Kao i svaka umetnost, i ova takođe zahteva oko za nijanse širokog sprektra naizgled identičnih životnih boja. Potreban je prstohvat mudrosti kako bi se podvig započeo i uspešno priveo kraju, a rezultat bio na nivou očekivanog. Hiljade godina vežbanja i prenošenja znanja sa kolena na koleno izdvajaju one koji umeju od onih koji mrljave. Pokušavaju i ti drugi, nije da ne pokušavaju, ali im nekako ne ide. Vešte ruke majstora odlično razlikuju metod desna ruka, levi džep, što im daje veliku prednost pri baratanju ovom granom mehanike. Onaj ko to ne ume, zauvek ostaje samo seme neke prelepe biljke, zasađene negde u pustinjama Sjenice i Tutina, koje iako se redovno zaliva, nikada neće nići, što zbog sudbine, što zbog sopstvene uzane svesti nesposobne da napreduje ka laguni uspeha.
Lokalna opština. Upada gegula sa punim šakama para, i viče na sav glas.
gegula: Dobar dan, ja došo. De precednik opštine, ja dono pare. Reko mi čoek, kae skupiš pet iljada evri i precednik ti zaposli sina. Evo ja prodo šes junadi i dono pare. De mu je kancelarija?
Oko četrdesetak ljudi koji čekaju ispred šaltera gledaju i krste se. Obezbeđenje odvodi čoveka. Jedan mladić gleda za gegulom i lagano se smeška.
Naslov u novinama: "Čovek uhapšen zbog pokušaja mita".
--------------------------------------------------------------------------------------Negde u tamnim vilajetima Rakovice.
Mićin sin završava Pravo. Mića zove Jovu. Jovo kontaktira Stefana. Stefke povlači veze iz srednje škole i zove Mlađu. Mlađo javlja Igoru šta je u pitanju. Igor zove Jovu da pita koliko je čovek pouzdan, Jovo potvrđuje da je Mićo čovek za igru. Igor i Jovo odlaze kod Rada koji zna Petra. Petar zove Ivana da se nađu na starom mestu radi "nekog dogovora". Utvrđuju detalje i šalju podatke Milanu. Milan pretražuje imenik i nalazi tog Marka koji mu duguje uslugu. Marko, Stefan I Jovo se nalaze kod Mateje u vezi "Mićinog problema" i polemišu. Jedino rešenje je Zoran i zakazuju sastanak sa njim u kafani "Jankov sokak". Taman su seli, kada kao slučajno nailazi Mićo. Pije kafu sa njima, priča nešto nevezano o fudbalu, brzo odlazi ali ostavlja belu kovertu na Zoranovom stolu. Sutradan Mićin sin Peđa dobija posao u opštini. Trećeg dana od zasnivanja radnog odnosa Peđa se smeškao promatrajući kako obezbeđenje izvodi neku budalu što je vikala tu po holu...
Situacija kad nekoj osobi ukazuješ na njen problem ili nedostatak, koji ta osoba ne vidi, pa na kraju taj problem opet moraš riješiti ti.
Drugim riječima, osoba koja ima kečap na bradi, nikad ga ne može obrisati sama.
Inače, u američkih filmovima ovo je kliše koji se koristi kao uvod u skori fizički kontakt dvije osobe suprotnog pola.
- Američki film -
"Dragi imaš kečapa na bradi."
"Mghmglb... Ovdje?"
"Ne, ne, dozvoli meni. Hihihi..."Kružnim pokretima, ona mu crvenom salvetom nježno briše bradu. On odmiče stolicu i lagano je privija k sebi. Usne im se spajaju. Muzika sa saksofona tiho ulazi u kuhinju, dižući se u krešendo, dok on lijevom rukom razgrće tanjire i povaljuje je na stolu.
_______________________________________
- Moja kuhinja -"Dragi, imaš kečapa na bradi."
"Mghmglb... Ovdje?"
"Ne, ne, na drugoj strani."Bris, trlj*
"Nemoj rukavom, imaš salvetu."
"Mhmgplbmljac... Bolje?"
"Ne, malo niže dragi, to ti je nos."
"Mljacglab... A sad?"
"O jebem te smotana, daj 'vamo tu krpu."
Slucajevi kada stariji ljudi koji su ocelavili od temena do čela "pozajmljuju" kosu sa strane, te je puste da toliko poraste da mogu da je prebace preko glave. Takodje se takva frizura moze zvati i ofsajd razdeljak.
