Sve što mladom muškarcu treba od starije žene. Možemo da se ubeđujemo do sutra, jeste ona iskusna, on snažan. Jeste to sad moderno, sasvim in, ali...
Surova istina, pre ili kasnije, izbije na površinu.

Presipati iz šuplje u prazno.

Ovaj pojam predstavlja narodnjački mainstream. To su rime koje OBAVEZNO idu jedna uz drugu iako postoji alternativa, za njih je to ko kad pišaš a ne prdneš. Time svojoj publici omogućavaju da lako zapamte tekstove, koji se najčešće mogu provaliti i pri prvom slušanju pesme, i na taj način lako osvajaju ograničenu raju...
Meni je samo neverovatno da neko uzima debele pare za tako nešto...

Serija koja se bavi zivotom, psihologijom i mentalitetom maloletnih prestupnika koji izdrzavaju kaznu u popravnom domu u Krusevcu.Realna, mracna, teska i genijalna, a uz sve to iznedrila veliki broj tada mladih glumaca:Zarko Lausevic, Branislav Lecic, Zoran Cvijanovic,Nikola Kojo,Branko Vidakovic(tada normalan i kvalitetan glumac),Dubravko Jovanovic itd.Serija za primer danasnjim.

Pročišćenje duše, odvajanje od nečistoće. Platon govoraše o smrti kao katarzi, Aristotel o posmatranju umjetničkog djela, a Srbin o pečenju rakije. Kakva filozofija kakve cenzura materine ?

U đibri je bivstvovanje njene preuzvišene milosti, rakije !

Obicno su to komentari "najboljih drugarica" na najnovije super-narcis fotografije koje se proizvode svakodnevno u svim mogucim pozama sa uobicajenim "prirodnim osmehom"...Obicno se tu ubaci i neki ljakse sa kul forama..

Kada narod bira ko će da ga krade, to jes' zajaše u punom aranžmanu uključujući i zavrtanje ušiju. U stilu akcionih filmova gde svako ima svojih pet minuta, dobro u demokratiji neko ima više puta svojih pet minuta, akteri na daskama propagande koje život znače obasipaju potencijalne glasače neizmernom količinom nade i maksimalno se trude da uliju kamen temeljac poverenja u ionako prazne mozgove. Dok one sa nešto štiva u njima pomire osnovnim egzistencijalnim potrebštinama koje uglavnom potroše istoga dana. Ali onaj čika koji nam je dao, obećava da će nam dati opet, samo da pobedi, biće love kumara. Uglavnom od obećanja ostane bleda senka sivog vremena koje je protutnjilo pored zbunjenih autostopera željnih boljeg života. Drugo "o", peto " e", a da nije slučajno...!? Bez nagađanja, onaj što nagađa dobije trunku slave ali ga brzo zaborave, ali da, nije kao na sceni, i da, može biti kurčina. Jer asocijacije sa gore pomenutih dasaka su iskombinovana slova neke ,nama posmatračima, nepoznate reči koja stoji iza zavese i diktira tempo predstave. Poput refleksije, odraza u ogledalu. Zar je onda odraz lisica iza scene u vidu klovnova na sceni, ili je to odraz duša zlih?! Jebemliga... Sve u svemu nedokučiva glupost ljudske percepcije da je pravda uz nas, da je po volji mase, samo što je ta masa ustvari šaka majmuna koja ne zna a zna oko čega se svađa, ali bitno je da su na sceni.

Dete novopečenog bračnog para. Njegovi roditelji se ponašaju kao da su prvi i jedini na svetu dobili dete. Ono može da radi sve, ono je slatko kada se isere do iza vrata, pljeskaju kada se ispovraća babi na facu, slikaju ga u svim mogućim i nemogućim pozama...
Ono ima pravo da ujeda, da bije, da skače po mozgu svima, jer je slatko i malo. Plače u autobusu, plače u kolima, dežurni plačljivko na svadbama, ispraćajima i sa'ranama.
Oprošteno mu je čak i kada iscepa Andrićevu ćupriju na hiljade delova. Čak imaju i sliku u plavom bebi albumu njihove bebe koja zadovoljno trpa jadne delove knjige u usta.
Crta po zidu, mora da je umetnik. Šutira loptu u drugu decu, jao biće fudbaler. Smeje se, biće šmeker.

Način na koji baba saopštava da je njena pregovaračka pozicija zacementirana.

Ili slučaj, ili izvestilac ili tretman....kako god, tvorevina koja ima nepogrešivu moć da uništi pod parolom da pomaže.

