Prilog koji ide uz osobe koje nesto bolje rade, ili su uspesnije od nas. Moze da se koristi i uz spominjanje nekakvih zavera, masona i jos kojecega.
Znas da se onaj Somi zaposlio, ima platu od 2000E?
Majku mu jebem!
-------
Vidi kakve defke pise onaj Dankan, majku mu jebem!
Osećaj da je osoba koja hoda za vama već to radila u nekom ranijem trenutku vremena, sa predatorskim intencijama.
- E, nailazim, hajde molim te sidji neki manijak me prati još od posla, mislim da sam ga već vidjala ovuda...
- Ma lagano, šta ti je, imaš deža vuk. Čovek ide svojim putem.
Kroz godine koje su iza nas, mnoge stvari su se razvijale, neke više, neke manje.
Iako se IQ klana Karleuša nije menjao još od stadijuma amebe, njihov rečnik pojmova i izraza je i te kako napredovao, a sa njime i smisleno poveznaih reči u pesmama istih.
Kako su za smišljanje svake pesme naše turbo-folk zvezde bile potrebne generacije da bi se pesma usavršila, finalnu verziju iste dobijamo tek u novom dobu.
Koliko je poznato izvorima koji su želeli da ostanu anonimni, ovaj izgovor za pesmu se pojavio još u kamenom dobu, kao jedan od prvih zvukova.
Tada još uvek mlad Krkobabić, koji nam je i ispričao ovu priču, se naglo probudio i ustanovio da bi bilo baš kul da izume budilnik, da ne bi zakasnio na lov na dinosauruse.
Kaže da je izuzetno iritirajuće kad ih pokupe svem onih oklopnih, pa moraš pola sata da čukaš po oklopu.
Nastao je tako što je prvom čovekolikom Karleuši pala kamenčuga na nogu.
Zvuk koji se tada čuo se zadržao i u današnjoj verziji pesme.
-6000 godina.
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
-5000 godina.
Uga-buga, uga-bugaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
-1000 godina.
Mambala Sa Ku la ih Maaaaaaambuuuuuuuuulaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa+500 godina
In me praeterita nocte in tres vigiliaque ego somno ultraaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa+1939.
Hajde (trrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr) zooovi meeeeeeeeee(BUUUUUUM) noćaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa..
(-Pomoć! Pomoć! Sestra je smrtno ranjen! do naših još uvek nije stigo pojam šimejl
-Ne brinite, izlečićemo ga! Sreća pa znam da lečim ovo, uživaće ljudi u budućnosti u tvojem stvaralaštvu, Karleuše!)
2010.
Hajde zovi me noćas u 3, insomnija, ja više ne spavam ni, iz hobijaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!
Lik koji u menzi, restoranu ili poslastičarnici insistira da sedne okrenut prema zgodnim pripadnicama slabijeg pola.
Kroz glavu mu verovatno prolaze sledeće misli:
To kučko, uzmi taj pasulj! Tako je! A sad ga stavi u usta... To! Uzmi ga kučko! Ajde sad uzmi salatu. Uzmi tu salatu! Uzmi je! Gurni je u usta! Gutaj!
Ekstremni slučajevi u trenutku davljenja hranom (primer: riblja kost) zamišljaju gagovanje.
Zaparložen, već duže vreme nepotkresan i neodržavan venerin breg. Duboko u sebi krije brazdu i izvor sveže i bistre vode u njoj, koja čeka veštog bunardžiju pa da prošiklja na površinu.
Mladom i neiskusnom lošem tenoru se potrevilo da na putovanju sobali Hrvaticu. Neiživljeni, od silnih muka pritisnut mladić bar u tih pet minuta biva slobodan i kroz ekstazu urla:
- MUUUUUUUNEEEEEEEEEM, UŠO SAM U ZAGORJEEEEEEEEE!!!!!!!!!!
Kada krava da 30 litara mleka i onda mrkne kantu kopitom i sve isprosipa. Ne vredi ničemu. Možda lepo izgleda, al šta ćeš kad je džaba sve. Lepo pakovanje a sadržaj katastrofa.
- A što ti ne nađeš devojku da se ženiš? Dokle više ćeš ga tupiti kod Milutinke i mene?
