Grad u RS koji je zanimljiv i poznat iz nekoliko razloga:
1) Grad koji je prema nekim starijim zapisima oslobadjan čak 39 puta!
2) Grad poznat po čuvenim kosama za košenje trave, varcarkama, i još boljim koscima!
3) Prema podacim iz '91 grad koji je bio na drugom mjestu po broju automobila po glavi stanovnika, poslije Maribora!
4) Takodje, prema istim podacima grad u kome se popije najviše alkohola po glavi stanovnika!
5) Grad je zanimljiv i po svom reljefu, jer ne postoji nijedna ulica koja nije strma, pa se za ljude iz Mrkonjića kaže da odaju pogrbljeni i u ravničarskim krajevima!
6) Grad u kojem se rakija pije iz čaša od 2 dl!

Твој и само твој стил, оно по чему те људи препознају и оно по чему желиш да те препознају.Ти си оно што јеси, ти си твоја фурка.

Каже се за особу са неким душевним поремећајем.

James Patrick Page (1944). Britanski gitarista, jedan od clanova kultnog i neponovljivog hard rock benda Led Zeppelin, uz Roberta Planta, John Paul Jones-a i John Bonham-a. Od strane casopisa Rolling Stone proglasen za devetog najboljeg gitaristu svih vremena. Dosta Wikipedie! :-) Jimmy je uistinu jedan od najboljih gitarista svih vremena, po svim zvanicnim i nezvanicnim ocenama. Njegove kreacije se sviraju vec 30 i kusur godina po najgorim vukojebinama i najvecim binama. Ostvario je saradnju i sa Dejvidom Koverdejlom iz grupe Whitesnake koja je bila izuzetno zapazena. Imao je svoj nastup i na zatvaranju Olimpijade u Pekingu u sklopu nagovestaja Olimpijade u Londonu. Doveden je tu kao predstavnik Britanije, ikona cija pojava govori sama za sebe. Primer za sopstveni moto: "To be a rock and not to roll!".

Period kad se vratiš sposla, zapljusneš se ispod pazuha, baciš noge u zapećak, rekreiraš prstiće po daljinskom upravljaču, valjda mijenjaš kanale, razmišljaš o računima, planovima za vikend i nekim ženama, i u vezi sa tim se nakačiš na net, a tamo puna chat lista, otvoriš neko pivo, kažu da opušta, zapališ džoint ako imaš i ako si u takvom nekom raspoloženju, pa kroz kratke kombinacije slova i smajlića se vraćaš na planove za vikend pokušavajući da nađeš zanimljivije društvo, vraćajući se na razmišljanje o računima kad shvatiš da to zanimljivije društvo košta, što dovodi do gašenja kompjutera i vraćanja daljinskom upravljaču, valjda mijenjaš programe, kada primijetiš da je kasno, pa ustaneš, zapljusneš se ispod pazuha, baciš sebe u zapećak, i zaspiš.

Snaga, Sposobnost.
Izraz koji je nastao za vrijeme turske vladavine na ovim prostorima i koji se održao do danas. Može se čuti pretežno u sredinama gdje žive muslimani, a prihvatili su ga i pripadnici ostalih religija koji žive zajedno sa njima.

mesto koje vezuje za stolicu,sprecava obavljanje osnovnih zivotnih funkcija i potreba,a takodje i gubljenje fizickog kontakta s realnoscu

Prema rečima određenih fudbalera, tipa Pantela, to dođe publika.

Valjda zato što jednom timu od jedanaes' igrača treba podrška sa tribina, da bi mogli da nastave da se trude i kad je teško, tipa gube 3-0, kao Liverpul što je gubio od Milana u finalu Lige Šampiona '05. E, tad je publika bila dvanaesti igrač, i na njenim krilima, Džerard i društvo su uspeli da uvale Rosonerima tri gola za par minuta, uz nevericu istih. Zato tih par hiljada (ili stotina, ako je u pitanju srpski fudbal) indijanaca, može da znači kad je kritična situacija. Itekako.

Komentar iskusnog travaroša svežem početniku u poslu uzgajanja konoplje.

