Alfa i omega srpskog ugostiteljstva, ono čime počinje svaki jelovnik u Srbiji, jelo bez koga je nemoguće zamisliti instituciju srpske kafane.
Do leta Gospodnjeg 2011, nije izmišljen restoran u Srbiji koji nema ćevape. Ponekada je moguće dobiti ih čak i u picerijama i takvim sličnim pomodarskim mestima.
Takođe, pojam poznat i kao:
Ono-što-se-naručuje-kad-ne-znaš-šta-hoćeš.
Negde u Srbiji...
Kafana sa kariranim flekavim stoljnacima, aluminijumskim pikslama i kuhinjskim "šuberom" iza staklene frižider-vitrine. Iz pravca kuhinje se gega prema gostima neumiven i podbuo konobar, žvaćući nešto. U ruci nosi onaj čuveni stakleni solir sa zgrudvanom soli i masnom tucanom paprikom.
Vi:
"Šta imate za jelo, molim Vas?"
Konobar, kao iz puške počinje sa izgovara svoju legendarnu brzalicu:
"ĆEVAPI, pljeskavice, krmnadle, vešce, rolv vešce, karđođ šncl, nt&#ur&, #%%%=#!...
Vi (koji ste kao i svi drugi gosti unazad za 200 godina, zapamtili samo ono prvo):
"Pa dajte mi onda deset ćevapa sa lukom..."
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.