Lik kojeg vidiš prvi put kada upišeš fakultet a drugi put kada diplomiraš na istom.
Malo obajašnjenje za sve ne-vegeterijance mekog srca...
Svinjokolj je velika periodična proslava koju slave svinje iz svinjskog kulta "Velike Kobasice na nebu", koje se završava kolektivnim samoubistvom.
Naime, ove svinje su toliko posvećene svojoj veri da one same izvrše samoubistvo, i to često činom sepuku-a (harikiri za neupućene), sa potonjim nabijanjem na ražanj... Tolika je njihova odanost Velikoj kobasici (i prvom Čvarku, njegovom sinu), da ni potpuno vađenje utrobe neće sprečiti njih da okončaju svoj naum.
Najveće i, logično, najvernije i najpoštovanije svinje će čak ići do te mere da će same da iskomadaju svoje telo i naprave kobasice, slaninu, čvarke i slično....
Tako da, dragi ne-vegetarijanci (ali ipak nežnije duše), činom žderanja prasića i prasećih proizvoda, mi zapravo iskazujemo svoje poštovanje prema ovim hrabrim, hrabrim svinjama...
Prijatno!
Citat iz svetih spisa "Put Velike Kobasice do Mesare Na Nebu":
Skviič, skviiič, sviiiiič!
Grok! Sviiiič..... Skvič!
"Smrtnost" kod klinaca na sledeci nacin.
-Bio sam sinoc na nekoj zurci kod ortaka , UBIO SAM SE od alkohola!
-Brate, UMRO SAM od gladi!
-Al' ti smrde noge, otvaraj prozor, OTROVACEMO SE!
-Uf, juce sam jeo neki TOKSICNI kupus!
Savet koji daš ortaku koji se mnogo uživeo u ulogu, pa nije svestan kolike budalaštine govori. Ukop, ali onaj dobronamerni, ne bi li izvukao pouke iz njega i sledeći put ispao malo manje glup. To je onaj izraz kojim daješ do znanja drugaru da je bilo bolje da je ostao u krevetu jutros.
Ne treba da ga bude baš toliki blam, da ode u podrum i ne vraća do sledećeg Isusovog dolaska na Zemlju, ali treba taman toliko da ga restartuješ, pokažeš čoveku da malo razmisli pre nego što sledeći put krene da bulazni. Ne treba ni da ga bude tolika sramota, kao onomad kad mu je keva došla u školu da mu se dere zbog kečeva i neopravdanih i to pred svim ortacima, tu ne pomaže ni da ceo dan gledaš Dejvida Švamera kako tripuje dobrog glumca sa spava mi se facom. Nije napravio toliko očajnog lika od sebe, kao kad si ti otišao kod njega i psovao mu kevu koja je u susednoj sobi i sve prisluškuje, ali svakako treba makar da se pokrije, dok ne shvati koliki je kreten. Ne mora ni da se ubije, kao što je to trebao da radi Aca Stojanović kad je 2010. na Svetkom prventsvu u fudbalu za Australijance govotio Australci pa je poželeo da stavi glavu u pesak, ali nije greota ako mu opališ jedan šamar ne bi li ga reanimirao i vratio u realnost.
-Miro daj pičke, znam da imaš!
-Tebi? Pokri' se.
------Reče mi Marko da sam sinoć uhvatio njegovu bivšu za sise, koje nema. Onu njegovu daskaru? Je l se sećaš ti toga? NEE!
-I polivao si je pićem dok te gledala ona Mia u koju si zacopan. Pokri' se.
------Jooj, kako je neko prdnuo u busu. Fuj.
-Pokri' se budalo, znam da si ti.
------I mi krenuli da jurimo te pičke i ja slučajno ugazim u govno i glavom udarim u kontejner. Šta je, što se ne smejete?
-Pokri' se.
Dilema svake žene pri spoznaji karakternih osobina svog, očigledno, idealizovanog muškarca. Javlja se u trenucima kada se ispostavi da je vaš dojučerašnji potencijalni životni saputnik, koji likom podseća na Apolona, umećem na Don Žuana, punjenim tikvicama na Džejmija Olivera, a obdarenošću na Leksa Stila, zapravo vezan za maminu suknju k'o srpski budžet za MMF.
Za nekoga ko je u stanju da recituje sve od Ćopića do Bodlera, obučno očekujete i da zna da čist veš nema sposobnost teleporta u fioke, kao ni da noću ne dolaze nindža kornjače da nečujno iznesu smeće.
- Miro, da li dolazite ti i Žarko za prvi maj, kod nas u vikendicu na par dana, da roštiljamo sa kumovima?
- Ne verujem draga, radim k'o crnac u Najku, do subote uveče. Neću imati vremena da se spakujem, a još treba i sve račune da poplaćam, napumpam gume na Nisanu i proverim ulje pred put. Ne stižem, pa da me jebeš!
