Onaj što piše puškice po zidu.

Prva pomisao kad si pročitao/la ovo je kviz koji je vodio Dejan Deki Pantelić ili Tarik Filipović na našoj nam susednoj (ne)prijateljskoj televiziji. Ali ne, ipak nije to to. Ovde se misli na filmove Arnolda Švarcenegera, Žan Klod Van Dama, Džejsona (prezime na s), Strivena svemoćnog itd...

U očima naših prapredaka iz doba plemenskih zajednica je to bio jack pot, stvar koju nalazi jedan u milion lovaca. Stvar koja je, na duži vremenski period, obezbjedjivala njegovoj porodici hranu, odjeću, samim tim i opstanak, a njemu period lagodnog života, bez izlaganja hladnoći, kiši, snijegu kao i borbe sa divljim zvijerima. Pored materijalne koristi, postojala je i ona društvena. Naprasno je postao najbolji drug i omiljeni gost svih u plemenu, koji uvijek donosi na poklon mamutovsku šniclu ili rebra. Lokalni vrač bi ga nazivao ,, Onaj koga bogovi vole".
Ali, tada se govorilo ,,nema mesa bez koplja" (jer još nisu znali za ´leb i motiku) pa je taj iznenenadni dobitak vrlo brzo postajao izvor nesreće i bola. U boljem slučaju su vukovi, sabljozubi tigrovi i njima slične karakondžule, privučene samrtnom rikom mamuta i mirisom krvi koju je lovac pustio plijenu, napadale (ne)sretnika i, ili ga osakatile ili ga ubile i time i njegovu porodicu osudile na sporu smrt od gladi i zime. U gorem, mamut je možda umirao od antraksa, ebole ili neke gadne boleščine, pa bi se celo pleme zarazilo i nestalo.

Kaže pesma "vino pije Kraljeviću Marko". Ma djoku pije vino! Sve vam je to ova zločinačka propaganda sa zapada. Jeste, kao, pije Marko fina talijanska i španska vina, na čačkalicu nabada masline i jede francuski sir. Pričam ti priču. Rakiju pije Kraljeviću Marko! Rakiju, rodjaci! Znao je Marko šta valja."Red Bull-daje ti krila". Rakija ti, bre, daje raketni pogon! Šta će mi krila? Da mašem njima k'o gusan? Al' znao neprijatelj šta je Marku bilo glavno oružje, pa nam poturili priču "vino pije Kraljeviću Marko". A onaj Filip Višnjić je bio tajni agent CIA-e Phillip Cherry, glavni za plasiranje ovih laži! Pa šta mislite zašto ima ovoliko voća u Srbiji? Bog tako odredio? Ma Srbi odredili, rodjaci, kad su provalili šta je radža. I kamen naterali da rodi! I sad zemlja navikla, jbg, gde god baciš seme ima da nikne. Tako vi da učite decu u školi, ovako kako sam ja rekao, tako je dobro, a ne one gluposti.

U davna vremena, pre jedno dvadesetak godina, u zemlji paora na vetrometini između istoka i zapada, postojala su 3 programa državne televizije. Onda se pojavio Lucifer lično i doneo 4. program: nekima Pink, nekima Studio B, nekima NS plus, nekima Kariće. Uglavnom, većina pučanstva je imala samo jedan od ovih dodatnih, luksuznih programa i on je uvek bio smešten pod rednim brojem 4 na tv-u ( 90% ljudi je verovalo da tako mora ). Postavljanje "četvrtog programa" na neki drugi broj značilo je da je vlasnik takvog tv-a definitivno strani plaćenik i da drži sliku Vuka Draškovića na tavanu.

Narkomanska pička. Iako su već svi njegovi drugari uveliko prepišali tu fazu, on i dalje nema muda da se pukne ujdom ko čovek, već se zguta trouglićima ko šotka kukuruzom pa sedne na prvu slobodnu klupicu u parku sa el-imaš-cigaru-brate pogledom, sam, jer su mu se ortaci odavno navukli na nečijoj gajbi, slušaju ziku, gledaju u kompjuter, zid, luster, dremaju...jednostavno uživaju ljudi, sklonjeni od svih vremenskih neprilika i rizika koje donose slična javna mesta.
Vuk samotnjak, još uvek balansira i gleda na koju će stranu tas na vagi da prevagne, stoga ga ne prihvataju ni strejtaši ni oni drugi, oni njihovi (njiiiiiiiiiiiiii), jer nema svoje pleme. Tek ponekad nađe nekog kolegu po bombonici, ali ni to nije dužeg daha, jer će i dalje ostati veran štekajući plastične tablice iz apoteke, bolnice, ili fioke bivšeg ortaka iz osnovne čiji ćale redovno posećuje hemoterapiju.
I pored tolikog potencijala, kapaciteta, dečko jednostavno ne pomišlja da napreduje. A bio je malo čudan u poslednje vreme, svi se nadali da će da prebrodi tu odvratnu fazu. Nije.
Šteta.

