Ona devojka koja vam se svidi još kada je prvi put vidite u učionici, recimo u prvoj godini srednje škole.
Ona je komunikativna, razmislja kao vi, popularna i naravno, lepa. A vi? Vi ste usporeni, slabi, plašljivi, tihi... Nemate hrabrosti da joj priđete jer imate strah od njene naizgled čelične, nedodirljive ličnosti. Ona se druži samo sa najlikovima iz odeljenja, iako oni nisu ništa posebno u odnosu na vas, osim što su dovoljno hrabri da joj priđu i komuniciraju s njom.Čak i sede s njom.
Vaši najhrabriji pokušaji komunikacije s njom svode se na to da joj zatražite hemijsku ili dva lista papira. Kada vam ona nesto kaže, vi se pogubite i zacrvenite, te jos uništavate sopstvenu,jos neizgrađenu sliku u njenim očima.Nakon par godina vi ste u malo boljim odnosima s njom,vaša komunikacija se proširila na međusobono pomaganje vezano za školu, ali to je i dalje veoma daleko od pravog, nemogućeg prijateljstva kojem vi težite. Ona vas četiri godine smatra ograničenim, prosečnim likom, a vi to možda niste, a vi i dalje, svojim plašljivim sistemom zadržavate vaša osećanja samo za vas...
To je kad neko gologuz, ili bolje reći golobrad, počne da kenja o:
-Šešelju kao velikom Srbinu ili Šešelju kao svinji debeloj nacionalističkoj
-O Djindjiću kao šverceru jakni i cigara ili ocu nacije
-O Vuku Brankoviću, znači izdajniku ili svetoj srpskoj zemlji Kosovu
-O Srebrenici kao sramoti Srba ili kao "ma nije bilo baš osam iljada, ma dajte, molim vas..."
-O Novaku Djokoviću kao pederu prebogatom sa svete srpske zemlje Kosova/Beograda ili o Novaku Djokoviću kao junaku današnjice sa svete srpske zemlje Kosova/Beograda...
Da bih bolje ilustrovao dodaću da golo dupe pretpostavlja i da je Ante Marković mladji brat Ante Pavelića, a Sanader novi model Dacije kao i da je Dragiša Cvetković iz vlade Cvetković-Maček, deda Bobana Zdravkovića lično, po majci doduše. Takodje smatra da su konzumiranje vutre i pajdomani mnogo pametniji od pušača jer je na rok od 10 godina jeftinije i nadasve zdravije.
Još jedan način na koji roditelji leče svoje komplekse, pokušavajući da preko dece ostvaruju svoje ne ostvarene želje.
Vođeni pomodarstvom koje nam zapad servira u svakom jestivom i ne jestivom obliku, pored svih gluposti ovaj fenomen se provukao skoro neprimetno. Malo po malo, mic po mic i eto nama višeimenskih subjekata. Sve bi to možda i bilo simpatično da nije rađeno sa ciljem isticanja pojedinca.
Dobijanje prinove se smatra najvažnijim događajem u životu svakog roditelja. Zbog toga, nije sve jedno koje će ime sa ponosom nositi novi član familije. Iz muškog ugla to i nije neka dilema. Ako bude žensko, još manja, jer se on tu ništa ne pita. Sin će se zvati po dedi, pradedi ili omiljenom fudbaleru. Domaćem, jer bi Didije bilo previše čudno, što ne važi i za Anton - Pavle ¿
Zato pre nego što dete usere prvu pelenu i pre nego što počne da se loži na tenis, ono dobija lični pečat posebnosti - duplo ime.
- Dobar dan, dajte mi najveći katanac koji imate.
~ Ovo je najveći, 5 cola, možeš Marakanu i JNA zajedno da zatvoriš.
- Nisam siguran da mi odgovara...
~ A za šta ti treba ?
- Idem sa devojkom u Vrnjačku banju za godišnjicu, pa ne znam dal će da stane Anastassia Emanuella Bridžit.
~ Menjaj ti devojku mali, ta će si ostaviti i svoje prezime kad se uzmete. Deca će te mrzeti, ortaci zajebavati, šta ti to treba u životu...
On ima ličnu kartu, nevažeću zdravstvenu knjižicu, radna je ukinuta-ali i da nije, on tu knjižicu ne bi posedovao.