Čovek ogrezao u grbavljenje. Padobranac specijalizovan za sahrane i daće. Da se razumemo, nije on loš čovek - žao je njemu preminulog, rodbine i sve to. Doduše, ne poznaje pokojnika lično. Ni iz viđenja. Dobro, nije nikad čuo za gospodina. Prvi put se susreo sa njegovim podacima na banderi. Preciznije, na čitulji zalepljenoj selotejpom na banderu. Došao je samo da popije koju čašicu za pokojnikovu dušu, da pojede nešto od muke i da pozajmi koju cigaru da ga prođe nervoza.
- Izvinite gospodine, možete li doći napolje na kratko?
- Ovaj, khm, može. Naravno, može.
- Moram primetiti, ovo je treća sahrana ove nedelje na kojoj Vas vidim.
- Khm, khm. Ovaj, khm, khm. Pardon, zagrcnuh se. Ste sigurni?
- Dobro pamtim lica, siguran sam. Nego, hteo bih Vas nešto priupitati, ako nije problem?
- Pa znate, ovaj, možda je slučajnost. Ja, ovaj, znate...
- Ma ne brinite gospodine, i ja sam greškom ovde, ako me razumete (::namig:: ::namig:: uz suptilan ubod laktom u rebra). Nego, posle ove sahrane, ima jedna i u Cara Lazara, ako se ne varam, ali sam zaboravio broj.
- Pa što ne reče ranije rođo! Smorih se živ, nema čovek sa kim da normalno popriča na ovim sahranama. Svi skenjani u tri lepe. Vidim ja da ćemo se mi lepo družiti.
Poređenje koje je za dlaku iznad pali se ko hepo kockica a ispod pali se ko dabar na kubik drva
-I sta bilo?
-Pa ništa, nešto mi ne odgovara...
-Ajde ne kenjaj, znam da se ložiš na nju ko penzioner na politiku. Šta je ispalo sad?
U normalnim zemljama to znači da se svi članovi porodice okupe u vreme praznika, u Srbiji- vreme štrajkova. Deca u kući jer škole štrajkuju, tata je na prinudnom godišnjem a mama na čekanju.
- Što je lepo kad smo ovako svi na okupu.
- Aha, i meni puno srce. Da odemo popodne do kumova?
- Ne može, istekla saobraćajna, nemamo čime.
- Pa što ne središ to, evo sad imaš vremena.
- Ne mogu, štrajkuje policija, zatvoreni i šalteri.
- E odlično. Decooo večeras fantomke na glavu i idemo u bakaluk.
Dešavanje koje garantovano predstavlja teško sranje u najavi. S obzirom da studenti, mladi intelektualci koji će biti budući akademski građani, imaju veća prava nego obični smrtnici, i samim tim što plaćanje ulaza predstavlja udar na ionako oskudan džep prosečnog studenta, genijalni organizatori događaja na kojima je bitan kvantitet, a ne kvalitet mase se odlučuju na ovaj potez kako bi se lokacija napunila bez prozivki da je na događaj ušao bukvalno ko je hteo.
- Ajmo na koncert Kikija Lesendrića!
- Jesi li vakcinisan? Upad na indeks džabe, biće mrtvih tamo.
Ubitačni naziv za muški polni organ. Ovakav vid uda krasi prvenstveno crnce, čija alatka u pornićima dostiže enormne razmere, a pritom i asocira na zanjihano laso iz kaubojskih filmova. Kod Srba je kroz istoriju zabeleženo mnogo slučajeva ovog stravičnog njihala na delu, pa stoga postoji i ona narodna: 'Što Momčilu do kolena bilo, Vukašinu po podu se vuče'.
Plavu krv imaju kraljevi, kraljice, prinčevi, princeze i žene u reklamama za uloške na TV-u.
Vrhunac kreativnog i stolarskog umeća seoskog domaćina. Po predanju, nastalo kada je romantična duša, tokom obavljanje nužde okružena cvrkutom ptica, mirisom trave i blagim povetarcem, rešila da rupu na vratima hipsterski promeni u srce, kako bi ga čak i u trenucima opuštanja podsećalo na voljenu ljubu.
- Ah, tužnog li života!
- Što, sinko?
- Moje nejake ruke nisu sposobne tegliti volove, moje oči nisu navikle na buđenje pre zore, moje srce nije naviklo na život bez ljubavi...
- A ja se čudila ko je napravio srce na vratima wc-a, celo selo nam se smeje.
