Vrsta muzike koju slušaju ekstra moderni urbani likovi i likuše.
Samo se ne znaju izvođači i pesme.

Zbog kojekakvih sranja, show-ova, rijalitija, skrivenih kamera, blokova idiotske muzike na skoro svim kanalima, ovaj oldskuler je postao kanal relaksacije i meditacije.

Profesionalni puštač muzike ili muzičar u pokušaju, pošto sem ringli ne zna ni jedan drugi instrument da svira.

Kada mali đetić umesto golfa kupi fiat ili sitroen, pa još bez alu-felni i muzike.

Momci, devojke, totalno nebitno, koji kada otkriju muziku na mtv-u ili na nekom drugom kanalu, koji opet mora biti kul, možda viva, pa pronađu još dva tri ista pacijenta koji žele da zajedno osnuju bend. Sledi uzimanje neke skrnave akustare i sviranje Smoke on the water preko tablatura par meseci i počinje da se umišlja da se kupi električna gitara koju i ubrzo kupi.Onaj što nije uspeo da savlada pomenutu pesmu na akustari on kupuje bas. A onaj što je želeo da svira bubnjeve uglavnom je odustao jer je svatio da je zajebano biti muzičar, treba čak imati osećaj za ritam! Pevač bude dečko koji jedini ima sluha, tako se najlakše odredi i idemo, pronalaze bubnjara i osnivaju bend, nauče se pesmice preko giutar pro-a iako niko nema pojma šta zapravo svira, zna da je 7 prag g žice, tako kaže guitar pro, ako se i nauče koje su žice, to uopšte nije bitno, lakše je reći ona treća od dole, bitno je da je to kul i da kaže da je u bendu.
A o teoriji muzike ni da ne pričam .

Savremena kompozicija africke klasicne muzike koja (ce) se izvodi(ti) na svakoj utakmici SP u Juznoj Africi.

Верзија израза Због сира и војне музике, прилагођена тренутном стању у Републици Србији.

Momak koji iz vreba iz prikrajka, i nasrce na postovaoce klasicne muzike!

Čuveni hit iz sada već daleke 1995. od repera Artisa Ajvia, poznatijeg kao Coolio. Ova pesma, koja na surov i slikovit način prikazuje život u crnačkom getu, odjeknula je kao bomba, prvo u Americi, a potom i znatno šire. Ovde je krenulo kolektivno loženje na nju, a ljudi su masovno kupovali (tada kasete) samo da bi je imali u svojoj kolekciji, iako su ostale pesme sa albuma bila čista komercijala (čitaj teško sranje). Takođe, vredi napomenuti da su se ljudi uglavnom ložili na ritam i melodiju, tj. fenomenalnu matricu, koja je skladno ukomponovana s tekstom, iako malo ko, čak i dan-danas zna prevod pesme! Ovo je Coolio-vih pet, tj. da budem precizniji, četiri minuta slave! Iz kola svakog lokalnog džibera u to vreme obavezno je treštao pomenuti hit! Ovo je stvar kojoj morate da skinete kapu, bez obzira koju vrstu muzike slušate. Štaviše, poznajem neke rokere, koji kažu da je ovo dobra stvar. Ako čak i rokeri kažu da je ovo dobro, onda svaka dalja rasprava po pitanju kvaliteta pesme, postaje suvišna!

Uzvik zaprepaštenja vlasnika lokalne kafana na pretnje komšiluka da će zbog preglasne muzike pozvati organe reda.

Namerno puštanje glasne muzike, najčešće sa namerom iritiranja komšije, mada se često koristi i na opštenarodnim veseljima.

Sportski izraz koji se sve više vezuje za sportske sudije, po principu: "Koliko para, toliko muzike".

Šutanovčev tast, kum Hrista Stoičkova (Vaistinu Stoičkova)i legenda narodne muzike. Posebno je legendarno njegovo oblizivanje.

