Za vreme Tita to je bilo jednostavno. Dakle, da bi izbegao dotičnog sa grbače dovoljno je da se setiš nekog akcionog junaka iz njegovog perioda ili nekog bitnog datuma za taj period. Znači, dan kada se Tito prvi put obrijao, prvi put se napio sa Mošom Pijadom i terao ga da mu gurne dva prsta, ili da se setiš 1300 kaplara, 543 desetara, devera neznanog junaka.
Kako je dotični bravar umro, tako su počeli da se prate neki trendovi, pa si imao sindrom EX preduzeća (Genex, Vobex, Simex, Brankodex..itd). Znači, jednostavno recimo uzmeš neko ime nečega čega si se prvog setio ili si izmiksovao neke reči, tipa, spojiš opanak i kožuru i dodaš eks i dobiješ OPAŽUREX. Ujedno u tom periodu se može reći da i to EX označava i životni vek tih preduzeća, jer su trajala koliko i pivo posle roštilja.
Ako ćeš da držiš neke mini peciva ili da pakuješ prezlu i prodaješ, onda to mora da zvuči italijanski. Recimo npr. OPAŽURETI ili OPAŽURINI, možeš i da ubaciš dva N pa to izgleda kulje. Špedicija, farmacija, transport je jednostavno. Znači, za špediciju staviš šped - OPAŽURŠPED, farmacija - OPAŽURFARM, transport-OPAŽURTRANS. Ako otvaraš kinesku radnju (!?), staviš neki kineski grad, i par kineskih slova (možeš iz fazona kineskim da napišeš velikim slovima na radnji - fruštukovao sam riže). Pekara, semenkara, poslastičarnica - ako šiptari i goranci nisu zaštitili u zavodu Evropa, pelivan,...onda možeš to, a ako jesu ti stavi Afrika ili flamingos, albatros bem ga. Mesara je jednostavno "Đoka" i to mora da bude tako. E, da, picerija mooooooooora da zvuči italijanski!!
A ako si od oca nasledio OPAŽUR i sinovi, a imaš sve ćerke? Jebi ga, više sreće u narednom izvlačenju.
Jebena rabota. Treba u isto vreme da ostavi snažan utisak, zvuči kreativno i deluje praktično, te s toga u dve reči moraš da navedeš kakvu uslugu prodaješ, ubediš potencijalnu mušteriju da dobija najbolje za najmanje pare a opet ne deluješ jeftino, garantuješ da medju zaposlenima nema nekrofila, da saosećaš sa njihovim bolom a opet ga i ublažiš, izraziš da je pokojnik bio dobar čovek i da će mu duša spakovana u sanduk vaše izrade i prevezena vašim opelo karavanom sigurno biti dostavljena na Nebo - i sve to u dve reči.
Pošto je smrt siguran biznis a i postaje sve aktuelnija usled stresa, nezdrave ishrane, progresivnih bolesti i na ovim prostorima uvek mogućeg rata, pogrebna preduzeća niču na svakom koraku, otimajući se u grčevitoj konkurenciji o svakog preminulog, jer pogrebnicima su svi jednaki i uvek dobrodošli. S toga ona najzvučnija, proslavljena imena kao na primer armagedon, had, večni mir, crni petak, večni život.. Već su razgrabljena i nalaze se u procesu konstantne eksploatacije. Ne sme zvučati ni veselo ni previše tužno, već odmereno, ohrabrujuće i pouzdano. U sebi ne sme da sadrži prizvuk reči kao što su nevernik, pakao, lopov, grešnik, pizda od čoveka..
Nije provereno, ali kruže glasine da neki poslodavci čak unajmljuju pisce i pesnike za male pare da smisle pogodno ime za novonastalu firmu.
Izraz za koji se vezuje cinjenica da se u zivotu ruzna secanja duze pamte.
Pijani lik u kafani: majstore davaj sneg je opet Snezana!
Pijani lik u kafani2: gde se bre to kume,da je Snezana bila dobra ne bi bila bivsa zena!
