Moj rođeni, bilo ti je to 'vako:

Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.

Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.

A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.

Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.

Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.

Pompezni atribut koji sa imenom osobe čini sintagmu koja ima isti onaj bombastični odjek kao švajcarski sat, francusko vino i nemačka armija, po samom automatizmu primenjuje statistiku dajući osobi najbolje, reprezentativne osobine kojim se njegova porodica diči. Pozitivni atributi i pripadnost se veličaju, bez obzira što je taj čuveni švajcarski sat sklapao špiritovačom nalokani šiptarski imigrant na traci roleksovog montažnog pogona u Lozani; što je to francusko vino čuvano u loše zatvorenom buretu, jer se flafičasti Francuz u momentu guranja nabreklog pampura u rupu setio nesrećne ljubavi sa svojim dečkom; ili što je ta strašna nemačka armada bila više puta uspešno tučena od strane gladnih, bosih i skoro golorukih balkanskih gorštaka.

Dva procenta više genetskog materijala koji neko deli sa svojom uber čuvenom i uzdignutom familijom, nego sa poljskim mišem jedino sa visokom pouzdanošću govori da ta osoba gleda jedne te iste goste na porodičnoj slavi kao i ćaća mu, mrzi jednog te istog demagoga-seratora u liku i delu rođaka gastarbajtera, i najverovatnije ima iste preference za dozu začina u pasulju prebrancu, jer je na to godinama naučen. Ali, jebiga, počev od egipatskih faraona koji su se ženili svojim sestrama, preko nemačkih eugeničara pa do korporativne kvazi-elite naših prostora, eksperiment mućkanja "dobrih" gena u cilju stvaranja čistog potomstva se vrši sa usprešnošću integracije Talibana u američki senat, dizanja kurca stogodišnjeg dede na umrlu i uvođenja Seje Kalača u oblast diferencijalnih jednačina.

Jebeš ga, ljudska veličina se ne stiče prababinim prezimenom, činjenicom da ti deda bio Titov drugi omiljeni geometar, a otac sekretar filma Žikina Dinastija, nego sopstvenim radom i delom.

Proces koji u našoj zemlji traje dugi niz godina, i ulazi u završnu fazu. Cilj procesa je da se na kraju ne razlikujemo uopšte od naše blisko-istočne sabraće, sa kojom smo počeli da se prisilno orodjujemo pre nešto više od 600 godina.

Istina, još uvek smo beličasti, krstimo se sa tri prsta i jedemo prasetinu, ali sličnosti je ipak mnogo, i sve ih je više..

Све популарнији израз у интервјуима, ког припадници естрадне булументе користе како би показали своју посебност и различитост у односу на остатак менажерије. Они су тотално друкчији од других. Или бар они тако мисле.

Наравно, у томе фејлују и притом показују да су подједнако безлични и испразни као и сви, те да се од њих суштински разликују колико и двије насумично одабране хибридне јабуке из хипермаркета. Дакле, нимало.

1) Kad upoznate neku poprilično nesnosnu osobu, vrlo kratko ali neprijatno po vas, pa vas neko pita za njega. Najčešće taj neko ko vas pita, je vaša devojka ili "simpatija", kojoj je dotični Novi najbolji drug.
2) Kad radite neki posao s kojim malo imate iskustva, ali se toliko izjebete oko istog, da ste naučili koliko neko ko godinama radi istu stvar nije. (čest slučaj kod "kompjuteraša")

Videti primere

Neko ko jebe majke svima bez nekog posebnog razloga. Kralj. Ma Bog Isus u drugom tijelu.

Mnogo se kurci lik i toliko je naporan da bi ga tipa zaklalo 98% sveta najradije. Samo jebiga kad tu ne moze niko nista pa to ti je. Sve i da ga ubijes jebem li ga neki Kasper ce te progoni garant.

Nije njemu lako. Mnogo cita, premnogo, i preterano drka kurac. A ako ne drka onda fazon sigirno zove kurve

Spava kao Nikola Tesla jebeni otprilike pa jos manje. I da, kerove gotivi da jebe.
Mada slabo ista taj jebe. Iako je rodjeni smeker i aristokratina neka previsokog stila sa nadarenim uzdisajem i ukusom za picku. Jebe otprilike koga oce.
Ma jasno kao dan.

Znaci lik toliko prepoznatljiv ovako kao pojava neka socioloska da je dovoljno lice da mu ugledas i usro si se. Osim ako si mu na makar neki iole bitan nacin slican.

Lik je komandos jebeni. Vojska jednog covjeka za jednu pa jednu ideju da je jebem vise sta li taj lik jebeno vidi u tome.
Velika Srbija. Velika Hrvatska. Hitler naci vajbovanje nekakvo. Komunizam. Fašizam. Ma shvatili ste...