Da otklonim zabunu u samom startu - naravno da me je kupala golog, ali pridev u rečenici ima za cilj da pojača utisak i doprinese samoj atmosveri; i drugo, priča se čitaocu može učiniti komična a nikako potresna, ali jedino stoga što i sam nije morao da prolazi kroz tretman trljanja tela matorim smežuranim rukama. Ali da predjemo na stvar.
Dogodi se tako te poživeh dovoljno da me upišu u treći razred, što je, s obzirom na to da sam bio živahno i radoznalo dete koje je gutalo klikere i kog je konj svojevremeno ujeo za glavu (i još pregršt raznoraznih dogodovština iz kojih sam izašao sa ponekim ožiljkom, i ponekad čak malo kraći), samo po sebi predstavljalo svojevrsan uspeh. I negde u drugoj polovini školske godine, odluče da nas vode na sedmodnevnu ekskurziju, pod radnim naslovom "Nastava u prirodi". Istina da smo videli probilje prirode i vrlo malo nastave, ali da ne žurim. Prvobitno trebalo da nas vode na Goliju, zatim nas iz nekog razloga preusmere na Goč, što je meni u to vreme bilo apsolutno svejedno...Dan polaska, majke šalju decu u veliki svet, prvo odvajanje, suze, povraćanje u autobusu, četvrtaci maltretiraju trećake i sve što uz to ide. Dali mi za to vreme astronomskih 42 dinara da ih podelim na nedelju dana, mada sam ih realno spičkao u prva četiri na plastični bodež, ljigavac (koji su mi oduzeli jer sam ga bacao devojčicama u kosu, pa sam morao da kupim još jedan radi istih potreba), i ostala sranja. Posle sam klošario tri dana i jedva čekao da me vrate kući, shvativši da nikada neću umeti da se služim novcem...
I stignemo nekako na odredište. E sad zamisli čopor dece odrasle u ravnici, koji prvi put vidi brdo veće od pola metra - prvo što smo uradili po izlasku iz autobusa bilo je da se razmilimo po planini kud koji. Jedva su nas nekako navatali. Ja sam bio sa grupom koja je osvajala nekakvu čuku, posle smo jedva nekako sišli dole...Smestili nas u sobe (po 6 - 7 komada u jednoj), ostavili stvari i pohitali na obližnju pijacu (šta obližnju, odmah pred hotelom) da arčimo mamine i tatine novce. Večera. E posle večere se ide u improvizovanu diskoteku za nas male seljake, gde je, bar dvaes puta na veče, dvesta na sat gorelo more i topile se planine. Ali izmedju večere i djuskanja usledio je kobni dogadjaj, o kom sam izmedju ostalog i nameravao da pričam.
Večerasmo, spakovasmo se po sobama - u jednom trenutku, dolazi učiteljica i veselo vikne - ajmo deco, kupanje! I odvede drugara u nepoznatom pravcu (ne sećam se ko je bio prvi, ja srećom nisam, imao sam vremena da se psihički pripremim - nisam doduše znao šta mi se tačno sprema, ali svejedno nikad ne valja ići prvi). I mi ostadosmo u čudu. Sedi nas pet u sobi, ćutimo, ne progovaramo. Svi u mislima prevrću neke strahove što su prethodno pokupili iz priča ili filmova, jednog su vuci otkinuli od čopora, družina prstena se raspada...Vrati se ovaj posle 5 - 10 (najdužih mogućih) minuta iščekivanja, nekako krut i izmenjen, staklastog pogleda koji je jasno odavao da je dečko upravo preživeo nekakvu torturu. Gledamo ga, gleda on nas, i, naposletku, sa usana mu se otkide nekoliko slabašnih reči - Damire, idi dole da te učiteljica okupa. Mi ostali se upišali više od njega. Ovaj šta će ode, moraš da slušaš učiteljicu. Mi ostali da ćutimo, ovog ništa ne pitamo, niti on progovara. Vrati se damir, samo što se nije upišao od smeha (njemu bilo lepo), i pošalje trećeg...E sad jebiga, deca ko deca - idemo da vidimo šta se dogadja (usput Damir ispričao svima živima šta nam tamo rade, i 20 klinaca se nacrta ispred vrata kupatila uz obavezno "ćuti majmune" i ostali repertoar). Istina da nisam stigao ni da gvirnem kroz ključaonicu, ali svi smo jasno čuli - raširi sine noge da ti učiteljica opere miška. E tu smo pukli od smeha i razbežali se svi u sobe, uvereni da nas je matora prljavica provalila.
