Pitanje nakon čijeg odgovora možeš utvrditi kvalitet nekog fudbalera reprezentacije Srbije.U koliko je odgovor pozitivan,taj igrač je najbolji na svojoj poziciji i boljeg od njega nemamo.Poznato je da je u utakmici decenije najbolji naš selektor na teren izveo najjaču postavu,jer u takvoj utakmici nema kalkulacija i eksperimentisanja.Dokaz koji ide u prilog ovoj tvrdnji,je i to sto Marko Pantelić nije ni ulazio u igru,da pokaze svoje umeće.Na žalost,Pantelic je bio kivan na selektora,što ga nije uvrstio u prvi tim,pa je tu našu pobedu protiv Nemaca anulirao u sledećoj utakmici,gde je uspeo da se nadje 5 puta u ofsajdu i da omaši nemoguće.

Ono što reprezentacija nije imala u kvalifikacijama.Prikazali smo ofanzivnu igru ali su naši protivnici išli na to da daju gol i na tri boda.Odlukama sveckih moćnika izgubili smo tri boda protiv Italije koji su nam oduzeti iako bih ih dobili taktikom koja je spremljena za tu utakmicu.Ovaj...Igrali smo dobro ali nismo imali sreće,odličnu igru smo prikazali protiv Farskih Ostrva koja su išla na nas ofanzivno i na sva tri boda i da nam daju gol ali smo se mi izborili sa tim pritiskom i dali smo sto posto naših mogućnosti i pobedili.Šteta što nismo otišli na Evropsko jer bi bilo bre slavlje veliko i pijančenje kod 'Tri sise'.

Osoba koja je zadovoljna samo ako je reprezentacija ili reprezentativac Srbije prvi. Drugo ili treće mesto se uglavnom tolerišu, ali ne daj Bože da nije osvojena medalja. Dojučerašnji idol postaje u očima “prosečnog srpskog navijača“, najveći ološ, a ako je timsko takmičenje u pitanju ekipa se pljuje preko svake mere. Tu je zanimljiv momenat, da se mogu čuti izjave tipa “Ja da navijam za njih, a oni se ni ne odazivaju na poziv za reprezentaciju!” (ovo poslednje se odnosi prvenstveno na košarkašku reprezentaciju Srbije, u kojoj se navodno izgubio “kult reprezentacije“). Peonta je u tome, da i treba da navijaš za one koji žele da igraju za svoju zemlju, a ko neće - vala i ne mora. Ono što “prosečni srpski navijači“ treba da ukapiraju je da se za Srbiju i srpske sportiste navija ili ne navija, bilo da pobeđuju ili da gube, a poraz je nažalost kao i pobeda sastavni deo sporta.

Ukratko, nemoguća misija. Koliko god knjiga pročitao, radova pregledao, sajtova posetio na kraju shvatiš da nikada neće biti dovoljno... U svetu ispitne literature ti si Super Mario, želiš da oslobodiš princezu (položiš ispit) i koliko god da misliš da si blizu na kraju shvatiš da si propustio da pokupiš jedan novčić, pojedeš jednu pečurku, ubereš jedan cvet... Jednostavno it can't be done. Ti si Isus koji ne može da okaje sve ljudske grehe, ti si srpska fudbalska reprezentacija koja ne može da se plasira na evropsko prvenstvo, ti si jebeni Sizif koji gura kamen uz brdo... Na kraju...na kraju postaneš svestan toga i umesto da ispoljiš svoj bes, mržnju, gnev, ti moraš biti kulturan, fin, uljudan, sa jebenim osmehom na licu...

Svojevremeno doprinose da njihova zemlja bude na vrhuncu svetske moci, bez obzira na sredstva, opravdana ciljem (dominacija svetom najcesce). Medjutim ono sto bude posle njih je katastroficno dijabolicna ironija.

stari sleng izraz, nastao u vreme pre mobilnih, kada su bili široko rasprostranjeni crni telefoni od bakelita (mada ih i dan-danas ima po nekim siromašnijim državnim firmama).

Uzvik koji nema šanse da se ne otme iz tebe kad si svedok nekoj situaciji kao što je:

-kad vidiš nekog penzionera koji je kao iz vica "....i opet to...glasa za Slobu"

-fudbalska reprezentacija Srbije, kakogod izgledalo da će baš ova generacija orlova da bude ona prava koja se bori za himnu i zastavu

-definicija na ovom sajtu o "onome što je i kakvo je u američkim filmovima"

-baba sera na pumpi na auto putu koja ti šmekerski nabacuje kako si lep i dobar frajer ili riba ili nešto u tom fazonu

-kad na vašaru vidiš šibicare ili čak nekog matorog prevaranta kako mažnjava deci pare na "čičino"

-FBI majce, female body inspector ili slično

-frajere sa metalnim lancima i krstačama na bazenu

Eufemizam koji čujemo kad naš tim/predstavnik ispuši već na kvalifikacijama za neko takmičenje. To obično i nije tako loše, jer smo time pošteđeni daljeg blamiranja. Poslednje mesto u kvalifikacijama (ako se i "izračuna") se i ne pamti mnogo.
Postoje dva načina ovakvog zajeba. U boljem slučaju je ispala jednokratna, jer takve su kvalifikacije - primer: Evrosong. Međutim, nekad moramo prisustvovati agoniji kroz više mečeva raspoređenih u dužem periodu - primer: fudbalska reprezentacija donedavno. U stvari ne moramo prisustvovati, mogu se dići ruke, bar privremeno, od luzera, iako su naši... To me dovodi do "obavezujućeg patriotizma" koji slušamo od sportskih komentatora, gde uz prekore već traže prvu sledeću priliku. Ali nekad je mnogo bolje iskulirati na neko vreme. Ponekad duže vreme (klupski fudbal, reprezentativni basket).

