Izraz koji nastavnici i profesori često koriste protiv đaka, jer su nemoćni, i nemaju ništa bolje da im kažu. A i što da ne, jer uvek im ovo pali.
Učionica
Đole: E tebreks, da nemaš koji dinar? Izgubih pare u tri lepe..
Bole: Šta bre? A šta ti to viri iz džepa pederčino glupa, (u tome ulazi nastavnik, a ovi ga ne primećuju) meni si našao da tražiš mamu li ti cigansku jebem!Profesor, izbezeknut: Bojane, MARŠ NAPOLJE! Ovo je ustanova! To radi tamo kod onoga kod koga si to naučio!
Hladnokrvni, klintistvudovski mod pitanja "šta se ovde, za ime boga, koji kurac dešava?"
Jedan je upropašćen od alkohola i opijata, leži i gleda Doru kako istražuje, drugi urla od smeha gledajući nečiju kitu na ČetRuletu, treći u kadi zviždi melodiju iz "Srleta i Pajčeta". Četvrti, koji ih je ostavio na dva sata, ulazi:
-Dobro ljudi, o čemu se radi?
Problem narkomana koji je oguglao na sve.
Čovek koji ne toleriše laktanje, već odmah započinje kavgu sa onima koji pokušavaju da se probiju preko reda.
Red u pošti, žena, laktajući se, pokušava da prokrči put do šaltera ne sačekavši svoj red.
Čovek: - Pa dobro ženo, po Bogu, obuzdajte laktove malo, ostaće mi modrice od vas!
Neandertalac: - Alo, `nači gospodžo ja sam netolerantan na laktozu, `nači da si stala u red odma`.
Gospodža: - Žurim, ti će` mi kažeš `de da stanem, barabo jedna!
Neandertalac: - Gospodžo... napustite objekat.
Izreka nastala usled vekovne težnje našeg naroda ka slobodi i uživanju u plodovima iste. Lađenje jaja, veresijom ispijanje rujna vina, boračke penzije i ostali oblici benefita kao prateće pojave doprineli su jačanju slobodarskog duha i od ovih prostora napravile idealan poligon za oštrenje kite "stranih sila".
Autentični predstavnik vrste (naš predak, ne tako daleki) za prvi ozbiljni rad je saznao kada bi pao u kakvo ropstvo tursko, bugarsko, austro-ugarsko, nemačko. Tada bi bio nateran da oznoji guzicu, pa je proklinjao dan kada se predao neprijatelju. Tako da ne treba da čude mnoge samoubilačke "nemoguće misije" (svi srpski ustanci, prelazak preko Albanije po najhladnijoj zimi u 20. veku do tad, Igmasnki marš (takođe najhladnija zima, al po novim parametrima) i ostali poduhvati naroda koji ne ljubi lanaca. Uvek je lakše bilo držati pušku, nego motiku ili kakvu drugu alatku.
Radije mrtav, nego mrtav umoran, bolje grob nego rob i ko voli raditi radilo mu se o glavi samo su neke od parola koje su nas odgajale u slobodarskom duhu.
Radilo se samo kad se moralo, minimalno koliko da se preživi i kad se nije imalo šta drugo raditi, u pauzama između vojni. Posao je oduvek bio "pod tačkom razno", na sporednom koloseku, pa otud i prezir prema istom. Ostavljan je uvek nekim drugima, koji nemaju pametnija posla nego da rade.
Zato učite da ne morate raditi, a ako vas već i pokušaju naterati, ima da zaratimo. Nije pos'o zec, pa da pobegne.
Uputnije je '44. preći u partizane, nego biti proleter iz Rudog.
Posle rata se isto vata, svakako se ide na državne jasle.
Nemam nikoga. Ni na vidiku. Ma ni dalje od toga. Ali našla sam konac. Beli. Opa, neko crn misli na mene. Da vidimo: ima Bora iz banke, Siniša komšija, Marko iz osnovne (šta li on sad radi?), eee, pa Dragan iz vrtića, njega nisam videla pet godina, možda je on. Vid', evo i crnog konca. Aaa, možda je Deki, on je uvek vukao na plavušane ili Stefan, ma nije on, on je ružan. Biće da je Zoran. Ah, koliko njih misli na mene...
- Ček, ček, ček... Ne pomeraj se! Jaoo, vidi, imaš crni konac.
- Aaaaa, Milan misli na mene, Milan misli na mene...
- Ali, on je crn.
- Smiljka, uzimaj četku! Na farbanjeee!
Svakog dana pričaju o neverovatnim izlascima do lokalne Belle i Akta. Jebiga, mali grad, ne može baš da se bira između klubova.
I tako jednog dana odlučim da zajebem PES i Medieval Total War i izađem negde, kolko da ne ispadne da sam asocialan i blago retardiran. Dam kevi da igra Zumu i zaputim se negde gde dugo nisam bio. Recimo - klub. U klubove nisam odlazio još od 7. razreda, a kolko se sećam, puni su bučne muzike, gužve i pedofila. Jednom je ispalo da je pedofil istovremeno bio ili ćorav, ili peder, ali o tome ne volem da pričam.
