Lik sa novcanice od 500 000 000 000 dinara koja je bila jako popularna u Srbiji 1993 godine.
Drevno bice cije je istrebljenje prouzrokovalo mnogo problema u ljubavi svima na svetu.
Nekada: Ubijes zmaja, spasis devojku u koju si zaljubljen i zivite srecno i spokojno do kraja zivota...
Sada: Moras da imas dobru pricu da pridjes devojci, da budes sarmantan, duhovit, kulturan, lep, lepo gradjen, fino obucen, pedantan i po mogucstvu bogat.
POBOGU ZASTO POBISMO SVE ZMAJEVE?!
Pitanje na koje možeš dobiti dva odgovora.
Ili će ti neko reći kada kreće prvi autobus ili će podeliti sa tobom kada se on i njegova žena bude.
Datum čiju poentu svi uporno maše. Dobro, svi osim tinejdžera. Ako mislite da vam ovaj datum ukida slobodu, da steže, guši, veže i davi, onda ste tinejdžer. Ako ne mislite ovako, onda će vam ova priča možda i imati smisla.
Moje poimanje ovog datuma se zasniva na sećanju. Sećam se zbunjenih lica i unezverenih pogleda nekih nepoznatih ljudi. Sećam se kako mi je bila nepojmljiva činjenica da ću sa tim nepoznatim ljudima u toj nepoznatoj učionici provoditi dane i dane sledeće četiri godine. Sećam se kako me je tog prvog dana u gimnaziji, jedna devojka pitala da li je mesto pored mene slobodno. Na moj potvrdan odgovor, sela je pored mene i prećutala mahom ceo dan. Danas, sedam godina kasnije, ne mogu je naterati da prekine da priča, niti joj objasniti da joj, to što je tada zauzela pola moje klupe, ne daje za pravo i da zauzme bitno mesto u mom životu. Jednostavno ne mogu. Niti želim.
Zapravo, ono što svake godine na ovaj datum poželim, to je osećaj one bezbrižnosti, treme i čitave te halabuke ni oko čega, kada je sve bilo tako naivno i kada su nas svi posmatrali kao tempirane bombe podivljalih hormona koje svakog trenutka mogu da dovedu do katastrofe. A sada... Sada smo neki kvazi odrasli akademski građani u pokušaju kojima nad glavom vise neki budžeti, neki rokovi, prijave, uplatnice, Bož' me sačuvaj. Usput, čekamo svoj prvi septembar - prvi oktobar. Nakon toga, najbitniji PRVI u mesecu biće datum kad je plata.
Tih i miran dan, dan stvoren za uživanje. Svi koji su divljali spavaju i ostavlja one druge da uživaju u tišini, a možda čaki u nekom dobrom filmu. Prvi januar je dan kada se viđate samo sa onim ljudima koje stvarno volite jer za one druge previše ste umorni. Jedan od najlepših praznika.
Rečenica koju izgovaraju svi članovi oba tima kada igraju (najčešće) mali fudbal. Pošto ne mogu da se usaglase ko je prvi rekao, onda sledi svađa i naravno tuča. Sve to zarad privilegije šutanja penala.
Dvosmislena rečenica koju koristi niskomoralna cura.
- E, eno ga Marko. Kad se samo setim tog perioda.
- Bila si sa njim a?
- Ma da, bio mi je prvi. Otpozadi.
- Znači, prvi momak?
- Ma ne. Prvi otpozadi. Bio je previše loš, nije ni avans koristio kako treba pa sam ga smestila iza.
- I neka si.
Davno izumrla igračka koju smo kao deca pravili i u nebesa dizali, uz nju provodeći bezbrižne sate.
Ne znam zbog čega je uzumrla ta vrsta, da li zbog onih Terminatora i Mega-Sega ili nečeg drugog, nikada nisam mogao da dokučim.
Obično bismo, kao klinci, otišli do stare Jevtove kovanice, rasturili malo trošne fasade i iz nje izvukli dve dobre i prave trske. Jevto se valjda nije ljutio što smo mu rasturali kuću: ništa nam nikad nije prebacio zbog toga. Mada, nije se to od njega ni moglo očekivati jer je već odavno bio pod zemljom. Nikome se u snu nije javljao, pa nam je savest bila mirna.
