Sinonim za Bobana je i Djura!
Bobani ili Djure su likovi koje vidjamo u propalim drzavnim preduzecima, koji uglavnom rade poslove tzv. shljakerske prirode: Menjaju sijalice, opravljaju prekidace i sl. U prolazu ih uglavnom vidjte sa merdevinama u rukama. Inace imaju veoma unikatnu komunikaciju kada su u grupi, koja se svodi na uguravanje razlicitih stvari ili vrsenju bezobraznih radnji jedni drugima.
Sastavni deo njihovoh alata je i sljivovica ili neki drugi oblik alkohola.

Ona se krije u rukama svih nas. Tu, u jednom ćošku, među zglobovima i kostima lakta nalazi se maleni prekidač koji se aktivira malo jačim udarcem i šalje ''struju'' niz ruku čineći da ona bolno ali istovremeno i prijatno utrni. Struju prvi put otkriješ sa četri-pet godina kada pukneš laktom u vrata bježeći od smaračke babe koja bi da te izbalavi poljupcima, a u struju vjeruješ duže od Deda Mraza i Branka Kockice.
Neki pak vjeruju cijelog života.

Živa svirka. Svi u transu. U jednom društvu jedan član nepomično stoji. Bojažljivo gleda sve oko sebe. Suviše jake odbrane ne dozvoljavaju ni jedan jedini pokret. Čak ni pivo ne pomaže. Glasić u glavi vodi monolog: "Ajde i ti, pokreni se, šta ti je, što ne možeš". Ali ne ide! Preplavljen situacionom anksioznošću, jedinu sigurnost nalazi u svojoj jakni koju drži u rukama i steže sve jače i jače kako bi možda iz nje prikupio poslednje atome snage da izgura još jedno prokleto veče.

Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.

Nenadjebivi žemski izgovor za nerađenje bilo koje stvari koje od nje tražite. Pre bi mogla nešto da uradi dok je u komi, sa vezanim rukama i nogama nego sa masnom kosom. Masna kosa je zlo! Ona od vaše devojke, žene, majke, sestre pravi osobu sa Daunovim sindromom. Što je najžešće, ne pravimo se, stvarno nam se čini da smo manje sposobne kada nam je kosa masna (ali nam je i dalje muka da je operemo!).

Trenutak kada kamera predje preko tribina, pa se pojedini navijači ugledaju na ekranima i počnu da mašu u tom pravcu. Iako i sami primećuju da ih kamera snima iz drugog ugla i da se na tv-u pojavljuju prikazani iz profila, i kao da gledaju u nekoga ko je tri reda niže i njemu mašu, oni ne pokušaju da pronadju kameru i okrenu se licem u njenom pravcu (orijentišući se na osnovu slike na monitoru), već mlataraju rukama i smeju se, srećni što su dobili svoje 2.5 sekunde slave.

Kurobecanje je deminutiv od kurčenja, a ovratine i oplazine tragovi koje traktor ostavlja u okretu na kraju njive, dakle tvrda zemlja.
Ovim izrazom jasno se daje na znanje da ma kako maho rukama i koristio velike nepoznate reči, to što si smislio neće proći.
Potputno infatilan pokušaj stavljanja svoje malenkosti na lažni i umišljeni pijadestal.
E sad, nekad takvo ponašanje pali kod osoba samopuzdanjem niskih. Ali, kad naletiš na tvrdo i postojano džaba ti sve.

To je onaj kurac preko koga se upravlja muškarcem. Žene su gotovo genetski predisponirane da se izuzetno služe njime, jer kako inače objasniti gotovo neverovatne stvari koje je muškarac u stanju da uradi (ono što mu ni u snu ne bi palo na pamet), dok je vođen džojstikom u njenim zlatnim rukama.
Nekada muškarac može i sam ponuditi nekome da se posluži njime,(to ne mora neizostavno biti žena), ako je to u svrhu kvalitetnijeg obavljanja radnih zadataka.

Reč (rečca) koja služi da dočarate momenat kada je neko spržen verbalno, a često i fizički.
Tu spadaju sve doskočice koje se sastoje od jednog sloga, tipa uh, ha, ho, hah, pf, joj, huh, kh, ju, au, oi i slične. Izuzetak - huhuhu. Duži je , ali izgovoren na pravi način, visokim tonom i smejući se pri izgovoru, dajete do znanja svom prijatelju da je upravo tako spržen kao prvomajski ćevap u rukama neiskusne 15-ogodišnjakinje.

Restart dugme. Svakoj osobi koja u odredjenom trenutku koristi racunar se na adekvatan nacin mozete osvetiti tako sto cete sacekati da doticni/a sedne za komp, opusti se, otvori brdo kartica...E, tad na scenu nastupate vi, lezerno se krecuci do kompa, slucajno vam ispadne olovka koju drzite u rukama, elegantno se saginjete da ju podignete... KLIK....
A: ALO BRE MORONU, JEL ZNAS KOLIKO CEKAM DA MI SE OVO OCITA ???!!!
B: khm...to ti je za to i to...(zloban smesak)
A: ali, ali...

