Odgovor za besmislena pitanja ili pitanja na koje je odgovor apsolutno očigledan.

Normalan životni ritam bračnog para koji ima bebu.

Izgovor za slušanje nekvalitetne muzike, ili muzike koju iz određenih razloga ne bi trebali slušati.

Neki zajeban predmet koji, ako se ne držiš čvrsto za njega, lako može da te ubije.

Kako su se osećali pevači narodne muzike posle koncerta Rolling Stones-a u Beogradu?

Noseći zid svakog benda. Bez nje bi sve zvučalo poluprazno, a svaka melodija bi bila nedorečena. Ako je pesma slika, a gitare i vokali su boje, onda je ritam sekcija platno. Tačka na "i", cigareta posle seksa, 'ladno pivo uz pragnje.

Ubitačan ritam odigravanja utakmica domaćih fudbalskih klubova, koji nas sa velikim uspehom predstavljaju u Evropi. Pre svega, služi kao opravdanje za svaki neuspeh bilo na evropskoj sceni, bilo u domaćem prvenstvu, ali istovremeno posluži i za ravnanje sa velikim evropskim klubovima.

Primarna želja srpskih fudbalskih trenera kada izlaze na međunarodnu scenu. Na njihovu žalost, iznenađujući glavni motiv protivnika je postići pogodak.

Galopiranje prstima, lupkanje nogama, grebanje i slično ritmičko pomeranje udova kao prirodna reakcija organizma na dokonost i dosadu.

Izgovor za slušanje izvjesne pjesme koju naš sagovornik doživljava kao nekvalitetnu ili neprikladnu.

Vršenje određene aktivnosti na jako nekvalitetan i neadekvatan način, ispod realnog nivoa sopstvenih mogućnosti. Takođe i opravdanje za neke poludebilne postupke, kada se pre stiče utisak loše sreće, nego stvarne ograničenosti.

U zadnje vrijeme se vrlo lako može koristiti umjesto izraza Slušanje muzike.

Ova definicija, nece postojati za pola sata. Zbog sira i vojne muzike.

Reči kojima se udara temelj i podloga i pravi se četvorospratnica neizvesne budućnosti. Svako dete kome su uopšteno podareni prsti i koje je bilo u stanju da razlikuje onu visoku ''ting!'' od niske ''dng!'' note, sa iole malo smisla za okruženje, na muzičkom stalno crtajući violinski ključ pravilno, bilo je krunisano novim modernim umetnikom koji će naterati i Sajmona iz britanskog ''Idola'' da mu namigne i potapše ga po leđima i omađijati Ljutka iz ''Snežane i sedam patuljaka'' da skakuće bezbrižno uz njegove kompozicije. U kasnijim godinama možda i osmisli svoj sopstveni muzički pravac, dok bude bacao peglu sa tri drugara ispred Doma Društvenih.
Bilo da je u pitanju svetski prvak u simultanom sviranju iscepanih papirića takozvanim ''pffft'' stilom, koji uveče u svojoj sobi aktivno persira svojoj svesci sa notama i pije energetska pića sa usnom harmonikom, ili malo dete koje izbacuje pesak sa lopaticom i kanticom prisećajući se u glavi početka saundtreka Simpsonovih, ekstatičnost pri krunisanju ovakvih vunderkindova je na visokom nivou.
Kako od sredine, kako od porodice, ovakve četvorotaktne individue dobijaju dnevnu dozu najčešće naivne i bezopasne podrške koja ume da proteče krvotokom, i stimuliše ih na slobodno stvaranje pod dejstvom mašte. Ali, ako u jednačinu ubacimo preambiciozne roditelje sa neostvarenim mladalačim snovima o sviranju solaže na krovu solitera u dvanaest popodne na radni utorak, ili o otmenom pipkanju vrhovima jagodica crno-bele tipke klavira ispijajući brendi na dvoru princa Edvarda, pomešanu sa konstantnim zadirkivanjima vršnjaka i pitanjima: ''Jesi ti siguran da nisi gej?'', dobijeni rezultat može biti gori i neprijatniji od prdeža tokom jednominutnog odavanja počasti žrtvi koja je umrla od gušenja toksičnim gasovima.
Svaki pokušaj održavanja i napredovanja u učmaloj sredini je nemoguć. Zato se ovakve osobe sele, kao ptice kada odu u toplije predele. Tamo se osećaju sigurnije i lepše im je zato što po prvi put u životu mogu da kažu koji instrument sviraju i da pritom ne gledaju u cipele, očekivajući neko podjebavačko pitanje ili sarkastičan osmeh. Ali, samo oni retki uspeju da uopšte i progmize dotle. Ostali samoproklamovani Betoveni i Mocarti se utope u idilu života, ubeđujući sebe da se ne bi snašli u muzičkim vodama.