Pijani lik u kafani: ma hiljadu zena bih ja za nju menjao.. sneg je opet Snezanaaaa ko onda kad smo se sreli
Pijani lik u kafani2: e moj kume,znas kako kazu.. pamte se samo imena potonulih brodova..
majstore prekidaj to,ajmo za Ljiljanu!
Kada sam imao godinu dana, u moju čast je priredjena jedna sasvim obična ceremonija, ceremonija krštenja.
Kao i svako drugo krštenje na ovim prostorima, i moje je išlo po propisima. Prvo pijenje, pa dogovor sa kumovima. Onda opet pijenje, pa dogovor sa popom. Zatim opet pijenje, pa krštenje. A onda i jedenje i pijenje i lumpovanje.
Tom prilikom nekom čudnom logikom, prvi čovek-prvi sin, kum reče nek se zove Adam... I bi Adam... A onda nakon svih tih ceremonija, muka i kumovog mozganja da bi ja dobio ime, to ime potpuno isčezava i više ga niko ne pominje...
Dok nisam krenuo u školu, svoje ime nisam znao. Do prve prozivke ispred škole, ja sam se kao kuče odazivao na sva moguća imena. Roditelji i rodbina su me svakako dozivali, samo ne Adame.
Bio sam relativno mirno dete, te su me uvek dozivali sa kuco, mico, maco, milice, pilice, Acko, Aco, brko... Bilo je i onih nemaštovitih rodjaka, koji nisu znali kako da me prekrste, nego bi jednostavno lupili dlanovima o kolena, a ja bih došao. Svega je bilo, ali Adam se nije pominjao...
Tog Adama je prvi put prozvala pokojna učiteljica Vera, tog sada već davnog 1.9.1993 godine. Te otuda i ne čudi moja reakcija, što sam nemo ćutao, dok je ona 15 minuta dozivala nekog tamo Adama. Da nisam ostao poslednji neprozvan i neodazvan, verovatno bi u dnevnik bio upisan kao N.N. učenik... Sva sreća pa je misterija nepoznatog učenika, vrlo brzo rešena.... Ali ni to nije dugo trajalo, Adam je opet nestao bez traga, učiteljica je pronašla novi nadimak od milošte, tako da sam vremenom ponovo zaboravio svoje ime....
E onda sam počeo da budem nestašan, a moj život je strefio niz dogadjaja, koji su to ime, tu traumu, zauvek urezali u moje sećanje....
Prvo su usledile prve majčine batine...
Beše neka jaka zima, ja pomislih da bi bilo zabavno, da majku zaledim, na isti način kao moj tadašnji heroj Duško Dugouško, polivajući je kofom vode. Kad gle čuda, na moje zaprepašćenje i iznenadjenje, majka se ne zaledi, nego porumene i postade besna kao ris. Tada sam od nje prvi put čuo da izgovara moje ime. Vitlala je nekim prutom oko moje zadnjice i besno izgovarala moje ime uz razne druge prideve, Adame konju, Adame mazgo, Adame magarčino. Ja sam ćutke plakao i pitao se u sebi zašto bije mene, ako je besna na tog bizgova Adama? Gledao sam je tužno i uplakano, pokušavajući da dobijem odgovor, zašto bije mene, svog brku, zbog tog Adama.
Zatim je usledio drugi dogadjaj, koji je malo poljuljao moj indeditet... Još zabavnje od zaledjivanja mame, učinila mi se ideja, da u tatu uperim njegov službeni pištolj... Tata nije bio agresivan i besan kao mama. Čak me nije ni dozivao sa Adame. Ne naprotiv, tata je bio mnogo tolerantniji od mame. Stajao je mirno, pun razumevanja i tepao mi na sve moguće načine... Acko sine, daj tati pištolj. Acika, pile tatino, spusti pištolj na zemlju. Kučence moje, ajde daj tati pištolj, pa idemo na sladoled... E onda sam mu ja, naivno dete, dao pištolj, jer ponudi sladoleda nisam mogao odoleti, a i tata me je baš lepo zamolio... Suvišno je reći da sladoled nisam dobio, a i svi ti nadimci su nestali bez traga... Ostatak dogadjaja ne bih prepričavao ovako javno, jer ja mog tatu danas mnogo volim, a danas se po evropskim standardima, takvi dogadjaji kažnjavaju i krivično gone.