Ono što se pripadnici saobraćajne policije u većini slučajeva samo prave da rade. Prilikom redovne kontrole vozačke i saobraćajne dozvole, ponekad im se digne da "provjere" i ove brojeve.Tada dobijate naređenje da povučete ručicu za otvaranje haube, oni je sami otvore, zatim sa saobraćajnom u rukama minut-dva bulje u motor, i šatro upoređuju da li se poklapaju brojevi.Nakon toga dobijate nazad dokumenta uz konstataciju:"U redu je..."
U stvarnosti, većina njih veze nema gdje se pod haubom pomenuti brojevi nalaze, provjereno.

Trenuci u kojima se pitaš da li si uopšte normalan pa si pozvao drugare kad znaš da su svi do jednog idioti. Budiš se u neko doba, jes rano ali ne možeš više da spavaš jer će glava da ti pukne od pića i cigara...usput prema kujni gde planiraš da skuvaš sebi kafu, sakupljaš piksle i tacne od šoijlca za kafu koje su sinoć služile kao piksle...odjednom te obuzme hladan znoj jer se setiš da ti je ortak sinoć pao na lavabo i da ga je polomio...miliciji si jebao mater kad su pokušali da te utišaju pa te čeka i prijava...drhtavim rukama skuvaš kafu, razgrneš popijene i polupopijene čaše i flaše sa stola, srkneš kafu i pitaš se: koji li mi je kurac ovo trebalo, pa valjda znam kako smo usrali Džonijevu gajbu...

Upija boje, crna i mekana. Stvorena zbog lepote zvezda, čekana zbog crvenog neba. Odrekla se snova da tišina živi u miru a svetlost u raju. Pusta i bogata postoji kao misao i kao trenutak u večnosti vremena. Tamna ljubavnica svetlosti, bestidna i lepa, osuđena na smrt i vaskrsenje kao Bog. Dar čulnosti, noć, spava u oku čoveka ali ne sanja zbog ljubavi prema danu. Dolazi lagano, zavodi i opija. Leži na rukama zvezda i misli o lepoti dana. Tajna kao požuda.

Siromašni su.

Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.

Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.

Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.

Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.

Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.

I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.

Komercijalizacijo bola, i oče i majko.

Pošto je kečap u takvim bocama kakvim jeste,uvek izgleda kao da ga ima dosta,ali mnogo puta se u tome pogreši,i kada se uzme kao prilog pici ili špagetama,tek tada se ustvari vidi da ga nema,zatim slede razni pokušaji da se sav kečap iz boce izbaci na odredjeno jelo,poslednji i najčešći pokušaj je pritiskanje iz sve snage,osim što ima posledice kao sto su povrede a rukama,on i sa sobom nosi i ne tako prijatne zvuke...

Čovek koji ne zna kako se obavlja posao koji radnici obavljaju, šta je potrebno za taj posao, niti da li je ono što on traži uopšte izvodljivo, ali zna za koliko vreme treba da se obavi posao da bi njegova poslovna računica bila uspešna, i ne propušta priliku da to spomene radnicima, obično dok se dere na sav glas i maše rukama u kojima drži makar jednu radnu knjižicu.

Kad keva sede za komp i pobriše sve moje slike, kad sam bio mali i go. Slike sa mora kad su me ona i ćele golog slikali pored magarca u Makarskoj. Slike kad me ćale iz sprdnje slikao kako držim pišu u rukama i zalivam kevin filadendron. Slike kako me ponosni zajedno kupaju u kadi kad sam imao dve godine. Sve to u strahu da je ne optuže za zlostavljanje i da me ne oduzme neka zla agencija za zaštitu dečijih prava.

Redovni inventar beogradskih GSP stajališta. Reč je o uglavnom mlađoj utrenerčenoj muškoj osobi, koja sa rukama u džepovima stoji naslonjena na obližnju banderu/stub/klupu/reklamni pano, svesrdno češući repni pršljen o obližnju banderu/stub/klupu/reklamni pano, a sve to dok sa ostalim sapatnicima na stanici čeka prevoz.

Osim po navedenim osobinama i radnjama, ta osoba je prepoznatljiva i po posebnim tehnikama ispuštanja izlučevina iz usta, po kojima je i dobila naziv iz definicije.

Pomalo, banalna uvreda, koja se odnosi na jedan deo današnje omladine. Tačnije odnosi se na omladinu koja: jede u McDonald's-u tri puta na dan; koja je protiv vraćanja obaveznog vojnog roka; koja udara 4 do 10 pirsinga, samo na licu; koja tetovira kukaste krščuge, i neke satanističke simbole po rukama; koja se farba u plavo-roze boju; koja ima više telefona i tableta nego prijatelja; i na omladinnu koja je zaboravila kako im baba i deda izgledaju, i da li su uopšte živi.

Претња као паралела хладнокрвном дављењу пилета голим рукама. Није то безвезе наш народ тако смислио. Израз се користи када неком жутокљунцу треба објаснити неке ствари. Мисли да је ухватио Бога за муда и да су хормони изговор за све. Чекај пријатељу да те угасим ко Џеј цигару па да пустиш сузу ко Мркоња док му Миле (Јачиноикад) Китић пева на увце: "моја прва љубав, МОЈ ПРВИ ПРЕЂЕН МОСТ!".