Tip koji je jebao matorke, ženio matorke zbog papira, ostavljao matorke, onda bezbedno čistio pod, jeo govna, prao sudove, vozio kamion, vratio se u Srbiju, oženio profi cupi, otvorio restoran i kafić, napravio veliki belu Gastar-kuću, postavio stubiće na terasi (bele boje) i u potrošačku korpu stavio namirnice u vrednosti od 100000 din.

Postoji više značenja ove reči:
1) Zanimanje
2) Vrsta akvarijumske ribice koja čisti talog sa stakla i dna akvarijuma
3) Kriminalac koji briše tragove zločina posle izvršenog ubistva od strane plaćenog ubice - “čisti”
4) Osoba koja dođe na dogovoreni obrok u restoran sa zakašnjenjem i umesto da naruči jelo, pojede sve što je ostalima “preteklo”.

Jedna od personifikacija srpskog nacionalnog identiteta. Pre rata u Hrvatskoj Delije su pevale Bed Blu Bojsima: Mi imamo McDonalds a gde je vama, a po proglasenju nezavisnosti Kosova isti navijaci samo malo mladji su isti restoran demolirali. Uzgred hrana je uzasno losa i uzasno skupa a cak i Coca Cola ima drugaciji ukus...

Pravi primer (ne)umeća kuvanja lokalnih kuvara koji misle da su vrsni poznavaoci 'domaće kuhinje'. Svaki restoran je isti u koji god grad otišli, tu su vezani ćilimi iz Pirota koje je lično aladin vozio, stolovi i stolice od celog komada drveta jedva malo obrađeni, točak od kočija i naravno neizostavni zemljani tanjiri ukrašeni u dezenima narodne nošnje.

Ono što je uvek isto u svakom restoranu je i jelovnik, obično je tu DOMAĆA vruća proja koja je po običaju suva, ćevapi sa specijalnom aromom znoja roštilj majstora, kajmak, kiseli kupus i ostala nacionalna jela koja se po običaju ukrašavaju zelenom salatom koju samo isperu i menjaju po tanjirima.

Osoblje restorana po difoltu nosi crne pantalone, bele košilje i crne prsluke, računa naravno nema jer je reč konobara amin, rakija se dobija u čokanjčićima, služe se samo domaća pića, ako zatražiš viski dobiješ šamarčinu i jedan deci vinjaka. Ne postoje proizvođači vina, dobiješ u bokalu miks raznih vina koje je dodatno razvodnjeno, sokovi stoje čisto kao ukras i velika je verovatnoća da je istekao rok.

Vaistinu dokaz da je marketing sve. Reklame za ovaj kvazi restoran su postavljene na svakih 5 (i manje) kilometra od Smedereva,preko Grocke,do BGa,do Bulevara kralja Aleksandra. A,kada sam ga tražio - jedva sam ga našao,jer je površina restorana manja od površine pojedinačne reklame za isti.

Ziljav si, obrnulo krug, idi, samorokni se. Al' mojne posred Dunava, da te spasi Renato Grbić, znaš, onaj kojem je najbolja reklama za restoran, koji vodi, baš ta da vadi davljenike, koji sa Pančevca skaču u nadi da će naseliti neko bolje mesto. Skoči, bre, pored. Na beton, k'o čovek, k'o Branko.

Alfa i omega srpskog ugostiteljstva, ono čime počinje svaki jelovnik u Srbiji, jelo bez koga je nemoguće zamisliti instituciju srpske kafane.
Do leta Gospodnjeg 2011, nije izmišljen restoran u Srbiji koji nema ćevape. Ponekada je moguće dobiti ih čak i u picerijama i takvim sličnim pomodarskim mestima.

Takođe, pojam poznat i kao:

Ono-što-se-naručuje-kad-ne-znaš-šta-hoćeš.

Popularni naziv za dva najbolja restorana hrane sa roštilja u - verovali ili ne - Zagrebu. Restorani se, inače zovu, MZ i Mitnica, ali ih svi zovu "kod Srbina", jer je gazda, Milan Labus, Srbin, a takođe i šef kuhinje, Voja Miličević iz Kruševca. Više o tome.

Gnusna, podmukla, prevarantska naguzna mina kojom je bio miniran početak Knez Mihajlove osamdeset i neke. Elem, na šalteru "Ruskog cara" (EX "Restoran Zagreb") prodavali su "Carsku pljeskavicu" koja je carska zato što je sa dodatkom celog prženog jajeta. Inače bila je tanka ko flis papir a ukusna ko gruba šmirgla.