„Izvoli, draga, posluži se ...“
„Oh, šta je ovo, slatka moja ?“
„Ah, to je specijalna salata po receptu koji sam pokupila pre neko veče u onoj emisiji „Ciklonove kućne čarolije“. Gostovao mu je neki Francuz, joooj, znaš kako je seksi lik ... a specijalitet se zove „Coup de grâce“. Ubija koliko je dobar, a Francuz reče i da je dobar za ... hihihi ... znaš ... ono ...“
„Hihihi ... Kako ? Ku d - ... ma nije važno. Negooo, lepo si ovo napravila, prosto mi žao da načnem, vi’ kako je lepa kupa ... a šta je ovo, je’l ovo grašak ? Aaa, nemoj mi reći da si slagala zrno po zrno, pa sve do ovog na vrhu kupe ?“
„Jeste, to je grašak, slatki, mali provansalac takozvani, spolja, a unutra još ima i kukuruza šećerca, marinirane šargarepe, leblebija, pavlake, majoneza, ma svašta ... Samo se ti služi ... He, he ...“
„Hoću ... Evo, počeću s vrha, bojim se da ne srušim kupu ...“

(dva sata kasnije)

„Auuu, kono, kako sam se lepo najela ... jedva dišem ...“
„Mmmm, daaa ... Hajde ti sad lepo kući, pa onako s vrata spopadni onog tvog mužića. Videćeš, he, he, provansalac čini čuda čak i u ’ladnoj vodi ...“
„Ma nije kući, jeb’o mu pas mater, javio se da će doći kasno, na nekom seminaru je .. muška posla, alii, sačekaću ga ja, he, he ... ’Ajd’ uzdravlje!“
„Uzdravlje, kono !“

(još dva sata kasnije)

„Uuuuh, što me zabole stomak ... nisam trebala jesti onoliko onog graška ... moram u WC ... Aaah! Ouuurgh! Šta je ovo ? Ghaaarglj, krk, krh, kvak, žljok .... Blaaaaargh! Arrrrgh !“ ... TRAAAAS !

Ta-naaaa-tan-tananana – heeey - ta-naaaa-tan-tananana – ta-nan-ta-nanana - ta-nan-ta-nanana – ta-naaan – You don’t get fooled again - ta-nan-ta-nanana - ta-nan-ta-nanana ta-nan-ta-nanana - ta-nan-ta-nanana – uajaaaaajgh

Inspektor Smorejšio Kenj bio je izrazito mrzovoljan. Žena mu prethodno veče opet nije dala, jer se najeo nekog graška s teletinom koji je ona skarabudžila pa je celo veče prdeo kao konjuždrina, što mu je gospođu izrazito nerviralo pa ga je povrh svega proterala u kujnu da spava na prokletom jednosedu na rasklapanje, venčanom daru njegove tašte.

I dok je bezvoljno vukao dupe na posao, mlateći usput glavom kao konj na prazne jasle, zazvonio mu je mobilni. Sa druge strane linije bio je njegov pomoćnik, Perica Debilko.

„Šefe, imamo situaciju ovde ... Dođite odmah u ulicu Sofije Bipkuše broj 26. Ouva !“

Uleteo je u prvi taksi i ubrzo je bio na naznačenoj adresi. Ispred oronule četvorospratnice čekao ga je Perica, dok je nekoliko policijskih patrola pokušavalo da drži pod kontrolom okupljene znatiželjnike i novinare iza žuto-crne trake razapete po okolnom drveću.

