Obično dan kada se napokon nakaniš da završiš neki posao u kući koji te čeka duže od godinu dana.
Konačno da me ne mrzi da sredim ovu svoju sobu.Danas ću malo da okrečim, da istresem tepih od šljunka, da operem čađave zavese, da pokucam ekserčiće u ovaj sto od računara. Taman što sam sve razvukao, u sobu mi uleće baba sa crkvenim kalendarom u ruci i viče "Nemo sine danas da radiš, greota od Boga, crveno slovo, ne valja se"
I naravno, šta drugo, ostavim sve.
Interna šala zaposlenih u našim bolnicama. I pored toga što hirurzi neće da otvore ni konzervu bez pedeset evra, ovi što rade na porodiljskom odeljenju deru najviše.
'Oćeš na carski - daj 'vamo 100 evra.
'Oćeš da pička od gospoje ne izgleda k'o da je petarda pukla - daj 'vamo 100 evra.
'Oćeš da žena ne bude na stolu 15 sati raščerečena - daj vamo 100 evra.
'Oćeš da se sestre i babice normalno ponašaju prema ženi - daj vamo 10 - 20 evra.
Narod k'o narod, daje i šuti. Prvi put kad neko uleti sa automatskom puškom i najebe im se majke milosne ima država duradi nešto.
O JEBEM IM MAJKU FAŠISTIČKU!!!
Tri objekta od kojih beže osiguravajuća društva.
Kako se koje sranje dogodi, Mek polupaju, ambasadu spale, a trafiku opustoše.
Osoba koja izuzetno brzo priča a da je pritom niko živi ništa ne razume.
Ljudi iz njenog okruženja imaju dve opcije. Da posle svakih par rečenica kažu "da, da..." ili "ne, ne..." ali ne zato što tako misle već kada po izrazu lica "spikera" zaključe o čemu se radi, slože se sa njom i tako prekinu agoniju slušanja... U obzir dolazi i "A-ha" uz neprestano klimanje glavom.
Kolači reda radi su kolači koji se u domaćinstvu prave tako da ih niti ko voli, niti ko jede, a služe kao jednosedmični potvrdan odgovor na pitanje "Ima li šta slatko u ovoj kući?".
Kolači reda radi su obično iz grupe dugostojećih kolača koji dakle mogu u nepromjenjenom obliku da prežive čitavu sedmicu u svim temperaturnim uslovima.
Sedmična ušteda uz ovakve kolače je poprilična, obrzirom da oni sami po sebi ne koštaju mnogo, jer su to obično niskobudžetne urmašice, šape, gurabije tako da nije šteta i da se na kraju sedmice pola ture baci, a uvijek će zamijeniti milku čokoladu po koju nas mrzi da odemo kada već u kući ima "nešto slatko".
Kulturno uzdizanje pred moralno srozavanje koje će nastupiti još iste večeri.
Nezadovoljna mušterija molerskim radovima već angažovanog dundjera.
-Gospodjo ja jesam popio malo, al vi mene diskriminišete!
Turistička agencija specijalizovana za vikend ture do Amsterdama i Hamburga. Za probirljive sedam dana na Tajvanu. Cunami u krevetu zagarantovan.
Neću da se lomatam po snegu,
zimovaću ja na lepšem polu,
i na njenom Venerinom bregu,
samo prvo da je svučem golu.
Izraz obično korišćen od strane učenika nižih razreda osnovne škole, kojim oni jasno stavljaju do znanja sagovorniku da mu je šlic na pantalonama otkopčan.
Osoba sa otvorenom radnjom uglavnom biva postiđena.
*mali odmor odeljenja III-1*
Milica: Jao, Bane, do kad ti radi raaaadnja? hihihi
*Bane se okreće za 180 stepeni ka zidu i zakopčava šlic, al' prc, sad ceo razred zna*
Celo III-1: BANETU RADI RAAAAAADNJA, BANETU RADI RAAAAADNJA!!!
