Poprilično neomiljen tip ljudi, nezaobilazni sastojak svih vrsta grupnih projekata. Batica koji se pojavi pa zbriše, ostavivši saigrače na cedilu da sami krpe rupe zbog nedostatka ljudstva ili da čiste gaće koje je on usrao. Nezahvalan za saradnju, vičan izbegavanju obaveza. Pijavica.

Međutim, postoji i druga vrsta gadova: prikriveni lider željan šefovanja. Njegova pojava nelordima izaziva tikove, dok pošten svet baca u mizantropiju. Gad je uvek najglasniji. Nikad ne ostaje bez ideja, što i ne bi bilo loše da nije Fon-jebeni-Karajan. ''Ti 'vamo. Ti tamo''. Orkestrira i diktira ritam igre po sopstvenom nahođenju, istovremeno se zalažući za kvazi-demokratiju. Njegovo mudovanje ekipa brzo prozre, pa ga se odreknu metodom šut u dupe. U gorim slučajevima revoltirani napuštaju projekat, ako je dotični gad svojom blagoglagoljivošću stekao naklonost većine.

Konstrukcija koju su izmislile ziljawuse da bi izgledale manje ziljawo. Kad se povede rasprava o muzici, a ja od neke devojke cujem da slusa rok, odmah se odusevim. Na moju veliku zalost, u 90% slucajeva, ona nastavlja sa: Znas, ne slusam ja bas sav rok, samo domaci, evo npr Corbuuu, Bajaguuu, EKV-eee, cek da se setim jos...(ako uz sve ovo navede jos i Kerbeeer, dobra je!) Ne dao bog da nastavite raspravu u pravcu muzike, verovatno cete zavrsiti sa Stojom, Sekom i sl...

Zadnjih godina u Srbiji(a verovatno i u susednim zemljama)fenomeni koji su iznikli kao pečurke posle kiše(ne bih ponaosob navodio,jer svaki grad ima svoje ambiciozne repere).Sa malo ili nimalo talenta,nešto novca,solidnim bitom i mnogo autotjuna štancaju,tako nazovi,rep pesme.Ciljna grupa su klinci koji još nisu izgradili svoj ukus u slušanju muzike,jer prate ono što je nažalost popularno kod omladine.Naravno ni tinejdzeri ne mogu da odole predivnom autotjunu i tekstovima tipa kako on nju voli i da greši što ju je ostavio,da će joj pokloni razne četvorotočkaše i gajbe,jer je mafioza i mufljuz itd.
Retko kad se danas naiđe na kvalitetan srpski rep i hip-hop.

Turbo-Folk je propao čim je i nastao, samim svojim postojanjem. Trip je u tome što tu vrstu anti-muzike uzdižu propaliteti, pa se zato čini da je ona u usponu. Inače, ni taj propalitetski uspon neće trajati još dugo jer poruke koje Turbo-Folk šalje svojim slušaocima skraćuju životni vek. Pola njih će umreti od trovanja alkoholom a druga polovina će poginuti u udesima koji su nastali zbog vožnje pod dejstvom alkohola. Treća polovina će umreti od side.

Životni moto i krilatica svih onih koji bi i zadnji dinar iz džepa dali samo da izbegnu neugodno prolivanje sopstvenog znoja. Kad god može para da zavrti gde burgija neće - e'o šuške, Miško, i teraj!
Ma mogu ih prozivati da su mekušci jer idu linijom slabijeg otpora, da su od italijanske loze Lovatore ili nešto treće, oni ne posustaju. Em je lakše i brže, em znaju na čemu su. Ne kaže se džabe ''Koliko para, toliko muzike''.

Iz nepoznatih razloga, neko je mislio da će iskustvo korišćenja ovog sajta ljudima biti nogo prijatnije ako svi naslovi klipova budu prevedeni na njihov maternji jezik. Međutim, osim što su svi prevodi isključivo na engleski jezik (čime ova opcija umnogome gubi smisao), ugrađeni prevodilac je ili jednostavno glup ili samo manjka sa poznavanjem muzike sa ovih prostora što rezultira komičnim i banalnim prevodima naziva ex yu grupa. Uostalom, sve se bolje vidi iz priloženog rečnika:

Mesto gde se sastaju uvek jedni te isti ljudi sa ciljem da budu viđeni, bez obzira da li je u pitanju književno veče nekog zabuđanog lika-učesnika studentskih protesta '68(kojom prigodom ga je neki pandur lupio jače pendrekom po glavi i od tada ovaj nikako da prestane da piše), koncert konceptualno-migrenične muzike autora sumljivog mentalnog zdravlja ili performans mladog perspektivnog slikara koji dadaizam ima u malom prstu, ali zato još uvek nikako ne ume da nacrta magarence komšijskom detetu...