Od diploma ima samo školu života.
Po zanimanju je navijač početnik. Light varijanta, bolje rečeno, jer mu se od šibanja sa lokalnim protivnicima nije dalje išlo.
Od života ima samo tekme, kladžu ispred koje zeva do i iza ponoći, trafikantkinju kojoj se nabacuje svaki put kad mu ćale da kintu za pljuge i sisatu pekarku u koju bulji dok mljacka burek iz plastičnog tanjira sa sve limenom viljuškom.
Radijus kretanja bi mu bio 10km oko kuće da ne stanuje u predgrađu pa je prinuđen da se švercuje po prevozu i tako nabaci celih 30-ak km.
Od prijatelja ima samo ortake sa kojima tu i tamo prenese po neki "paketić" i za to dobije kinticu. Pravim prijateljima smatra one ortake sa kojima se nije do sada potukao i njima čini sve.
- Alo, tebra, letiš za Amsterdam, blago tebi !! Šta ti treba...za tebe sve...reci...ne, ne znam gde se kupuje ta zip kesica. I ne kontam, šta će ti....molim, treba ti za avion? Šta...slabije te čujem...pa je l' to svoje stvari ne pakuješ u putnu torbu nego u kesu?! Pa kakvim to avionom ti letiš kad ne možeš krmaču kao čovek da poneseš nego moraš da se zapakuješ u rančić?!!! Lou kost, šta ti je to?
-Alo, tebra, pa ti ni pasoš nemaš, a ja našo od tebe da tražim zip kesice, troler dimezija 55 x 40 x 23 cm. Aj ćao, zvaću nekog svetskijeg od tebe!!
Mesto zagrobnog života gde odlaze pravednici, kako smatra većina vernika. Ipak, tu postoje bitne razlike...
Na istoku veruju u reinkarnaciju. Ko je dobar, dobija bolji sledeći život. Najzad dolazi u brama-nirvanu, stapa se sa Apsolutom, ili možda Ništavilom (razlika budizma i hinduizma). Kinezi (taoisti) veruju da se besmrtnost može dostići, pa onda neki raj i nije neophodan - mada pozicija nebeskih besmrtnika sliči raju.
Hrišćansko verovanje najbolje opisuje Crna Guja - ko je za brojanje ovaca, mirisanje sveća, druženje sa Bogom i tihu muziku (bljak...) za njega je raj. Ko voli golotinju, mučenje i sličan provod, za njega je pravo mesto pakao.
Najzad, Arapi i ostali muslimani imaju izrazito materijalističko viđenje raja - tamo traže ono što im uglavnom nedostaje na zemlji. Po tom shvatanju sultan od Bruneja i njemu sličan baja iz Dubaija su valjda već u raju. Ostali moraju prvo da postanu mučenici da bi tamo stigli.
Da li mislite da su u paklu bolje žurke?
Da verujete u onih 40 devica da li biste se razneli na nekom mestu gde ima dovoljno Amera i njihovih slugu?!
San mog ortaka: Ulazi na Akademiju, ono već na ulazu vidi kako lete flaše, neka ženska padne na njega on je uhvati za sise i odgurne... i kaže "U raju sam!"
Animalno stvorenje za koje se pretpostavlja da je nekada bilo žena. Ova istaknuta članica Kragujevačkog gradskog društva veštica i narikača specijalizovala se za porodične kletve koje sežu do pete generacije potomaka. Pored toga njena ambicioznost pridaje izvesnu pažnju vremenskim kletvama pa tako može prokunuti nekoga koga želi da sunce ne greje mnogo. Sa ovim kvalifikacijama nije dugo trebalo dok je srpska radikalna stranka nije zavrbovala u svoje redove kao važnog člana i postavila je na istaknutu funkciju sa zadatkom da kune funkcionere i tako raščišćava političku scenu. Naknadno je usavršila i svoje talente ometanja sednice, aplaudiranja sa stola predsednika, urlanja sa govornice i ismevanja i vređanja drugih narodnih poslanika. Takođe, ako neko treba da se bije radikali pošalju Natašu da sredi stvar. Savet psihijatara nezvanično smatra da ima bipolarni poremećaj, blagu selektivnu amneziju za stvari koje treba da zanemari kao i blagu šizofreniju i frikoidnu histeriju zbog čega je se treba kloniti jer je izuzetno nestabilna i opasna. Po svemu ovome sudeći blistava politička karijera joj predstoji. (frikoidna histerija).