Buco je krišom cepao ćaći džakove od cementa, a ja sam od babe krao duvanski konopac (to je bio neki veoma jak konopac, ali pojma nemam kako je dobio to čudno ime) i onda bismo rešili da ga napravimo.
Tu je bio majstor Z, iskusni spravljač zmajeva, koji bi nam pomogao u sastavljanju terazija, da to sokoćalo stvarno leti, a da ne bruka svoje ime. Rep i ostatak čudovišta smo pravili mi, obični smrtnici.
I onda, kad bi sve bilo gotovo, i kada bismo mu na kraju nacrtali neku opasnu životinju na leđima i dali mu ime, najbrži među nama, Šoća, kao sumanut bi potrčao suprotno smeru vetra vukući zmaja, i on bi se vinuo gore, visoko u nebesa plava.
Radovali smo se kao deca, jer smo, zapravo, i deca bili.
Dolazile su ponekad i devojčice da gledaju, a mi smo se grdno razmetali, i pokatkad bismo im davali da ga drže ili da mu šalju pisma. On bi onda od mnogobrojne pošte otežao i polako se spustio ili zakačio na neko visoko drvo, a nama bi bilo veoma krivo zbog toga.Posle smo jurili devojčice da ih bijemo.
Dešava se kada prvi put slomite tanjir, rasklimate stolicu ili nađete i pocepate ćaletove časopise. Tada uglavnom reakcija ukućana bude vandalizam po vama i neizbežne rečenice : "Nije ti ovo komšijina kuća pa da sve uništavaš !"
I posle da ne bi bila ponovo ista situacija odlazimo kod komšije da uništavamo stvari. I onda se svi posle pitaju zašto je vandalizam veliki problem...
Nazove baba sa sela - nakupila se jaja, kajmaka, sira, suvog mesa, prepečenice i ostalih domaćih proizvoda, a nema ko otići po dobrovoljni prilog - da ne jedu djeca samo salame, paštete i Frenovke... Tata na putu, mama ne smije sama do sela, dalek put, krivine, makadam, a i da ne isprlja nove cipele ala tržnica... I baba se prvi put u svojih 85 godina spremi i krene za grad! Jedva dočekala autobus, koji datira iz perioda snimanja filma "Ko to tamo peva", i nakon jednočasovnog treskanja i blažeg potresa mozga, stiže baba u grad....
Baba: Šofer, je l', bi l' vi men' mogli kaz't' đe je stanica za grad?
Vozač: Može baba, nije problem..
Baba: Znate, prvi puta sam voji, nijesam sigurna đe b' trebala izić!
Vozač: Samo ti baba sjedi iza mene, ja ću tebi reći malo prije, pa se ti pripremi!
Baba: E valja!
...nakon 45 minuta...
Baba: Šofer, je l' smo blizo?
Vozač: Eto nas za 15-20 minuta.
Baba: U jebla te pita, dede da se spremim!
...ustaje baba, grabi pletenu korpu, provjerava jaja, kajmak, sir, suvo meso i ostale namirnice, prepečenicu pod mišku - plastična flaša od Fante!, staje na prva vrata, i trkom izlazi kada se otvore, da je ne bi, ne d'o Bog, slučajno u'vat'lo za prsluk!
Najbolji način za odjebavanje nekoga. Rečenica posle koje se onaj kome je upućena oseća kao usran golub ili govno na kiši.
On - upravo se istuširao, obrijao, namirisao, počupao dlake u nosu i ušima, oprao zube čak dva puta, a sve zbog toga što je prošle noći sanjao kako se rve u želeu sa dve do tri sisate meleskinje, zbog čega je ceo dan čekao da se vrati s posla nadajući se da će uveče malo da se porve sa svojom lepšom polovinom.
Čitaj: napaljen kao mačor u februaru.Ona - leži u njihovom krevetu čitajuci neku njemu nezanimljivu, debelu knjižurinu, čista i mirisna, premazana litrima mleka za telo, okupana galonima parfema, manikiranih noktiju, depiliranih svih mogućih kritičnih podrucja na telu, ostruganih peta i sjajne, glatke kose, ali ne zato što je sanjala bilo šta, već zato što je to za nju prirodno stanje stvari.