- Ma ćale gde da je nađem?! Ovo po gradu sve smućkaj pa prolij!
Kao malo dete, nikad se ne odvaja od roditelja te se uvek drži za njihove pantalone da se slučajno ne bi izgubio jer je totalno nesnalažljiva osoba. Potrebni su mu roditelji za sve, ni jedna radnja ne može da se završi bez da oni učestvuju u njoj.
Fizički je odrastao, ali ne i psihički. Još je dete u duši, ni šta ne zna sam da uradi. Keva mu još pravi sendviče. Za sve su mu potrebni mama i tata, iako već treba da bude svoj čovek, čovek koji je zakoračio u svet. Analizira, meri i vaga svaku svoju reč, svaki svoj gest.
Iako je završio srednju, gimnaziju, na faks nije otišao jer jelte, teško bi mu bilo da vodi brigu o sebi, teško bi mu bilo da mrdne prstom. Ne bi znao da se snađe, te bi sve pare spičkao prvi dan na kurve i alkohol.
Za njega ne važi ona Šomijeva pobednička kosu reže, pa vinograd veže. Da ga baciš na kirbaj izgubio bi se u redu za šećernu vunu.
- E bate, 'ajde sad pošto sam planirao da idem na studije u Enes, da budemo cimeri a? Šta kažeš ti na to?
- Mojne mene brate, ja najviše volim kad sam sam, kad imam cimera odma počinjem sa izlascima i ono, slabo učim. Pitaj brate Marka iz mog razreda.
- Ma 'de ću njega bre, taj još drži mamu i tatu za pantalone, neće taj na studije do dvaes pete!
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4, 5, 6)
I, eto, prošlog puta stigoh sa ovom epopejom do dela kada je Srbija napokon oslobodila sve teritorije koje je smatrala svojim, i još se pripremala za ujedinjenje sa Crnom Gorom i svima koji to budu želeli. No, ne lezi vraže!
Srpska vlada nije bila blesava: kada vam neko duž granice gomila trupe, koje pritom povremeno pucaju po vašoj pograničnoj straži, normalno je da preti da izbije (još jedan) rat. Jedino što su Pašić i ekipa mogli da urade, jeste da ne daju nikakav povod. No, baš kao što ni na stadionu vođe navijača ne mogu da kontrolišu sve budale koje bi sudiju i protivničke igrače gađale novčićima, mobilnim i upaljačima (zbog čega voljeni klubovi moraju da plaćaju visoke kazne), tako ni srpska vlada nije mogla da kontroliše sve svoje građane. A naročito ne Srbe izvan Srbije.
Prvi svetski rat- 1. deo
Odmah nešto da razjasnim: "Mlada Bosna" nije bila srpska nacionalistička organizacija, kao što se priča danas. Bila je upravo pro-jugoslovenski orijentisana organizacija, u kojoj je bilo i Srba i Hrvata i Muslimana. E, sad, da onaj nesrećni Gavrilo Princip nije bio Srbin, ko zna da li bi se njegovi revolverski pucnji uopšte pretvorili u povod za ono što je usledilo. Inače, jedina veza koju je "Mlada Bosna" imala sa Srbijom, bila je upravo preko pro-jugoslovenske organizacije "Ujedinjenje ili smrt". No, austrijska istraga nije gledala ideologiju, već samo činjenice. Jebi ga. Bosanski Srbin je ubio austrijskog prestolonaslednika, a oružje i motivaciju je dobio od Srba u Srbiji.
Elem, jednog mirnog jutra, u Pašićevu kancelariju je iz Beča stigao ljubavni telegram, od koga čoveka strefi infarkt: ultimatum. Austrijska vlada je otvoreno optužila Srbiju da joj je koknula princa prestolonaslednika, i zahtevala neke stvari, od kojih bi se i Sijera Leone osetio poniženim, da mu ih zatraži Amerika. Da stvar bude interesantnija, Srbija je prihvatila sve zahteve osim jednog: onog koji je podrazumevao da austrijski istražitelji i sudije mogu neometano po Srbiji da hapse koga god žele. Odgovor je, tipično srpski, poslat u minut do 12, dok se austrijski ambasador već pakovao da krene.