Joozley (eng. noun) - Đuzli
Mali izdrkani Amer. Njegova keva je bila na privremenom radu na plantažama u Brazilu pa verovatno se i odatle smatra neka veza koju mali Đuzli ima sa Teglinjom. Braća po međukontinentalne linije, il' tako nešto.
Po izgledu isti k'o međukontinenatlni mu burazer iz Brazila, po ponašanju sušta suprotnost. Ime Đuzli dobio je po tome što, jelte, nosi đozluke. Nije "Đozli" zbog toga što se ta njihova dva "o" čitaju kao "u" kod nas. Predmet sprdnje zbog ćoroskopa.
Nizak je i debeo. Fura neku plavu kapu k'o Kartman iz Saut Parka. Smisao za humor mu je na nivou deteta od 2 godine. Ispod prosečne inteligencije, IQ-a oko 55, što se može svrstati u red debila. Pati od Turetovog sindroma i kako kaže: "Boli ga kurac!"
- Đuzli, stop vit kompjutr! Ic not gud for jor ajz!
- Fak of mam! Aj hevnt ajz, i hev glasis!
- Dat vords iznt gud litl Đuzli.
- Ne seri sad i ti baba neg' daj da jedem!
To je nevjerovatno koja količina iritantnosti postoji u toj ženi...osim što smatra da niko nije sposoban da razumije njen stil oblačenja,ekstravagantnost,pamet,elokvenciju i slobodu,iritantna fenserka prosto guši sve oko sebe samom sobom. Niti jedan dečko za nju nije dobar,niti jedan party nije kvalitetan,niti jedan restoran ne može biti odličan više od jednom ili dva puta,niti jedna prijateljica nije zanimljivija od nje,niti jedan grad nije savršen,niti jedan posao nije dobar kao njen.
Osim što je alergična na porodicu i djecu,iritantna fenserka u potpunosti negira i omalovažava tradicionalan sistem vrijednosti i sve žene u tom okviru su glupe,nesposobne,zavisne,robinje porodice i doma jednom riječju nisu ni približne nivou njenog intelekta i stila života.
Mali problem je jedino što muškarci iritantne fenserke posmatraju isključivo kao seksualnu metu dok neiritantne žene žele oženiti i formirati sreću porodičnog kruga.
Od iritantne fenserke su lošije jedino milionske blijede kopije iste.Kažu da im je promijenila život.
Def= Sarrah Jessica Parker=Carry
To kažemo onda u situaciji kada je neko promenio mišljenje zahvaljujući određenoj sumi novca koja je promenila vlasnika. Može da se kaže i onda kad je neko primio mito.
-I brate ode on kod Žileta da vidi njegovu stranu priče, i vraća se 200 dinara kasnije, kaže da ipak smatra da sam ja kriv!
__________________________________________________________________Ujedinjena stranka Sijuksa Timočke Krajine je poručila:" Mi protiv onih korumpiranih demokrata!
-500 dinara kasnije-
Ujedinjena stranka Sijuksa Timočke Krajine je poručila: DRŽTE SE BRAĆO DEMOKRATE!
On radi u Zoološkom vrtu (Mogao bi raditi bilo gde, ali eto, za ovu definiciju, on radi tu.). On je smotan, trapav, šuntav, kljakav, vrljav, nesposoban. Dobar je jedino za čišćenje onoga što je prošlo kroz creva njegovih štićenika. Ali, on se nada. Jednoga dana, on neće biti samo čistač govana, on će se uzdići. Počeće oko njega da se motaju dobre ribe, i ovaj put to neće biti one akvarijumske. Neće više morati da pati za spremačicom Draganom koja ima gušće brkove od njega. I lepše. Patiće ona za njim, zmija, nije mu ni ime mogla zapamtiti. On ima ortaka kojeg smatra nižom vrstom. Čoveka koji ima odličan smisao za humor, zavodnika. Osobu koja ne spava Draganu ne zato što ga ona neće, već zato što manekenke stoje u redu da prođu prstima kroz slapove njegove svilene kose. On je običan radnik kom niko lice neće zapamtiti, niti će mu se iko zahvaliti što održava Zoo vrt gledljivim i relativno pa, ne mirišljivim, al' ono, manje smrdi. On je mukica, i to će ostati do kraja svog, alkoholom zalivenog života.
