Alarm na telefonu je mnogima verovatno nesto najgore sto se moze desiti u jutarnjim casovim.Alarm je ono sto vas iznervira od ranog jutra pa onako nadrkani skocite iz kreveta.Alarm je opcija na telefonu koju najvise mrzite a pesma koja vam zvoni ubzo vam postaje najomrazenija.Jos gora situacija je kad cujete alarm vaseg cimera koji ujutru rano treba da ustane dok je vas dan apsolutno slobodan i nemate nikakvih obaveza(pa ste se posvetili izlezavanju,dremanju,dzonjanju...).Posle alarma ide ono:u kurac,jebem ti ili naprasno bacanje telefona koji se bas kao za maler ne razbije i ne prestane da zvoni....Ni to nije sve,najgora ali najgora opcija je ona sto odlozite budjenje za 5 minuta zbog koje mozete zakasniti i koja cini odredjenu melodiju jos ogavnijom i dovodi do granice nervnog sloma.

To su definicije o zakletom neprijatelju Vukajlije, Facebooku.
Desetinu strana Vukajlije je potrošeno na pljuvanje i hejt Facebook-a i ljudi kojima je Facebook postao život. Neke od tih definicija su suvo zlato, a SVE su plusoprosjačke.
Autor nadajući se visokoj popularnosti svoje definicije, smisli nešto o Facebook-u. I naravno prođe dobro.
Slavljen bio onaj Vukajlijaš koji je reko:
"Da na Vukajliji ima sve o Facebooku, a na Facebooku ništa o Vukajliji." (parafrazirano)...
Nekog iritiraju definicije o poznatim ličnostima, a nekog Facebook, i sve o njemu, pa i definicije o njemu.
Ne treba biti mnogo kreativan pa napisati takvu definiciju...samo treba visiti na Facebook-u.
Lično nikad nisam dao minus na takve definicije, ali od sad, pa nadalje i ubuduće, ako imate minuse(ve) na takvu definiciju, jedan od njih sam ja. Isto važi i za sve definicije o Facebook-u koje do sad nisam pročitao.

Ubijanje krmka u pet izjutra - jako složen ritual jednog seoskog domaćina.

Usled pređašnjeg lumpovanja i pijančenja u " Pet bokala " glava kuće neminovno ne vidi na oči iako ustao je rano izjutra. Prase mora biti ubiveno jer kolko sutra dolazi rodbina iz grada a za meze nema ništa.

Ruke mu još drhte od sinoćne cirke. Kako, šta, gde ? Nožem sada ne bi lubenicu mogao da iseče a kamoli da zakolje krme. I odjednom osvanula mu je ideja.

Operacija Valkira u toku. Stoka još uvek spava. Gorespomenuti domaćin se prikrada oboru. Uočava svinju kako spava kao zaklana, šteta što nije. U stilu nindže on se prikrada, hvata prase za noge i spuca ga u zid. Obor je malo dekorisan crvenom bojom, nema veze, bitno da gosti imaju šta da jedu...

Mozak ionako retko ko jede.

Ako ste ikada imali priliku da dok vršite veliku nuždu u toaletu ili serete u prirodi naletite i prelistate neki od tinejdž časopisa pre nego li ga iskoristite u pametnije svrhe ( lično preferiram BRAVO - najbolje upija ), onda ste sigurno u njemu naišli i na ovo SUŠTINSKO pitanje. Cela mudrost leži u tome da iako smo mi muškarci neobično srećni što današnje klinke tako rano počinju da se interesuju za organ zvani KURAC i da im u tome mi vrlo rado pomažemo, one se tako isto vrlo malo ili čak nimalo interesuju za čitavu priču zvanu SEKS. I tako, lutajući svetom potpuno zbunjene i neupućene, u njihovim životima počinju da se pojavljuju neki novi problemi ( sem navikavanja na veći broj profesora ) i nove teme za razgovor ali odgovore na eventualne nedoumice koje nastaju ne mogu pronaći u PRIRODI I DRUŠTVU ili novoj epizodi PRIĐI BLIŽE. Zato se okreću jebenim teenage časopisima - sex info rubrika - u nadi da će im oni otkriti mudrost. Mi nemamo ništa protiv. Samo da nastave i dalje da gutaju...

p.s Emancipovane devojke - iskulirajte, ovo nije vama upućeno. Peace...

obično upućeno onome ko nas je izneverio u bilo kom smislu...

Svatko tko voli da popije mora i da nešto jede.