No vratimo se na opšte mesto: ni svet nije bio blesav. Još pre nego što su balkanske zemlje sklopile savez, sličan pakt su napravili Nemci i Austrijanci, i on je podrazumevao da se napad na jednu od njih smatra na obe. Nanjušivši sranje, slično su postupili Francuzi, Englezi i Rusi, stvorivši savez Antante. Srbija nije pristupila ni jednom od ova dva saveza (furao se Koštunicin fazon: politička i vojna neutralnost). Ipak, Pašić i Karađorđevići su dobili garancije od ruskog cara da će Rusija objaviti rat Austro-Ugarskoj, ukoliko ova napadne Srbiju. Najinteresantnije od svega je, ipak, što su sve evropske dinastije bile u veoma bliskim rođačkim vezama, tako da se ono što će uslediti može posmatrati i kao neko malo porodično raskantavanje sa milionima žrtava.
Elem, kada je odgovor stigao u Beč, nije zadovoljio tamošnje vlasti. Ipak, pre konačne odluke, carev izaslanik je otišao u Berlin. Nemački car je dao mig. Srbiji je objavljen rat. Pokrenut je domino-efekat.
Za divno čudo, Rusija je ispoštovala obećano: ruski car (koji je možda još uvek osećao grižu savesti što svoje kumove Obrenoviće nije zaštitio od atentata) objavio je rat Austro-Ugarskoj. Nemačka je momentalno objavila rat Rusiji. Francuska je objavila rat Nemačkoj i Austro-Ugarskoj. Dva dana kasnije, Velika Britanija je sledila Francusku. Telegrafija je činila svoje, pa su evropske sile o početku rata saznale pre nekih balkanskih, ali, čim je golub pismonoša stigao na Cetinje, kralj Nikola je postavio topove duž granice sa Hercegovinom, objavio rat Austro-Ugarskoj, i predstava je mogla da počne.
Narednih mesec dana, rat se uglavnom vodio međusobnim granatiranjima: austrijska artiljerija je gađala Beograd, a po prvi put, grad je bombardovan i iz aviona. Crnogorska artiljerija je gađala Hercegovinu. No, dok je na Balkanu, među zemljama koje su pokrenule sve, trajalo zajeb..., pardon, zahuktavanje, činjenica da su goleme borbe otpočele na istoku i na zapadu, svedočila je o pravim razlozima izbijanja Prvog svetskog rata: trebalo je da to bude sukob velikih sila, koji će okončati sve ratove. Nemačke trupe su prohujale kroz praznu Belgiju, i naletele na francusku vojsku. Rusi su formirali front širine stotine kilometara...
No, to nas ne interesuje. Mi se vraćamo na naš sporedni kolosek, sa koga je, jelte, ipak sve i pošlo. Elem, Austrijanci su posle mesec dana odlučili da pokrenu kopnenu ofanzivu. E, sad, način na koji su osmislili realizaciju dotične malo je zbunio i srpski generalštab. Umesto da pređu Savu i odmah osvoje Beograd, odlučili su da idu korak po korak, pa je ofanziva išla preko Drine. Ovaj genijalan plan ih je koštao kao ono kad je jednom `nomad Jamada ispao u prvom krugu Nindža ratnika, jer se previše osilio. Pripadnici Drinske divizije, a potom i celokupna Druga armija, posle nekoliko dana bitke na Ceru naterali su Austrijance u beg preko Drine (e, sad, neke budale su krenule za njima, pa su se podavile, jer nisu znali da plivaju). Dva meseca kasnije, ofanziva je krenula preko Drine, a onda i preko Save. Osvojeni su Beograd, ali i još neki gradovi. Činilo se da je Srbija gotova.
Ali, kurac! Sva srpska vojska koja je mogla da se sakupi, otpočela je ofanzivu na frontu koji je išao duž reke Kolubare. Čak je i kralj Petar uzeo pušku i učestvovao u borbama, štaviše, vojnik sa njegove desne strane je ubijen, a sa leve ranjen, dok samom kralju nije falilo ništa. Front je probijen, a Austrijanci su pobegli. Beograd je oslobođen.