Svi ga znaju i svima je drug.
Svako ko je ikada bio u tom vojvođanskom selu smeštenom u južnobačkom okrugu, zna bar jednog.
Svako ko je bar poznavao nekog iz Čuruga 80% šansi je da se taj zove Steva.
Svako ko ima rodbine u Čurugu, budite sigurni, ima rođaka Stevu iz Čuruga. To nije ni čudno jer pola stanovnika tog sela nosi to ime.
Da izađeš u neki lokal i vikneš glasno "STEVO", pola lokala bi se odazvalo.
Da odeš na seoski vašar u Čurug i vikneš "STEVO", takođe, pola mase sa vašara bi se odazvalo.
Da odeš na čurušku plažu i vikneš "STEVO" pola njih bi izašlo iz vode.
Ne možeš da odeš u Čurug a da ne upoznaš bar jednog Stevu.
Ako ne znaš nijednog, smatra se da nisi bio tamo.
Ima više varijanti tog imena i sve su u upotrebi na tako malom geografskom području.
Od Steve, Stevana pa sve do Stevice.
Steva je Steeeva!
Smatra se za izuzetno korisnu stvar,narocito pri odlasku na odsluzenje zatvorske kazne. Ali ljudi zaboravljaju jedan detalj: tecni sapun ima neka svojstva veoma slicna lubrikantu, ili prosto receno, vazelinu. Ako vec dospete u neki KP dom, nemojte ni da pomislite da ce vas tecni sapun spasiti od penetracije glavnog "jebaca". Naprotiv,to moze biti samo signal pomahnitalom, zagorelom psihopati da ima savrseno sredstvo da vam podmaze prkno,i da vam ga uvali do grla. Za njega je tusiranje uz upotrebu tecnog sapuna kao romanticni vikend na Nijagarinim vodopadima. Za tren oka ce vas "namastiti", i pocece da uziva u blagodetima vaseg debelog creva,dok ce se vama oci izbuljiti kao kod kuvanog zeca. Nakon ovog drazesog "ljubavnog" cina, mesec dana cete morati da sedite na slaufu za spasavanje, a do kraja zivota cete proklinjati degenerika koji vas je obavestio da je koriscenje tecnog sapuna u prdekani najbolji nacin da se spasite svega onoga kroz sta ste prosli,i to bas zbog tog istog jebenog sapuna.
KP dom, prvo tusiranje
Iskusni zatvorenik: " Ooo decko, pa ti si se bas pripremio da uzivas kod nas "
Ti: "Molim??? Ma daj,mani me se covece,nije mi ni do cega"
Iskusni zatvorenik: "Vidim, poneo si i vazelina"
Ti: " S..s.. sta?!?!?!
Iskusni zatvorenik: "E sad cemo da se igramo jedne igre. Kad ti podmazem cmar,mali moj zeko peko, ima pred ocima da ti seva vatromet. Kad ti ga suknem, zaljubices se u mene!!! NEKA IGRE POCNU!!!"
Ti: " NEEEEEE....."
Grupacija ljudi koja smatra da poseduje izvesna tajna znanja i zele da ta znanja podele sa apsolutno svima u svojoj okolini, glumeci neke prosvetitelje, heroje ili spasitelje drustva. Sebe vide kao izuzetno inteligentne individue koje su jedine dovoljno pametne da shvate da se nesto veoma opasno desava iza zavese, dok ostale gledaju kao ovce za sisanje koje sve veruju medijima. Medjutim ono sto oni ne shvataju je da su upravo oni ti koji veruju medijima, s'obzirom na to da se njihova znanja sastoje iz dva odgledana klipa na yt, ili su iz nekog novinskog clanka(naravno uvek su to neke nepouzdane i nepoznate novine tipa kosjericnovine.sr.com). Iz te uloge heroja jako tesko izlaze, i posebno je karakteristicno za ljude koji su 40+, koji zbog svog neostvarenog zivota sada zele da na neki nacin doprinesu drustvu, otkrivajuci im istinu i otvarajuci im oci. Nevidjeno su naporni, cesto i prepotentni. Savrsene osobe za izbegavanje.