Sve u svemu, nakon tog dogadjaja, ja sam i definitivno shvatio da je to Adam, u stvari moje ime, ali mi i dalje nije bilo jasno zašto svi toliko mrze moje ime. Pitao sam se godinama nakon toga, zašto su mi koj kurac davali to ime, kada me biju, kada god se zovem tako?
Odgovora nije bilo, ali su godine prolazile, a sa godinama su traume od krštenog imena sve više rasle.... Nakon trauma od roditelja, usledila je prva devojka, nazvala me Adame i raskinula.
Zatim Direktor srednje škole, nazvao me Adame, pa me izbacio iz iste. Onda me je legitimisao policajac prvi put, nazvao me i imenom i prezimenom, istreso me iz gaća i priveo.
Onda sam se zaposlio, pa je bilo Adame ovo Adame ono, Adame idi tamo, Adame dodji vamo....
I na kraju sam počeo da živim sa devojkom, a intezitet trauma je rastao iz dana u dan. Sve bude fino, kuco, maco, ljubavi... Ali barem jednom u toku dana, se mora pomenuti taj bizgov Adam. Adame operi noge, Adame podigni dasku kad pišaš, Adame ne budi svinja, Adame ne ulazi obuven sa blatnjavim patikama, Adame jel su ovo tvoji časopisi, Adame nije ti to igračka, Adame pogrešnu rupu gadjaš....
Dugo sam se plašio roditeljskog izgovaranja mog imena, ali dok nisam počeo sa ženama, nisam istinski shvatio, koliko kršteno ime ume da zaboli. Čak su i otac i majka neki put izgovarali to ime, a da nisam imao posledica, ali žena? A ne, ona tvoje ime ne izgovara, ako ne planira da te istraumira.
Zato se pitam i dan danas, čemu nama služe imenovanja? Tolike ceremonije i slavlja, da bi ti nadenuli ime, koje ćeš čuti samo kada ti se crno piše?
Pa po meni se to ne isplati uopšte. To su za mene bačene pare.
Ja ne želim da me zovu Adame. Ja se svog imena bojim. A onog kuma kada budem video ponovo, moraćemo on i ja ozbiljno da popričamo... Da ga pitam samo na šta je on mislio, kada mi je davao ime...?
Kako će me zvati ubuduće meni nije bitno, samo nemoj da me zovu Adame. Ja znam da ne volim Adama, Adam je djubre i konjina. Adama svi hoće da biju, Adama izbacuju sa posla, Adam nervira žene, Adam po neki put ne zaslužuje da živi....
ADAME JEBO TE ONAJ KO TE NAPRAVI!
Ako imaš jedno ime dugo vremena i u jednom trenutku života shvatiš da ti to ime ne odgovara, minijaturne šanse su za to da će te neko ko te poznavao zvati novim imenom.
Bjaše jednom jedan čovek koji je rođen u Bosni. Roditelji koji su ga ostavili kad je bio beba, nazvali su Rifet odmah po rođenju. Kad je imao pet godina, on se odselio u Srbiju sa rođacima i tamo živeo. U Bosnu ga nisu vodili, nikad nije ni izražavao želju da se vrati ili ode bar na letovanje. U Srbiji je kasnije našao ženu, osnovao porodicu, i ostao za života. Sa četrdeset godina shvatio je da nema više ništa povezano sa poreklom svog imena i poželi da ga promeni u Milan. Naravno, promenio ga je, ali niko ga nije zvao Milan, već Rifet. Svi su navikli, a niko nije hteo da menja naviku. I tako bivšeg Rifeta, sada samo neznanci, i oni koji mu zagledaju u ličnu kartu zovu Milan.
Produkt spoja dosade i egoizma. Počinje razmišljanjem "sigurno neko piše hvalospeve o mojim košarkaškim uspesima u osnovnoj", a završava se besom i razočarenjem.
- :kuca svoje ime:, Gugl izbacuje pet i po milijardi rezultata.
