika ( jer je kapitalizam) ili državnog budžeta ( ako si u Severnoj Koreji).
Prodajem stari novčanik, moj prvenac, crn, Hanibal original koža, poklon od babe Žarke pre 13 godina ( u upotrebi samo 5 godina)
Full oprema, samo fali 1x1 cm kože, odralo se od nošenja.. 100000 eura, početna cena ( da sam šmeker bio bi za dž, al treba mi keša)
Brzina u koju prešalta pilot borbenog aviona prilikom spuštanja.
Ne toliko jak, a ipak često korišćen argument.
Dečko: Moram nešto da ti kažem.
Devojka: Moram i ja tebi nešto da kažem.
Dečko: Rešio sam da raskinemo...
Devojka: Ali, ja sam trudna...
Dečko: Ma boli me kurac, prvi sam reko.
