Kad je neko uvek pozitivan, otkačen, veseo bez kapi alkohola.

Osoba koja voli Guču, a ne voli Exit.

Po mojoj prababi sve muške osobe koje imaju malo dužu kosu od propisane.
(njeni neki standardi za dužinu ebem li ga kako to procenjuje)

Takođe i osobe koje imalo odskaču od prosečno propisanog načina ponašanja.
(opet neki njeni standardi, izlapela žena, godine su to ipak...)

Prva stvar koja vam prolazi kroz glavu kada vas roditelji počnu kritizirati.

Treća fascikla na ispovedi kod pravoslavnog popa. Prve dve su bogougodno i greh. Treća fascikla se otvara na četovoricfrenu novčanicu i guta sve ostalo.

Kakav bi to ja gonzo bio,kad ne bi drogu propagiro?!
Elem,krajc je jedan od najvećih šokova za velemajstore bleje iz blokova...Običino se javlja za vreme neplodnih večeri,posle višečasovnog kombinovanja svih šema i šemica iz telefonskog imenika,prokllinjanja svih lerdija, njihove nerodjene dece i Svevišnjeg što te iskušava ovakvim mukama...A svakim novim okrenutim brojem, sve više ti se puši...i taman kad se pomiriš sa sudbinom, upališ pljugu i kreneš po još piva,zazvoni mobilni još jedared,i bivši dečko sestre od ortakove devojke ti javlja da ima shemu u 62...Uzimaš broj,zoveš,zakažeš,šapališ još jednu pljugu i kreneš...sav srećan, ipak našo si šemu,ejjjj...naravno,to je neki lik koji u stvari nije lerdi,al zna nekog klinca koji ima neku džicu u kladionici...i bogu za zlo,lik je jedan od onih raspalih blejača,smorenih i uvek napušenih, samo hoće da srola i ode gleda Cribs na MTVu...Dovede te do neke klupice ispred one komunističke stepeničaste zgrade,i kaže da klinac iz kladionice daje samo ortacima a ne svakome,pa ti uzme kintu i zapali iza ćoška...Odma počneš psuješ i nerviraš se,jer će lik obavezno da te iskrajcuje, i moliš boga da se danas već dovoljno prebio, i da ti uzme samo topa ili dva...Al jbg ne možeš ništa,oćeš pušiš il nećeš,trave nigde u bloku...posle 10 minuta se vraća iz mraka,dobaci ti kesicu,promrmlja nešto i ode na drugu stranu...Naravno, uzeo je lik lapo,a tebi ostavio prašinu...
onda spušiš još jednu pljugu dok razmišljaš da li da ga nadješ i ciglom mu otvoriš lobanju...A onda se mozak okrene na pola paketa u džepu,opsuješ na glas i prepešačiš do garaže da zablejiš s ostalima,da zajedno zavarite i pljujete raspalog lika što vas je krajcovo...Al kad povučeš 5-6 dim zaboraviš na raspadača i kladionicu i ceo krajc trip,podaš se čarima drage Marry i ponovo shvatiš da je ovaj svet u stvari toliko savršen...

Baba uvek brine da njen unuk bude sit. I bezbedan. Zato ona, da bi bila spremna za borbu protiv raznih čudesa, čita sve novine, gleda sve emisije i serije. I zna kakve sve opasnosti vrebaju na ulici.

Ulica. Leglo zla, kriminala, drogeraša, ubica, kurvi, licimura, veštica, demona! Hrabri, ali i naivni unuk se svaki dan suočava sa ovim nedaćima. On ne zna šta i kako, ali baba zna šta treba.

Ovaj brižni roditelj roditelja upozorava svoje čedo da pazi sa kim se druži. Jer, nikad se ne zna da li ti je neki ortak Pablo Eskobar ili lokalni sipač droge u piće. Ko zna da li će neka sisata plavuša da te seksualno zlostavlja, ili, ne daj bože, zlostavlja sa drugaricom. Takođe svi su sumnjivi. Možda je neko radnik tajne službe, pa te kidnapuje i uzme da te propituje za onu zemlju što je deda oteo komšiji onomad. I za ćaletov posao preko veze. Ko zna koja vugla vreba iza ugla. Baba je tu da upozori i zaštiti svog mladog junaka.