Gotovo godinu dana, Srbija je imala priliku da sklopi mir. Štaviše, Austrijanci i Nemci su ponudili Nikoli Pašiću da potpiše separatni mir (odnosno, sama, bez obzira na druge saveznike)- Srbija nikada nije pristupila Antanti, što bi značilo da ne mora da vezuje svoju sudbinu za Francusku, Rusiju, ili druge. Ono što je usledilo, nije mi sasvim jasno: bez trenutka razmišljanja, Pašić je to odbio, tvrdeći da će nas Austrijanci i Nemci prevariti. Štaviše, u isto vreme, srpska vlada prvi put zvanično donosi odluku o neophodnosti ujedinjenja svih južnih Slovena- iako su se mnogi od njih borili protiv Srbije (izuzetak su Crnogorci, koji su u to vreme imali jedan izlet u Hercegovinu, i planirali su da zauzmu Sarajevo. Bezuspešno). Srbiju je morio još jedan problem- epidemija pegavog tifusa, koji su, navodno, preneli mađarski vojnici. E, sad, nisam baš nešto siguran otkud ta ideja- mislim, po čemu su mađarske vaške opasnije od srpskih. Mislim, logično je da je najveće žarište bilo Valjevo (jer se tu blizu vodila bitka), ali drugo najveće žarište je bio Bitolj, na krajnjem jugu zemlje (ne zaboravite šta je sve obuhvatala Srbija u tom trenutku), a otkud tamo Mađari, to stvarno ne znam.
Elem, posle 3 godine ratovanja (računajući i Balkanske ratove), Srbija je bila slomljena. Granatiranja pograničnih gradova su se nastavila, pegavac je ostavio traga, a Austrijancima su se na balkanskom frontu pridružili Nemci. Vlada i vrhovna komanda su doneli odluku da se izvrši povlačenje do Grčke, koja je prihvatila da ponudi utočište Srbima, iako je formalno bila neutralna. Taman se otpočelo sa time, kad su u rat ponovo ušli i Bugari, koji su sada uzeli celu Makedoniju za sebe. Još jednom velikom ironijom slučaja, Srbi su sada mogli da se povuku samo kroz jednu zemlju, protiv čijeg formiranja su bili, a zahvaljujući čijoj neutralnosti su bili bezbedni- kroz Albaniju. Crnogorci su u bici kod Mojkovca usporili austrijsko napredovanje, ali su ubrzo kapitulirali. Posle više meseci epskog povlačenja preko albanskih gudura, Srbi su stigli do obala Jadranskog mora. Bez ijednog broda na vidiku. Ruski car Nikolaj, ponovo se pokazao, nažalost, poslednji put: zapretio je povlačenjem Rusije iz rata, ako saveznici ne pošalju transport za iznurene Srbe.*
Posle nešto više od jednog veka obnavljanja nezavisnosti i teritorijalnog širenja, Srbija je faktički nestala sa svetske karte za svega nešto više od godinu dana. Tačnije, morala je da otpočne sa izgradnjom sopstvene budućnosti na grčkom ostrvu Krf. Ali kakvu su budućnost izabrali, u sledećem nastavku.
Deo kućne, studentske, sa početka zajedničkog života ili slično biblioteke, kada je entuzijazam meren težinom knjiga koje pazariš. Teško, beskorisno čudo koje si uzeo jednom u ruke i, dao Bog, nikad više.
Jedinu pravu svrhu u životu će naći o slavskim radostima kad zafali nešto veliko, teško i kabasto za oblande.
Vujaklijin rečnik
Veliki atlas sveta, 1982
Njihovi dani, Jovanka i Tito, 1980
Istorija umetnosti, 1986
Mala enciklopedija, Pn-Š, 1989
Patologija, medicinski fakultet
Veliki narodni kuvar, 1987
Sintaksa engleskog jezika 1 i 2
Hiljadu ZAŠTO - Hiljadu ZATO
Larusova enciklopedija
Seljačina, dizelaš, na prvi pogled ga karakterišu obrijana glava i džip (Mitsubishi Pajero u većini slučajeva). To, međutim, nije važilo za manje kriminalce koji su vozili Golfa Dvojku u boji trule višnje.
