Kakvu poverljivu faktu ili strogo čuvanu tajnu podeliti sa svekolikom javnošću tako da ista uzvikne “AU!”. Izneti štogod na svetlost dana. Isterati na čistac - što bi rekli lovci na rendom divljač.

Elem, iako se može susresti i u individualno-personalno-privatnim situacijama u životu, pomenuti glagol svoju glavnu upotrebnu vrednost ipak najčešće nalazi pri sredstvima javnog informisanja, koja se i inače utrkuju međ’ sobom ko će prvi objaviti sledeću šokantnu vest. Pokatkad se desi da ubodu i istinu...

Sinonim za manjak straha u kostima. Čovek koji Čak Norisu lupa ćuške dok mu Stiven Sigal glanca cipele. Izraz nastao tako što su lokalni djilkoši gadjali kamenčićima mačku dok kenja. I šta se desilo? Pa ništa, mačka se ni mrdnula nije, sere li sere. Moš je bacačem plamena plašit', a ona će mirno vršiti nuždu. Zbog čega su one tako usresredjene dok kenjaju, ja nemam pojma...

Ускоро у редовном програму Министарства Просвете на Дефкетолошком факултету. За све нас који студирамо сленг и дефиниције од сада и академско звање: Дефкетолог!

Ustaljen dobitak Nobelove nagrade za mir.

Staklena bočica za rakiju,slična čokanjčetu.Ispijanje šišeta je posebni ritual koji zahteva ogromno iskustvo, jer žestoku sadržinu malenog šišeta bukvalno morate sasuti u grlo i to ne dodirujući šiše rukama, uzimate bočicu zubima sa stola i naglim trzajem glave u nazad prosipate rakiju u sebe.Posle nekoliko ispijenih šišeta zaboravljate na sve probleme.

Imam veliku čast i zadovoljstvo – a i kako sam to obećao dragoj jacki pre nekoliko svetlosnih godina – da sa vama podelim jednu od standardnijih pojava koje možete čuti ili za koje ste čuli da postoje na talasima lokalnih radio-stanica, tih svojevrsnih začina događaja koji su se dogodili, događaju se ili će se tek dogoditi u ataru rendom naseljenog mesta.

Privrženost jednoj lokalnoj radio-stanici u Srbiji, naime, važi za jednu od onih stvari koje se prenose s kolena na koleno i koje definišu pojedinca isto tako kao i njegovi otisci na prstima, očno dno ili majčinom rukom štrikani vuneni džemper ( jer babe su, realno, te koje šiju u gradovima; prim.prev.). Pitanje je ponosa i lokal-patriotizma svoj lični život i ono što se u istom zbiva podeliti sa svojim prijateljima i susedima s preke strane kolovoza, a putem oglašavanja preko pomenutih sredstava medija.

Elem, verovatno najvažnija i definitvno najpopularnija stavka u programskoj šemi ovih radosnih organizacija, upravo jeste sa moje strane pomalo izmenjenia kategorija iz naslova koja, zapravo, svedoči o tome da u našoj nebeskoj državi postoje i mnoge druge muzičko-produkcijske „kuće” ( najčešće su to upravo i to – KUĆE od cigala i inih građevinskih materijala ) koje uporno prkose narodnjačkom mejnstrimu...ali i Darvinovoj teoriji Evolucije. Mada, ko u to još veruje nakon poslednjih izbora...

Ne ulazeći previše u kakvu dubiozniju analizu muzičko-harmonskih elemenata ili, nedobog, lirike u umetničkim delima koja izlaze iz gorepomenutih "X Records"-a, sledi lista predloga za “hit” meseca marta izmišljene radio-stanice, u izmišljenom mestu. Ne sumnjam da će vam zbog određenih numera zaigrati oko srca...

Opravdanje starije žene usled veze sa jedva punoletnim dečkom.

