Jevrej sa trouglastim dinarom. Ekonomista kome je cost-benefit analiza i Stari i Novi zavet i jedina Božja zapovest.

Isto što i dunuti, dići se nekome ona stavar da nešto uradi, ili književnim jezikom odnosi se na situacije kad se nekom iz čista mira javi neka hirovita namjera ili prohtijev.

Ovako moj drugar objašnjava da je imao tel poziv sa nekim njemu nepoznatim pozivnim brojem...

Troje mrtvi, dvoje kritično.

1. Intro u dizanje ruku od nečega. A, u pičku materinu.
2. Odgovor prodavca na vaše "Dobro jutro" davne 1993.

Period bez automobila.

Čovek kome je pivo sastavni dio života i organizma. Aktivno počeo piti sa 9 godina, čep sa boce uklanja u miliseknudama, koristeći razne alate kao što : upaljač, viljuška, pegla, zubi, oko, taban, testis, aparat za brijanje, aparat za gašenje požara i još nekih neutvrđeim elementima koji se vode pod "tajne univerzuma". Alkoholičari su za njega pičkice, hrana je postala suvišna i oči mu nekako vuku na boju piva. Ne postoji pivo koje se ne može piti, tako da je čak i MB dobro, a Jelen je oličenje savšenstva.

Ili sujeverje je uzidani stereotip u našem narodu, da određeni događaj ili objekat može doneti sreću, tj. u češćem slučaju, nesreću.
Svako od nas se bar jednom ponadao sreći kada je pronašao detelinu s' četiri lista ili potkovicu na putu, kada mu se vrabac u letu pokenjao na glavu, ili kada nam je keva prosula čašu vode iza leđa pred neki put. Da bi zaštitio "svu prikupljenu sreću", narod oko vrata kači zečije šapice i kandže od sove, ili najprostije - triput kucne u drvo.
Iracionalni strah u narodu izaziva dan k'o i svaki drugi - petak 13.-ti, ili crna mačka koja nam preseca put. "Magija" se uklanja tako što se vratiš tri koraka unazad, ili triput pljuneš "pi pi pi". Sedam godina nesreće nas čeka ukoliko razbijemo ogledalo, a deca su naučila da će ostati mala ako ih preskočimo, a ne vratimo se nazad.
Sa napretkom civilizacije, i svest ljudi je porasla na malo viši nivo, pa danas mnogi na ova praznoverja gledaju baš tako i gledaju - kao na praznoverja.
Ipak, sa napretkom svesti napredovalo je i praznoverje: svakodnevno ga gledamo i slušamo u medijima od strane neobrazovanih političara, voditelja, TV medijuma, tajkuna...
Svi oni pripovedaju praznoverja, u koje je još opasnije verovati od ovih prevaziđenih...

Neverovatno koliko je velika slucajnost da se na vecinskom delu slovenskih teritorija Kina izgovara kao Kita/Kitaj/Kitaja.Jos jedan dokaz u prilog teoriji da su Sloveni visa rasa,jer smo Kinu i njihovu robu unapred ocenili i nazvali shodno kvalitetu koji poseduje,mnogo pre no sto je ista stigla na nasa trzista.Osim ovoga,postoji i kratica P.R.C. na engleskom,koja takodje sluti koliko je kinesko dobro.

Rečenica koja oslikava vrhunac apsolutnog raspada sistema oko mene, tebe koji čitaš ovu definiciju... Za koj' sam ku*ac učio škole, bio relativno dobar đak, počeo da radim čim sam apsolvirao u struci, u dobroj firmi? Da bih sad rintao prekovremeno, kad je već kraj januara, a nisam primio platu... U mojoj visokocenjenoj firmi je ovih dana postalo retoričko pitanje "Kad će plata?" ( ako se dobro sećam retoričkih figura iz OŠ - to je ono pitanje na koje se ne očekuje odgovor). I onda mi tamo neki pričaju o tranzicijama, privatizacijama, nepostojanju inflacije i monopola, o tome kako smo jako blizu Evrope...Ma, samo još malo da izvijemo leđa i dodirnućemo nožne prstiće Evropi... da ne kažem nešto gore. A meni su ´ladno počele da se priviđaju slike iz 2003, danas kada kada sam svečano morao sedam godina mlađem burazeru da tražim pare za cigare i autobusku kartu. Ma, vrti mi se u glavi od besa! A ne znam ni na koga da budem besan, pa vidim da ću na kraju najebati sam od svoje razdrmane psihe. Al´ nema veze, i mazohisti su ljudi. Slušaću Ramba!

Šuma propisa koja ti otežava svakodnevni život.

Mesto gde se u filmovima i serijama, uglavnom američkim, odlazi da se reše neke porodične nedoumice, "suptilno", da gostima ne bude neprijatno i ne provale o čemu se radi, dok sami sede u dnevnom boravku.