-Ej jel si cuo da Elon Musk ubacuje cipove u carape da bi nas pratio i proveravao nam puls?
-Brate odakle ti sad to?
-Veruj mi brate sve ima logike, poslacu ti klip na yt, sve je super objasnjeno.
-Brate necu to da gledam, da li si normalan?
-Pa da, vi ste svi budale i nista ne verujete zato tako i prolazimo, verovatno verujes i da je zemlja okrugla i da postoji gravitacija, isprani mozgovi...
Autohtona podrasa Dodža koja se uglavnom može naći na teritoriji zapadnog Zemuna, tačnije na teritoriji naselja Nova Galenika.
Za razliku od običnih goniča automobila kojih ima svuda po svetu, Galeničkog goniča odlikuje veoma dobra uhranjenost i može se desiti u mraku da ga pomešate sa osrednjim teletom. Pored te očigledne fizičke razlike, smatra se da je inteligentniji od svojih rođaka širom sveta, jer dok oni trče po dvesta-trista metara za automobilom i laju, rizikujući da završe pod točkovima, Galenički gonič koristi taktiku sačekuše, tačnije legne u blizini automobila, čeka vozača da uđe u auto, upali ga i krene, kako bi zabrundao nekoliko puta na njega i makar jednom šapom udario u vrata prouzrokujući svaki put malo ulubljenje na vratima vozila.
Često deluju u čoporima, koristeći male kerove kao rani sistem upozorenja da se vozač približava autu, a uglavnom su miroljubivi prema šetačima, mada ih većina ljudi koji su van automobila zaobilazi u širokom luku, osim onih koji ih hrane.
- Leptejebo kakvi su ono dinosaurusi tamo?
- Ma opušteno, to je par Galeničkih goniča automobila, neće ti ništa, ne brini.
- Pa je l' oni jedu automobile kad su toliki Boktemazo.
Izraz kojim prodavačicu, kelnericu, radnicu, prostitutku ili bilo koju žensku osobu koja radi na nekim uslužnim delatnostima gde direktno njoj plaćate na ruke, ostavljajući joj bakšiš, možete da spustite na najniži mogući nivo. Naravno, ta osoba će se uvrediti samo ako ima bar malo mozga i shvati malo dublje značenje ovoga što joj je rečeno. Može se koristiti u dve situacije, kada je ta osoba stvarno nenormalno ružna, pa je stvarno poželjno da kupi pola tone pudera i ostalih stvari, ili, u drugom slučaju, vrlo je lepa, ali smatra da je iznad ostalih (konkretno Vas) i želite da je spustite na zemlju. Rezultat u slučaju lepe konobarice može biti šamarčina vama, ili u boljem slučaju može da shvati da nije ništa bolja od vas i da prihvati eventualni izlazak. Ukoliko ne poseduje ni gram mozga, osoba će vam zahvaliti uz glupi osmeh na licu (pošto za pametan osmeh nema potrebne sastojke).
Lepa konobarica, stvarno dobra riba: I, šta imamo, kafu, limunadu, dva sladoleda, vinjak i pivo, to ti jeeeee 640 dinara.
Gost: Evo ti 4 po 200, a za kusur kupi neku šminku.
Scenario 1: Šamarčina koja te obara preko stolice.
Scenario 2: Vidi, završavam u 3, sačekaj me posle smene.Ružna konobarica, liči na svoje pokojne pretke: Dakle, kafa, limunada, dva sladoleda, vinjak i pivo, to vam iznosi 640 dinara.
Gost: Evo ti 2000, a, molim te, za kusur kupi neku šminku, inače menjam lokal, ali, ozbiljno.
Scenario 1: Šamarčina koja te obara preko stolice.
Scenario 2: Uzima kusur i već sledećeg dana bude kao konobarica iz prvog primera.