Спремати се за неко велико дело. Физички, а богами и психички. Треба дићи дупе из фотеље после неколико сати проведених у истој. Није лако, слажем се. Тада главни актер убрзава своје мождане вијуге, онако како убрзавају жена и љубавница у шпанско-турским серијама, када се покретни кревет са вољеним, приближава операционој сали. Тад су њих две у једној заједничкој мисији, која доприноси појачању зависности код просечног гледаоца. Такође су и две личности у главном актеру ове приче на заједничком задатку. Лења би да се покрене, јер ју је сморило толико отпадање, а она амбициозна би да направи нешто у животу. Битан је први корак.

Rafinirano ''Da li razmišljaš o našoj budućnosti? Hoćeš li me konačno voditi pred popa ili da ti probušim kondome?'' ukoliko je postavljeno od strane devojke. Pošto vam je draža vaša sloboda, opijanje i kockanje u kladži od čuvanja naslednika i podele kućanskih poslova u sekundi morate smisliti filozofski odgovor kako bi izbegli pitanje, zamenili teze i mistifikovali smisao onoga što želite kazati.

''Ujebala me kurva, sjeban sam, tebra, dodaj diskonektovaču!'' postavljeno od strane ortaka. Kada vas prijatelj upita da li verujete u nešto više od posećivanja Moldavki, najbolje bi bilo da sednete. Ne zbog šoka, znate dobro da vam je ortak kreten, nakon što vam je predložio da jedan drugom jebete majku ništa vas ne može iznenaditi; ono što je važno je osiguravanje otvora koji život znači jer je vrlo moguće da vam se ortak okrenuo mračnoj strani, postao Legolas i implicitno vam stavlja do znanja da je raspoložen za šurenje plinare. Ili je jednostavno pijan, dostigao stanje nirvane koju napušta zbog ljubavnih jada, a pošto je ledenjak nije u stanju svoju muku da podeli kada je trezan, mora to učiniti dok je pod uticajem alkohola i pojačanih emocija. U tom slučaju - najbolje ga poslušajte.

Adekvatan odgovor na ovu problematiku je još složeniji od laži koju bez srama servirate ženskom rodu. Ortaka ne smete lagati, ali možete sprečiti da postane pička koja odbija seks sa devojkama lakog morala, što može dovesti do tog da mu izrastu mudoblokatori, pa da se odseli u daleke predele gde je automobilska industrija i dalje engima, te počne sa proizvodnjom sira.

Na žalost, ovo nije čuveni Ollanikov mali ker, već jedna odvratna mala džukela koju bi najradije obesio za jajca na prvo drvo koje vidim.

Sad se verovatno pitate otkud tolika mržnja prema jednom malom keru?

Prvo, nije u pitanju ker koji je mali zbog godina, tačnije štene, jer štence svi vole koje god da su rase, već se mali koristi samo zbog veličine istog. Naravno, sledeće logično pitanje je šta imam baš toliko protiv malih kerova? Jeste, kao pacovi su, žene i pederi ih nose u torbicama i oblače im neke smešne džempere, ali ne mislim ni na te male kerova. Mislim na nešto sasvim drugo.

U pitanju je jebeni alarm. Najmanja džukela u bandi ozbiljnih teladi koja služi da svojim jadnim, buđavim, piskutavim i podmuklim lavežom, upozori ostale članove svoje bande na tvoj dolazak, kako bi mogli svi đuture da se izlaju na tebe, a ponekad i nešto surovije.

Što je najgore od svega, taman kada misliš da si prošao opasnu zonu koju skoro svako naselje ima, a za koju znaš da je puna džukela. Taman kada misliš si prošao skoro sve mračne budžake iz kojih mogu da izlete i kada misliš da nailaziš na miran predeo blizu kuće, iza leđa odjednom čuješ taj pederski, zvonki lavež tog malog odvratnog stvorenja, nakon čega počinje šou program, jer se pojavljuju njegovi mnogo veći drugari koji tutnje prema tebi kao krdo bizona, lajući pritom nekim lavežima kao iz bureta, tako da više ne znaš da li da tražiš ciglu, spremiš se na šutiranje, popneš se na kola ili jednostavno udariš štraftu pa dokle stigneš.