Takla ga je jutarnja svežina sa otvorenog prozora i on je otvorio oči. Pored kreveta su ga čekale uredno složene papuče, a za šporetom precizno izmeren decilitar vode. Aptekarskom vagicom meri sedam grama kafe, seda na terasu i uživa u pogledu na lokalno groblje. Dok je izlazeći okretao ključ, dva puta kao i uvek, na leđima je osetio nečiji pogled. Pas lutalica ga je gledao nekako sažaljivo. Zaobišao je psa u širokom luku i nastavio prašnjavom ulicom u pravcu kioska. Novine uzima ne progovarajući i ostavlja tačno onoliko asepsolom sterilisanog novca, kolika im je i cena. Koračajući ka groblju, razmišlja o vremenu. Javili su kišu. Ubrzao je korak i vrlo brzo se našao na nedavno ofarbanoj klupici, pored mermerne ploče sa njegovom brižljivo odabranom fotografijom. Ime i datum rođenja su uklesani, a kamenorezcu je plaćeno da ukleše i datum njegovog upokojenja. Brižljivo brišući prašinu sa mermera, primetio je crne oblake i krenuo polako ka kući. U trenutku dok je otključavao vrata, ispod olovnih oblaka je sevnulo. Navukao je papuče, pa seo u fotelju kraj terasnih vrata, blago se osmehujući. Povremeno osvetljen munjama, uživao je gledajući umrlice na poslednjim stranama, ogromnih, crnih novina.

Svi rade i muče se, a on - živi, radi lakše poslove i uživa u životu, sve po principu, lako ćemo.

Izraz koji može značiti dve stvari:
1. Da napolju trenutno pada kiša, ili ima izgleda da će padati.
2. Da osoba sa kojom planiraš da se vidiš frflja dok govori, tj ima izrazito tečan govor.

Završenom poslu mane nema i za slomljenim krčagom ne valja plakati. Neki gorak ukus ipak ostaje, krivica, ne onoga koji krčag slomi, već onog koji mu je to dozvolio.

Datum čiju poentu svi uporno maše. Dobro, svi osim tinejdžera. Ako mislite da vam ovaj datum ukida slobodu, da steže, guši, veže i davi, onda ste tinejdžer. Ako ne mislite ovako, onda će vam ova priča možda i imati smisla.

Moje poimanje ovog datuma se zasniva na sećanju. Sećam se zbunjenih lica i unezverenih pogleda nekih nepoznatih ljudi. Sećam se kako mi je bila nepojmljiva činjenica da ću sa tim nepoznatim ljudima u toj nepoznatoj učionici provoditi dane i dane sledeće četiri godine. Sećam se kako me je tog prvog dana u gimnaziji, jedna devojka pitala da li je mesto pored mene slobodno. Na moj potvrdan odgovor, sela je pored mene i prećutala mahom ceo dan. Danas, sedam godina kasnije, ne mogu je naterati da prekine da priča, niti joj objasniti da joj, to što je tada zauzela pola moje klupe, ne daje za pravo i da zauzme bitno mesto u mom životu. Jednostavno ne mogu. Niti želim.

Zapravo, ono što svake godine na ovaj datum poželim, to je osećaj one bezbrižnosti, treme i čitave te halabuke ni oko čega, kada je sve bilo tako naivno i kada su nas svi posmatrali kao tempirane bombe podivljalih hormona koje svakog trenutka mogu da dovedu do katastrofe. A sada... Sada smo neki kvazi odrasli akademski građani u pokušaju kojima nad glavom vise neki budžeti, neki rokovi, prijave, uplatnice, Bož' me sačuvaj. Usput, čekamo svoj prvi septembar - prvi oktobar. Nakon toga, najbitniji PRVI u mesecu biće datum kad je plata.

Proces lupanja dlanom o čelo, stavljajući osobi kojoj je :licedlan: upućen do znanja da je lupila glupost, to jest da se izblamirala.

:licedlan: je i autoprimenjlijv, uglavnom u situacijama kada nešto zaboraviš.

Ultimativno glupo pitanje koje voditeljka/voditelj postave klincu koji se javi u neku emisiju tipa Hugo, Tajni agent Izi itd. Pri tome najčešće iza klinca sedi samo baba pošto u prisustvu roditelja ni u snu ne bi smeo da troši telefon i zove Izija.

Grobljanska ili Vampirska smena, koju većina ljudi izbegava, jer se u njoj dešavaju puno češće uvrnute stvari, nego u dnevnoj.
Oni koji nemaju taj luksuz da mogu da biraju smene su sigurno bar jednom bili svedoci bizarnog ljudskog ponašanja, neobjašnjivih događaja i čudnih zvukova bez očiglednog izvora.