Po pravilu je neki klinac koji se nije uklopio u srednjoškolsko društvo, koje kao što svi vrlo dobro znate, veoma surovo prema bilo kome ko je počinio zločin različitosti.Mada ima izuzetaka (da ne grešim dušu- Te osobe su sociopate).
Uglavnom, ta osoba je trpela koliko je mogla, a zatim uzela očev pištolj, kupila municiju u obližnjem K Mart-u, otišla u srednju školu i počela da puca na:
1.Osobe kije su ga zlostavljale, a usput i slučajne prolaznike.
2.Osobe koje su se zatekle tu u tom trenutku.
Broj poginulih je uvek dvocifren.
Shooter neretko posle toga izvršava samoubistvo, ili ga sklepeta policija.
Posle par dana, kada se situacija koliko-toliko smiri, novinari opsedaju školu, tražeći nekog estetski prihvatljivog učenika/cu (navijačicu) i intervjuišu tu osobu o shooter-u,a ona ga karakteriše kao čudaka, iako ga nije znala ili mu se i sama rugala.
K Mart je, posle dokumentarca koji je snimio Majkl Mur zajedno sa žrtvama koje su preživele, povukao sa svojh polica municiju, i više je ne prodaju.
Amerika i srednje škole (naravno) nisu jedina mesta gde se ovo dešava, ali ovi primeri imaju najveći odjek u medijima.
Molim vas da ne glasate za ovu definiciju.
Ja smatram da treba da stoji na Vukajliji.
Ako neko smatra da mrači atmosferu ovog sajta neka je slobodno obriše, moje je bilo da pokušam.
Tekst izvrsne asimetrične vrednosti, provučen kroz najširi dijapazon vremenskog i konstruktivnog toka, načinjen u umu nekog destruktivnog manijaka, isklesan u kamenu Mont Everesta. Ona priča kada je neko nešto sa nekim uradio na neki način, što neko, negde, u nekom vremenskom periodu treba da pročita, da pusti tu masivnu količinu informacija kroz receptore vida i lokalizuje ih u malom mozgu, prinuđen da količinom datih podataka izbaci iz mozga celu srednju školu i onu jednu jedinu knjigu o preživljavanju u divljini urbanističke sredine, vođenu kroz način pravilnog i racionalnog šopinga, prevashodno namirnica i ravnomernog raspoređivanja primljene monetarne vrednosti u vidu plate.
Nešto poput one priče koja sve zanima, ali niko ne želi da je čuje ili ne daj bože, pročita.
Priča vašeg života. Rođeni ste za vreme rata ili ste u to vreme odrasli. Nije bitno kog datuma i koje godine, svi znamo sa kojih ste prostora, a ovde je uvek bilo nekog rata. Bez obzira na okupatorske sile, imali ste divno detinjstvo. Šuma, park iza zgrade, dvorište, društvo iz komšiluka. Žmurke, ganje, straže, pa čak i u to vreme depresivnih i u isto vreme lucidnih trenutaka našeg naroda, igrali ste se rata. Maloumne dileje bez kapi zdrave i racionalne pameti, nesvesne dešavanja oko sebe. Kasnije, škola. Navikavanje na obaveze i polako gašenje detinjstva, dok vam se mozak pun nepreglednih panorama mašte šije i oblikuje prema onome što se smatra normalnim. Imputacija religije, politike, pogleda na društvo, odvajanje normalnog od nenormalnog, sve preko strogo iskrojenih društvenih, duhovnih i fizičkih normi. Odrastanje. To je trenutak kada kreneš stranputicom u svom životu. Tinejdžersko doba. One godine na koje ćeš u dubokoj starosti da gledaš delom sa gađenjem, delom sa setom. Ali si ipak zahvalan životu na tim uspomenama, koje su te najviše oblikovale. Prva cigareta. Prvi džoint. Prvi odigrani tiket sa društvom na kraju osnovne. Ah, ta još uvek nevina vremena. Stigao je i taj dan. Probao si nešto od jačih droga na proputovanju kroz Evropu u dvadesetoj, sa društvom. Išao si na ispiranje od Češkog piva. Jurili su te karabinjeri po Rimu jer si se pobio u lokalnom kafiću sa likom koji je smuvao ribu za susednim stolom na koju si bacio oko. Bio si lud. U Nemačkoj si se skontao sa grupom gejeva koji su ti uvalili džoru po nižoj ceni. Zauzvrat si se klao sa lokalnim neonacistima braneći ih. U Francuskoj si nevino spavao na Jelisejskim Poljima, snivajući divne snove nošene svetlim "Šardoneom" i govedinom sa tri kile crnog luka. Bežao si na Koridi od razjarenih Španskih bikova i toreadora sa mačevima, jer si kresnuo gradonačelnikovu ćerku ispod tribina. Jebao si Bugarske kurve poreklom iz Ukrajine, prerušene u časne sestre u Amsterdamu. Pokušao si da preplivaš la Manche, ali te srećom brodska patrola izvukla na vreme i pomogla ti da se spaseš iz hiperventilacije. Trčao si go ispred Engleske kraljice.