Tu su i farmerke čiji su krajevi nogavica ugurani u čarape, a u koje je upasan gornji deo trenerke (u gorim slučajevima i jakna), debela zlatna kajla (ili više njih) oko vrata, naočari za sunce, utoka (ili više njih) zadenuta bukvalno u gaće, u džipu obavezno veliki zlatni krst na retrovizoru...
Rečnik mu se sastoji iz vrlo malo reči, od kojih su najčešće upotrebljavane: "brate", "znaći", "ono kao"... Ono što posebno iznenađuje jeste koliko puta može da upotrebi sve tri gore pomenute reči u jednoj rečenici, i koliko puta može da ih ponovi u istoj. Takođe, ne ume, ili ne želi da koristi slovo Č, koje menja glasom Ć (priĆa, znaĆi, Ćuo, saĆekuša...). Uvek je u pratnji barbikaste, plave sponzoruše, i ako je "krupnija riba", u pratnji bodyguard-a (ili više njih). Veoma retko umire prirodnom smrću. Obično je u pitanju sačekuša, puškaranje, predoziravanje, izbadanje...
Imaju veze i braću u sindikatima, sudovima, policiji, privatnim i društvenim firmama, sa njima nema zajebancije, inače bude belaja...
Svi su, garantovano, barem jedan put videli barem jednog.
Gledajući se nadrkano u ogledalu dedi je došlo da se ruga svojoj sprčenoj makaronici. Baba se više i ne seća ni poslednjeg puta kad se nešto desilo. Njihov nekada jebeno aktivan seksualni život je mrtav. Seks kod njih se sreće ređe nego trezna persona na Saboru trubača u Guči.
Baba, vrca u duši, je rešila da sve preokrene, uzeće od Mileve onaj Hodžin zapis ona reče da je delotvorno za te rabote, i da se njen Mile od toga uspalio ko konj. A, kao i u mladosti, nema se prazna gajba, unučići na sve strane deca uvek tu negde...ništa, plan je bioskop, ako dedi bude do toga, lako će oni iza pulta sa kokicama, no, nije im prvi put. Ko u stara dobra vremena, još igra Bata, bombona!
Baba žvaće one bajate kokice koje joj ona kalaštura uvali za 40 dinara, misli o tome kako nije dala kučetu da jede, deda svaki čas trči u VC, godine su to jebeš ga, bešika mu nežnija od ruže.
Završi se film, baba razočarana, bole je cela usta od onih kokica, deda razočaran jer je Bata propao i liči na suvu šljivu. Plan B, fontana na kojoj su provodili mnogo vremena zajedno, možda se deda uspali kad se seti svih egzibicija koje tamo izvodiše. I krenu priča o prvoj bračnoj noći, kako nikad neće da prežale svinju Radu koju im komšija Žika pijan zakla, mic po mic, dođoše do toga kako je njena spavaćica bila ekstra uska i kako se sve ocrtavalo. OP! Deka se napali i navali na babu ko bizon! Rke koke duh njihove mladosti je bio probuđen, naravno posle takvog ispada ni mesec dana u Banji Koviljači neće im izlečiti kosti, ali avaj slatko beše.
U jednom trenutu deku ko da je spičilo nešto u vugla pomenu njihove rane ekskurzije i rad na silnim prugama i kako je on, večito smotan slomio šoljice u Titovoj vili pa mi pretili buvarom šovrljivi čuvari...i kako je u onoj ostavici bilo taman mesta da završe posao.
Zaigra im srce, razbukta im mašta i oni krenuše...u život, da se zezaju, da žive, da uživaju. Sve je išlo kao po loju, a decu ostaviše da se bare u sopstvenom znoju. Neka ih, nek osete, valja se...
Napisao polovinu defke:
Kostja
Glavni keršme u kraju. Nije jebao samo onu koju nije pitao.
Jebiga, poznato je da harmonikaš uvek odvoji pevaljku, pa ti onda sviraj gitaru, jeb'o te ćaćin ćaća!
-Jebem ti sunce krvavo, pa je l' Šone i ovu trsio? Vidi je kakva je... za nju bih i vojni rok služio...
-Ma, da...
