Mesto gde se sastaju uvek jedni te isti ljudi sa ciljem da budu viđeni, bez obzira da li je u pitanju književno veče nekog zabuđanog lika-učesnika studentskih protesta '68(kojom prigodom ga je neki pandur lupio jače pendrekom po glavi i od tada ovaj nikako da prestane da piše), koncert konceptualno-migrenične muzike autora sumljivog mentalnog zdravlja ili performans mladog perspektivnog slikara koji dadaizam ima u malom prstu, ali zato još uvek nikako ne ume da nacrta magarence komšijskom detetu...
Posle ovog, pod obavezno "snažnog umetničkog doživljaja", dok čekaju neku TV ekipu da ovekoveči njihovo prisustvo ovom događaju, otimaju se oko besplatnog kikirikija i vinjaka, ždrakajući ko je šta obukao.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Reč po reč -i ko prvi do kulturnog dešavanja, njegova je i definicija...;))+
ili ko prvi do def, njegov je i hepening...
Pa pade mi na pamet...a mnogo me nervira!:-)))
Kulturi ovih dana slabo ide na vukajliji. :)