„Šta se ovde dogodilo, Debi-li ?“ – voleo je da pecka svog pomoćnika.
„Gospođa Dobrila Salatić, 36 godina, udata, bez dece, pronađena je mrtva u svom stanu na trećem spratu. Ležala je u gomili sopstvene povraćke i krvavog proliva. Telo pronašao muž pokojnice kada se kasno sinoć vratio sa nekog seminara.“
„Heh, seminar ... Ili je išao neđe da loče ili da kara, ili i jedno i drugo ...“
„Nije, šefe, ima potvrđen alibi ...“
„Je li telo već odneto u prosekturu ?“
„Jeste. Telo u prosekturu, a uzorci u lab.“
„Odlično. Imamo li nekog očevica ?“
„Gospođa Spajić sa drugog sprata tvrdi da je videla žrtvu kako izlazi iz stana preko puta oko osam uveče, kada se vratila iz šetnje. Vreme događaja smo rekonstruisali na osnovu toga što je bakica izjavila da je žurila kući da gleda „Sulejmana“. Samo što je ušla u kuću, čula je glasove na hodniku, pa je zirnula kroz špijunku.“
„Ko živi u stanu preko puta ?“
„Izvesna gospođa Ubavkić, 34 godine, bankarski službenik, raspuštenica, bez dece. Izrazita lepotica, ako smem da primetim, šefe.“
„Hmmm, raspuštenica, veliš ? To je stavlja na listu prvoosumnjičenih ... Idi ti u centralu i pripremi sve za brifing kad se vratim, a ja ću porazgovarati sa gospođom Ubavkić“ – reče Smorejšio. „A možda mi se i posreći“ – pomisli u sebi.

(nekoliko sati kasnije u sobi za brifinge forenzičara)

„Šefe, sve je spremno za brifing. Dok vi razgovarate sa ostatkom tima ja odoh da časkom prelistam našu bazu podataka i internet. Možda iskopam nešto.“ – reče Perica izlazeći iz prostorije.
„OK, ljudi, šta imamo zasad ? Laboratorija za uzorke ?“
„Uzorci uzeti sa lica mesta ne pokazuju ništa specijalno. Povraćeni sadržaj je čista želudačna kiselina, a u izmetu se nalazi enormna količina krvi“ – javi se gospođica Dosta, doktor biohemije.
„Znači, ništa. Autopsija ?“
„Žena, tridesetih godina, izrazito gojazna za svoje godine, prava mašina za govna“ – uz suv osmeh, reče Mladen, specijalista sudske medicine. „Na telu nema tragova nasilja, a analiza krvi pokazuje povećano prisustvo kolhicina, leka koji se koristi za lečenje gihta, pa sam pomislio da se možda, predozirala. Međutim, uvidom u zdravstveni karton gospođe Salatić, utvrdio sam da nije bolovala od gihta. Onda sam pomislio da se možda najela livadskog šafrana, poznatijeg kao mrazovac pa sam analizirao sadržaj creva, međutim ništa sem ovoga: zaglavljeno u debelom crevu pronašao sam jedno nesvareno zrno graška koje je imalo tragove kolhicina u sebi. Dakle, ubistvo.“

(u međuvremenu, u stanu gospođe Ubavkić)

Gospodin Salatić i gospođa Ubavkić leže zagrljeni i razgaćeni na njenom ogromnom francuskom ležaju. Gospodin Salatić puši postkoitalnu cigaretu.
„I dalje ne mogu da verujem kako si se lako rešila one moje debele kučke ...“
„He, he, ljubavi moja, sad si samo moj ...“ – predući odvrati ona.
„A kako si se dosetila ?“
„Pa ljubavi, znaš da je moj bivši bolovao od gihta. Sve što mi je ostavio bilo je tih nekoliko kutija Kolhicina. Kada sam pročitala uputstvo samo sam sabrala dva i dva.“
„Ma kontam, ali kako to da se ti nisi otrovala, kad kažeš da ste obe jele tu salatu ?“
„He,he, složila sam grašak u obliku kupe i samo sam to zrno što će biti na vrhu ostavila da celu noć stoji u vodi u kojoj sam rastvorila celu kutiju Kolhicina. Znala sam da je đembela pedantna i da neće roviti po salati već da će uzeti baš sa vrha.“
„Hahahaha ... Ooooo, Lukrecijo moja, ljubim ti oko pametno! Dođi opet malo dâ čika u goozoo, m ?“
„Joj, ljubavi, je l' može kasnije malo, umorna sam. Znaš, morala sam da dam i onom blentavom inspektoru Smorejšiju, kad je dolazio da me ispituje ... Ne ljutiš se, je l' da ?“

(u međuvremenu u sobi za brifinge forenzičara)

„OK ljudi, idemo dalje. Profajleru, da li je ovo zrno graška uvršteno u profil ubice ? Šta kažu tvoje profajlerske knjige ?“ – upita Smorejšio.
„Jesam šefe, uvrstio sam ga. A što se tiče profila, otrov je žensko oružje tako da sam sto posto siguran da je ubica žena, a potencijalni motiv ljubomora. I to je sve što bih imao da kažem o tome“ – profajler je delovao neispavano.