Visok stepen nervoze u ekipi, već je nastalo neko napinjanje, pa još samo kap nedostaje da dođe do kulminacije. Pogodna situacija za uključiti autocenzuru, jer svaki pogrešan komentar, pogled, šala (nekad i ona na sopstveni račun), može da dovede do nekog sranja, u najboljem slučaju prevremenog razlaza.

Sreće se sa većom ili manjom učestalošću u svakoj družini, obično nakon mnogo alkohola, loše trave ili baš u situacijama kolektivnog navijanja kada nam rezultat uopšte ne ide na ruku, kao onomad 1998. u Francuskoj.

Bolje je reći u snimljenim emisijama,koje se emituju kao da idu uživo.Obično se javljaju kada se predstavljaju gosti, pa tako, ako se emisija emituje ujutru,zaluta neko dobro veče i obrnuto.

Da ispoštujem primarnu viziju, i da ovo takmičenje ne ispadne baronisanje o jebačkim dogodovštinama, pričaću vam nešto drugo...
Napomenuo bih, jebačinu sam upoznao vrlo rano, (jebu me roditelji od kad znam za sebe, ja sam redovno jebo učiteljicu i nastavnike, posle me 2 decenije karala policija, a ni ja im nisam ostajao dužan) tako da mi je seks rano dosadio, te sam se zato fokusirao na sport kojim se bave nejebači, pecanje.
Nisam se nešto preterano trudio da upecam ribu, nit sam imao nekih iskustava ranije, i pecaljku sam uglavnom koristio da tučem komšijsku decu i kerove, kad mi svojom larmom ne daju da spavam, al jedan događaj je vredan priče.
Beše to pre 2 godine... Krenuo sam u solo akciju na pecanje, jer sam imao moje mesto, za koje malo ljudi zna. Redovno sam tamo hranio ribu, i ljubomorno ga čuvao od ostalih pecaroša.
Inače, mesto je u blizini jednog mosta, a čuo sam da ispod mosta leže somovi grdosije. Želeo sam jednog.
Naoružan dobrim priborom i mamcima, a i strpljenjem, krenuo sam rano ujutro. Ladu Nivu sam sakrio malo dalje, manje zbog lopova, više zbog ribočuvara.
Prvi trzaj sam imao čim sam zabacio, i znao sam, tačno sam znao, zver njuška mamac i razmišlja dal da otvori golema usta i posluži se.
CAP! Opasno i trenutno potapanje plovka govori mi da je zagrizao, ču zagrizao, progutao mamac bre, i ludačkom brzinom hvatam štap, povlačim se dalje od obale (da me monstrum ne povuče u vodu) i počinje bitka. Čovek protiv zveri, a zver polako postajem i ja. Adrenalin kola kroz vene, umor ne osećam, pete su mi ukopane u vlažnu banatsku zemlju i polako skraćujem najlon. Po pola kruga na Šekspirovoj mašinici, na svakih pola sata, i zver je sve bliže površini.
Nešto debelo kao moja ruka se praćaknu na vodi i ja pomislih da je jegulja na udici, ali kad spazih oko, veličine traktorske felne, svatih da to nije jegulja već jedan brk somovskog kralja.
On postaje sve bešnji, ja sve umorniji, te mi pade na pamet spasonosna misao. Štap obmotam oko obližnje stare vrbe i odjurim po Nivu. Lajka ima napred čekrk i tako ću ga izvući na suvo.
Dok sam se vratio nazad, jebena vrba je još samo korenom virila iz vode. (Ne kažu džabe stari ljudi da džigerica nije meso, vrba nije drvo, a zet nije čovek)
Hvatam kuku od čekrka i skačem u vodu. U par zamaha stižem do drveta i obmotavam sajlu oko debla. Monstrum malo popušta pritisak, skuplja snagu za ''grand finale'' a ja ulećem u Ladu i startujem čekrk. Sve ti ne jebem, kad je osetio da ga povlačim napolje, pa kad je poludio, krene da mi vuče auto u vodu, a ja ubacim u rikverc, uključim reduktor na sva 4 točka i dam mu ga po gasu...
Na svoj užas skapiram da Lada ore zemlju, ali i dalje ide prema vodi, i da ću završiti na dnu Tise ako ne iskočim.
Zgrabim samo novčanik iz kasete i izletim iz vozila. Snagom očajnika, uhvatim se za zadnji branik, i pružim poslednji otpor, ali mi od Lade osta samo tablica u rukama, a monstrum je odvuče u mutnu Tisu. Ostadoh ja tako i bez soma i bez auta, i ovo prvi put iznosim u javnost, jer znam da je teško za poverovati.
Tablica baš i nije neki dokaz, tragove guma je vreme izbrisalo, a dugo se videlo ulegnuće na vodi, tamo gde je monstrum ležao.