Sve cesca i popularnija pojava kod nas, kao sto je francuzima bilo oduvek zanimljivo da u sve trpaju kepece kao neku vrstu atrakcije (svaki franc. restoran ima medju konobarima kepeca, u hotelima, kazinima, na TV-u...), tako i u Srbiji postaje atrakcija politicar u emisiji, kao valjda da izazove utisak, otkud on u takvoj opustenoj emisiji, sta li ce da kaze...

Kada na slavama, svadbama i ostalim slavljima povezanim sa krkljancem, najčešće u restoranu, dobijete tupi nož koji teško da može i žele da preseče, a kamoli pečenje ili neke jednako krckave i ukusne mesne proizvode, sa kožurom, naravno, dešava se da ima ljudi koji će se žaliti gazdi, kao da je on mogao da gata u pasulj kakve će noževe restoran spremiti, te može da ih otkači ovom opaskom.

Kažeš kada si umoran ili razvaljen od ko zna čega, a neko te smara pokazivanjem okoline.

-E, vidi, otvorili novi restoran tamo na uglu?
-Ma ne vidim ni belu mačku.

A meni samo nije jasno zašto svi očekuju da će videti belu mačku (?)
Kao da je to nešto sasvim prirodno i kao da se bele mačke sreću na svakom koraku.
Zar ne viđamo češće one tigraste (?)

Restoran u kom platiš mnogo da bi dobio pljeskavicu veličine paka za hokej u masnoj lepinji, pomfrit koji u sebi sadrži dovoljno masti da se pokerne motorna kosilica za travu i naravno Coca-Cola i još neke sitne zajebancije.

Odnos novca koji si dao na to i koliko si se najeo je 10:1.

A za te iste pare si mogao da kupiš leskovačku pljesku sa prilozima i pivo i još da imaš i za ratluk i kiselu vodu.

Neka institucija u Beogradu, kod Konja.
Ne znam cemu je sluzilo. Ne moze da se udje, ne radi.
Valjda je to, kako mu ime kaze, bilo mesto gde se muze narod.
Srecom, vec par godina zatvorena zbog rekonstrukcije, a obecavaju da nece biti otvarana bar do kraja 2012godine.
Nadajmo se da ce po otvaranju promeniti funkciju i postati veliki trzni centar ili neki eskluzivni restoran, ili slicno.

Bonton ponasanja u kafiću sa devojkom:

Si ela?-Mladić ljubazno pita damu da li je zavrđila sa jelom.
Š još?-Mladić ljubazno pita damu da li želi još nesto.
Ćm ići?-Mladić ljubazno pita damu da li želi da napusti restoran.

Pošto je opšte poznato da je politika mutna rabota, mnogi požele da je malo izbistre da bi svima bila jasnija, ali činjenica je da što više bistrilaca imamo politika postaje sve zamućenija.

Prostorija sa ekponencijalnom funkcijom pražnjenja.

Prilično pogrdan naziv i veoma negativan stav izražen prema jelu u kome dominira crni ili beli luk, a koje se po pravilu kuva u veoma skučenoj i hermetički zatvorenoj prostoriji. Isparavanje lukavstva štipa za oči mnogo više nego prilikom sečenja, a odbojan miris prženog luka uvlači se u kosu, odeću, gaće i svaku poru na koži, bez ikakve nade za lako otklanjanje, pretvarajući žrtvu u pokretni kineski restoran na minimum sat-dva.

Pandan onoj izlizanoj i večito prepričavanoj "kivi" dijeti, a prilično efektnija.

Drugog u mesecu izađeš u kafanu ili restoran, i celu platu spičiš na rakije, vinjake, viskije i ostalu duši milu tekućinu. Posle toga trijes dana nemaš ni za poparu i veoma lako telesnu masu spustiš na optimalni nivo, tj, osušiš se ko grabov kurac.

Prvog dana narednog meseca ipak daš sebi oduška, pa opleteš po slovenačkoj viršli ili parizeru, jer, bože moj, meraklija si u duši.

Odnosno - potpuno nepotrebno.

objašnjenje:
SDO (suvi dnevni obrok) - paketić koji se u vojsci dobija kada se ide na teren ili kada je taj dan na jelovniku "suvi meni" jer se sređuju kuhinja i vojnički restoran.

Uputstvo za korišćenje SDO-a - papirić na kome se nalazi objašnjenje kako da konzumirate (tojest jedete) hranu koja se u paketu nalazi.

Ako vam je tako nešto potrebno, onda ste u mnogo lošoj situaciji.