Frka u kojoj se nalazimo i u kojoj smo očajni i užasno nam je nešto potrebno ma šta je to.
Što nam fali zbog čega nam gori pod nogama. Najčešće novac.

Vrhunac fantazije, jedna od najredjih pojava na planeti. Slična frakvencija sretanja istog kao kod pegaza na potezu Beograd-Niš ili staklenog krampa u rudniku. Takodje ultrativ skromnosti. Skroman, skromniji, najskromniji, ustaša na ravnoj gori.

Himna internet navijaca.

Jedino selo koje nema kafanu, birtiju i zadrugu.

Svako selo u Španiji.

Pojam bez koga ne bi bilo lepih požara ni babine frizure.

Selo u podnožju Etne, poznato po proizvodnji pepela.

Stara, dobro poznata fraza, koja se vezuje za sva sela, uglavnom za tudja sela, i jasno nam govori da nije neophodno otici na slavu u susedno selo, iako vas ide 10 ili koliko god, scenario je skoro u svim situacijama isti,jedino ako se ne pristupi sistemu "rotacije" ili "pedale" .

Bilo koje selo u Srbiji od 15h do 15. 45h, kada je udarni termin za Huanitu, Pobresitu i Kasandru na dvadeset i pet nacionalnih frekvencija.

Pitanje koje se postavlja kada nigde ne gori, a postavljaju ga oni koji vide da negde žuriš.

Rečenica koju nam roditelji izgovaraju kada smo mali i hoće da se otarase našeg kućnog ljubimca iz raznih razloga. Postao je ogroman, kenja non stop po kući, jede za troje ili je umro i neće da nas rastuže.

Ovih dana planeta je kao selo - odmah saznas sta se desava onima naglavacke

Pošto sve sem viršle ima jedan kraj jasno je da kada kućnim ljubimcima dođe sudnji čas treba objasniti deci, ženama i priglupim ortacima kako svet funkcioniše i od čega nastaje nafta. Međutim, nema svako srca da to odradi na jednostavniji način i prosto kaže: "Džeki je konačno stigao komšijinu gumu, ne brinite se, skupio sam ga lopatom i zakopao tamo kod ljuljaške u pesku." Zato smo smislili i upotrbljavamo ovaj izraz, tako je lakše i humanije, takođe, tako selo nastavlja da živi.

Izraz koji pripadnici jednog sela koriste za susedno selo koje baš i ne gotive. Ima i varijacija na temu.

Podseća na selo. Jedino što nam preostaje pored pustih ili zapuštenih sela.
Pokušaj osvežavanja monotone turističke ponude.

Ову реченицу ко није чуо бар милион пута од својих родитеља може се рећи да је имао несрећно детињство и тинејџерско доба, или још није изашао из пубертета!!!

Građani, ti čisti i pedantni ljudi. Ah da, video sam ih jednom. Širio se miris kaldrme i betona od njih, tačno sam mogao da vidim tu udešenu garsonjeru na Čukarici o kojoj su toliko pričali.

Najaviše se Bogami sedam dana unapred, kad nastade tarapana. To se brale klalo na sve strane, pržile se šnicle, jaja se odvajala u posebne pregrade da im se prati posle. Koje poštovanje leptijebem.

I dođoše jedan dan. Uploviše spasatom u našu avliju a sva čeljad napolje da ih dočeka. Govorjahu nekim čudnim jezikom.

-"Pa gde ste kumovi sto godina vas pogledamo."
-"Š'a da ti kažem matore, problemi u trafiku ono, drži vino misim jeeee."

I hvališe nas mnogo i često, a imaše i apetita da jedu fala Bogu milome. I čudno mi bejaše što nas hvaljahu toliko te ih preupitah -"Zar je mogućno da selo bjaše lepše od grada." A oni mi odgovarahu slatkim kaldrmskim narječjem -"Lepota ova dostojna bješe najvećih monumenata Stare Grčke matoreee." A ja ne znadoh šta mUOmenti bjahu, no ne smedoh pitati da glupog me ne nazovu.

I pušjahu nekakav čudan duvan od koga se čovek smjaše vasceli dan.

I bijahu, i odoše, suza mi iz oka krenu. Nek vam kola fino idu, pa da i mi vama dođemo nekad u posetu, velegrada da vidimo.

Izraz koji se odnosi na ljude iz grada koji punim ustima hvale selo, ali nikad ne bi živeli u njemu.

Selo kojeg se opština seti svake četvrte godine da popuni po koju rupu na makadamu i promeni par uličnih, davno pregorelih sijalica. Kad dođe vreme za izbore naravno.

Odnosno, ne može svako biti jedan od srećnika koji bez po muke defiluju kroz život, s osmjehom na licu, dok ostatak zajednice, pritisnut mukom bivstvovanja, turobno korača stepenicama egzistencije, vječno tmuran i zaokupiran svakodnevnicom. Izraz potiče iz seoskih sredina u kojima je uvijek obitavao neki veseljak, najčešće pijanica ili ludak koji je izbjegao institucionalno smještanje, pa je umjesto zavezan u košulju, dane provodio pjevajući kadence selom i zajebavajući radni narod.

U prenesenom značenju, izraz koriste mudrije, mahom starije glave, oguglale na životne nedaće, kako bi mlađim generacijama pokazali da ih kroz život uglavnom čeka mukotrpan rad i trud, sa nepovoljnim odnosima uloženog i dobijenog, jer u kocki života rijetki dobiju dobre karte; karte zbog kojih idu po selu i pjevaju. U savremenoj upotrebi, izraz je dobio konotaciju koja nema veze sa pijanicama i ludacima, već se odnosi na objašnjavanje društvenih odnosa između onih koji su na hijerarhijskoj ljestvici duboko u kaljuži i onih malobrojnih, koji hodaju oblacima. Nije bitno da li neko kroz selo ide pjevajući zato što je dobio na lutriji, ili se prijavio na Zvezde Granda pa je usljed predivnog glasa ili češće - čudnovatog stasa, zaradio ogroman novac pa mu je sudbina promješala karte tako što mu je na čoju poređala same aseve. Tvoje to nije, tvoj put je mukotrpan, a na njemu nećeš pjevati, pa bi bilo najbolje da se zadovoljiš time da makar ne plačeš. Nije svačije kroz selo pjevati, jer ne mogu svi imati sreće u ovom svijetu, a zarad lakšeg bitisanja na kugli zemaljskoj najbolje da ne preispituješ zašto taj "neko" nisi ti.