Rodila se prinova u porodici. Novo čeljade iz porodične loze koje je ugledalo svetlost dana. Onaj koji će da produži tamo gde smo mi stali, da ispuni naše propale želje i snove, i ne samo naše već i cele familije. On će da osvetla obraz familiji. On je taj. Izabrani! Pa stoga, kako pravila i red nalažu, jelte red je da dođe uža i šira familija, počevši od brkate ujne iz Pičkovaca pa do teče gastarbajtera iz Frankfurta, i donesu svoje poklone i prenesu poruke koje će biti neka vrsta načela, smernica ili zvezda vodilja ,kojih se po njihovom skromnom mišljenju, prinova treba pridržavati kroz život. Poruke na osnovu kojih će da gradi svoj stav i ubeđenja, a gde ćete bolji medijum za prenos poruka od benkica, flašica, ćebića, portikla i ostalih stvari koje će beba uvek imati sa sobom, kako ne bi zaboravila te mudre misli, iako ih nije svesna...

Pođimo od pretpostavke da je u današnje vreme (a možda i oduvek) skepsa, kao osnovna smernica toku naših misli, mnogo korisnija od dogme. Uzmimo, zatim, u obzir laži koje nam se serviraju svakodnevno, krenuvši od sitnih i prostih duša, malih ljudi kojima je jedini cilj da zajebu, pa se u svoj toj njihovoj moralnoj neodređenosti ne može zaključiti čak ni da su zli, preko lokalnih tračeva uz kafu po principu 'šta smisliš - to lupiš, nema veze ko će najebati', pa sve do javnog servisa za (proizvoljno) informisanje, medijske vangle za taloženje šlajma. Zaključujemo da medalja više nema dve, nego 3+ broj strana, pa se ne može sa sigurnošću znati da li je istinitost jedne tvrdnje dokazana samo zato što je dokazana lažnost druge, jer postoje i treća, četvrta, peta... Istinu ne gaji niko, jer je istina dosadna, ona nema sposobnost da se širi i putuje kao što to znaju trač ili laž, pa mu ona dođe kao neki hendikepirani rođak kome se rodbina licemerno smeška iz čiste pristojnosti, dok gleda da ga izbegava u svakoj prilici. Ljudima se, preko TV-a, novina i interneta serviraju činjenice sumnjivog kvaliteta, pa ko hoće, neka navali, laž se lako vari, a ko neće - ostaće gladan čekajući da se istina posluži. Jer, lakše je živeti u zabludi nego dovesti u pitanje sve u šta se verovalo, uzdrmati ceo sistem 'vrednosti', isključiti TV i uključiti mozak i dezinfikovati teledirigovanu svest. Laži i obmane su svuda oko nas, a istina...istina je negde tamo.

Ludo i brzo se spremaš za svirku. Izlaziš iz kuće i sedaš u wartburg limuzinu. Prolaziš pored čudne šume. Pretiču te motori. Došlo je vreme paklenih vozača. Voziš prema gradu 120 na sat. Primećuješ da se sprema oluja. Zbog nevezanog pojasa te zaustavlja murija. Pandur kaže:,, Stoj, Džoni, stoj!'' na šta odgovaraš :,,Ostaću slobodan, neću se vezati!'' Daješ gas i postaješ divlja mašina.
Priključuješ se hipnotisanoj gomili koja čeka u redu za ulaz. Čini ti se da čekaš već 1000 godina. Kada konačno uđeš, vidiš da su gramzivi i pohlepni već zauzeli prve redove. Napolju tamna je noć. Nailaziš na krug ortaka. Sa njima sediš i ispijaš piva. Bend izlazi. Let na drugi svijet može da počne. Posle šutke, držeći se za rebra, kažeš ortaku :,,Vadi me odavde!''
Odlazite u pab. Osećaš se kao da si ušao u harem. Negde iz daleka čuju se daire. Za prvi stolom sedi tvoj profesor. Krećeš sa alkoholom. Dok stojiš za šankom, delimično pijan, primećuješ mesečevu kći. Spremaš se na daleki put. Ono ćeš pokušati, neki neće za čitav život. Krećeš prema njoj. Posle nekog vremena shvataš da je ona tvoja od zlata jabuka. Pitaš se gde da pobegneš sa njom?
Osvanuli ste više puta, pripijeni na vrhuncu. A što dalje? Prsten ili pušku bacićeš u reku. Sa neba beli prah ti donosi san. Ali ona odlazi dok svi drugi spavaju. Bude te nečiji koraci. U magnovenju vidiš slike prošlog dana. Osećaš se prokleto sam, jer duša kad izneveri sve teže je i teže...

Dvostruke ličnosti u zavisnosti od situacije u kojoj se nalaze, pate od sindroma Dr. Džekil i Mr. Hajd.

