Poznanik ili rođak koga svi imamo (osim retkih sretnika). Taman kad se vikendom opustite, podignete noge na naslon troseda i počnete sa gledanjem omiljene serije, ili kad se unesete u definisanje na Vukajliji (naravno, imate genijalnu ideju baš tog trena) - on uleće na vrata nenajavljen, nema preča posla nego da sedi dva sata i smara vas nebitnim stvarima. Ne kapira ni ignorisanje, ni odsustvo ponude da popije kafu ni smanjenje ambijentalnog osvetljenja u stilu fajronta. Baš kao menstruacija - kad dođe, imate glavobolju, opterećenje i ne možete da se seksate.

Pitanje medicinske sestre pri davanju pencilina.

Kako je šaban koji se čudom našao u pozorištu skapirao Šekspirov čuveni komad:
"I ćizna, tebra on je neki fazon mnogo ful kralj, i roknu, rokati mu ćaleta i on krene da varniči, varničiti i odlepi, odlepiti max, a keva mu nikad jača, a ujak ljopac nikad gori i onda svi nešto izhaludže, haludža i pomru!"
Sa te predstave poneo je i najčešće citiranu rečenicu na svetu, ali u svom obliku:

Dve reči koje jedino razumemo na kraju reklame za neki lek.

Najčešća misao baba i deda kada im unuk kaže da uveče ide u kafić ili u diskoteku.

Vrsta valute u Srbiji. Prosečan Srbin je uvek i u svakom trenutku u mogućnosti da pomenutu svotu novca konvertuje u veličinu i lokaciju lokala ili stana i tako slikovito prikaže koliko je to zapravo novca.

Ono sto nas baba pita kad odemo kod nje u goste, misleci na sok. Najcesce to bude Coca-Cola ili Fanta.

Siguran znak da si nešto sjebao. Znaj da ništa nije ok, dobro ili u redu.

Noćna mora svake domaćice,dilema,šta prvo učiniti:usisavanje ili pranje sudova?!

Izreka kojom su Spartanke pratile muškarce na dnevne ratne dužnosti. Vremenom je postala izraz zabrinutosti.

Rešavaš je dok ima pitanja poput sever (S), kalijum (K) ili to i to slovo azbuke a kada vidiš da ništa ostalo ne znaš uzimaš olovku i crtaš ličnosti sa slike brkove i cvike . . .

Kada vam autobus ode ispred nosa,dok vi razmisljate da li da potrcite ili ne... Ili jos gore potrcite i "ljubazni cika" koji vozi autobus odmahne rukom i nece da vam otvori vrata. I uvek ista dilema: potrcati ili ne?

Sve što osjetilima doživljavamo kao ugodno, razumom bismo morali shvatiti kao neugodno. Ili barem potencijalno opasno!

Čini se da kad god omladina organizovano ode na bilo kakvu vrstu izleta, ekskurzije, kampovanja i sl. nađe se neka pjesma koju ponavljaju DO IMBECILNOSTI, a pri tome to nikome ne dosadi, jer je upravo u tom ponavljanju i u toj imbecilnosti i fazon. To je uglavnom ili neka glupa dječija pjesma, totalno neprikladna uzrastu izletnika, ili je neki oblik šaljive sarkastično-humorističke pjesme. Zanimljivo je da svaki izlet ima neku svoju pjesmu koja se na njemu stalno pjeva, ali već na slijedećem izletu, na repertoaru je neka druga pjesma.

Pandan onoj "Glava ili pismo". Verzija prilagođena za upotrebu među šeicima kada bacaju novčanicu od 100 dolara odlučujući kome će prvom pripasti lopta na malom fudbalu.

Alfa i omega, pocetak i kraj. Sve ostalo postaje nebitno u kafani, dzaba bilo drugih pica. Vecita tema rasprave u kafani gde sve maske padaju i ljudi se dele na konzumere jednog ili drugog.

Ultimatum razbojnika poštraru, nosiocu preporučenog pisma rodjaka iz Amerike.

Čmarni sfinkter je mišić zadužen za kontrakcije crevnog izlaza u dupetu, koji, narodski rečeno, omogućava sranje.
Među ljudima, reč je o osobi, za koju je uvreženo mišljenje da je dobrica, koja nije nikada smislila neko sranje, ali indirektno, ili čak direktno učestvuje u njemu.
U srednjoj školi, na ekskurziji u svom rancu krije alkohol, cigarete ili marihuanu, jer drugi znaju da će na njega/nju poslednjeg da posumnjaju.
Na fakultetu nabavlja bubice za loše studente, iako ih sam(a) uglavnom nikada ne koristi. Kao razlog, navodi da su mu oni koji su to tražili dobri prijatelji ili da su dobro platili.
Kada se zaposli, ako je na administrativnom mestu, piše fiktivne naloge za bolovanje, putne naloge i slično.
Ipak, u 90% slučajeva, biva sasvim neuhvatljiv(a), i njegova/njena reputacija ostaje sasvim neukaljana.

Kada ti se dobar prijatelj ili potpuni i ničim izazvani neznanac nadje u nevolji, a pritom te je u stvari žešće zajeb'o.

To je rečenica kojom su nas naše keve redovno plašile dok smo bili mladi i zeleni poput Anakina dok nije prošao obuku. Čim nešto nećemo da uradimo, sledi ova rečenica. Mi naravno, jadni, u strahu od toga šta će da kaže učiteljica, odmah smo izvršavali njene naredbe. Danas čisto sumnjam da bi joj prošla, pošto bi svako veoma rado rekao razrednom da ga keva nije pustila u školu.