Izolacija je nekome majka a nekome maćeha. Meni je bila jeftina kurva sa Tajlanda koja ti uz leden Mojito usisava stopalo srednje noge poput vakuma kakve samo u crnom bespuću svemira možete da nađete.
Ljudi zarobljeni u stanovima i kućama polako ali sigurno gube razum i treba im nešto da im skrene misli sa stranputice kojom su krenuli. Tu nastupam ja, sitni diler kome su životne kockice napokon bacile te dvije jebene šestice. Ako do kraja ove pandemije prodam sve sa šteka možda i mene bog pogleda da napokon zaradim kintu za neku skupu drogu, od ove propadam sve više iz dana u dan. Sve ide po planu drogu prodajem preko 5G servisa za dilanje, mušterije su zadovoljne a džep postaje malen za silni kapital koji se sliva.
Nedelja jutro veliki Hrišćanski praznik, odlučio sam da danas ne valjam ništa, ustao zakuvao kašiku dopa da srknem dok mi kafa provri kada se začula dobro poznata melodija na telefonu bila je to Usplahirena Srna, sladak djevojčurak sa izrazitim apetitom za spid u bukake.
javljam se čestitam joj praznik tradicionalim pozdravom i u šalji govorim kako bi se rado potucao da nismo u jebenom zatvoru.
Uzvratila je tradicionalnim pozdravom zaželjela sve najbolje i briznula u plač...
Reče mi da su brat i ona ostali bez supstanci i da brat teško diše te da se boji da će biti prekasno ako bude čekala do utorka da se dileri otvore. Takođe mi reče da pare nisu problem tata im je ostavio dobar džeparac da u sreći proslave blagdane dok on klincima po Africi prodaje štapiće sa karcinomom pluća.
Slušajući taj umiljati glas u kome je odzvanjala tuga i zabrinutost popustio sam uprkos jakom neodobravanju svoje podsvijesti te odlučio da prekršim policijski čas i pomognem ovoj porodici da i oni osjete čari najveće radosti.
Spakovao sam peticu u gaće navukao masku i ubacio par sličica esida da ukrasimo jaja kada dođem.
Dan je bio sunčan ali ulice sablasno prazne, kretao sam se tražeći zaklon iza stogodišnjih platana kojih je na sreću bilo mnogo u ovom dijelu grada.
Nakon dvadesetak minuta taktičkog izbjegavanja patrola bio sam na ulazu zgrade Srna je čekala i u očima joj se nakon dugo vremena pojavila sreća. Blistala je poput najčistijeg kristala met amfetamina a ja sam duboko u sebi znao da sam uradio pravu stvar.
nakon brzinskog pozdrava pozvala me u stan da operemo ruke pa a se možemo pozdraviti kako tradicija nalaže.
Ulazim tamo me dočekuje brat koji polako gubi dah i nema snage da ustane da me dočeka kako bi domaćin u našim krajevima trebao.
Nakon dvadesetak sekundi pranja ruku vadim DS iz gaća razvlačim tri debele krmače i sjedam za astal, braco je prvi povukao i nakon nekoliko sekundi moglo se vidjeti da se već osjeća bolje.
Kada smo svi vidjeli da je najgore prošlo izgrlili smo se čestitali praznik i uzeli po jaje da se polupamo, a nakon svih običaja koje smo ispoštovali odlučio sam da ovu divnu porodicu počastim sličicama što su svi sa oduševljenjem prihvatili.
Stavili smo ih na jezik sačekali da se otope i počeli da se šalimo, sve se činilo divno....
Nekih pola sata nakon sličice Srni zazvoni telefon, javila se progovorila par riječi a onda se skamenila.
Dok je odlagala telefon na sto rekla je bratu da se tata ranije vratio da mora da ju zaključa u podrum a da mene pokuša izvesti iz zgrade dok nije prekasno.
Stajao sam pogubljen ne shvatajući šta se tačno dešava, da li je sličica počela da radi ili je sve jebena realnost, a onda se začula strašna buka.
Na ulaznim vratima stajao je muškarac sportske građe, na sebi je imao vojničku potkošulju sa tragovima krvi, a oko vrata ogrlicu od ljudskih osušenih penisa.
Gledao me svojim krvavim očima dok mu je pjena išla na usta izgovarajući kroz zube: ..Pomaže bog ja sam Slaviša ko si ti propalice i šta radiš pokraj moje dece?"