Vratio si se nazad u svoju zemlju. Par sledećih godina si bio frajer u društvu i muvao svaku ribu na koju si naleteo. Sve dok se jednog dana nisi oženio. Proglašen papučarom, sa devalviranim krugom prijatelja i srećnom ženicom uvek željnom pažnje, prolaziš kroz još par godina svog života. Dobijaš decu. Ti mali anđeli koji ti psuju sve po spisku. Preslatko, dok su male praznoglave budale. I oni odrastaju. Tada se svet pretvara u mračnu pustaru u kom te boli kurac za sve oko sebe. Brak ti se raspada, ali izdržavaš zbog dece. Žena se dere na tebe svaki dan i zvoca ti zbog para. Banke traže povraćaj kredita uz kamate od pedeset posto. Kasniš sa ratama za auto i stan. Kum hoće da te bije jer mu još nisi vratio pare, a šef te tera da radiš prekovremeno. Neplaćeno, naravno. Pronalaziš mir u piću. Sediš u kafani i razmišljaš. Jebao si pola Evrope. Sada tebe jebe cela Srbija. Vremenom se izvučeš iz svega. Deca diplomiraju i napuste te. Posećuju jednom godišnje. Nekad i ređe. Žena svakih par dana kupuje baterije za vibrator koji je dobila od komšinice Mice za Novu godinu. Ti znaš za to, ali te boli kurac. Ne sapliće te svaki dan, što se toga tiče i bar je srećna. Ne priča. Mnogo. A i ti si srećan. Jebeš komšinicu Micu kad god joj je muž na poslu, a deca u školi. Prolaze godine. Usponi i padovi. Obraduješ se i ucvikaš od svake vesti. Prestao rat. Da li je to samo zatišje pred buru? Komšinica trudna. Da li je tvoje? Konju, naravno da je tvoje. Onaj njen je zadnji put pipnuo nakon Božićnog posta '99. Jebiga, ne možeš sad ništa. Bar je tu, blizu, možeš da ga gledaš kako odrasta. Starost. Otišao si u svoj zavičaj. Provodiš poslednje godine svog života u miru. Razmišljaš o svom životu i prisećaš se svih trenutaka sa osmehom. Uz suzu na licu i poslednje otkucaje srca, možeš da kažeš samom sebi da si živeo.
Zašto je ova priča bitna? Nije. Da li je istinita? Ni to nije bitno. Ali bi bilo lepo da je neko čuje. Ili pročita. Ali neće. Iako je napisana, u savremenoj ljudskoj prirodi je da živi brzo i ne obraća pažnju na one stvari koje nas ne zanimaju. Umesto napredovanja, ram memorija homo sapiensa se smanjuje. Teško je zadržati nečiju pažnju. Smisao ovoga je ironija. I jedna priča. Šta je ironija u priči? Nema je, jebiga. Ironija je u definiciji...
Predugačko, nisam pročitao.
Moćna vojna taktika čiji koreni zapravo sežu već od Prvog Svetkog Rata kada je Nemačko Carstvo koristilo Šlifenov plan da prvo pokore naciju koja brže okupi vojsku Francusku, pa da onda navale na naciju kojoj treba pola godine dok se dobro naoruža tj. Rusiju. Na žalost taj prvi pokušaj Bltzkriega je propao jer tada Nemci nisu posedovali nekoliko značajnih stvari : armiju Pancer Tenkova i eskadrile elitnih Luftvafe bombardera i lovaca.