- Pa ček, što on ne sredi kola i spakuje štogod, pa da te pokupi posle posla da dođete pravo gore. Znaš kako smo utegli vikendicu, k'o Brena čelo, nema trunke neravnina na travnjaku, sva stolarija blista, sve pod konac!
- Ma 'de bre on, ne bih mu poverila 150 dinara da odnese zgradonačelniku za čišćenje stepeništa jednom mesečno. Kao dete je, ujutru ga opeglam, obučem, nahranim, pa sebe pakujem za pos'o, nekad ne znam šta tražim s njim, nit' da mu popušim, nit' da ga podojim. Da sam 'tela dete, rodila bih ga.
Ovo ide odmah posle "Srećan put" na svim međugradskim linija.
-Srećan put želimo svim putnicima!
-....pu majku mu smrdi ko mršljak!
-Molimo putnike da se ne izuvaju!
Pravo značenje ove rečenice se shvati tek kada je prvi put izgovorite nakon što ste je poslednji put čuli.
I dalje je beskorisna. Odražava nemoć roditelja koji je sve što zna i ume već iscrpeo.
Šteta.
Nešto što tebi rade stariji članovi porodice kada se prvi put susretnu sa najnovijim tehnološkim dostignućima.
Mobilni telefon
Mama: "E, Mićo, hoću da mi uzmeš neki mobilni telefon, samo da se javljam na njega, da znam gde si."
Mića, naravno, uzme neki telefon što jednostavniji, da se lakše snađe. Kada ga dobije, mama počne da se raspituje na koje dugme se javlja, i kako se pišu poruke, uz obaveznu rečenicu: "Eto, ne treba meni ništa više, samo to da znam. Ajd sad, idi radi šta hoćeš." Tada počinje...
Mama: "Mićo, hodi ovamo da mi pokažeš kako da mi bude ova sličica kao tebi na telefonu."
Mića: "Mama, tvoj telefon ima crno beli ekran, bre, ne možeš tu da držiš sličicu kao ja."
Mama: "E, bezveze. A možeš li da mi snimiš onu moju pesmu, znaš, onu?"
Mića: "Daj, bre, imaš trijes melodija u telefonu, ne može taj telefon da snima muziku."
Mama: "Ih, kakav si bezobrazan. Nećeš ništa da mi pokažeš, a sve znaš o telefonima. Zapamti kada ćeš sledeći put da dobiješ pare za nešto..."
Tip coveka koji kad mu trebas sa tobom je k'o brat rodjeni, bilo da je pomoc finansijska, psihicka ili fizicka. Zove te batice, bato ide sa tobom gde god i ti ides, podrzava te u svemu i ostale ljigavstine. Ne izostavno: "Normalno je da se pomazemo, ko ce kome da pomogne ako se mi medjusobno ne drzimo zajedno" i ta sranja. Kad on tebi zatreba, uvek ima neki problem, neku tesku situaciju. Vrlo cesto i tragicnu. Ili ne moze da ustane iz kreveta, ili je bolestan, umire, ma 1000 razloga da ne moze. Naravno, prvi put mu se poveruje, drugi put posumnja, treci i cetvrti put vec povezes kockice i peti put ne postoji.
Usluga:
Zvoni ti mob, poznat broj,javis se i cujes glas:
Pa gde je moj brat? Pa sta radis ti covece,nema te sto godina? Sta ima novo,kako si? Kako tvoji? E sta radis za jedno sat vremena? Ajde da se vidimo, nesto mi hitno trebas....Kontra-usluga:
Uzimas mob, okreces broj,sa druge strane ista osoba koja je svrsavala na tel prosli put javlja se kratko i jasno: Kazi. E evo me kuci sedim,nesto sam zaglavio ma ceo dan ne mogu da mrdnem....
Razvojni put jedne jako ambiciozne osobe…ženske…i plave.
Uz put nam je i pevala, glumatala i delila pamet, a ostala je najviše zapamćena po dva home made filmića-i to loša. Kolo sreće se i dalje vrti…Suzana Mančić sreću deli...
kvote za sledeći naziv pesme Bojana Tomovića
Bojan Tomović - Nokia.mp3
Bojan Tomović - Motorola.mp3...
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Simpaticna grupica od oko 20-tak mladica kojima fudbal jeste bitna stvar ali nije im najbitnija stvar u zivotu.
Manuel izlazi iz gajbe, iza zgrade Fabio, Federico i Alesandro duvaju i piju pivo.
Manuel: Dajte momci zajebite to imamo sastanak, veceras je tekma, dolazi nam Nemacka.
Fabio, Federico i Alesandro: Daj Manu, kazi treneru da ce dodjemo posle, stigo nam dobar hash iz RimaManuel nastavlja svojim putem, i sa Damianom nastavlja put...
Trener: Dobro jel su svi tu?
Carlo: Treneru, Davide je u skoli, oborice ga istoricarka, mora da popravi keca, a Gianluci teska glava.