- Ladno ima sajt o meni! Au, jebote, to mi je Fejzbuk. Šta je ovo, Blic vesti? ...pobio sedmoro odojčadi u Prokuplju... Ne, dalje. ...Univerzitet u Beogradu, psihologija 7,2 boda... Ha! Ladno me ima na internetu! Ček, ja ne studiram defektologiju. Jebiga, dalje... Mladinska knjiga, ne... U kurac, već dvadeseta strana. Ma, zajebi, pokrećem blog.
Neizostavni deo žalopojki, za ljubavima iz školskih dana/mladim kasirkama iz Pekabete/promoterkama na Mercedesovom štandu, koje su proslavljeni muzičari želeli i voleli, dok su još bili običan plebs koji nema za kiriju. Ni sav pičji saft, koji sada mogu da pakuju u tetrapak i prodaju na veliko, im neće ugasiti želju za tom jednom Jelenom/Milicom/Marijom, koja je sada sa ko zna kim, ko zna gde.
Ono što ih vraća u vreme, kada ih nisu saletale sponzoruše, kada su imali samo taj mikrofon, gitaru, tri cigarete u pakli niške "Drine", i vatru u grudima. Odgovor publike na ovakve hitove, je u većini slučajeva pozitivan, jer uvek ima likova u "ostavi me moja jedina, nijedna nije kao ona" emo modu, još ako se ime devojke iz pesme poklapa, onda je sve spremno za "trovanje vinjakom, srča na sve strane" havariski poduhvat. Ne treba izostaviti činjenicu, da određeni broj Marija/Jelena/Milica svršava na ovakve pesme, što su mnogi mužjaci znali da iskoriste, blamirajući se polu pijani na karaokama pred prepunim klubom. Pesme ponesu i one koji su voleli devojke sa nešto nepopularijim imenima, tako da oni sa praznom flašom "Stomaklije" ispred sebe, vešto modifikuju tekst, a pustim ulicama, na blještavom svetlu mokrih trotoara, umesto Jelene, prošeta se neka Valerija ili Slavica.
Youtube video "Osvajači-Marija"
MilanKG 3 days ago
Marije su najlepše devojke, Marija mazo moja!EmoMoon 2 weeks ago
I ja sam voleo jednu Mariju, htedoh da je oženim, ali nije se dalo :(MawiyaSwechitza 11 days ago
Ja se zovem MARIJA! Mi Marije smo najlepše!CveleLabudovac 10 days ago This comment has been marked as spam
SVE MARIJE SU KURVE!!!PoslovniBiznismen 6 days ago
Ja sam najlepšu i najobdareniju Mariju voleo, oženio, njoj dece napravio. O vi nikak'i jebači što slušate na tjubu emo pesme, zavidite mi.LordCajetina 8 hours ago
E, Marija, Marija, zbog tebe sam najebo ko batler u krimi romanu. Jebem li ti konak manastirski, da ti jebem.Rade95NUSKURC 26 minutes ago
KURVO BRANKICEEE!!!
Očistiti mrlju sa pločice sa imenom na ulaznim vratima.
Svaka osoba koja ima "dva prezimena" ili "dva imena".
-Ajd' zovi onog svog Milića Vukašinovića na basket, zafaliće jedan.
-Misliš na Stefana Nikolu?
-Ma taj, isti kurac.
Tradicionalna radnja u toku polaganja ispita za koji ste učili taman koliko je vaša baba učila nuklearnu fiziku.
Cilj ovog akta je da slova budu što ljepša na kraju, jer jelte imate samo sat vremena da ih uljepšate.
Čin prepoznavanja određene osobe u nekom dijalogu.
1: Kako me nervira onaj Bane!
2: Koji Bane?
1: Ma onaj... Znaš ga.
2: Aaaa, Bane Bane?
1: Ma da, on!
Retardiran način da se izvede zaključak o nekome, ali nema veze - može da garantuje dobru zajebanciju s nekim ljudima.
Primer prvi:
- E, sinoć smo se kao smuvali.
- Aha. Kul. Kako se ono beše preziva?
- Krnjajić.
- Haha! Luda je na majku.
- Što?
- Pa, samo luda žena može da uda za nekog ko se preziva Krnjajić. Bolje ti beži od nje na vreme.
- Ne seri. Nema to veze.