I dodje red na mene. Silazim dole drvenim stepenicama, idem na randevu sa svojom prvom mačkom, srce mi u petama - kao Kijanu Rivs kad ide kod Al Paćina na kraju Advokata. Sve nekako strašno svečano, najradije bih igrao pang nafićomatima, ali što se mora mora se...Stupam unutra, ona - čeka. Skidam se na komandu i ulazim u nekakvu improvizovanu tuš kabinu. Jebena stvar - stojim ukočen, izložen, da sam bar mogao da sednem u kadu i da se skupim, možda bi prošlo bezbolnije. Sećam je se sa onom njenom crvenom kosom i polu - muškom frizurom kakve je tada probila mislim Mira Škorić; miluje me po mom mladom, golom telu boje varikine svojim punačkim, naboranim rukama. Srećom ne sećam se noktiju, ali jasno se sećam zgužvanih podlaktica (narukvicu mislim da sam projektovao kasnije, ne znam). I to traje. Podla uspaljena veštica, kako se samo nasladjivala! Ovi znam da stoje s druge strane vrata i pišaju od smeha. Srećom, bi mi dozvoljeno da se sam obrišem peškirom, valda joj je trebalo i malo voajerisanja a ne samo akcije, trebalo se spremiti i za druge dečake (začudo nije okupala ni jednu devojčicu). Ove što su virili sam prezirao iz dna duše jer su bili po drugim odeljenjima i imali druge učitelje i učiteljice. Prethodna ekskurzija je čak imala tu zgodu da učitelj naguzi učiteljicu sa neke druge ekskurzije, što su ovi čak i posmatrali jer su vrata bila odškrinuta. Eto. Neko gleda taslačenje, a mene zlostavljali sve u 16...Osećao sam se jeftino i iskorišteno preko svake mere.
Stojim tamo i mislim - jebem ti, ko će ovo preživljavati čitavih nedelju dana! Na svu sreću, jedan drugar koji je bio očigledno pametniji od svih nas, kada je došao red na njega rekao ozbiljno - učiteljice ja se i kod kuće kupam sam. Kakav stend ap pred autoritetom, i danas mu skidam kapu zbog toga - naravno da smo se svi kupali sami kod kuće, al gde ćeš to reći učiteljici. Spasao je čak još jednog drugara koji evo danas, živ i zdrav, očitava vodu po kućama - čak peva dok ide ulicom. I ova se skroz zbunila! Drtina matora, sigurno je shvatila da tu priču baš i ne treba širiti, jer u normalnom svetu ove radnje podilaze pod kategoriju zlostavljanja i neko bi mogao da te tuži zbog toga. Tako da smo se narednih dana kupali sami. Da smo bili normalniji, kamenovali bismo je kao Micu Trofrtaljku u Ranama, pa nek nas pitaju zbog čega deco učiteljicu kamenom u glavu.
Do koje mere je ovo ostavilo brazdu u našim dečijim dušama, jasno pokazuje činjenica da ovaj dogadjaj nikada nismo pominjali. Pre par godina, kada sam u društvu (svi bliski, nas 7 - 8) pomenuo dogadjaj ovom što mu je trljala miška, prvo nije mogao da se seti, a zatim se grčevito branio da on sam nije učestvovao u ovoj nasladi. No kada sam mu pomenuo miška, toliko je ispao iz takta da sam čak u jednom trenutku bio siguran da ćemo se potući...I to je kraj tužne priče, gde četa goluždravaca oseti prvi dodir ženske ruke na svojim preponama. Matoru smo i dalje vidjali maltene svaki dan, iz prostog razloga jer nam je bila učiteljica. I svi smo je mrzeli. Nikada nisam bio sa starijom ženom od sebe, niti ću - to mi je najmanje privlačna kategorija, ravnodušan sam prema njoj kao prema...Ne znam čemu zapravo. Ne znam ni kako su prošli dečaci na potonjim ekskurzijama...
E da, da dodam kako sam za tih sedam dana uništio ribok patike kupljene baš pred polazak, bazajući po šumi i igrajući fudbal. Moji me po dolasku kući zamalo udavili i napravili sebi novo dete.
FIN
Pa, šta su nam radili petsto godina, ovo je adekvatna pretnja nekom turčinu... ili bolje reći, turkinji. Nego šta!
A i, nisi bila neka. Ima i lepših od tebe. Još sam i ovog mog jadnika hteo da stavim na panj... odgledao dvajes epizoda onog kad lišće pada... utripov'o da sam neki sultan... ccc, e moja budalo!
FUKSO!!!
... nacionalni dnevnik, prekinuta igra ''moj broj''...