Bez obzira na razliku od 4 godine, ponovo mi se nije dopalo. Bem li ga, jednostavno ne mogu da se pravim da su "Gangnam stajl" i "Čke beogradske" još uvek kul. Ne volem nešto mnogo ni narodnjake, ali je nesreća što ženke koje su istovremeno i lepe i imaju nizak nivo samopoštovanja slušaju baš njih. Ima, naravno, narodnjaka koje cenim, npr neke Severinine pesme i spotove.
Ostavih druga i drugaricu da pijuckaju, veoma sumnjiv, alkohol i krenuh da vidim šta klub ima da ponudi. Okej, gomila devojaka u haljinama koje, da su kraće(haljine, ne devojke), zvale bi se kaiš, ali, osim toga, nisam impresioniran. I opet pedofili, naravno.
No, nazad na pjane ribe. Sve one pričaju kako bi htele romansu, da ih neko voli zbog onoga što jesu, da ih razume, šapće na uvo i drži za ruku.
"Hm, možda to dobijemo tako što ćemo se obući kao dame iz Amsterdama i čekati da nas neki fini dečko pita da izađemo sa njime da gledamo mesec. A onda kad neki fini dečko dođe, napomenućemo da nema pločice i oterati ga u Honduras."
Ispostavilo se na fore koje u osnovi imaju "idem u gimnaziju, čitam i pišem na Vuki" ne pale baš na ovakvim mestima, pa smo napustili prostoriju.Savetovali su me: "Ubaci romantiku, bičiz vole romantiku", pa i smislih nešto. Ispričao sam to neimenovanim drugu i drugarici. Išlo je otpirilike ovako: "Ime te neke stoji umesto onog N na kompasu i, kada je nađeš, znaš da nikad više nećeš morati da gledaš u zvezde. Jer je tvoja Zvezda odmah tu, ispred tebe". On je prošaputao: "Gei". To je uvek bilo tako, kad god kažem ili citiram nešto barem malo uzvišeno. No, drugarica je posle toga išla mnogo više uz mene nego uz njega, pa računam da je to win. Bilo je hladno i mračno, pa smo tražili neku banderu da bi smo videli da li nam je sve tu, pa da možemo da krenemo kući. Jedna bandera bez sijalice je, sto rece Objasnjivač, prva našla mene, pa je moj nos imao bliski susret sa njom. Dovukoh se kući, legoh da spavam, i odlučih da sledeći put odem u klub onda kada Ivan Ivanović prestane da bude hronično dosadan.
Prefiks od tri reči kojim se naglašava da je neko uradio nešto više puta nego što je Fidel Kastro jeb'o.
Ko šta radi ti samo na seks misliš. Pervezniji si od Diznija i Čoline mangupske zajedno...
____________
Ko šta radi ti se za te igrice vataš, jebale te te kuglice da te jebale. U moje vreme nije to bilo tako...
___________
Ko šta radi, ti jedeš govna. Polako, zagrcnućeš se...
Specifična vrsta smeha koja se javlja na časovima kada profesor ili učenik (češći slučaj) odvali neku glupost. Nekoliko učenika koji shvate komičnost situacije počnu naglo i sa maksimalnim intezitetom da se smeju, a zatim njihov primer slede i ostali iako često ne ukapiraju odmah o čemu se radi.
Matematičarka: Deco, gimnazija nije laka škola, vi ste to morali da znate kada ste je upisivali. Morate da učite, ako ste hteli da se švrćkate, što niste upisali zanat. Ali u gimnaziji se mnogo radi, i mnogo mora da se zna. Ja tu ništa ne mogu da vam pomognem, samo mogu da vam kažem nosite se.
Dve sekunde vlada tajac jer onima koji su zaista slušali šta je profka smarala treba vremena da ono što su upravo čuli stigne do kore velikog mozga, a i teško je poverovati da profesor može da odvali takvo nešto. A zatim sledi prava eksplozija:
HAHAHAHAHAHA
HIHIHIHIHIHIHIHI
HOHOHOHOHOHOI oni koji nisu čuli o čemu se radi počinju da se smeju poneseni opštom atmosferom. Matematičarka pokušava da shvati šta se upravo desilo i da umiri razred i kad joj to uspe sledi pitanje nekog kog je smeh probudio:
- A šta je to bilo?
Zatim sledi još jedan talas smeha, ovaj put malo manjeg inteziteta.A sve to zbog homonimnog značenja jednog glagola. Ah, ta divna idiosinkrazija!
U procesu odumiranja. Kvazi život. Preživljavanje.
-Čuo sam da ste se opet pomirili ti i Marija. Kako vam ide sad?
-Ma... ne pitaj. Ko na aparatima...
Kažemo za lika koji po xyz put pada na vozačkom. Ako padne još koji put, napuniće 60+ godina i moraće da svake dve godine ide na lekarski pregled....
A: Mare, šta je napravio Alek na vozačkom?
B: Pao, po 18ti put. Šta si očekivao?