-Vid' ovu sad... pa i ova ode gore kod njega?! Šta se bre ovo dešava?
-I ona... '93 riba, nije loša, a?
-Čuj loša? Pa, zbog nje bih i posao tražio... kuku majko, pršti, nema šta... 'de će sad ova?
-Ide kod Šoneta, ova ima i dete...
-MILF?
-Da, da, rođeni...
-Jebem te usta baš... 'ajd imaš 45 dindžerona? Fali mi za kocu... a i ne sedi mi se više na ovim klupicama...
-Šta's se smorio? Kakav je k'o Kemiš, 'lebtejeb'o... i on odvojio Zoricu... nema, mora 'armoike pod hitno da se 'vatam...
-Ahahahahha, 'ladno se ložiš na Zoricu...
Izražavanje najvišeg stepena bespotrebnosti prisustva neke osobe u određenoj situaciji.
Sudeći prema državnim idejama i aktivnostima u oblasti smanjenja administracije u javnim preduzećima, verovatno i radno mesto koje će biti uskoro uvedeno, jer treba presuti iz šupljeg u prazno.
Bora: "Pićimo na tulum većeras?"
Joca: "Brate koji ti je to fazon da pričaš ko Hrvat?"
Bora: "Ma zebavam se loma, koj ti je!? Nego jel idemo večeras kod Milene?"
Joca: "Obavezno! Biće čkica kolko oš! De to da propustimo!"
Bora: "Oćemo pozvat našeg frenda Stevicu?"
Joca: "Opet ti !!"
Bora: "Ozbiljno, jel zovemo Stevicu za večeras?"
Joca: "Sti lud! Taj nam treba nam ko kondukter u tenku! Treba da mi poplaši ribe sa onim protezama u ustima!?"
Bora: "Brate, on mi je javio pre neki dan da ne fura više tu gvožđuriju! Mislim da je skinuo protezu..."
Joca: "Jeste...Ali samo donju...Idemo sami, tačka..."
Ima sve potrebne kvalitete, ali mu opet fali ono nešto. Neka nit koja bi mu omogućila da sve pozitivne osobine pretvori u konkretno djelo. Iako se čini da su sve kockice savršeno posložone, jednostavno ne ide. Poput diplomiranog pravnika koji govori tri svetska jezika, ima sertifikate raznih univerziteta i organizacija, osposobljen za napredno korišćenje računara, poseduje zavidan IQ, retoričke sposobnosti i ima stav. No jednostavno nema sreće u pronalaženju posla.
Poput fudbalera koji se nalazi u dobroj kondiciji, agilan je, brz i okretan; igra timsku igru i redovan je na treningu. Što je najvažnije - ima srce, i ostavlja ga na terenu. No opet ne može da pređe u višu ligu. Da li je u pitanju manjak interesovanja skauta ili neka viša sila, ne znam. No činjenica je da njegov talenat propada.
Ili poput rasnog mladića, visokog, zgodnog, načitanog, fizički spremnog i psihički sazrelog, koji opet, pogađate - ne jebe. Da li je problem u njemu ili okolini, niko ne zna. Možda je neiskusan u muvanju, možda se boji jer je iskompleksiran, možda je aseksualan (ŠKK?!)... Činjenica je da ne jebe, iako poseduje sve kvalitete da adekvatno obavi tu kompleksnu radnju.
Možda ponekad treba imati više sreće nego pameti i iskustva, ili se čini da je novac zajednički imenilac trojici naših junoša?! Jebiga, nikada ne treba gubiti nadu.
I kao što je Kizo premudri jednom rekao: ''Ne tražite savete od nas. Mi svi jebemo, ali ne jebemo.''
Prvoborac političke partije, junak svih oslobodilačkih ratova ali iz svoje fotelje. Napušten i otkačen od istomišljenika, provodi dane na balkonu i objašnjava prolaznicima gde greše u svojim stavovima i kako bi zapravo morali da se ponašaju.
- Deco, kad vam lepo kažem, morate da se ponašate pristojno i da pazite na rečnik. Nije u redu da se ljubakate i psujete tu ispod mog prozora pa ne mogu da spavam normalno...