- Dobro. Videćeš. Nemoj posle da kažeš da ti nisam rekao.(posle nedelju dana)
- E, brate, bio si u pravu. Pričala mi kako hoće da ubije sopstvenu babu.
- Kažem ti ja. Luda na kevu. A i na ćaleta, jer samo lud čovek može da oženi ženu koja je dovoljno luda da se uda za njega.---------
Primer drugi:
- Simpatična cura ona Sintija...
- Ma, beži... Ludo.
- Otkud znaš?
- Ludo na roditelje. Samo lud roditelj i najveći snob može detetu da da ime Sintija. Još joj prezime Ubiparip. To je dokaz da je luda na majku.
- A nemam pojma... Videću. Idem u subotu kod nje na gajbu.
- Čuvaj se.(u nedelju)
- E, brate, bio si u pravu.
- Jel?
- Taman kad je trebalo da padne neki seks, a ona me pitala da li može da mi stimuliše prostatu krastavcem. Ja pokupio stvari i pobegao.
- Pa, da. Prvo je trebalo da se zapitaš što te zove kući, a znate se otprilike 3 sata. A onda, trebalo je da pretpostaviš da joj je keva luda, jer se udala za čoveka pod prezimenom Ubiparip, a i ćale joj je sigurno lud kad je oženio ludu ženu. A zajedno su fakat ludi kad su detetu dali ono ime. A iver ne pada daleko od klade...
Najbolji dokaz da je ljudska mašta lukavo prljava i sposobna da sve pretvori u seksualnu asocijaciju. Niko nije siguran. Ponajmanje istorijske ličnosti.
Napaljeon, Kaligura, Robin Ud, Žil Sperm, Žan-Pol Satr, Ringo Čmar, Roka Ono, Hirokito, Merkurcio, Steran Stojanović Mokranjac, Marko Podjajčanin...
Pošto se radi o sastavima skupljenim s koca i konopca, koji dolaze radi zajebancije, a ne da bi igrali fudbal, sve ekipe se trude da ponude kreativno ime koje će zasmijati gledaoce. Ime ekipe obično nastaje brejnstormingom oko jedne do dvije gajbe zidarca. Čak ni na ovim turnirima nije dozvoljeno pominjanje KPGS (što 'no reče Pušić Antonije), ali aluzije na to su dozvoljene.
Glas sa razglasa:
- Dobro došli na četvrti po redu turnir u malom fudbalu koji organizuje naša mjesna zajednica. Ove godine se prijavilo osam ekipa koje će biti raspoređene u dvije grupe.
Prva grupa:
1. Prošlogodišnji pobjednici, ekipa "Mala, daj bobu"
2. Ekipa klaonice i prerade mesa "Pet kobaja bez jaja"
3. Ekipa fabrike trikotaže "Čipkina šiška" i
4. Ekipa vatrogasnog doma "Okupatori"
Druga grupa:
1. Prošlogodišnji finalisti, ekipa "O'š li je'nu krkamelu, Lelo"
2. Mašinska škola sa ekipom "Odma' navoj urezuje"
3. Iz udruženja fudbalskih veterana, ekipa "Nazor" i
4. Udruženje drvoprerađivača šalje ekipu "Triput sam ga kratio na brenti".
U grupama se igra po principu svako sa svakim, pa svi sa sudijinom majkom.
Sponzor turnira je, kao i prošle godine, fabrika konditorskih proizvoda.
Neka igre počnu!
Po nekom šašavom zakonu prirode, to su uglavnom najčudnija i najteže pamtljiva imena koja je istorija mogla iznedriti. Kao da sirotom i namučenom studentu nije život dovoljno zagorčan time što mora da savlada kointegraciju stacionarnih vremenskih serija, nego mora da pamti i sva ta milozvučna imena dokonih ljudi koji su se proslavili time, što eto, nisu imali šta pametnije da rade, no da smišljaju razne teorije, zakone, testove i formule i time gaze žulj budućim naraštajima.
Kako se nijedan ne preziva Rč, mamu mu nabijem, nego sve neki Lendermenovi, Hajzenbergovi i Moldenbratovi.
- Dobro kolega, ovo je bilo odlično, samo mi još recite kako ćemo testirati asimetriju i spljoštenost normalnog rasporeda?