Ostao sam ukopan ne znajući da li je ovo početak tripa ili kraj mog života.

Pojava kad neki bolid pojede govno i načisto sjebe svoj život, prijatelji i porodica ga nekako uspiju spasiti od totalnog kolapsa, a on se nakon toga osjeća kompetentnim da drži predavanja na univerzitetima.

Ona koja je do juce slusala Zvezde Granda, a sada se lozi na Avril Lavigne. Umislila je da ima 20 godina, a jos uvek je klinka od 14 godina.... Misli da je popila svu pamet na svetu, i da je neka xtra riba da je svi jure,a ima tezinu tri osobe..... Obicno ona koja postavlja statuse o tome kako se zaljubila u nekog i kako je on u toj vezi bio sa njom iz zabave, bla, bla, bla... Od te veze inace nema ni V jer taj jadnik bezi od nje vec duuuuuuuuuuugo.

Fenseri
Ribe danima smišljaju šta da obuku i kako da uklope boju pertli uz boju šminke na očima. One što i spavaju u štiklama, za ovu priliku imaju neke šljašteće starke i slične modele. Kosa se privemeno farba u drečave boja, mogu se videti nijanse od roze do zelene. Često su i pletenice u kombinaciji. Likovi obavezno nose naočare za sunce i po noći, ili one Kid Cudi stil. Natrpani lančićima sa vojnim pločicama, uvek u majicama sa nekim "kul" natpisom (The more I drink, The better you look). Uglavnom ne poznaju najbolje muziku, ali svašta, oni moraju da se pojave na takvom događaju.

Seljaci
Nemaju pojma o muzici ni izvođačima, ali su čuli od ovih fensera kako je tamo vrh, pa moraju i oni da overe taj event, iako kad se smore oko 2h, zažale što ipak nisu otišli u neki klub gde gruvaju Sinan i Šemsa. I tako sva 4 dana.

Stranci
Njima je provod zaagrantovan. Većinom idu zbog muzike, ali i da se bahate malo. Dođu na četvorodnevni put u drugu zemlju, žurka svaki dan-ceo dan, a tvrđava i centar Novog Sada posle izgledaju kao da je bio zemljotres.
Onaj deo koji je došao samo da bude "haj" ne zanima ko nastupa, samo da li imamo ekstazija. Oni iskusni ponesu koliko im čega treba, a ostali se snalaze kako znaju.

Dileri
Uglavnom naši, smišljaju revolucionarne načine kako prošvercati drogu pored obezbeđenja, pošto će vas oni pretresti (sumnjive i do gaća), pa treba biti maštovit. Oni iskusni dođu par dana ranije pa nađu mesto za sakrivanje, iako je to malo rizično, ali opet, velika je tvrđava.

Dileri "magle"
Lukavi likovi su smislili kako otići na exit besplatno. Popakuju bensedine i slične neobeležene tabletice u kesice, pa ih "jeftino" prodaju naloženim strancima koji traže ekstazi i tako otplate karte. Još ako smisle neko kul ime (paradiz) i kažu da je to nova vrsta, euforični stranci 3 sata iščekuju dejstvo, nesvesni da su popilli bensedin od kog im se već spava.

Fanovi
Došli stvarno samo zbog muzike, i njima 100% bude super. Njih ne zanima nikakvo će vreme biti, šta će obući, hoće li ih provatili obezbeđenje i hoće li gore biti narkotika.

