Izraz koji često koriste roditelji kako bi ukazali detetu da su pametniji i iskusniji od njega...
-Mama,usisao/la sam celu kuću i obrisao/la prašinu!
-Šta si zgrešio/la...?(u neverici)
-Znaš onaj set tanjira što si dobila za slavu od bake i deke?
-Eee,treba tebi jos keksa i mleka da mene zajebeš...
Jesti brzo, plašeći da nećete stići sve da pojedete, kao da vas neko ili nešto juri.
- Aaaa, dolazi nam Bokijev brat na slavu, ima da nas udavi.
- Maaaa, on jede kao na malom odmoru. Završiće za pet minuta i otići.- Diši malo! Šta ždereš to kao na malom odmoru! Neće nikud pobeći.
Uobičajen odgovor na :
"Dobro nam došao".
Po primedbi Cangr-a dodajem i primer.
Dolazim na slavu kod porodičnih prijatelja i oni kažu:"Dobro nam došao", a ja njima uzvraćam:"Bolje vas našao."
I ne mora sve da bude zezanje, nekad je očigledno jednostavno baš to što si pomislio. Pozdrav Cangrman.
Nikad nije za rođeno dete.
- Sine, ajde idi izaberi tamo čokoladu koja bi se tebi svidela.
- Jao, mama, hvala ti. Za mene?
- Gde, bre, za tebe, nemamo 'leba da jedemo, 'ću da ti kupujem čokoladu, kako da ne! Idemo na slavu kod Petrovića, moramo deci nešto kupiti.
Krajni stepen zapanjenosti.
Jedino što mož' da izustiš sa preostalom moći govora.
-Gde si ti takav pošao?
-Ženo, na slavu idemo. Šta ti je?
-Brate mili...takav mož' podrum da čistiš. Uredi se ili siđi u podrum.
-Muž sam ti...a i šta mi fali, to se sad nosi.
Zli tiranin koji je došao iz samog pakla da bi mučio stanovnike Jugoslavije (koji su svi do jednog bili monarhisti i kapitalisti). Terao je ljude da mu grade palate za bednu platu, oduzimao seljacima bogate farme i davao rupčage u gradu. Iz državne kase je krao za današnje vreme nepojmljivo mnogo novca. Takođe je uzimao gigantske kredite od Rusije (čiji je podaonik on bio) i nezamislivo loše ih koristio. Za svoj rođendan je mučio decu, pa su se svi prosečni građanini trudili da što manje slave i što manje jedu na taj dan. Čak je i zabranio Božić, iako su svi u Jugoslaviji bili ili ortodoksni hrišćani koji slave svoju slavu mesec dana, ili katolici koji sve pare ulažu u izgradnju ogromnih katedrala, ili muslimani koji svake godine idu u Meku. Njegova zlodela behu neopisiva!
Na sreću, sada je NATO tu da nam pomogne i donese nam demokratiju. Srbija i Crna Gora se još oporavljaju pod pravednom vlašću novih političara, ali zato je Slovenija u neverovatnom siromaštvu zbog tiranije Tita.
Genijalan dizajn čarapa koji se kod nas masovno pojavio, čini mi se veselih devedesetih. Da čarape ne budu baš jednobojne, a da nema nekog preteranog cimanja oko idejnog rešenja, pobrinuo se verovatno neki maštoviti Turčin u fabrici plastičnih čarapa. Čim vidiš romboide, znaš da su čarape 100% kupljene na pijaci. Ime im je verovatno dao neki siromašni profesor matematike koji je devedesetih prodavao čarape na Bulevaru. Pošto će se teško naći neko da nikada nije obuo romboide, moglo bi da se zaključi da su čarape sa tim motivom prilično popularne. U stvari ljude boli kurac kakve čarape nose, bitno je samo da su jeftine. Ipak ostaje večna misterija zašto na čarapama nije motiv krugova, kvadrata, trouglova ili neke druge geometrijske slike, već isključivo rombovi. Po srpskim pijacama i kineskim radnjama, romboide su i dalje dominantna aplikacija na čarapama.
- Zumbul-aga, aferim, kak'e ćemo čarape da pravimo?
- Kak'e oćeš, boli me pička.
- Rahmetli, rahmetli. Metnućemo nešto, metnućemo...
---------------------------------------------------------------------
- Cuca i Mirče mi doneli za slavu vlašu vina, sto grama kafe i čarape romboide.