Reklama jedne šatra diskoteke za (neko)predstojaće veče. Poštovanje pravim ljubiteljima salse ali ovo mi nikako ne štima...Verovatno nisu imali slobodan dan u nedelji pa su spojili: lepo i korisno.S obzirom na današnji pravac hip-hopa, više mi nekako ide: "VEČE NARODNE I HIP-HOP MUZIKE"!

Osobe koje tvrde da ih muzika koju slušaju inspiriše i da u njoj pronalaze veliku umetničku vrednost. Tvrde da ih ostali žanrovi uopšte ne zanimaju, iako to uglavnom nije tačno. Poistovećuju se sa vrstom muzike koju slušaju i oblače se u skladu s tim. Sobe su im oblepljene posterima njihovih muzičkih idola. Nikada ne slušaju narodnjake. NIKAD! Ama NIKAD... osim kad se napiju...ha...ha...
Imaju sklonost da pljuju po svim ostalim vrstama muzike.
Najčešće slušaju metal, hard-core hip-hop, punk, trance ili neki drugi alternativni muzički pravac.

Bilo da se radi o pločama, kasetama ili CD-ovima, radi se praksi koja je kod Srba imala bar nekog smisla samo dok je još bila živa urbana legenda da je kvalitet zvučnog zapisa na originalu bolji, sa umiranjem te legende, umrla je i praksa kupovanja original muzike.

Naravno, tome je najviše doprineo internet, tačnije sajtovi za dijeljenje (tj. šerovanje - dotle došlo da domaći izraz moram pojašnjavati stranim) fajlova među korisnicima.

Sposobnost koju Balkanac dobija rodjenjem. Nešto kao disanje ili sposobnost da vari hranu. To je zapravo mogućnost čoveka sa ovih prostora da već posle prvog odsviranog takta prepozna pesmu, njen tekst i ritam.
Prosečnom Balkancu je potreban jedan put da čuje pesmu da bi je memorisao za vijek vijekova. Tada njegov mozak automatski rejtuje muzičku numeru i od ocene zavisi da li će pri svakom sledećem reprodukovanju doći do određene gestikulacije rukama. Dakle, ako numera ima dobru ocenu, Balkanac će polako uzdignuti ruke iznad glave i najčešće izgovoriti: "Đe me nađe?!" na odgovarajućem maternjem jeziku. Naravno, taj čovek neće tu gestikulaciju ponoviti ako dođe do reprodukcije neke numere koja spada u žanr neodgovarajući trenutnoj situaciji u njegovoj okolini. Ako, pak začuje note neke pesme urbanih, često nazivanih "pederskijeh" bendova, dolazi do upotrebe jedne malo agresivnije gestikulacije, kao što je prevrtanje stola, šamaranje di-džeja ili u težem slučaju upotrebe nekog oružja, hladnog ili vatrenog.
Slučajevi Balkanaca koji imaju slabiju sposobnost prepoznavanja muzike često budu odbačeni od okoline proglašavani izrodima, nakazama, pederima ili narkomanima.

Izraz koji ćete čuti u raspravama na svim mogućim javnim mestima. Iako izvorno potiče od sektaša koji se razumeju u tu muziku, izraz se ustalio i u širokim narodnim masama.

Koliko god bilo opcija za pojačavanje i utišavanje muzike, nikad neće biti ,,ona prava'' jačina. Ako pojačaš, probiće ti uši, a ovako ti je tiho da uši ispadaju. Kod nekih mobilnih telefona i mp3/4 playera postoje i ,,nijanse'' između nekoliko glasnoća, ali ni one nikad nisu prava sredina pogodna za slušanje. Čak su nekad te ,,nijanse'' glasnije od sledbenika ili tiše od prethodnih jačina.