U narodu vid sujeverja koji uzrok rumenih obraza vidi u tome da je neko opleo po nama.

Nezvanično-konačan (99,96%) rezultat na teletekstu.

Na izdržavanju zatvorske kazne. Slobodom plaća lebac kojim ga država rani.

Poslovna dinamika sudova u Srbiji i logično objašnjenje za to što se narod u istoj frekventno odlučuje da donošenje presuda uzima u svoje ruke.

Jer "tako je u mogućnosti"...

Sudržavanje od psovanja majke i bliže familije i korišćenje agrarnih termina u koncipiranju psovki.

Muško detence, roždeno u januaru, bilo gde, makar i na slami, neće biti spasilac i preporoditelj. Neće mu doći tri mudraca sa istoka, već tri pakosne orisnice, iliti suđaje. Krvavo i sluzavo, pašće na ponjavu iza vrata, u ruke bradavičave babuskare, kojoj je ime Divna. Imaće crnu kosu, na priliku duše. Nikakav znak budućnosti i pozvanja neće mu krasiti čelo, i ništa. U godini trinaestoj, koja je baksuzna, pašće, ali će ustati, i nakrivo hodati. U šesnaestoj ješće suze svoje sa hlebom, nauka radi. U sebi sažimaće žir, hrast i opet žir, zid, ciglu i mistriju, beden snage, i sam biće lisnato i granato drvo nad zemljom. I tecijaće mnogoplodno seme njegovo iz kojeg nastaju narodi i gradovi, bića lakog daha i svetle krvi, seni bez budućnosti, ako ne zaradi protivnosnu prokazu, koja se zove sifilis. Trpeće glad i siromaštvo, kao šugu, i zavideće sitome i bogatome Gavanu. Otići će u dalek grad, u tuđu zemlju, možda samo u mislima, i čeznuće za rodnim gadalukom. Biće cenjen među strancima, preziran međ svojima. Potomstvo će ga zaboraviti, kao lanjski sneg, i duša će mu samotna lutati praznim podnebesnim prostranstvima koja se zovu očaj i beznađe.

Psovke koje koriste naši dedovi. Ne trebaju da se shvataju bukvalno.

Iliti ako krpim i trpim uštedeću do jaja, 'nači, koi sam ekonom fazon.

Elem, antologijski citat i životna filozofija Ranke Radaković, čuvene Gospođice iz istoimenog romana Ive Andrića, kojom se pomenuta ogrće na 300 i kusur strana u nameri da svoj notorni cicijašluk i kirjanjstvo podmetne kao šatro narodnu mudrost. U stvarnom životu, pak, svakodnevno krpljenje kraja s krajem našeg čoveka nedvosmisleno ukazuje na neodrživost ovog saveta pa je broj privatnih kuća u vlasništvu banaka iz dana u dan sve veći.

Narod se (nekad) stvarno zaje' u proceni...

Prosečan Srbin Ruse doživljava kao našu pravoslavnu, slovensku braću. Oni, poput nas, dolaze sa Karpata...ili tako neke slične planinčine. Oni se krste sa tri prsta. Oni, baš kao i mi, imaju patrijarha svog gospodina. Oni nas nikada nisu bombardovali. Mi smo ista krv, isto seme, ista vera. Oni nas nikada nisu zajebali...osim onih par puta kad jesu. Oni imaju sneg, votku i pisce. Mi imamo manje snega, manje votke (što uspešno nadoknadjujemo viškom rakije) i manje pisaca, što je i normalno, s obzirom da smo mi njihova mladja braća. Oni nikada nisu imali Klintona majkumujebem, niti ovog čadjavog što je alav na tudju naftu, a pritom se i njima jedna velika država raspala na pun kurac malih, koje opet, sve zajedno više ni tom kurcu ne valjaju...osim naravno Rusije.