Pitanje koje sledi nakon pominjanja neke osobe koja se ne zove krajnje uobičajeno (Marko, Jelena, Ana, Miloš) u cilju utvrđivanja nacionalne pripadnosti te osobe.
-Deda, imam novu devojku Helenu.
-A kako se ona preziva?
-Travica, što je to bitno?
-Pa crno dete, nije Srpkinja, čim joj se prezime ne završava na -ić.
-Daj deda, ne lupaj, pa to je srpsko prezime!
-A koju slavu slavi?
Drugim rečima, batali, mani se ćorava posla.
- Ne znam da li da za slavu napravim onu francusku salatu što ide ćureće meso i rendani kačkavalj ili jaja-pečurke.. Ili da probam da ispečem neke kroasančiće sa šunkom..
- Ma baci to.. Uzmi čajnu u Maksiju..
Kad od firme u kojoj si zaposlen kao šef napraviš porodičan biznis.
- Odnesi to Markoviću u magacin da pakuje i šalje kupcu.
- Kojem Markoviću? Od kad je Goran postao šef magacina, ima ih osmorica, nisam siguran da l' sam mu na slavu došao ili u magacin.
- Petru Markoviću, dođe Goranu bratanac - valjda.
Živite u malom gradu. Posao par kilometara od kuće (ima bus) , tzv centar jedva kilometar. Vama se i ne isplati da palite auto, pogotovu otkako je gorivo poskupelo. Jednom godišnje odete kod kuma na slavu u Bačku Palanku, a leti na Grčku u more. Godišnje pređete 5-6000 km, i to ako odete na to more autom, inače mnogo manje.
Izraz "provincijska kilometraža" se izvorno upotrebljava za automobile registrovane po provinciji, koji i pored nešto veće starosti (10, 15, pa i više godina) imaju malu pređenu kilometražu. To se obično objašnjava time što ljudi po provinciji nemaju gde toliko da voze, za razliku od velikih gradova gde je automobil gotovo nužnost.
Međutim, izraz se takođe upotrebljava za "devojke", odnosno žene obično u kasnim tridesetima, neudate i iz manjih mesta. Za njih se uzima da su imale manji broj seksualnih partnera jer ... malo mesto, svi se znaju, palanački moral ... Tako da je i njima kilometraža niska.
Naravno, potencijalni kupac treba da zna da se kilometraža često vraća da bi se roba lakše prodala. To važi kako za automobile, tako i za ljude.
- Tebra, ti sad meni uvaljuješ tu tvoju Sanju. Riba ima četri banke, ko zna koliko njih je dosad jahalo, a ja treba da je ženim . Mislim, stvarno ...
- Ko, Sanjica ? Nemoj bato da grešiš dušu. Ona živi u Senti, mala sredina, svi se znaju plus mađarska većina. S kim je to toliko mogla da bude ? To je bato ono što kažu, provincijska kilometraža. Daj da vas ja upoznam, videćeš i sam. Fina devojka, a tek kako pravi kolače ...
Odes s' matorcima npr.na slavu ili neko drugo okupljanje na kom su uglavnom fosili i nigde na vidiku nema niikog ko je mladji od 40.Sto je pun hrane a ti uzmes samo jednu sarmicu ili parče mesa.Domaćica te zgranuto gleda i prilazi ti.Znas sta sledi:Sine(nije vazno da l' si musko ili zensko) paa uzmi jos'.Ti ljubazno odgovoris da ne mozes vise.Ona je i dalje uporna 'Pa nemoj da se stidiš,slobodno uzmi'.Već ti sve to opasno ide na kurac ali suzdrzavas se jer su to dugogodisnji kucni prijatelji.Domacica te i dalje jebe k'o sansku kozu:'Ajde dete,pa nije valjda da ti se ne svidjaju teta Nadine sarmice'.Ti joj opet ljubazno odgovoris da su sarme suuper ali da stvarno vise ne mozes,a u sebi joj jebes familiju i molis Boga da ode od tebe.Majka te sreze pogledom s druge strane stola a ti nevoljko uzimas drugu sarmu i pitas se zasto je zivot tako sjeban?Domacica odlazi od tebe sa blazenim smeskom.
Rođaka srpskog sina Fudbala. Razlog je mnogih presečenih vena, prodatih kuća i automobila, kao i ostavljenih žena.