- E, matori, prekini da kenjaš s tog balkona kad nemaš orden na Vukajliji!
Uličar, ali ono kao usput. Wannabe klošar. Fin momak koji po svaku cenu pokušava sebe predstaviti kao ono što nije. Onaj koji svoje fino gradsko i građansko poreklo pokušava zameniti uličarskim stilom života. Uličar u puloveru, "Tommy Hilfiger" ružičastoj košulji i lakiranim "Bally" cipelama.
On je u krizi identiteta. Kao mali bio je ponos roditelja, starosedelaca "Kruga dvojke". U predškolskom periodu išao je na časove latinskog, a danas studira arhitekturu. Koristi najfinije ulje za kosu i pomaže starijoj komšinici da pređe ulicu. Svoju torbu uvek ukombinuje sa svakim outfitom. U srednjoj školi je prepoznavao različite pravce klasične muzike, a o ruskim klasicima je znao koliko i profesor. Roditelji se ponose njime.
No, on je izgubljen između poseta salonskim stanovima porodičnih prijatelja i deljenja buksne s random klošarom iz kraja... klošoram, čija je keva tehnološki višak propalog društvenog kombinata. Njegova ispeglana košulja vrednija je od svih izderanih jakni njegovih kvazi-drugara, koji zahvaljuju Gospodu za svaki preživljeni dan i karton zidarskog piva. Njegov rečnik poprima novu dimenziju: pristojne i lucidne sintagme zamenjuje slengom proširenog vulgariteta i umanjene bistrine. Na krem mokasine stavlja bedž s marihuanom i misli kako je našao sredinu u kojoj je jednak s drugima.
- 'De si, Antonije? Jesi nabavio koji mić dopa? Tako smo se dogovorili.
- Jesam, evo. I neka bude Enton, Antonije je malo treš.
- Enton, jebe se s Klarkom Kentom. Dobar si, jeb'o te.
- He, Kiza momak iz kraja, voli ga beogradska raja.
- A?
- Studentkinje ga vole , ne mogu da mu odole, he-he.
- Enton 'oće da bude u trendu, moramo da ga jebemo u pedu.
- Molim... ovaj, šta?
- Zajebavam se, Antonije, mojne šiziš. E, isprlj'o si gilje, idi kući da ih očistiš, a mog'o bi usput karton vopsa da nabaviš, čisto da se ne vraćaš praznih ruku.
Moderno u poslednje vreme. Podstaknuto istinskim borcima za ljudska prava i LJUDINAMA tipa Mahatma Gandi, Nelson Mendela i sl.
Kad god neka sirovina dozivi preobracenje (citaj, zavrsi u zatvoru) krene da pise knjigu. Da ostali vide kako je njemu bilo u tim trenucima, kako njegova stvar ima validnu osnovu, kako je to nesto strasno, kako samo on zna sta i zasto je bilo... Navodi banalne cinjenice (ali cinjenice) koje tako u gomili daju privid "njegove istine" o nekom dogadjaju. I tako u beskonacnost. Takvi primerci "bestselera" mogu posluziti jedino za diku okorele baze fanova takvih autora (u smislu - vidi sta imam ovde na polici, a vidi ovu, a tek ona!...)...i naravno za potpalu! Vecina ih nikada nece ni procitati. Mnogi autori takvih izdanja obicno imaju zavrsenu samo osnovnu skolu, nemaju pojma o stilu i knjizevnom jeziku. Ali zato imaju drugare u mafiji, pristup Internetu i svo tetosenje koje se moze dobiti na mestima sa kojih "pisu".
I to sve na ustrb realno dobrih (cak odlicnih) autora koji jedva sklapaju kraj s krajem, a ne mogu da objave rad koji mozda ima potencijal za Nobelovu nagradu!
Legija
Biti vlasnik nečega(ne nužno firme, već bilo čega: sajta, kuće...). Kaže se držati jer je vlasnik održava, tj. drži je na nivou.
-Ko drži Vukajliju?
-Kaizen.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
-Znaš li ko je Miroslav Mišković?
-Kuj ti je taj manijak?
-Ma, bre, znaš tog tajkuna, drži Deltu Holding.
-Aaaaaaaa, znam tu budalu.