Za razliku od drvne ili metalne industrije gde je obrada nezaobilazna faza proizvodnje, u muzičkoj industriji je obrada krajnje nepopularna i uglavnom neželjena faza među iole normalnim poklonicima muzike, ali zadnjih godina izgleda jedini pravac nemaštovitih izvođača. Više se niko ne seća kad se pojavila neka originalna stvar, samo iskaču hiljadite verzije Elvisovih hitova, Bitlsa itd, a kao nus pojava pojavljuju se čak i 'tribute' bendovi koji se afirmišu i reklamiraju upravo time što nemaju nijednu svoju pesmu.
Gde god se okreneš, svud neki copy/paste...

To je onaj koji nosi (OBAVEZNO) palestinsku maramu, patike 'Converse', pertle različitih boja, ima frizuru koja bi trebalo da izgleda neuredno a zapravo je potrošio skoro 1000 dindži na nju, nosi farmerke koje su nove ali izgledaju (NAMERNO) prljave i iscepane, nosi majice sa likom Če-a (koji je bio protiv kapitalizma i da ustane iz groba sigurno mu ne bi bilo drago kad bi video kako su Amerikanci napravili dobar biznis zahvaljujući njegovom liku), sluša miziku za koju su mu stariji ortaci rekli da je kul i pljuje svaku drugu vrstu muzike!

Znak rock, metal i punk muzike.
U muziku donet preko coveka koji se zove Ronnie James Dio. Taj znak je inace Italijanski urok koje su tadasnje babe (pre oko 50-60 godina, mada i sada) koristile kada bi htele nekoga da prokunu, i tada bi napravile taj polozaj ruke i uperile ka ocima osobe na kojoj to zele da urade. Ta osoba, da bi se odbranila i odbila urok, trebala je to isto da pokaze babi. Dio je to preneo u muziku kao univerzalni "saluta" znak, koji je sada zaista to, saluta rokenrola.

Za obicne neznalice i ostale, to je samo znak djavola, na koji oni odma pocnu da kukaju i pametuju nesto.

Futuristička verzija turban-folka. Pogodna za kućne žurkice, sedeljkice, folkoteke u Glazinkumerinkaenu i široj okolini. Buduće najtraženije pesme na DM Sat-u, BN-u i ostalim sličnim televizijskim i radio stanicama.

Odlikuje ih Commodore/Super Nintendo minimalistički zvuk, najprimitivniji tuc-tuc ritam, zujeći efekti koji su nekada bili bum a sada se koriste kao pozadinska muzika kada pokrenete neki key generator, tu i tamo se začuje neki pro-islamski zvuk (da se podsetimo ko nam je tol'ko vekova skakao po glavama). Osnova "kompozicije", odnosno "glavna tema" traje od 15 do 20 sekundi, pa se posle ponavlja do iznemoglosti. Tu i tamo ima po neki "brejk" da se ubaci, radi stvaranja dojma "umetničkog progresivnog pristupa". Vokali su narikačko proklinjuči, čak i kada je tema srećno-ljubavna. Tekstovi su u standardnom fazonu, sa najneverovatnijim idejama za rimovanje, gde se lako uklopi "jagnje pečeno" i "srce medeno", iako je glavna nit (vodilja) nejasna i onome ko je tekst pisao.

Mnogo zajebana stvar u odnosu na film.

Osoba ženskog pola koja ume da peva.

Zanimanje kome se parodija zove "pevaljka", tj. osoba ženskog pola koja sve atribute koji mogu da prate njenu pesmu ima, osim naravno, glasa.

Da li sa nekom tajnom vezom,u našim krajevima je pojam pevačice devalvirao u pevaljku baš nekako u vreme početka devalviranja nacionalne valute, a pojam lepog pevanja u muzici se potpuno raspao raspadom bivše države.