Uglavnom, sve na kraju prođe OK, ma šta god izabr'o, ali tih nekoliko trenutaka za koje je zaslužno to malo đubre od kera, dovoljno je da ga mrzim iz dna duše, jer sam siguran da oni jebeni kombiji od kerova, ne bi se ni pomerili da ih taj mali šištavac ne naprži na to.

Kampanja koja je nastala sredinom devedesetih godina prošlog veka kao posledica posete vanzemaljaca Srbiji tokom njihove redovne istraživačke ekspedicije i vršenja eksperimenata nad srpskim političarima. Kako je dokumentovano u, na planeti Klinžai, veoma popularnoj knjizi loD ghotvam 'ay' cha', usled već katastrofalnog stanja u srpskoj kulturi (na stranu sad da stavimo predivne guzove Branke Šovrlić u spotovima dok čekaš film na Palmi u 2 noću), došlo je do toga da eksperiment koji je uspeo na svim drugim političarima, doživi neobjašnjivu grešku kod tadašnje ministarke kulture Nade Popović Perišić i stvori neobične kontraefekte, potpuno u neskladu sa zvaničnom politikom podsticanja kiča i šunda.

Slogan koji je pomenuta ministarka promovisala je doživeo ogromnu popularnost kod mladih, uvlačeći se neprimetno u svakodnevni rečnik, tako da je i kod ciljne grupe takođe izazvao kontraefekat kontraefekta, pa svaku stvar koju bi neko učinio, a da ima bilo kakvih dodirnih tačaka sa kulturom i lepim vaspitanjem, dobio peckanje od ekipe koja odmah izgovara ovo. Baciš limenku u kantu - lepše je sa kulturom, ustaneš babi u basu - lepše je sa kulturom, pitaš ribu gde želi da svršiš - lepše je sa kulturom... i posle nekog vremena svakom normalnom postaje neprijatno i vraća se u nekulturni mod.

To ponašanje, iako bez slogana, se održalo do dan danas, te nije zabeleženo od tada da neki novi ministar kulture pokuša bilo šta što se kosi sa zvaničnom državnom politikom nekulture i ispiranja mozga. Možda su nas vanzemaljci zaboravili, možda nema nade za nas.

Jedan od najboljijh srpskih kvizova ikada.Veoma kratko traje i ima jako veliku gledanost (sto zbog toga sto posle ide dnevnik,sto zbog kvaliteta).Vec godinama unazad,voditeljska skupina je ista.Takodje TV Slagalica je prepoznatljiva po svojim nagradama.Sasvim nebulozne stvari,koje se cak ni u afganistanskim osrednjim kvizovima ne dodeljuju.Iako su nagrade stvarno glupe,za nas najpopularniju kvizic se godinama unazad prijavljuje gomila ucesnika.

Veoma rasprostranjen tip studenta. Zapisivanje svega šta profesor kaže na predavanjima (nezavisno od toga koliko je to relevantno, bitno ili nebitno) shvata kao imperativ.

Zbog toga pribegava tzv. "stenografiji": brzom pisanju (sa puno logičko-stilskih i pravopisnih grešaka),pisanju skraćenica, simbola, kineskih hijeroglifa, bilo čega što može relativno brzo da nacrta a da ga to asocira na pojam koji zapisuje.

Najčešće kasnije ni sam ne shvata šta je napisao jer mu sada te slike izazivaju po 50 asocijacija a najviše mu liče na mandarinski koji je pisao nepismeni Arapin, nastaje opšta konfuzija, te onda ono vreme koje je "uštedeo" na normalnom zapisivanju teza i bitnijih rečenica sada svojski troši na dešifrovanje svojih spisa.