Tek je sa napretkom tehnologije, Biltzkrieg stvarno zaživeo i obeležio je čitav Drugi Svetski Rat kada su Nemci koristili tu veštinu da za manje od godinu dana pokore celu Zapadnu Evropu, naravno koristeći gomilu najnaprednjih vojnih mašina kojima su izgazili sve redom.
Jedino što je na kraju zaustavilo Blitzkrieg jeste to što su Sovjeti bacili dvadedeset miliona ljudi da zaustave Nemce, i cela Istočna Evropa koja je postala pustara sa kombinacijom arktičkih temperatura od koje su kompletne motorizovane jedinice Nemačke stale...
-Danas se koristi Blitzkrieg verzija u kojoj se baca oko sto hiljada elitno naoružanih marinaca sa najnovijim naouražanjem koje može da oseti protivnika na sto kilometra usred neke kamene pustare da se bori protiv divljih plemena koja koriste puške iz Prvog Svetskog Rata i koji još žive u uverenju da je struja đavolov proizvod, pa se onda vojna taktika takve elitne naoružane vojske smatra jedinom pravom vojnom taktikom
Ovaj sindrom je dobio ime po korumpiranom gradonačelniku iz serije "Simpsons". Čovek koji je nivo korupcuje i političkog šlihtanja izvukao u jednu novu dimenziju, i digao na jedan ozbiljan nivo, neslućenih visina. Sindrom, naravno, opasno pogađa srpske političare, jer u njihovim redovima prakično nema imunih na njega. Quimby je veoma odan svom gradu, Springfildu, čak i kada mu preti uništenje. On će, iz svoje kancelarije, obavestiti sugrađane da ne paniče. Naravno, kada se kadar raširi, videćemo da je improvizovana kancelarija na nekom rajskom ostrvu, dok gradonačelnik ima na sebi i kupaće gaće. I najvažnije, kada ga god sretnete, bilo dok muljari sa mafijašima, ili je u motelu sa kurvom, prijateljski će vam reći da glasate za njega, rečima "VOTE QUIMBY", jer smatra da drugi ne vole visoke dnevnice za džabalebarenje, da drugi nemaju rodbinu koju treba zaposliti, da se drugi gade upravnih odbora...
ps. Na primeru češkog političara Jirži Paroubek-a, sindorm je uzeo maha, pa sada liči na Quimby-ja čak i fizički. http://www.youtube.com/watch?v=8Sahp83ZGaQ&feature=related
VOTE HARLEKIN! He'd vote for you!
U izopačenom svetu, biti normalan sve češće smatra se kukavičlukom ili kretenizmom, pa više nije nemoguće da, na primer, vidite svog oca (inače vrlo smirenog, finog i nadasve kulturnog intelektualca), da pokaže nekome srednji prst. Psovka je, ipak, previše za njega, ali srednji prst je maksimum njegove adaptacije na ove izopačene savremene tokove i vrhunac sposobnosti da, na neki način, prihvati negativne socijalne promene, jer u njegovo vreme toga, je li, nije bilo. (?)
Rimljani su pokazivanjem srednjeg prsta na diskretan način otkrivali svoju homoseksualnu orijentaciju i pozivali sebi slične na polno opštenje. Pederska posla.
Da ne izostavimo hiromantiju. Oblik srednjeg prsta, koji se pokazuje, govori dosta o osobi. Razvijen srednji prst i Saturnov breg (mesnati deo ispod prsta) karakterišu mudru, urednu i praktičnu ličnost, sposobnu da se posveti teškim i zamornim poslovima. Ukoliko je srednji prst dug, može se reći da je u pitanju nestrpljiva osoba, sklona depresijama i neraspoloženju. Kratak i debeo srednji prst, vezuje se za vedre, blage i nasmejane osobe, koje karakteriše i kratak fitilj.
Danas, srednji prst, u zavisnosti od situacije i načina pokazivanja, može reći više od hiljadu reči.
Budalo neotesana.
Koji si smarač.
Odjebi.
Gde ćeš majmunčino, ko ti dade dozvolu!?
Dobićeš al’ u kurcu.
Hoću malo sutra
Šupičkumaterinu!
…