Utakmica protiv izuzetno slabog tima. Utakmica gde ne moraš da oznojiš muda da bi došao do pobede. Jednostano se prošetaš i laganeze odradiš očekivano.

Nemilosrdno ubiti boga u nekom. Pridev koji stoji uz čin brutalnog, krimilanog i okrutnog ubistva ili prebijanja, koje se izvodi skoro do neprepoznatljivosti, kako bi nam opisao intezitet i ozbiljnost ove nezapamćene agonije.

Kultna pjesma od Tajči iz 1990, tada predstavljala Jugoslaviju na Evroviziji.

To je pjesma koja svima rođenim 80-ih godina izaziva čitav niz emocija već na prvi rif koji je jako prepoznatljiv:
prvo je tu osjećaj nostalgije i vraćanja u rano djetinjstvo (ili čak u pelene!), zatim sam rif je jako upečatljiv pa nam dodatno razgali dušu, pjesma je pri tome vrlo nevina i skoro dječija pa to izaziva i efekat "guilty pleasure", zatim tu je i instant popravljanje raspoloženja uslijed same činjenice da pjesma poziva na "ludovanje", a tu je čak i transfer blama jer uvijek pomislimo "ne mogu vjerovati da ovo i dalje puštaju!" i bude nas blam njihovog blama što su je pustili, a i sami se postidimo, jer se obradujemo kad je čujemo! Na kraju ponekome se probude i određena nacionalna ili nacionalno-seksualna osjećanja privlačnosti "zabranjenog voća" jer je Tajči Hrvatica.

SMS skraćenica za Šta da se radi, što je sinonim za jbg.

Onaj poslednji dnevni bus u 5 minuta do ponoći.

Jedno od najhomoseksualnijih i snobovskijih zanimanja!

Elem, iskusni vukajlijaš neće svoju mukom i znojem smišljanu definiciju objaviti tek tako.
Izabraće pravi trenutak, i to obično u doba dana kada najviše ljudi dolazi na sajt(obično popodne, ali tako da nije previše rano niti previše kasno, jer će u suprotnom biti izgurana stampedom drugih definicija), radi najvećeg efekta za dobijanje glasova... Tako daje definiciji dovoljno vremena da bude viđena i štiklirana (+)...
Ali iskusni vukajlijaš se ne zadržava samo na tome... On će opet u pravom trenutku, kada se definicija više ne nalazi na dohvat ruke, a opet je navala ljudi, postaviti neku sliku tako da opet može skrenuti pažnju na svoju definiciju, ako ju je neko kojim slučajem propustio...
A mali trik sa slikom može da se uradi još par puta, a da ne izgleda čudno, i još da kojim slučajem postoji adekvatan video klip, ihaha...
:D
Sve u cilju maksimalne promocije, a i efekti su zadovoljavajući...
Marketing je ključan! :D
Uživajte.

Pridev koji je nekada stajao uz mnoge imenice, a sada stoji samo uz granicu. U hronici.

Skraćenica za raznorazne vojne formacije svuda po svetu kao i za nekadašnje.
Pripadnik nečega, baš zbog dužine imena istih.

Hipici su bili odbegla deca samoupravljanja, ali nisu preterano daleko stigli, ma koliko da su to prvobitno hteli.
Mala razlika je što su samoupravljači navikli da ustaju rano i uvek idu na ista radna mesta i da tupe o socijalnoj pravdi i jednakosti i da se usput ogrebu za neki seks u radno vreme, a hipici su morali da idu na razna mesta da bi se ogrebli za neki seks i usput da filozofiraju o socijalnoj pravdi i jednakosti. Hipici su morali mnogo da se muče i nekako nabave svetsku muziku za svoje radoznale uši, a samoupravljači nisu morali ništa da slušaju, a nisu morali mnogo ni da rade. I jedni i drugi su u po nešto duvali i tu bili potpuno isključivi i netolerantni prema drugoj strani...
Ipak... i sve u svemu - radno seksualni učinak skoro isti, ostaviše svojoj deci dve jebivetarske struje da žive u komuni, getu, il već kako se zovu te marginalije.

To koriste vecina srednjoskolaca kada pobegnu iz skole..