Zanimljivo je da lenji studenti koji od njega pozajmljuju beleške postaju izuzetno vešti ili čak mnogo bolji od samog autora u njihovom dekodiranju.

Фора која се користи за извлачење или бар смањивање одговорности када нешто засеремо.

Kombinacija ludaka koja se ne viđa često. Zapravo, verovatno je da su unikati, genetski predodređeni da budu budale. Šteta po okruženje je ta što su se našli na istoj Zemljinoj polulopti i što zajednčkim delovanjem šire svoje ludačke porive. Prosto da se zapitaš kako je moguće da takvi umovi i dalje slobodno hodaju. Jedina stvar koja ostaje nakon upoznavanja sa delima ljudi koji kao da su se u ludnici našli je konstatacija da je onaj ko ih je spojio još veći pajser od njih.

Možeš se žaliti Upravi vodovoda ili bogu ocu, ali bolje se pomoli svim božanstvima da se opisani defektaši ne razmnože, jer pored toga što su i sami kao iz zajebancije pravljeni, nose genetski potencijal da upropaste još barem dve generacije, zajedno sa onim još većim pajvanom koji ih je spojio.

Izuzetno pipava osoba.
Plačipička.
Stalno kuka, nije sposoban ništa da uradi, a i kad uradi, zasere.
Zamišlja kako se ceo svet vrti oko njega, a ostali, znajući kakav je, obleću oko njega.

Фудбал на мала уста који практикују навијачи са младим падаванима навијачког позива. Скупе се на терену за мали фудбал и дају жутокљунцу да дудла карњу свима, својеврсни обред иницијације у свет навијаштва, паљења бакљи и навијања дубоким гласом из грла.
Легенда каже да су најпромуклији гласови трибине били најбољи у дудбалу када су тек кренули да се баве навијањем и давањем све љубави овог света свом омиљеном клубу.

Fin način da nekom predočite da vam je protok veoma spor.

Bruka za domovinu, nahiju, rodni grad i familiju. Bruka za rodbinu i sve prijatelje. I mene je sramota što ga znam!

Neoksvrnuta slika razrušenog grada ili ipak Arene svetluca ispod pretanke folije koja se tako ah tako slasno skida: to siktavo šuškanje iz više klase šuškanja, pa onda taj bogati i blago hrapavi papir koji miriše na štampu, na boje, ali taj miris je jedinstven, druga štampa ne miriše tako, pa onda sine sama gola konzerva, tamno, sjajna, žuta ili pak srebrna, uvek to dvojstvo: zlatno i srebrno i nikad nisam mogao da se opredelim koju više volim i dan danas, pa onda taj ritual sa otvaračem za konzerve: on je mali ali zajeban i oštar: njega je ptica neka ispustila, to je ptić bio, pa dok je padao od straha umro ili se očeličio al zadržao oblik taj oštar kljun i njega si mogao samo da zabiješ -negde na sredini oboda konzerve - još si nejak, malo teško je išlo dalje sa otvaranjem koje mora konstantno da ide: zige zige zige i podano se uvija lim ispred nas i potmulo izbija zlatno ulje iz tih ritmičkih uboda, ta zlatna tečnost: čisto bogatstvo i diviš se kako neko tako konstantno ide zige zige zige i čekaš dan kada ćeš i ti tako zige zige zige sve dok ne dođe ptić do kraja - tu blizu početka ziganja i onda sveačno otvaranje jutra i ta srebrnasta boja riba topljenih u sunčev znoj, u sunčevu tečnost, komad sunca sa juga: pozdrav iz Rovinja, pozdrav, evo vam malo spakovanog mora da osetite miris da pojedete jedno more u lepo jutro pa na posao kod Milene Dravić kad ide sa tri ćerke na more.

Kasnije su svuda uveli ovaj prost i nemaštovit sistem samo povučeš i opala – čista glupost i oduzimanje tako slasnog rituala...