U sobu sav zadihan uleće Perica Debilko.
„Šefe, šefe, pronašao sam trag !!! Sajt „Vukajlija“, čiji je vlasnik izvesni Kaizen, na upit „zrno graška“ izbacuje preko dvadeset rezultata. Kaizen je ubica !“
„Perice, sine, oduvek sam sumnjao da ti je prezime ustvari oznaka za koeficijent inteligencije, a sada sam apsolutno siguran u to. Debilu, alo, ubica je žensko ! Ž-E-N-S-K-O !!! ... Osim toga, Kajzen ne postoji, niko ga nikad nije video ... I ajde sad razguli, donesi mi profil ubice.“
„Da, šefe, odmah, šefe“ – Perica izlete iz sobe i minut kasnije se vrati noseći fasciklu.
Smorejšio je zgrabi i poče nervozno da pretura po dokumentima. Na kraju izvrnu fasciklu i protrese je.
„Pa šta je ovo Perice, Boga ti poljubim ? Gde je zrno graška iz profila ?“
„Mis'te ono malo zeleno, šefe ?“
„Da ! Ono malo, zeleno !!!“
„Pa ouvaj, ja ... ja .. ja sam to naš'o pored kompjutera šefe dok sam listao baze podataka, i ouvaj, ja sam to ... pojeo.“
„Ti si šta ?!!!“
„Pa šta ću šefe, bio sam glaaaadan ...“
Smorejšio ščepa Pericu za vrat.

Odjavna špica

Čitanje definicija paralelno koristeći google... da se slučajno ne bi radilo o ''plagijatu''.
Tako su neke, stare, kvalitetne fore neopravdano zapostavljene. Nikad se ne zna, iako je niko nije definisao, mozda se moderator slučajno sjeti da ju je čuo negdje...zato je napravljeno groblje definicija

Ono što se neće ostvariti. Pustite sad Đokaru i te fazone, jedan u milion miliona. Neki kažu trudi se, veruj, nadaj se. Ok, i? Jesu nerealne, ali brate to mi je ipak životna želja.

Evo ja sam kao mali želeo da skinem mrak sa Pamelom, trudio sam se više nego Prljavi Inspektor Blaža i svi čuvari plaža u tome, verovao sam, nadao se, i? Ništa naravno. Mada možda ipak bude?... Da, u drugom životu! Nadam se!

Tako i 99,99% ljudi imaju životne želje koje se isto tako 99,99% neće ostvariti ni uz kakav uloženi trud, veru, nadu. Mislim na to da se bukvalno desi. Ne da se životna želja Šćepakadabre i Krnete Kanavara da budu fudbaleri ostvari. Ona i jeste ostvarena na neki način, ali ipak realno su više za Srbija Šume.
Uostalom tako sam i ja skinuo mrak sa nekom koja više liči na Srbija Šume nego na Pamelu. Eh moje životne želje.

Veliki čovek za svog postojanja želi nečim obeležiti svoje bivstvovanje na zemlji. Neko zida zgrade, neko stvara umetnička dela. U Ermitažu, Luvru, ili bar Vukajliji, ostavlja iza sebe nešto što će ga nadživeti.
Običan i normalan čovek, teži makar potomstvo da ostavi iza sebe. Naslednike koji će mu lozu produžiti i prezime njegovo ponosno nositi.
Kažem normalan. Ima i onih drugih...

Kada te kaizen banuje.Sama činjenica da je Veliki Gazda odvojio vremena da ti nabije imaginarnu močugu u grlo treba da ti bude dovoljan razlog da se nikad više ne pojaviš na sajtu...