Komentar koji izgovara ljubitelj narodne muzike, prolazeći pored omiljenog pevača. Uz čije je pesme potrošio i popio - platu i ušteđevinu.

dok je vecina bendova 70-ih pokusavala da kopira stil Led zeppelin i Deep purple pojavio se Pink floyd kao pravo osvezenje na tadasnjoj rok sceni.Iako su mnogi smatrali da je njihova muzika isuvise psihodelicna i da podstice mlada na konzumiranje opojnih sredstava,Pink floyd je ustvari prosirio granice rok muzike i pokazao da je njihova muzika ustvari dubokoumno stvaralastvo koje nemoze i ne treba svako da shvati!To je prvi bend koji je smatrao da je vizuelni i zvucni efekat na koncertu veoma bitan sto su kasnije prihvatili i svi ostali muzicki izvodjaci.Jedan od najvecih bendova svih vremana je postavio veoma bitnu ciglu u zid rok muzike!!!!!!!!!

Svako prevođenje pjesama sa bilo kojeg jezika na neki drugi, oduzima poprilično od autentičnog šmeka pjesme, kao i od nekih metafora, konotacija i sl. koje se mogu razumjeti samo na originalnom jeziku. Međutim, vrsan prevodilac, koji je uz to i pjesnik, može jako dobro da prevede i prilagodi pjesme za drugi jezik, ili čak i da ih prepjeva, tako da se zadrži i originalna melodija, uz veliku vjernost tekstu.

Međutim, čini se, da veliki broj pjesama, i to ne bezveznih pjesama, već vrlo poznatih, čak slavnih pjesama, kad se prevedu na srpski nemaju nikakvog smisla. A kad se malo bolje udubimo vidimo da ni na engleskom nemaju smisla, ali ih prihvatamo, jer se ni ne udubljujemo u tekst. Tako da prevod i analiza stranih pjesama, nažalost, često dovode do razočarenja. To ide čak dotle, da ponekad pomislim, da su naši tekstovi jednostavno - bolji.

A nije to slučajno! Rock&Roll, pop i mnogi drugi žanrovi muzike na zapadu su nastali kao najniži oblik muzičkog stvaralaštva, često među crnačkom populacijom, koja nije bila sklona velikom liricizmu, ali je zato imala savršen osjećaj za ritam i muziku. Tako da čini se, u muzičkom pogledu, strane pjesme su bolje. Kod nas, s druge strane, i uopšte u Evropi, dugo je postojala tradicija pjesme uz muzičku pratnju, i takve su pjesme obično imale nešto dublji sadržaj, a vuku korijene iz tradicije klasične muzike. Iz toga se u Francuskoj razvila šansona, u Italiji kancona, a i mi smo prihvatili nešto tome slično.
Na takav mentalni sklop, rock'n'roll je došao tek kasnije, kao nadgradnja, pa se u njega inkorporirala naša tendencija za pisanjem dubljih tekstova, samo što sad te tekstove prati drugačija muzika.

ziva legenda rock muzike....generacije su stasavale a i dalje stasavaju na kratkim,brzim i energicnim pesmama koje lemmy pravi

Argument kojim se opravdava puštanje muzike pre četeres' dana.

Artist Ili track ( neki broj op.aut. ) spada u kategoriju nekrštene muzike tzv apatrid u svetu digitalnog zapisa.

Upozoravam da je ovo nešto duža definicija, kome se ne čita nek ne glasa!

Klasična muzika je vrsta muzike o kojoj postoji najveći broj predrasuda i najveći stepen nerazumijevanja. Sad ću pokušati da ih sve oborim:

1. PREDRASUDA: Klasičnom muzikom se može nazvati svaka muzika koja je kvalitetna i koja izdrži test vremena.
ISTINA: Tačno je da će svaka kvalitetna muzika ostati vječno aktuelna i da će postati svojevrsan "klasik", ali ipak pop i rok pjesme ma koliki status "klasika" stekle nikada neće biti klasična muzika u pravom smislu te riječi, jer se klasična muzika od samog starta stvara na drugačiji način i sa drugačijom namjerom nego pop i rok. Pop, rok i ostale vrste popularne muzike imaju prije svega cilj da zabave, da ispune očekivanja fanova i da se prodaju. Čak i najekstremniji i najnekomercijalniji žanrovi popularne muzike kao što je death metal i black metal nastoje ostati vjerni svojim fanovima i svom "zvuku" i ti bendovi kroz svo svoje stvaralaštvo manje-više proturaju istu tematiku i istu atmosferu. Za razliku od njih, kompozitori klasične muzike stvaraju muziku radi same muzike, bez namjere da se bilo kome dodvoravaju i bez namjere da ostvare neki veliki profit. Takođe glavni cilj te muzike je da prenese autorovu poruku ili emociju ili jednostavno da izrazi i razradi neku muzičku ideju, a ako se usput desi da se to nekome sviđa utoliko bolje. Zbog toga nema autentičnije muzike od klasične. Dalje, svaki kompozitor klasične muzike nudi publici mnogo veću raznovrsnost nego bilo koji savremeni bend. Dok su kod bendova sve kompozicije - pjesme koje traju od 2 do najviše 10 - 15 minuta, kompozitori klasične muzike stvaraju veoma raznovrsne kompozicije: kantate, opere, klavirske, violinske koncerte, gudačke kvartete, simfonije, koje mogu trajati i preko 2 sata i koje svoju poruku izražavaju tek kad se sagledaju u cjelosti.

2. PREDRASUDA: Da biste cijenili klasičnu muziku i u njoj uživali morate biti muzički obrazovani.
ISTINA: Iako vam muzičko obrazovanje sigurno neće naškoditi, možete bez problema uživati u klasičnoj muzici i ako ne znate šta je mol, a šta dur. Klasična muzika kao i svaka druga muzika je prije svega namijenjena publici (laicima), a ne profesionalnim muzičarima. Ona svoju poruku publici prenosi kroz zvuk, a ne kroz notni zapis. A zvuk i jezik muzike je razumljiv svima.

3. PREDRASUDA: Klasična muzika je ozbiljna i samim tim zamarajuća, ne-zabavna i sl.
ISTINA: Kao i u popularnoj muzici, tako i u klasičnoj postoje različite vrste kompozicija i različiti stilovi. Naravno da će jedan requiem, liturgija ili misa biti ozbiljni. To ipak ne znači da su i dosadni, jer zadržavajući ozbiljnost, oni mogu izraziti veoma raznovrsne muzičke elemente. Druge vrste klasične muzike kao što su violinski koncerti, klavirski koncerti, končerto groso, simfonija, opera, opereta i sl. nemaju toliko ozbiljnu tematiku i samim tim kompozitorima je data mnogo veća sloboda pri stvaranju. I oni zadržavaju ozbiljnost, ali se pod tim više podrazumijeva dostojanstvenost, kakvu bi trebala da ima svaka iskrena muzika. Tako je i Bob Dylan bio vrlo ozbiljan i mnogi metal bendovi su takođe ozbiljni. Ozbiljno je suprotno od nezrelo i blesavo, a nije suprotno od zabavno. Uostalom najbolja zabava je ozbiljna zabava. Uz sve ovo moram napomenuti da u klasičnom repertoaru postoji i veliki broj kompozicija izuzetno veselog, opuštajućeg i oraspoložavajućeg karaktera i njihovo slušanje nikome ne bi trebalo biti naporno.

4. PREDRASUDA: Klasična muzika je muzika prošlosti.
ISTINA: Iako je većina kompozicija koje spadaju u repertoar izvođača klasične muzike komponovana u periodu od 1650 - 1950 i dan danas postoji jako veliki broj kompozitora koji komponuju klasične kompozicije, samo što oni još nisu stekli slavu svojih prethodnika. Razlog za to je ne samo njihova nedovoljna afirmisanost nego i činjenica da mladi uglavnom ignorišu klasičnu muziku kao da ona uopšte ne postoji i gube se u stotinama žanrova i podžanrova popularne muzike.