Trener: A sto?
Carlo: Pa dosle sinoc neke turiskinje iz Brisela, a Gianluca i Aldo se vacarili sa nekim plavusama.
Trener: Pa dobro jel jebali nesto, i gde je Aldo do vraga?
Michele: Jesu, jesu jebali su, ali Aldo je sad morao da odveze kevu u bolnicu nece da dodje
Trener: Mauro, jel onaj tvoj komsija zna da igra?
Mauro: Treneru, on je vise basketas, al nije los.
Trener: Dobro zovi ga, on je visok, moze da cuva Klosea.
Trener: Gde nam je golman? Gde je Marco?
Manuel: Treneru, poslao mi poruku na fejs, ima hitno operaciju umnjaka.
Trener: Pa jel ce bude dobro?
Manuel: Ma treneru on je oralni hirurg, nekom klincu mnogo lose, morao da ga operise, docice kasnije
Trener: Aha dobro, a kad Mateo dolazi?
Ostali: Treneru, Mateo naso neku picku, ona neka rospija, mora da seta kuce zajedno sa njom.
Malo kasnije......
Trener: Dobro momci, samo bez divljanja, borimo se do kraja pa sta bude.
3 sata kasnije...
San Marino-Nemacka 0:8Trener: Dobro je bilo momci, sta da se radi, Svabe su to
Fabio: Treneru, jel moz' da palimo, ceka me kurva?
Michele: Davide, 'el imas rizlu, ajmo u park?
Davide: Ne mogu imam CW na CS
Michele: Osh ti Mauro na jox?
Mauro: Ne mogu brate, na 76-ti sam level, mora picim to malo...
Trener: Bez preterivanja, trening preksutra u 17h
...svako svojim putem...
Kada po pedeseti put idem kod iste kozmetičarke verujući da će ovaj put shvatiti rečenicu ''Nemoj da ih stanjuješ''.
Nada je i kada posle toga verujem da će mi obrve porasti za nedelju dana.
Kad se zahvaljujući viznoj liberalizaciji negde u Nemačkoj nađu Litvanac i Srpkinja pa požele da se spoje, a sve što se spoji po zakonu akcije i reakcije se i raspoji onda Litvanac oduči ne samo da raskine na nemačkom s bivšovoljenom nego i da joj svoju rešenost utuvi u glavu na njenom jeziku. Uzme google translate i ukuca oproštajno pismo puno boli i gorčine.
Posle svega jedino mu nije jasno zašto se ona grohotom smeje svaki sledeći put kad ga vidi.
Du bist eine Hure. Du gibst alles Fotze! Sie mussen nur die Beine breit und warten Ficker.
Du bist in einer Bag bar sitzen und wollen ficken. Ich vergesse dich, und wie du und ich war die Glut in meinem Auge. Ich will Sie verletzen, zur Holle fahren schllampe!
Haben wir hierher gekommen, Abschied dronfulja!!!Ti si kurva. Možete dati sve pičku! Morate samo da noge široko i sačekate Ficker. Vi sedite u baru torbu i vanna fuck. Nedostaješ mi i poput mene i tebe je požar u mom oku. Želim da te povredim idite u pakao, šlampe!
Da li smo došli ovde ostavite dronfulja!!!
Pravilo domaćina, vlasnika nerasta, kad mu komšija po šesti put u tri dana dovede krmaču na ganjanje.
*Znam da ima mjesta u kojima nerast ide po selu i jebe ženske, al' kod nas krmače dovode nerastu.
- Komšo, opet se uspalila. Aman, da nije uspjelo prošli put.
- Pare i može...
- Al' nije prošli put, jebo ga ti!
- Onda tu svoju kurveštiju vodi neđe drugo!
:nerast rokće u oboru:
- Nećeš jebati!
Cuvena uzrecica mog dede kada udjemo u ozbiljnu polemiku po 1000 i prvi put o Staninoj unuki sa pocetka ulice, za koju on odgovorno tvrdi da svaki put gleda u mene kao u americku cokoladu kad prodjemo on i ja pored njene kuce.
Jaoj ime dedino, kako te gleda ova mala Milica, pa kazem ti ja, vidi kak'a je, jedra, rumena, ta bi za tebe dala pola ovog sora!
ma dzabe deda, ne svidja mi se, vidi kakva je debela, jos ima onog brata budalu, da me vija nozom po selu posle. starija od mene 4 godine, 'vata zadnji voz, man' se deda toga.
Ja sam ti lepo kaz'o jos onomad... Jeb'o misa koji rupu bira, ali tebi to nista ne vredi!
Kad u gradskom autobusu sedneš ispred neke od onih zastakljenih reklama i prinuđen si da po 257. put čitas nešto što te ni prvi put nije zanimalo.
Izraz koji koristiš kada neki glupan nije shvatio prvi put kad si mu objasnio, pa odustaješ da mu objasniš drugi put.