Čitaj: jebe joj se za bilo šta drugo.On - stidljivo se uvlači ispod pokrivača, strpljivo leži na svojoj strani kreveta neko vreme očekujući da ona primeti talas svežine koji dopire iz njegovog pravca. Pošto se ona ne obazire, misli da mu udara čežnju.
Ona - čita knjigu, udubljena u radnju, a tu i tamo joj kroz glavu proleti po koja misao vezana za sutrašnje ustajanje u šest sati, odlazak na posao, kućne obaveze i ostala sranja koja je čekaju u toku dana.
On - počinje da se vrpolji, jer mu ništa nije jasno, i u jednom trenutku najmaznijim glasom, od kog se i sam malo uplašio i iznenadio, kaže:
- Mmmmmmm, baš mi se mazi sa tobom...Ona - ne reaguje.
On - pomalo se zabrinuo, pita se da li je uopšte izgovorio to što je hteo, ili je samo pomislio, pa malo dubljim ali i dalje umilnim glasom kaže:
- Mačkice, baš bih te mazio...Ona - okreće stranicu, nastavlja sa čitanjem i kao poslednjem slepcu na planeti, odgovara mu potpuno hladnokrvno:
- Čula sam te i prvi put.On - povređen i duboko nesrećan, udavljen u talasu hladnoće koji mu je poslala kao Posejdon Odiseju, okreće se na drugu stranu, tešeći se mišlju:
- Neka, neka, tražićeš ti kurac, a ja ću da gledam fudbal!
Povik iznenadne promene pravila u klinačkim sportovima, kao što je brzinska trka za zapljuvavanje u žmurkama. To je ono kad svi polete da dodirnu portal za identifikaciju na kome najsporiji iz prethodne runde ćoravi i broji, pa onda najdeblji i najsporiji klinac kome salo već počinje da guši srce zadihano izgovara reči koje sve, kao, zajebu : E ko prvi govno mrvi!
Ono što klinci kažu kada se iznerviraju zbog toga što ih je neko zeznuo, a nije prvi april. Ujedno i rečenica koja im daje za povod da tom nekom opale šamar.
Termin čije značenje varira zavisno od okolnosti, vremena i onog ko ga upotrebljava.
Pre 40 godina: žena koja uspeva da u pauzama štancovanja bebirona u šupi namiri stoku (u kući i u štali) i da liči na nešto.
Pre 30 godina: žena koja uspeva da rodi, zaposli se i liči na nešto.
Pre 20 godina: žena koja uspeva da se zaposli i liči na nešto.
Pre 10 godina: žena koja uspeva da liči na nešto.
Danas: žena koja uspeva da liči.
Osoba koja najviše poždere i totalno se obloče na prvomajskoj roštiljadi, pa onda svojim mentalnim i fizičkim aktivnostima terorizira ostale sudionike piknika.
Mentalno - ubi pričom o "žrtvovanju djevica".
Fizički - izriga, brate, cijeli aprilski meni.
Ova definicija se, bar za sada vezuje za decu i svađu među njima. Možda bi izreka:"ON JE PRVI POČEO" mogla da se primeni i na neke druge odnose, nakon kojih bi na primer mogući odgovor bio " A ja nisam znala šta ću" i eto...
Ogroman gušter koji bljuje vatru, ima neprobojnu krljušt i zajebanu ličnost (spaljuje sve živo što se kreće). Takođe je u bajkama veliki ekolog jer čisti urbane sredine, pomaže starijim osobama ali je veliki manijak po pitanju mladih devojaka i princeza.
nestvarni primerak ženskog bića (ni malo mitološkog ), savršenog igleda, sušta suprotnost mona lizi ili ti đokondi. izaziva neverovatne i teško objašnjive psihofizičke poremećaje kod muškaraca.
Standardna procedura prilikom nailaska na takvu: unezvereno blenite u nju kao mali palestinac u slot aparat i otegnite vilicu ko trudnica lastiš.
Kad te dva ortaka drze dok bljujes.
Potrebno je imati ortake koji mogu stajati na nogama dok ti ne mozes, i onda ih lepo obgrlis i olaksas se muka