Po babama i dedama, pašteta je glavni i odgovorni uzročnik fizičkih naprdeovanja kod dece.

Omiljena zajebavancija u nas Srba. Po kreativnosti u ovoj delatnosti bi sigurno bili prvi , ne u Evropi, negu u svetu bre. Dijapazon prepravljanih pesama i fora sigurno je širi od dijapazona svih viceva o Čak Norisu.

Upozorenje nekom ko preterano balavi ili pravi majmuna od sebe, znak da je prekrdašio i da je vreme da kupi prnje i nestane.

Krajnje prefinjena i elegantana replika na sagovornikove insinuacije ili baronisanja nakon čega pomenuti, u većini slučajeva, ostaje bez teksta. Dovitljivost i spretnost koja graniči sa pefekcijom.

Kec u rukavu.

Čovek koji nije spavao nedelju dana.

Bake i deke koje sede na klupama po parkovima i parkićima. Oni su "prirodnjački" ekvivalent snajper babama, bakama i dekama ispred ulaza, a pokazuju i neke odlike svojstvene predsednicima kućnih saveta.

Napomena: obzirom da žene duže žive od muškaraca, odnos deda i baba je 1:3, te su parkurske ekipice uglavnom sačinjene striktno od baka. Eventualno se tu nađe i jedan deka, ali on je potpuno nebitan u celoj priči. (Tom istom deki se najviše pažnje posvećuje tek kada umre, mada njemu to tada i nije previše bitno).

Svakodnevno se oni skupljaju u grupama od 2 pa do 4 člana po klupi (što je, jel' te, lepo, bar im nije dosadno u starim danima) da stručno prodiskutuju jučerašnja dešavanja. Prelazi se od domaćinskih tema (ukućani, bliža i dalja rodbina, komšije), preko dešavanja u zemlji i belom svetu, pa sve do kulinarskih receptura. Naravno, svako malo se teme preseku mini recenzijama o aktuelnim latinoameričkim i turskim sapunicama.

Po završetku uvodnog dela sednice, prelazi se na komentarisanje ljudi oko njih (i ljudi uopšte), posebno se osvrćući na besnu, nekulturnu, nevaspitanu, bahatu i bezobraznu omladinu i na poguban uticaj koju ta omladina može imati na nji'ove unučiće. "Sipaće im drogu il' tako nešto u piće, a možda će im dati one smešne cigare, pa će da pukne bruka!", kažu one.

Najveća im je briga da im se unuke ne zamonaše, to jest postanu baba-devojke ako se ne udadu. Brinu se što će ostati neljubljene, usedelice. (Šta će, jadne, ne znaju gorku istinu).

Iako su to najvećim delom mudre osobe, sa dobrim namerama, veliki deo njih ne ume baš najbolje da kanališe misli (a ni prijem ni obrada podataka im ne idu baš previše od ruke već neko vreme), te se svi zaključci iz njihovih sastančenja svode na teorije zavere, praćeno tugovanjem za starim dobrim vremenima i strahom za budućnost one iste omladine o kojoj su pričali pre toga.

Zastrašujuće je to što dosta toga što kažu tačno i što kroz tu prizmu veća staraca vide svet mnogo bolje nego dobar deo ljudi u okruženju.

Glavna tema u razgovoru dva prosecna penzionera.

Ogavna humanoidna stvorenja koja obitavaju na autobuskim stanicama, postama ili bankama, ne krecu se u coporima vec su rasporedjeni po gradovima gde im je cilj da normalne ljude dovedu do ludila. Njihova taktika je veoma jednostavna, posto na gorepomenutim javnim mestima ima vise saltera, a samim tim i vise redova, medjured se ugura izmedju oba, za svaki slucaj, pazljivo osmatrajuci situaciju.Kada zapazi upraznjeno mesto on se munjevito tu ubacuje i spreman je da to trenutno staniste brani i najgorim psovkama a ekstremnije jedinke to rade i silom! Spadaju u porodicu ljigavaca.