Prema tome, sasvim je jasno zašto prosečan Srbin živi u uverenju da osim maternjeg, on od rodjenja ima sve predispozicije da govori i ruski. Uostalom, ruski i zvuči tako nekako...srpski.
Pobogu, pa zar je teško tražiti spičku da zakuriš (da me proste ova deca).

Deo višestruko ekranizovane ceremonije venčanja na zapadu gde je nadjeno za shodno da se sasluša mišljenje svatova o validnosti braka koji se sklapa. Izlizana floskula ide otprilike ovako: "Ko ima nešto protiv ovog braka, neka kaže sad ili neka ćuti zauvek".

U našim običajima toga nema, jer se zaključilo da takvo igranje sa mišljenjem javnog mnjenja nije pametno. Te se iz svega pokušao izvući maksimum funkcionalnosti. Jer koliko god matičar došao rano da brak uknjiži i učini ga validnim pred, jelte, bogom i pred ljudima, medju tim ljudima će se naći neko dovoljno pijan da kaže šta mu dušu tišti.

Nesređena muda kod muškarca. Jebiga, ne jebe pa nema ni zašto da brije. Za razliku od klasičnih godova, ne označava godine starosti no vreme prošlo od kada je subjekat imao devojku.

Ne, nisam čitao mrtvog Harisa Potera i m’rš u pizdu materinu!

Elem, iskoristio bih ovu priliku - ali i činjenicu da je Vukajlija jedan pretežno muški sajt – da se dotaknem ovog škakljivog ali za period postseksualne revolucije više nego krucijalnog tabua.

U čemu je, ustvari, štos sa jebenim gutanjem? Nama muškarcima, realno, nikako nije dovoljno to što zbog nas danas žene maltene gole šetaju po ulici, primaju u gotovo sve rupe koje imaju u opticaju i konstantno se odriču svog sopstvenog zadovoljstva zarad našeg ( da se ne lažemo, bre ). Čak su svarile i ideju spavanja u rč kao jedan od vidova kontracepcije - iako ih isti NAJVEROVATNIJE boli – ne bi li nam se eventualno još dodatno dodvorile, ali mi smo i dalje jebeno nezasiti.

I evo, već nas čujem kako se iz sveg glasa deremo o nekakvom poštovanju...Kakvom kurac poštovanju, bre?! Šta - ako zguta moje ponosno, cenjeno, plodno i u svakom slučaju OGAVNO seme, pokazaće da me poštuje?! Pa, to je ne sprečava da jednog lepog sunčanog utorka ( ili srede - gotivim srede ) ode i zguta nečije TUĐE ponosno, cenjeno, plodno i u svakom slučaju ogavno seme! U čemu je onda, ponavljam, stvar? Odgovor se nameće sam po sebi - ŽENE. Zapravo, od onog istorijskog trenutka kada im je – siroticama – priznata polna jednakost i omogućeno pravo da glasaju ( za nekog muškarca, naravno ), žene su te koje se jebeno pitaju za SVE. Ta čudovišna tvrdnja leži u zastrašujućoj ali i nepobitnoj činjenici da iako danas svetom vladaju muškarci, ŽENE SU TE KOJE VLADAJU MUŠKARCIMA a to je, priznaćete, istina koju ni Den Braun ne bi mogao da isere.

Ta vladavina počinje još od malih nogu preko majki, baba, tetaka, strina, učiteljica i profesorki klavira a kako muški subjekt stari i sazreva u sistem se uvode i oni teži oblici vlasti: simpatije, prve ljubavi ( držanje za ruke i taj rad ), peting-devojke (obogaćen program ), skidačice mraka ( mnogo zajebane drolje ), veze i vezice i, kao šlag na tortu, SUPRUGE, taj najteži od svih autonomno-letalnih oblika.

Ne gutaju one nama, ljudi, već SEBI. Što pre to budemo shvatili lepše ćemo živeti. A ni onanisanje nije loša opcija. Samo treba češće menjati ruke. Pozdrav.

ovo govorimo malo debljoj osovi iz društva ali ne da bi je zajebavali nego eto malo radi fore...

Pola srbije misli da je inflacija neka guvernerka koji upravlja finansijama!