Zadatak koji su psiholozi koristili u testovima kako bi otkrili da li je neko optimista ili pesimista. Danas svi znaju za foru tako da će vam svako reći da je čaša polupuna jer niko ne želi da prikaže sebe kao pesimistu. Međutim ovde se krije jezička zamka jer se u našem jeziku retko može čuti reč polupuna (možda jedino gde se može čuti jeste gorepomenuti primer), tako da će vam prosečan Srbin (koji ne zna foru) reći da je čaša koju mu pokažete poluprazna, ne zato što je pesimista već jednostavno jer mu reč polupuna čudno i neprirodno zvuči. Srbi vole kad su čaše pune, čim vidi domaćin da si malo otpio piva/vina/soka, natočiće ti do vrha, jer "nema smisla da držiš u ruci praznu čašu".

U bliskoj prošlosti mesto gde su se pravili ljudi.
Danas su taj posao preuzele druge ustanove sistema,koje neguju tradiciju slavne armije.Gerontološki centri,obdaništa,komunalna preduzeća...

Dobro poznat advokatski izraz nakalemljen na farmaceutski marketing radi izbegavanja bilo kakve odgovornosti i odjebavanja dosadnih konzumenata lekova sada ima svoju primenu i u svakodnevnom govoru u kome služi za odjebavanje likova koji vam non stop kukaju o svojim problemima ne obazirući se na to da vas baš zabole za njihovo prenemaganje. Može da se koristi i na nadrkanim tipovima koji bi pošto poto da vas izbace iz takta i naprave sranje. U drugom slučaju ishod je neizvestan.

Rečenica koja se izgovara kada je nešto lepo palo u vodu i tome je došao kraj, a završnicom te rečenice, kada je ovako sastavite, želite samo da naglasite sagovorniku ko je ili šta je glavni krivac za tako neslavni kraj.

Ogroman rizik. Razlog zbog kojeg je možda bolje izaći mokrog lica posle umivanja.

Pitanje koje mi se nameće već duže vreme... Ali nikako da zaključim.
Jes' vo onako masivan i nabijen, ali konj je viši,sav u mišićima. Volovi rade u parovima, dok konj može da bude samostalni radnik. Uzmimo situaciju kad vo i konj treba da izvuku balvan iz šume. Ko će ga pre izvući? - Ma vo... ili ne-konj...hmmm... Vo ima kratke noge, možde isuviše kratke, al kad malo bolje razmisliš on je ustvari pravi bilder. Vo ore. Konj ne ore. Možda neće da ore. Al' zato 'oće da trči. Vo ne voli da trči. On je spor.

Zahvaljujući nebesima, majčici Rusiji i srpskim ocima postadosmo vlasnici oko trećine rezervoara benzina i to u akcijama. Situacija nameće hamletovsku dilemu koja će do ekstrema napregnuti i testirati urođeni brokerski instikt sveopšte srpske populacije sa pitanjem: prodati ili ne?

Najiskusniji brokeri će sigurno omah prodati svoje naftne akcije a kapital uložiti u struju, ulje, mleko i lekove za dijabetes, kao provereno kurentne berzanske proizvode.

Hrabriji berzanski mešetari srednje generacije će pokušati da oplode kapital u nekoj od čuvenih firmi za seksanje kapitala kao što je Premier.

Najmlađi brokeri sa najmanje iskustva, ali najviše preostalog vremena, će možda sačekati neku godinu sa prodajom naftnih akcija kada će od istih možda i moći da napuni pola rezervoara.

Rečenica koju uvek čujete na kraju svakog vašeg pokušaja da se suprotstavite majci na neku njenu naredbu/primedbu.

Čest monolog kad se pijan vraćaš iz klabinga. Svestan si da je sa tobom bila neka dobra čka, ali šta li se zapravo desilo, jesi se omrsio ili ne?

Opasna podvrsta ljudi u Srbiji.Žena koja smatra da zbog činjenice da je iznela devet meseci trudnoće i na svet donela jedno novo biće ima pravo da Boga uhvati za muda.ŽSMDIB deluje na više načina ali je najopasnija na svom terenu,trotoaru,poželjno dovoljno uskom da na njega mogu stati samo ona i njeno voljeno dete.Ako kojim slučajem treba da se mimoidjete sa ŽSMDIB pripremite se za tešku i uzaludnu borbu.Prvo joj neće pasti na pamet da pomeri svoj i produkt automehaničara Miće da bi i vi mogli da prodjete već će ga pustiti da vam se uplete u noge.Zatim će da usledi odvratno *vidi ga baaaataaaa* ali vama je i dalje prolaz zakrčen.Ako ste dovoljno hrabri ljubazno ćete zamoliti da se pomeri malo da svako može proći svojim putem.Zbog toga ćete zaraditi u blažem slučaju samo pogled koji će vam govoriti da ste fašistička svinja koja podržava belu kugu a u težem slučaju to i neki odvratni komentar tipa *Ajde sine pomeri se vidiš da nekima ni ceo put nije dovoljan*.Situacija se pogoršava ako je razvijen embrion muško i ako je prisutan i automehaničar Mića.Oni koji idu linijom manjeg otpora mogu uvek preći preko hauba parkiranih automobila(gradska varijanta) ili pasti u jendek(prigradska varijanta),Razvijena verzija ŽSMDIB ima kolica i za trotoar predstavlja isto što i kombajn za polje.