- Dobro veče poštovani gledaoci. Slagalicu nastavljamo odmeh posle senzacijalne objave. Naime, o čemu se zapravo radi... Juuu, ne mogu, ne mogu, evo, kolegenice želite li Vi da nastavite, sve mi pucaju prepone.
- Ah, Radovane kako si samo šaljiv. I meni nešto puca al' aje treba da zaradimo leba... Konačno smo dočekali i taj dan. Jedan srpski turista, poreklom iz Jagodine se konačno osvetio turcima nakon viševekovne svađe. Kolega?
- Idemo uživo u taj ribarski gradić, a tamo nas čekaju Dušan i Milan. Decxaci, šta se dešava?
- Ceo hotel je na nogama, svi skandiraju, ali bukvalno svi, od recepcionarke do poslednjeg gosta, ovde je ludnica...
- Tako je, gori nebo zemlja se otvorila! Soba 312 se trese, crepovi otpadaju...
- Evooo ga, trčiiiiii ovaj pomahnitali jagodinski ćuran... i dere se...
- JEDAN, NULAAAAAAAAA, JEDAN, NULAAAAAAAAAA, I JAGODINA PROLAZI DALJEEEEE! ISTANBUL JE NA KOLENA PAO!!! OPREEEEEEEEEEEEM!!!Milka Canić je sprovela tužbu protiv Tijanića zbog ovakve zajenbancije. Suđenje je u toku.
Nekada korišteno u Sparti pred polazak u rat. Muškarac bi odlazio, a jedini način da očuva čast bio bi da se vrati sa štitom ili mrtav ( na njemu )
Danas se koristi kada student kreće na ispit.
Samo što je štit zamjenjen indeksom
E ćale odoh ja na ispit
-Ajde, vrati se sa njim ili na njemu
Pored sveski na linije, na kvadratiće, postoje i one, na prazne linije.
Pera: Treba mi nova sveska iz matematike.
Sima: Ne zaboravi da uzmeš na prazne linije, jer radimo geometriju.
Paljenje auta na gurku. Aludirajući na nožni rad Freda i kompanije kada startuje onu šklopociju.
- Jebem ti auto...
- Šta je opet?
- Ajde nemoj da kenjaš i idi pozadi da probamo na Kremenka.
kad neko ne ostavlja ni pozitivan ni negativan utisak nego je... onako... osrednji, mlak, nezanimljiv, beživotan, bezukusan itd
- kakav ti je ovaj sanjin novi dečko?
- ma sav je... ono... ni na struju ni na baterije...
Predstavlja jedan od najiritantnijih načina usmenog opštenja. Javio se razvojem interneta, probojem američkih serija na domaće tržište i jačanjem turbo folk kulture kada su neuki ljudi pomislili da su naučili engleski jezik i krenuli u masovno skrnavljenje svog maternjeg. Ovaj način izražavanja koristi uglavnom ona populacija koja svoj jezik "obogaćuje" izrazima tipa full, fensi, ekstra koji su se već standardizovali kod nas. Nažalost ova populacija (koja mahnito raste) uglavnom ne zna izvorno značenje tih reči.
Brate, neke stvari su se skroz flipovale, moraš da prihvatiš trend. Nije više kul pričati kao da si izašao iz Zone Zamfirove. Turn araund oko sebe, pogledaj samo koliko turskih reči imamo. Hoćeš da ti isprintam spisak da pogledaš? Nema enda, čoveče... Baj d vej, engleski je postao mnogo bitan u svetu, šta fali da i mi akseptujemo neke reči koje glupo zvuče kad se translejtuju.
Radnja koja se odvija u skoro svakoj muško-ženskoj vezi.
Kako je opšte poznato, muškarci koriste dve glave za razmišljanje, a u zavisnosti od kvaliteta veze menja se i ona glava na kojoj žena više voli da sedi muškarcu.
Vreme sedenje na jednoj glavi, obrnuto je proporcionalno vremenu sedenja na drugoj.
Stan u Beogradu na vodi.
Na podlozi straha raditi nešto, neoslobođen do kraja, stegnut, da se sve nešto ne desi, da vas ne uhvate, da ne prespavate.
Na strah bre sve krademo umesto ko ljudi da smo privrednici veliki postali devedesettreće.
Uh džaba je bilo kad te joj tu otac, te baba, te brat, te kuče, te paprat neki ogroman u sobi, sve jebem na strah.
Sve spavam na strah da neću da se probudim da uključim bojler na jeftinu.
Na strah sad pišem, bulgakov je aktivan, aj tamo pred zoru ću da izbacim necenzurisanu verziju.