Kad se rodila, bila je lepa beba. Kao i njena sestra Partizanka. U početku su bile u odličnim odnosima, čak su i delile momke, ali vremenom, kako to obično biva u tinejdžerskim danima, su se udaljile i postale suparnice. Ali o Partizanki nekom drugom prilikom.
Razvijala se u pravom smeru. Bila je dama, svi su je voleli i poštovali. Gde god se pojavi svi bi gledali u nju. Sijala je. A što je tek plesala... Igrala je kao niko. U svojim najboljim danima je tako vezla da su mnogo stariji plesači i igrači samo mogli da gledaju i da se pitaju kako to može. Kako jedna Srpkinja može da pleše kao da je sa Kopakabane.
Privukla je na sebe pažnju, slavu i novac. I najveći uspeh je ostvarila 91. kada je postala mis sveta, a pre toga i Evrope.
A onda... Rat. Nije joj lako pao. Bila je uzdrmana. Odlazili su prosci, gledaoci, a sa njima i njena igra i talenat. Nije imao ko da je gleda. Stare cipele su se izlizale, od plesne kraljice ostala je samo priča. Uspela je uz pomoć njenih vernih fanova da se više veštački održi na sceni. Kao na aparatima. Trudila se, nije joj bilo lako. Imala je srce. Znala je ponekad da pokaže onaj stari sjaj. Ali nikada to više nije bilo to.
Mnogo puta se poslednjih godina udavala i razvodila. Pala je na niske grane. Ostalo je samo sećanje i uspomena na neka lepa vremena. A sada... Nadaju se svi, da će jednog dana opet zasijati, uzeti one prašnjave zlatne cipele sa kraja prošlog veka, obuti ih i zaplesati. Baš kao nekada. I da će je opet svi gledati.
Jednog dana...
Ona koja na crveno slovo u posnom terminu spremi tešku masnotinu od ručka.
- A, bre, ženo, ti na posnu slavu, mučeničku, spremiš lonac sarme sa suvim rebrima i slaninom... c c c... kud će nam duša!
- Pa ti, Tihomire, jedi šargarepu ako ti je neprijatno zbog sveca.
- Ne seri, ženo, nego dodaj veću kutlaču, prevrću mi se sarme sa ove male...
To je onaj trenutak kada ti se pogodi da ti sipaju zadnju kap pića u tvoju čašu. I tada se kaže: "Krčma na tebe".
Slava...
E bre, ajmo još po jednu turu da popijemo.
-Ajde ajde
Žile daj čašu, Zoki ajd i ti, nemo' da se sramuješ na slavu si doš'o. Miške daj i tebi. . .op op op, ode flaša, krčma na tebe.
Logička igra koju čine sedam geometrijskih figura isečenih od jednog kvadrata, a od njih je moguće sastaviti veliki broj novih oblika.
- Ćale, ne diraj pečenje! Zvao sam Nešu Kineza da ga servira...
- Što da ja ne serviram, tri`es godina serviram pečenje za slavu i sad je neki Kinez bolji od mene?
- Mani se ćale, Neša ga složi k`o tangram - očima da jedeš!
Električarski termin koji se koristi za opis nekoga ko je počeo da gubi vezu sa mozgom.
-Jao, mico moja, što ti lepo stoji ta ljubičasta trenerka...Obuj ove bež mokasine što sam ti kupila, ima da mi budeš k'o bombona.
-Kak'e kurac makasine, vidim da si počela da probijaš na masu. Daj papuče, idemo kod kuma na slavu, ne na bal.
Po ponoći, u gluvome dobu,
kad se crne dela, a i ljudi,
Čmarko dade novi kup na probu,
I PVTova mi "pobednik ti budi".
Lasno mi je bilo prvog kruga,
Nema defke, a nema ni druga,
bez bitke se dalje ja provukoh,
ali tek tad videh kako pukoh.
Na Diskretnog nalećeh ja tudijer,
Na Diskrtnog, Direktorom zvanog,
Na Diskretnog, da, na odabranog,
Favorita svačijeg pa i mog.
U oku mi suza zaigrala,
Spazih njega dok je još daleko,
Pre ga vidoh no što čuh telala,
Znadoh nije niko, nego neko.
Dolamom mu reči poskakuju,
sablju nema, već on pero nosi,
pod njim grdan vranac pocupkuje,
Kupom ide, protivnike kosi.