Trenutno, teško da postoji na ovim našim prostorima neka pevačica koja jednostavno ume da peva, pa kakvu god vrstu muzike...

Izraz čiji su sinonimi raspad sistema, kolaps, odlazak u kurac. Iako se koristi u brojnim kontekstima, izraz je začet u muzičkim krugovima. Poznati raštimitis bendovi su uglavnom pank bendovi, a njihovo sviranje gitara se može opisati kao oranje, drljanje, muženje akorda.

rusofili, skoro po definiciji, ljudi koji vole da čitaju i to naročito književnost koju su napisali ruski državljani. naravno, po njima, čim ruski državnjanin napiše dva slova zajedno to je književnost. postavlja se pitanje kako da prepoznate rusofila. pa jednostavno, rusofil je pročitao bar jedan tekst koji je napisao neki rus, od rusaofila u poodmaklom stadijumu je čuo sve najbolje o ovoj vrsti napisanih slova, suze mu niz lice krenu kad čuje umilne zvuke muzike ruskih muzikanata i nipodaštava svakog onog koji nije inficiran rusofilstvom

Festival na kome će, osim muzike te decenije, posetioci moći da učestvuju u raznim aktivnostima kao što su čekanje u redu za hleb, plaćanje čaše pića 124.000.000 dinara, zatim, veoma popularno grupno trčanje u sklonište dok iz zvučnika puštaju sirene i simuliraju zvuke aviona... Tokom celog festivala neće biti grejanja a struja će nestajati svakih sat vremena... i da, kao najveća senzacija, muški posetioci će imati priliku da osete čari izuvanja i otimanja patika na izlasku iz Arene, koje će im prirediti članovi obezbeđenja.

Najesti se ili bolje, preždrati se. Halapljivo trpati u sebe do iznemoglosti. Obično se izraz uzima za škrtu osobu koja uvek prvo zadovolji svoje potrebe, jer se boji da ne ostane gladna, dok ga debeli ljudi uzimaju kao meru predostrožnosti. Slično poslednjoj sceni u filmu "Tito i ja", gde mladi Dimitrije Vojnov za vreme Titove besede, prvi krišom degustira jela sa trpeze Belog dvora.

Dogadjaj koji je naterao sire narodne mase, kako u svetu, tako i kod nas, da se sete da je on ustvari "kralj popa, neshvaceni genije, pali andjeo" itd, sto je prouzrokovalo masovna samoubistva, ritaulna samospaljivanja i pojacanu potrosnju papirnih maramica i antidepresiva, i naravno, naprasno slusanje njegove muzike cak i od onih koji ga nikad pre nisu slusali... Da li uopste treba da se spomene da su prethodne optuzbe bile lazne i nikad dokazane? Svi su shvatili da je bio velikodusni genije, trebalo je samo da umre...

Sofk folk verzija onog "Mejdeni su Mejdeni". Tačka na raspravu o istoriji i definiciji novokomponovane folk muzike kao takve. Aksiom u svetu poznavaoca turbofolk muzičkog žanra, oko koga se kad-tad svi slože.

Samo ličnost Ace Lukasa je takva da se vidi uticaj zlatnog talasa britanskih hardrok izvođača, kako na njemu kao pojavi, tako i u njegovim tekstovima i ponašanju. Duga neuredna crna kosa, istinski emotivni tekstovi i taslačanje mlađanih obožavateljki nakon dve crte koksa. Samim tim, Aca Lukas predstavlja balkansku verziju Lemi Kilmistera.

Obavezan naziv foldera sa muzikom (100 izvodjaca, 101 pesma), autor mu ne daje smisleno ime jer je u nedostatku vremena odlucio da je pametno svu tu NOVU muziku staviti u jedan folder pa onda kasnije* izvrsiti premestanje iste po nekim odredjenim kriterijima.

* kasnije nikada ne dolazi te je autor (vlasnik pc-a) prisiljen da vec pri sledecem kopiranju muzike napravi jos vecu zabunu - pravljenjem novih foldera sa NOVIJOM muzikom, na primer:
- nova muzika
- nooova muzika
- naaajnovija mjuza
- noooovaaaaaaa mjuuuuza
- noovaaaaaa mjuza
- nooova od mike
- nooovija od pere