Opisuje postupke iz čiste dosade koji su pritom i do bola besmisleni.
Osoba A: Šta sad koj kurac radiš?
Osoba B: Ma premeštam čarape iz ove kese u komodu
Osoba A: Kakva si ti dileja! Đavo kad nema šta da radi meri muda na kantaru, e to je to tvoje premeštanje!
Odgovor na pitanje upućeno bilo kojoj osobi koja je u tom trenutku preobukirana nekim svojim stvarima.
~upućeno ortaku/ortakinji na koje smo naleteli u gradu nakon dugog vremena dok oni telefoniraju~
-Desi Mare, nema te sto godina bre.-
-Evo ništa, radi se...-~Upućeno komšiji dok kosi travu i obavlja druge poslove po dvorištu~
-Dobar dan komšija, lep dan zar ne?-
-Evo ništa komšo, radi se....-~Upućeno prodavcu/prodavačici sekundarnih sirovina dok sređuje radnju~
-Izvinite pošto je ova porcelanska vaza iz dinastije Ming?-
-A, evo ništa, radi se...-
Onaj ko radi vikendom, a radnim danima je slobodan.
Ono što kažete osobi koja vas vozi a upravo je svoj prolaz kroz crveno prokomentarisala sa: "U jebote, 'ladno sam prošao kroz crveno!"
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Posle par casica pica u drustvu,ovo je jedno od cestih pitanja koje cete uputiti svom partneru u ispijanju.Na ovo pitanje retki odgovaraju sa ne,jer je i poenta svega da se zavrsi na patosu.Svaki drugi odgovor i gestikulacija osim "ne",biva protumacena kao "bas me radi".
Svog drugara Srbina najčešće možete videti dok se vraća iz prodavnice sa kesom u kojoj najčešće ima oko 5 flajki Lava ili Jelena u staklenoj ambalaži, pošto mu se ona najviše isplati. I obično kada vidite tako svog prijatelja, pitate ga šta se radi. Naravno, odgovor će sadržati neko jadanje, da l' zbog krize, da l' zbog posla, da l' zbog žene, ili sina pijandure...Naravno, razgovor neće proći, a da se ne pomenu lekovi i zdravstveni problemi. Evo kako razgovor najčešće teče.
Mićo: (smoren se vraća kući iz prodavnice sa kesom koja sadrži 2 flajke Lava i 3 paradajza, i nailazi na svog prijatelja)
Mile: Ooo. Pa, gde si ti, Mićo čoveče, šta se radi?
Mićo: Joj, evo me, dobro sam. Mučim se, nema se ni za 'leb. Šta ćeš, tak'o vreme došlo... Ubi me posao, ne znam da l' me više bole leđa ili noge... Jebe me i ovo srce, svaki dan 3 kardiopirina, ne da se izdržati. Sinoć htedoh d' umrem, otiš'o kod lekara, ono novi problemi... i tako ti je to.
Mile: Isto... Ne govori mi ništa. Ovaj moj konj dođe pijan kući neko veče, ne znam više šta da radim sa njim. Žena ubi, ceo dan joj nešto ne valja. A o tašti da ne pričam...
Satire se od posla. Ko Japanac na ekstaziju kada ga ucenjuju da neće moći da gleda one japanske bolesne crtane filmove. Sve je to od one bombe. Kuku majci, kako mu/joj to uspeva. Očigledno je Svevišnji odlučio da mu taj posao bude sudbina, ali mogao bi da o'ladi, osećam se kao lenština kad ga/je gledam. Umorim se kada mislim na toliki rad. Jest' da radi k'o Turčin koji hoće da zaradi ono nemačko državljanstvo, ali i zadađuje dovoljno dobro.
- "Vojo, a'e napolje da nađemo neke pizde! Ostav' se te knjige!"
- "Kovega, ne pada mi na pemet da izlazim, tek sam počeo da čitam "Veviziju vetendentnog pvava!"
Boja ljubavi, sve dok lampice na DSL modemu ne zasvetle tom bojom.