A: Ako ovako nastavi, ima da vadi vozačku na dve godine...
Tragedija za naše matorce, iz do dana današnjeg nerazjašnjenih razloga.
Na kamenu se ne zaradjuje, ali on je toliko iskusan trgovac da i na njemu može da zaradi. On je ona vrsta trgovca kod kog udješ u radnju da kupiš sapun, a izadješ sa dve kese raznoraznih Dove kupki za tuširanje, preparata na bazi aloe vere i ostalih sranja. Ima toliku moć nad rečima da te u trenutku obrlati. Ni sam ne znaš kako, ali odjednom ti sve one, do maločas nepotrebne stvari, postaju nešto neophodno. I takav utisak imaš sve dok ne dodjš kući i shvatiš šta se desilo, a onda je, malo kasno.
Okolina ga smatra za teškog prevaranta, ali ne, to što on radi je umetnost. To ne može svako. Taj bi gluvonemom i telefon prodao.
- Dobar dan.
- Dobar dan, komšija, dobar dan, kako ste mi danas, dugo vas nema?
- Prvi put sam kod vas u radnji.
- Da, slažem se, divan dan napolju, recite mi, kako mogu da Vam pomognem?
- Khm, zanimaju me one lovačke čizme u izlogu.
- Fenomenalan izbor komšija, evo jutros su mi stigle, pravo iz Nemačke! A stigla mi je i još neka roba, izvolite pogledati.
- Ne, ne, zanimaju me sam...
- Ma hajte molim Vas, pogledajte samo! Ako smem da preporučim...dva sata kasnije
- Dobro, bre, Milisave, 'ajde kupio si čizme, dobro i odelo, 'ajde i nož da razumem, ali pobogu, za koji će nam kurac krasni 20 džaka lepka za pločice, kad smo celu kuću sredili još prošle zime?
- Savka, nemoj mnogo da serendaš, uvek si mi ti bila pam... Lebtijebem.
Ovaj izraz su koristili zemljoradnici(seljaci) da objasne ostalim ukućanima gde su krenuli i šta planiraju da rade, dok nije postojao vc u kućama morali da idu u poljski ili iza kuće da bi obavili nuždu,kad bi ih neko upitao gde idu ili zašto odgovorili bi upravo sa ovim izrazom.
-gde ćeš?
-idem iza kuće.
-što?
-zbog radi sebe.
Kaže se za osobu koja ima više masnoće u kosi nego Dragan Marković Palma u organizmu.
- E šta radiš večeras ? Mislila sam da navratim do tebe da pržimo pomfrit i igramo jamb ?
- Pa aj, samo kupi ulje, juče sam sve potrošio.
- Nema veze, povešću Jelenu, nije prala kosu dve nedelje, iscediće nam za tri tiganja.
Ironično pitanje upućeno osobi koja iznosi neku fiks ideju, u značenju "Jesi ti bre normalan?"
- E malac, ostaješ sat-dva duže danas, stiže šleper Jogobele pa da istovariš.
- Čuješ ovoga, šta se radi junače?
Totalno zanemarena, a mnogo bitna stvar, jer ako otpusti nijedan muškarac se ne može skoncentrisati na ono što radi dok mu vršnjak leluja u nenaviknutoj poziciji.
Popuštanje istog propraćeno je konstatnim trzajima donjeg dijela tijela na dole i namještanjem vršnjaka. Akcija se vrlo brzo ispostavi bezuspješnom, jer za par sekundi sve se vraća u prvobitno, neželjeno stanje.
Lelemud u državnoj firmi.
Odlican nacin da se nasalite ili iznervirate kolege ili ukucane!
Iako zvuci smesno,ovo postaje sve cesca potreba,jer u kuci se moze desiti da niste u stanju da dodjete do racunara ,zato sto vam se neko od ukucana zalepio za isti ili na poslu kolege i koleginice,umesto da rade nesto korisno,vise na jebenom facebooku i komentarisu ko im je lajkovao profil.....
Na srecu postoji vise nacina da se ovo zabrani i sve sto vam je potrebno je par trenutaka ,dok osoba koja je korisnik racunara nije tu.To se radi na sledeci nacin:
Kliknete na My computer,otvorite C particiju,pa folder Windows.U njemu nadjite folder System 32 i u njemu folder pod imenom drivers.U njemu se nalazi gomila fajlova ,a vama treba fajl koji se zove HOSTS,koji se nalazi u folderu ETC.Kada nadjete fajl pod imenom hosts,otvorite ga pomocu notepada.Kada ste ga otvorili ,pri dnu strane upisite sledece:
Neku proizvoljnu ip adresu,a najbolje je da bude 127.0.0.1 i www.facebook.com,zatvorite notepad i gotovi ste !
Posle samo sedite i uzivajte u rekcijama koleginica koje se nerviraju zato sto im "ne radi"facebook!
Ako ovo uradite na svojoj kucnoj masini,a imate potrebu da idete na neki od sajtova koje ste zabranili,dovoljno je da u pretrazivacu otkucate IP adresu sajta i otvorice ga(naglasavam Ip adresu!!!!).