Ništa ti to ne valja, sinak. Jesi ti završio posao, ali si ga odradio samo da ti što prije ispadne iz ruku, takoreći - preko one stvari. Drži vodu, dok majstori odu.

Oni su ulogovani 24/7/365, a ako nisu, čim im se odgovori, baš će se onda slučajno ulogovati da vide šta ima.
Njihovi postovi otmeno odišu citatima iz urbanih filmova, ima ih više nego njihovih rođenih rečenica. Šabanska ili intelektualna verzija, jedno je uvek isto: pripadnice grupe visoko premašuju i Merilin Monro po seksepilu - imaćete prilike da uživate u dostignućima Fotošopa (otkrivanje identiteta dovodi do dijaloga poput: -Gremlin? -Sigurno nije Greta Garbo!), dok su muški članovi iskusni uzori svih jebača po selu i okolini (čitaj: hteo da jebe kravu al nije htela da se izvrne na leđa).

Sada shvatate da je potpuno prirodno da su u epicentru zbivanja na forumu/sajtu.
Zbog njihovih postova je i izmišljeno "pet minuta slave".
Njihove replike se citiraju.
Njihov login je događaj dana.
Često se loguju u paru ili kao "crna trojka" da na nekom novajliji pokažu kako Oni umeju vrhunski da spuste.
Njihovo mišljenje je nedodirljivo, masa nije sposobna čak ni da ih shvati a i ne pada im na pamet da bilo kome bilo šta objašnjavaju to im je ispod nivoa.
Njihove interne fore su vrhunska odvala koja apsolutno svakog zanima i svima je urnebesna (čitaj "serem kockice" i slični odrazi telegencije autora sa tri Ahahahahhahah kralju posta ispod).
Ceo sajt jedva čeka da izleti neki detalj iz njihovog prekul života.
Oni su urbane legende.
Oni nekako - ne znam kako - postanu moderatori, a ako ne postanu, onda svejedno obitavaju na sajtu i pošto ga napusti petnaest generacija korisnika (u smislu godišta)...
Stoga se često podsećaju kad svrate s članovima ekipe kako je bilo dobro na sajtu/forumu dok su oni bili tu i bili face (naravno i dalje su tu i i dalje su face) a danas eto smor (koji oni jadni moraju da trpe u nedostatku njih dostojnog društva i eto vade prosek)...
Ako im neko slučajno nešto prigovori kako teraju ljude, oni će odmah da mu objasne - ali ne to tako možda nekom izgleda ko ih ne zna ali oni su 100% gotivni i sa svima se druže a i šta malo zajebancije jbg nisu izdržali hehehe (tj. ekipa ničim izazvana nije izdržala da ne obogati ozbiljnu forumsku temu psovačkim maratonom i ismeje članove u njihovom odsustvu po random metodi) ma oni su superdruželjubivi al eto dugo se znaju pa tako to ispadne a inače naravno da uopšte nije tako-
Obično vođa klana postaje mod da bi omogućio iživljavanje ostatku grupe. Ko ne poliže čizmu i ne priznaje da su superkul, uskoro postaje glineni golub.

Niko ovde ništa ne zna.

Pokušavaš da saznaš jako bitnu stvar i pitaš neznanca da ti kaže. Ali, saznaćeš, da ne kažem šta. Odvagao te je u svojoj glavi, brajko moj, na apotekarsku vagu i učinio si mu se sumnjiv. Reći će ti kako je nepismen, iako ima završen fakultet. Reći će ti da se tek doselio, iako mu pradjedove kosti trunu na obližnjem groblju. Reći će ti i da ima slabo pamćenje, samo ti neće reći ništa o onom što pitaš.

Dobro došao u zemlju Koštunica!

Zaglaviti, stegnuti, uštinuti, obično neki deo tela. Izraz se najčešće koristi kad strada nervatura kičme ili karlice, ali nije pravilo.

To je rečenica koju ti koristiš kao zamenu za 'visim na Vukajliji'.

Najiritantniji način pismenog internet opštenja. Ovako upakovani elementi u rečenice predstavljaju jedan od idiotskijih internetom izazvanih modernizama.