Oko njega slova se skupila,
svako moli neka njeg baš piše,
A moja se pera otupila,
Vidim nema prolaska mi više.
Zato klekoh i poklonih glavu
I pozdravih junakovu slavu,
Čast će biti tvojim stihom mreti,
Čast će biti taj krst mi poneti.
Kosi dalje, košče sa asfalta.
I neka te dobra sreća prati,
Kosi dalje i zlata se hvati,
Nek ti sreću donesu ovi sitni sati.
Tužna misao koja mi se javila kad sam opet zagroktao pijan, i ja, džaba moj sednodnevni post, moje uvijanje, moj šešir, i ruke namazane kremom koja prekriva ožiljke od sinoćnjeg čokanja-viška koji je bio zacincao, jedna rakija je bila dovoljna da zaboravim ko sam i šta sam ko jelena žigon u kafani s gidrom; sve svoje akademske radove sam popišao i komparativne uvide zasro, visoku nožicu njenu sam zaboravio i noći pune mesečine u Pragu izgazio.
Izbija to iz mene, i ja ne mogu više da vodim dvostruki život, neprijatno se osećam kad ne pijem, ne znam gde da gledam i šta da kažem, kurkuma je dobra za zdravlje, odem u kupatilo doteram se pljoskom, ubrzam stvar, pa se vratim: bogami bilo vam prase za slavu prste da poližeš, ćerka vam se prilično razvila u ramenima, ugalj bre smrdi de ćeš na to da se greješ, jeste, jeste i tu glumi žan klod van dam, sipaj još jednu, ma idemo, idemo, evo ovu i još jednu pa ćemo da idemo, videćemo.
Volim kožuh, paru iz usta,
svrake, zimu i karađorđa
u orašcu,
lice suvo od mraza i vetra
sa cigarom, i pričom o prascu,
Volim kad sagovornik nema sve zube
i ima preko godina pedeset
da priča kako mu u nedelju
banula dva subotara
i on ih poslao kod brata
od strica govnara
s kojim se sudi oko deset ara,
papagaja,
da priča gde mu pala granata
u ratu na tri metra i nije pukla
i o trupcima što su pali s kanata
pa mu precvikali prs,
i gde daju pivo bez kaucije i gde je jeftin oslić
i ko je nosio krs
kad je umro bob dilan,
i dobio pare za taj poslić
ooo-ooo ogromne
slavice mi mojeref.
tad se osećam prijatno
tad se osećam odlično (X2)
Glavni baja svake veće stambene zgrade. Uvek je kod kuće, retko ide negde. Najčešće živi u prizemlju ili na prvom spratu, ne voli liftove. Uvek vam poželi srećan put kad idete liftom. On je taj koji svakoga poznaje, zna rođendan tvog deteta, tvoju slavu i kad si poslednji put bio kod zubara. Na sastancima kućnog saveta je najglasniji, uvek se zajebava, halapljivo proždire kokice dok neko govori. Zadužen je za većinu tehničkih stvari, neko koga ćete uvek sresti u bilo koje doba dana i noći. Opičen, dvorska luda, prepun viceva, prati aktuelne događaje. On ima sve moguće ključeve u zgradi, a svi vise na jednoj pertli. Ni sam ne zna koliko ih ima. Tu su ključevi glavnog ulaza, zadnjeg ulaza, njegovog stana, špajza, klozeta, ključ šupe gde skriva rakiju od žene, bicikle, poštanskog sandučeta, lifta, hidranta sa svakog sprata, ključevi katanaca sa strujomera, ključ prostorija za centralno grejanje, i verovatni rezervni ključevi svakog stana u zgradi.
Najčešće predstavlja jedini oblik društvenog života zgrade, ali je zato duša od čoveka.
ON: -O, komšija, vraćamo se sa fakulteta, malo kući za vikend, a? Čujem da si jedva dobio 6, nema veze, niko to ne gleda.
JA: -Dobar dan, kako ste? (sledi fraza koju jako dobro znam, uz drmusanje ruke dok istu priča)
ON: -Čvrst sam kao kineski zid, nisam tako visok, nešto sam niži od njega, i nisam tako star, nešto sam stariji od njega.
JA: (uz kiseli osmeh) -Doviđenja.
ON: (ulazim u lift) - Srećan put komšija! (zatvara vrata za mnom uz sve moguće počasti)