Drolja na kvadrat, da pička ima kurcometražu ona bi zajebala golfa dvojku, nije je jeb'o samo samo onaj ko nije ni pit'o... Obično je stalno u štiklama 12 tici, sa jeftinom ogrlicom i u nekoj suknjici koja je eto pokriva donekle, pije obično neki koktelčić i flertuje sve dok joj neko isti ne plati. Stalno je u centru grada i zato je i zovu gradski inventar...
♦: Joooj vidi ono pile tamo! Uh kakva je, gledaj noge, do poda jebo te ja!
♣: Pile? To neki produžetak od "Pi"? Fuj to bre! To ti je gradski inventar, svi su se upisali tu pa čak i mali Sale!
Naslov bi mogao da glasi i ''Gledanje scene seksa svog dečka'', ali pošto sam ja muško, logično je da ja razradim devojku, da se tako duhovito izrazim.
Elem, imaš devojku koja je glumica. Znam, znam, nemaš. Poslednji put si jebao pre tri godine i nije bilo besplatno. A i to što si jebao više je ličilo na, u senu sklepanu ćerku Ruške Jakić i Trifona Ivanova, nego na ženskog homosapiensa. A i definitivno nije bila glumica. Možda bacačica kugle, ali glumica nikako.
Znači zalutao si u ovu priču. Upotrebi maštu.
Daklem, devojka ti je glumica. Sve je to lepo. I boli te kurac za njenu popularnost i za to što milion napaljenih klinaca onaniše na njene fotografije i za to što svi govore da te ona izdržava, iako ti baš lepo zarađuješ kao pumpadžija na NIS-u. Boli te kurac i za obožavaoce koji joj svakodnevno šalju poklone i za fan grupu na fejsu ''Svi koji bismo polno opštili sa njom'' i za definicije i komentare na Vukajliji - Dankan Ferguson: Spavao bih sa njom u rč. Sigurno neki jebeni nolajfer koji nikada u životu pičku video nije. Za njega te tek zaboli stojko. Ali...
Poslednji film. Odradila je tu scenu seksa. Nisi bio za da to radi, ali jebi ga, posao je posao. Rekla je da je skoro sve fotomontaža i da skoro uopšte nisu bili goli. Kurac nisu.
Ubacuješ DVD. Učitava. Dubok uzdah. Plej.
Ok, ajde dalje... Forvrd... Forvrd... Lep ovaj glavni, mamumujebem... Motaj... Oćeš li mi jebati devojku lepi, a? Oćeš, oćeš, samo da forvardujem još malo... Naći ću gde je jebeš crni, bolje po tebe da nema nikakvih eksplicitnih scena... Aha. Pa dobro, nije strašno. Samo se maze. A, počinje skidanje. Momak, polako sa tom rukom da te ne bih pretvorio u kapetana Kuku. Dira joj sisu. Ostav' to, ješćeš na slamku do kraja života, kunem ti se u pokojnu baba! Jebote, mislim da sam joj video bradavicu. Drugovi će me ubiti od zajebavanja. Draga, zašto ti ruka ide u njegove pantalone? Vadi je odatle ili će njega vaditi iz Palićkog jezera! NE! Ne skidaj se! Ne! Dobro je, pokrivaju se ćebetom. Jebote, zašto vrišti k'o Šarapova? Sa mnom nikada ovako vrištala nije! Ne ljubi ga u usta! Ne ljub... Alo majmune, odseći ću ti jezik i poslužiti ti ga za večeru! Nadam se da koristiš kondom manijače ili će tebe iskopavati umesto Draže na Adi! Aman, nisam ni znao da ovoliko može da se dere, probi zvučni zid! Aaa, pa probiću ja njega komšija Radovom hiltovkom. I zašto ova scena ovoliko dugo jebeno traje? Ja kad uprem, ja završim za 3 minuta! Ovo je totalno nadrealno. Sajns fikšn jebeni. Ostaviće me posle ovoga, sigurno! Ostaviće me zbog ovog crnoputog latino ljubavnika! Umreću sam! Sam kao list na vetru, sam na ovom svetu, da živim od sećanja na teb... Šta i ja serem koji kurac...