- Upotrebom statističkog testa.
- Kog testa kolega, budite precizni, ovo je egzaktna nauka.
- Ž.. Žar...
- Žarkinebera statistikom kolega. Ipak Vi niste razumeli suštinu. Najbolje u junu da dođete opet.
Uz svako ime ide neka karakterna osobina ili predrasuda koju pridodajemo u podsvesti.
Npr.
Ako čujete ime "Sandra" u glavi vam se odmah stvara slika devojke lakog morala, iako nije svaka Sandra takva...
Ako čujete da nekoga zovu Mile, tog lika ćete u startu zamišljati kao debelog kamiondžiju ili nekog rumenog, debelog, mesara koji zvižducka narodnu melodiju...
Primeri se mogu navesti za skoro svako ime, ali zašto je to tako, to će ostati misterija...
Pored toga, sigurno vam se nekada desilo da se upoznate sa nekom osobom i da nakon što čujete kako se ta osoba zove da u sebi pomislite kako toj osobi ne leži to ime iliti je pak tipično za fizički sklad te osobe...
-Kako ona može da se zove Samoživka a tako je dobra riba!? Ne leži joj!
Zvaću je Suzi...
Pseudonimi koje uzimaju sveštena lica, kako bi mogli da prave malverzacije i razna druga sranja, a da gradjani u stvari i ne znaju o kome se radi. Crkveni lobi će kasnije kod suda uraditi svoje.
Medjugradski autobus, dva slučajna saputnika spontano razgovaraju i listaju novine sedeći jedan pored drugog:
- Miroslav rekoste?
- Jeste gospodine, Miroslav. Evo i ja idem da obidjem moje starce, teško je na selu, beda, besparica..Nosim im malo sira i jabuka, neprskanih, nešto mesa..Šta ćete, da prežive jadni.
- Jeste gospodine, beda svuda stisla, sve nam pokradoše lopine. Evo vidite naslov, otac Ljermontije proneverio 400.000 eura i nestao! Strašno kažem vam ja, kad se vodje duha našeg razgoropadiše i rasprokletiše. Vidite na slici, iz očiju mu iskače neka pokvarenost.
- Jeste jeste, tuga moj prijatelju (reče Miroslav, to jest obrijani i skromno obučeni Ljermontije, noseći u kariranoj ofucanoj torbi 400.000 eura, i misleći u sebi : Vodje duha..Kakva budala).
Završni deo ribanja tokom kojeg se ime počinioca greške navodi tri puta uzastopno, tišim, rezigniranim glasom.
Jer, napad popizditisa jenjava i preostaje pitanje: šta i kako. Da li bataliti sve ili rehabilitovati vinovnika i pružiti mu priliku da se popravi.
- Sanja, je li to opet ćaskaš na telefon usred radnog vremena?
- Šefe, samo sam…
- Predmeti čekaju, a ti… Trošiš državne impulse!
- Stvarno se izvinjavam. Evo, ako mogu ikako da ispravim. Ostaću prekovremeno…
-Sanja, Sanja, Sanja… Šta ću s tobom… Hajde, daću ti još jednu šansu. Spusti žaluzine i dođi da zavedeš jedan nov predmet.
Očajnički pokušaj da se djetetu podari ekskluzivitet a zatrpa svoje seljačko porijeklo i "rogobatno" ime. Rasprostranjeno na estradi i ostalom "Džej-setu"
Majka: Darinka, Soka, Mileva, Živadinka.
Kćer: Anja, Ina, Una, Tea, Mia, Lea...
Sin: PTT, NIS, EDB, MUP, KBC
Nedokučiva kreativnost vrednih kuvarica.
Zašto su nju sušene kore, fil od mlevenih, seckanih oraha i šlag podsetili na Španski vetar, a dve kore sa seckanim orasima, krem od vanile, krem od čokolade i šlag na Dinastiju, a sve to samo još i plazma na Grčku, a sve to samo još i ananas i višnje na Moskvu, pa na Ljubu, na Aleksandra, na Vasu, na Cicu, Micu i sl., ostaće večna misterija koja se prenosi sa recepta na recept.