Veliki poznavalac, svega. Počev od režije, kojom se kako neki kažu, često i bavi, preko ženskih tabu temu o kojima razglaba u emisijama Sanje Marinković pa sve do nezaobilaznog fudbalskog znanja koje prenosi na nas običe smrtnike putem svojih kolumni a ponekad i putem televizije. On zna mnogo, možda čak i sve. Asanž je za njega mala beba, samo njega politika ne zanima, on je režiser, umetnik, on stvara, on je tako prejebeno kul. U Ginisovu knjigu rekorda biće uvršten kao jedini lik koji je više kul od Sergeja Trifunovića, koji inače često glumi u njegovim maestralnim ostvarenjima.
Fudbal je kako kaže "njegova ljubav", on zna kada Murinjo izgubi gde je Murinjo pogrešio, on isto tako zna da će reprezentacija Srbije da ispadne već u grupi na SP, samo nije hteo to javno da kaže, da ne kvari atmosferu svojim velikim uticajem koji ima na domaći fudbal. Mogao bi i kladionice da ojadi svojim predviđanjima, ali ni to ga ne zanima, on je prezreo materijalni svet.
Sreća naša, pa ga seks ne zanima, zaGORČAO bi nam živote.

Standarni početak komentatora koji započinje priču o uspehu srpskog sporta(uglavnom se radi o fudbalu).

Pozicija isturenog igrača u jednom fudbalskom timu, tj. centarfor ili špic.
Padači imaju zadatak da se guraju, budu spori, tromi i slabi u duelu, i da padnu u šesnaestercu kada im bekovi iz njihovog tima upute upotrebljiv centaršut. Nakon pada i nedosuđenog prekršaja u njihovu korist obavezno moraju da na kolenima rašire ruke u vidu orlova, čime žele da izraze svoj protest zbog lošeg suđenja, jer sudija nije video kada je protivnički igrač dunuo u njega i time ga oborio u prostoru od šesnaest metara.
Oni su za nijansu lošiji od svojih kolega NApadača, koji za razliku od njih na leđima mogu nose trojicu protivničkih fudbalera, pretrče 10 km po utakmici, skaču na svaku loptu, umeju da šutiraju i driblaju, i igraju dinamičan i brz fudbal.
Italijanska škola fudbala u svom programu ima obuku za padače, što je izgleda prihvatila i reprezentacija Srbije, uporno forsirajući u napadu par vrhunskih padača od kojih do sada nije bilo ič koristi.

Legendarni odgovor Vujadina Boškova, tada selektora naše reprezentacije, posle poraza od Holandije 6-1. Moram napomenuti da je tada imao oko 75 godina.

Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.

U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..

Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.

Srpski sportisti, ali samo kada postignu neki uspeh.

Pojam o blaženoj zemlji koji ima različitu interpretaciju u zavisnosti od želja i potreba stanovnika određenog dela naše planete.

Ono na čemu počivaju nade odredjenog dela čovečanstva. Mahom u nedogled.

Teroristicki napad tokom trajanja Africkog kupa nacija 2010. godine. Random odabir zrtve napada.

Izraz upućuje na to da se desilo ogromno čudo, čudo neviđeno, potpuno neočekivano i neverovatno, u rangu sa razdvajanjem mora, pretvaranjem vode u vino, lečenjem dodirom, uskrsnućem mrtvog i zbog toga bi trebalo i da se nađe u istoj knjizi.

Ucrvljao se. Ubuđao se. Slepio se za stolicu kao mokra majica za sisu misice. Trlja kauč ceo dan. Ekspert nivo noulajfa. Dok nije upoznao čari istog izgledao je kao normalna osoba, a sada više liči na debelog bradonju Deda Mraza. Samo što matori bar jednom godišnje izađe iz kuće i ne smrdi kao čučavac na železničkoj.

Kada te gleda on te vidi kao piksele i teksture. Pogled mu je prazan. Raspoloženje mu je kao da se upravo vratio sa proputovanja pustim ostrvima sa Mirom Adanjom Polak, Oljom Bećković i Lazom Bakmazom. Zrači entuzijazmom kao fudbalska reprezentacija Srbije. Zanimljivije je gledati film Americki nindža 1,2,3,5,48 nego blejati sa njim. Četnici su za njega fini, obrijani i mirišljavi planinari. Poslednje kupanje koje pamti se dogodilo kada ga je auto poprskao na ulici, dok se vraćao kući sa novom igricom iz cd šopa.

Prso čovek. Odlepio. Učaurio se. Našao život u nekoj drugog dimenziji. Čak ga i Kirbijevi svedoci izbegavaju.

One koje sportisti koriste pred okršaj sa svojim rivalima (pojedinačno ili timski) i koje su se toliko ustalile da se unapred zna šta će ko reći, novinari ne moraju ni da postavljaju pitanja. Nije ni bitno ko će biti rival, bitno je da predstojeći meč sigurno neće biti lak.