Hloroform. Profesor čije se predavanje svodi na čitanje prezentacije. Dapače, teleprompterizam je njegov ontološki modus operandi, tako mu duša obuhvata ovaj svijet. U istom tonalitetu, po mogućnosti što sporije, titrirajući moždanu aktivnost kompletnog amfiteatra na jednu frekvencu; frekvencu u kojoj njegov glas postaje lađar koji će nas prevesti preko rijeka našeg kolektivnog nesvjesnog u stanje hipnotičkog transa. To je permisivan pristup, tako transfer znanja postaje lakši i mogućniji, a pri čemu i samo čitanje prezentacije postaje dio nas. Svi postajemo jedno, njegov glas. U pitanju je hermeneutika višeg reda, gdje ni on sam ne zna šta čita, ali upravo depersonalizacija i derealizacija predstavljaju prvi korak u sjedinjenju arhetipova i ponovnom rođenju našeg Bitka. On, bitak razumije se, po završetku predavanja postaje transcedentalno bogatiji, u pravom smislu te riječi, s obzirom da više ne postoje ni pitanja ni odgovori, jedino što ostaje je mir koji prevazilazi razumijevanje. Kraj predavanja svaka jedinka doživljava umiranjem ega, anestetiziranošću afekta i postiktalnom konfuzijom, izuzev profesora koji je davno spoznao da je samo medijator božje riječi, stavljajući time svoj život u službu malo kompleksnijeg uređaja za prikaz i navođenje informacija, jelte, displeja. Na pitanje da li ima šta nejasno studenti poput lososa počinju migrirati uzvodno, kako bi izašli iz amfiteatra, prešli u slađe vode i potaknuti današnjim predavanjem bili povraćeni u majčinu utrobu, baš poput lososa koji se vraća u onaj potok u kojem je rođen.

Poređenje koje se odnosi na totalno neupućene osobe koje na bilo koji pokušaj vođenja nekog intelektualnog razgovora kolutaju očima obilazeći sve strane sveta, diskretno stavljajući do znanja da blagog pojma nemaju o čemu se tu zapravo radi.
Kod sagovornika bude blagi osećaj žalosti koji u pojedinim slučajevima ubija trenutni razgovor kao sekirom i preusmerava se na Kursadžije, novu frizuru Nede Ukraden ili neki slični lajtmotiv.

Ako u svetu glume postoji pojam“karakterni glumac-ica“ - onda je Balašević karakterni pevač, čovek koji je svoj karakter prilagođavao duhu vremena i postao mera istorijske distance. Pamtimo Tita, Slobu, tranzitivnu demokratiju premeravamo svaki dan, ali pamtimo i Đoku. Omalen i punačak, voleo fudbal(„Drago mi je zbog mog starog“) ali se u estradnoj gimnastici najbolje snašao-spreman da se izvuče i proba da napravi salto mortale. Uvek je znao da bude nešto više od kantautora i da svima nesebično podeli svoju zdravu pamet , dosta zdravog smeha i mnogo politike(nezdrave). Publici je ostavio da proguta taj otrovni mamac i debelo plati. Ko nam je kriv što i kad nam je do pesme, volimo da se bavimo politikom. Poznate su namenske pesme :"Računajte na nas" „Tri puta sam video Tita Maršala" , „Ne lomite mi bagrenje“ „Živeti slobodno“.
Politika ko politika-majka svih uspeha, ali i zala, nije uvek blaga prema najrevnosnijim interpretatorima. Trenutak kad se u smutnim vremenima gubi duša, najteže je predvideti, a fleksibilni Đole sve može, ili bar veruje da ne može da ostane bez duše. I danas na sceni razmahuje nevidljivim pramenovima kose svoje žene, večne inspiracije, bez koje ne može, i nehajno se smeška publici, priča i peva. Nalazi se negde blizu nas, ali više zbog svojih pesama - srećom postale su punoletne i napustile oca. Zaklinje se da javno neće pričati o politici, a ipak mu se omakne.
U celoj ovoj distorziji najbolje što se desilo je da je najsjajniji deo raspona Đoletovih talenata pao baš na njegove pesme, mnoge još uvek vrede i ostavljaju onu tišinu i zanesenost zbog kojih su i napravljene.

Mazohista. Muči sebe, a neretko i druge. Voli tenis jer ne postoji drugo logično objašnjenje čemu buđenje u najslađim trenucima sna, zarad dva kretena koji će da prebacuju lopticu do početka Jutarnjeg programa; ponekad i jače.

Obično se budi za odmaklu fazu turnira, tamo negde od četvrtfinala kad su jači mečevi. Nije ni on toliko blesav da prati drugo kolo i nekog tamo Kokinakisa jebenog. Valjda. Uredno navija sat 10 minuta pre početka meča, da očisti krmelje i eventualno onako sanjiv ispiša dasku od WC šolje. Taman dok ne prođe najava.

U pitanju je nezaposlen lik. Ili radi drugu smenu. A još i noćobdija. Kombinacija boli glava. Nema razlog da ustaje rano pa mu ni ne pada toliko teško da, nakon zvuka budilnika, iz stanja hibernacije dođe u fazu psovanja četvrtog kolena linijskom sudiji što je umesto "AUT!" ćutao kao pička.

Period inkubacije i čekanja da mlado pile poraste u borbenog petlića.

Osoba koja izvršava ulogu životnog saputnika ali s određenim vremenom trajanja.
Obično traje period i iščezava po difoltu karaktera jer šta i očekivati od nekog koga ste pokupili usput.