Jedini način na koji ortak-nabavljač sme da se vrati duvačkom orkestru nakon što je poslan na misiju prikupljanja pozamašnih količina šita od lokalnog lerdija.

Kada želite da u društvu ispadnete pametni ili da se u tačnost informacija koje iznosite ni jednog trenutka ne posmunja, potkrepite Vašu izjavu čuvenom rečenicom "Pročitao sam na Wikipedi-ji ili gledao sam na Discovery-u". Tada prestaje svaka polemika koja bi mogla da dovede do toga da Vam neko kaže da izmišljate!

Balkanska verzija čuvenog "ass, gas or grass - nobody rides for free".

Pošto ni kod babe, nema džabe, ako se već vozite u nečijem automobilu, morate da platite. Sad pošto većina ljudi koji prihvataju autostopere ne primaju masterkard, vizu i amerikan ekspres, a i vi nemate kartice, morate da se plati jednom od gore navedenih valuta.

Đana - univerzalno žensko sredstvo plaćanja. Radi skoro svuda, u srednjoj, na faksu, na poslu, u svakodnevnom životu. Obično se primenjuje na duže destinacije. Za kraće destinacije može i blajvanje kobasa da prođe.

Džeja - ne prolazi kod svih. Kod mene prolazi. Ispoštuješ čoveka za buksnu i vozićete tamo gde treba. Doduše duvanite sa likom koji će da vas vozi, možda završite pod šleperom, al' nek ide život. Samo pažljivo kod nuđenja ovog platnog sredstva, neće svako da ga prihvati, a neko će i glavu da vam razbije. Ako u kolima piči neki Marli, Flojd ili Sajpres hil, nudi bez razmišljanja.

Čorba - najkonvencionalniji metod u nas. Neko te poveze, ti mu daš kintu za benzin. Prolazi uvek. Osim kod komana. I zagorelih likova. I zagorelih komana.

Kaže se ekstremno glupoj osobi kad nešto ne može da uklaviri. To je jače od superlativa prideva glup.

Efikasan način da objasnite ćaletu da vam se ne meša u ono što radite bolje od njega.

Čuvena rubrika iz ‘Politikinog zabavnika’, koja je opisivala nesvakidašnje ljude, događaje i pojave u prirodi i društvu. Začetnik je Robert LeRoy Ripley, (1890 - 1949)američki crtač i antropolog amater.
Koristimo je kad želimo da prepričamo događaj iz sopstvenog života koji bi slušaocu mogao da zvuči kao ‘lovačka priča’.

Cesta pojava na rostiljanju, narocito posle par piva kad retko ko moze da rostilja kako treba. Kada se meso ne ispece dovoljno, moguce je da ima salmonelu. Kada se previse ispece, onda je kancerogeno.

Vreme potrebno likovima u krimi serijama da očitaju DNK profil osumnjičenog i vreme za koje Seka Sabljić opere veš i ispeče roštilj.

U davna vremena, ultimativna muška kapara na ženski polni organ, da ne kažem, "najdžentlmenskiji mogući potez" koji je jedan muški primerak bio u mogućnosti dizvede u ne-noćnoj interakciji sa jednom damom, da ne kažem, "manje dlakavom predstavnicom ljudske rase". Nesebični čin ukazivanja poštovanja prema narečenoj vlasnici vulve - nastao negde u vremenskom kontinuumu oko Renesanse i muške epifanije da ne moraš, fazon, jednu ženu da SILUJEŠ kako bi im'o snošaj sa njom ili dideš u javnu kuću u istoj nameri a samo da bi kasnije rikn'o od sifilisa u 21-oj godini života - koji je izumr'o sa seksualnom revolucijom, a preciznije, na dan kada su žene po DRUGI PUT izašle da glasaju. Ono - prvi put, jebote, niko nije verovao šta se događa i to...

Elem, ovaj nekada umnogome nehigijenski potez, danas je prisutan isključivo kao već do jaja izanđala šovinistička fora u crtanim filmova kategorije Draguljčeta, Viteza Koje & Duška Dugouška i američkim filmovima "Đ" produkcije, gde nesluteće žensko čeljade propadne kroz naslovni ogrtač ili jaknu iako se to nedvosmisleno protivi svim poznatim i nepoznatim zakonima fizike.

Šta? Kao, nisi mogla da ideš okolo, je l'?

Ono što je za jedne spontana pauza u razgovoru za druge je neprijatna tišina. U suštini to je jedna ista stvar, ali različito doživljena! Prave i opuštene razgovore prati spontana pauza. Bez obzira koliko ona traje, ti razgovori se posle nje najčešće normalno nastavljaju gde su stali. Ljudima koji razgovaraju nikako nije neprijatno, jer nema pravog razloga za to. Međutim kada se vode nategnuti i veštački razgovori skoro je sigurno da će nastati i neprijatna tišina. Onda ona često počinje da traje, i da traje, i još, i još! Sve dok ti sagovornici ne ispuste i poslednju kapljicu znoja! Verovatno zbog toga što sada ta tišina počinje da govori o njima. Kod nekih nastaje veliki strah od takve tišine, i zbog toga se isti uče da nikada ne zatvaraju usta, bez obzira šta iz njih izlazi! Isti ljudi takvu tišinu često prekidaju paničnim započinjanjem nekakvih razgovora o vremenu, o politici, o tračevima, ili najčešće o nekom zajedničkom objektu pljuvanja.
U svakom slučaju lepo kaže izreka da je ćutanje zlato.