Jebena rabota. Može se pogine od nje. Zapinje WoT ko golf 2 na Bjelašnici, muči se i ropti ko poslednje siroče. Gledaš, memorije ima, procesor sa 4 jezgra boga bi gonio da ovaj sme sići, grafa nova a sva podešavanja u skladu sa monitorom i rezolucijom ma raj božiji samo igra zapinje, sve se sporije kreće na desktopu a pretraživač kuneš majčinim mlekom dok gledaš njegov napredak u task manageru. Koj mu đavo brk mrsi? Slučajno odeš na My computer kad tamo se HDD crveni, ostalo samo 3,6 gb prostora. Taman za sezonu "Walking dead" i mađarski pornić. E sad dilema nastaje. Šta obrisati? Odeš na folder pod nazivom VAŽNI PODATCI, uđeš i čvrsto rešiš : kompilacija probranih dela Angelike Black MORA ostati nek je 3 gb +. Sestrine slike sa ekskurzije (svih ikad igde) ne idu u recycle bin već direkt shift+delete jerbo gde to smeće svo da stane u tako malu kantu. Virtual dvd-ovi za WoW sa sve pečevima od cirka 20 gb se ne brišu jer šta znaš šta sutra nosi šta ja da radim ako mi dune da igram a vamo prc nema obrisao. Op vide vide snimi de "Domaćice". Zar za kurve ja odvajam 50gb HD prostora a vamo U "Svašta" folderu HD Jinx Maze bukvalno radi svašta. I to ide. Dalje, tu je moj program za vežbe P90X od nekih 20 gb. Jesam se usalio ko morž ali stara mu majka pa jednom ću prekinuti ovaj luzerski život i oblikovati svoj sexy body hell yeah! Ali od sestrine bikram joge i 17 gb polugolih pički koje se ne skidaju i ne ližu ja realno nemam ništa. Koliko još da brišem? Odem na sistem req za WoT kad tamo kao potrebno barem 10 gb. Ja obrisao preko 100. Prekriva me jeza dok čujem vrata od sobe i sestrine papuče kako se vuku po parketu. Instinktivno sklanjam makaze sa stola.

- Zapišao si dasku!
- Šta prljave čarape rade na sred sobe!?
- Kaplje znoj na mene dok me jebeš!

I tako dan za danom one zvocaju. Sve ima smeta. Nekada čovek prosto poželi da osvane na naslovnoj Kurira. Nekad probaš da popraviš stvar jer posumnjaš da su u pravu. Kupiš bombonjeru, buket ruža, pošalješ sms prvi... Pokušaš nekako da se iskupiš ali princezu i dalje žulja. Nasela je hemoroidom na zrno graška pa se od čokolade goji, paran broj ruža je za sahrane a javljaš se prvi jer si krenuo u švaleraciju. Zajebano rođaci.

- Možete me smatrati pičkopaćenikom ali teško je jednostavno dići sidro i ostaviti je. I druge luke naplaćuju porez i u drugim vodama vrebaju opasnosti. Noge smrde pa smrde, mali je pa je mali...

NE!

To one i hoće da pomisliš, to je ta ženska posesivnost, to priroda govori iz njih. Sjebale su se negde kroz evoluciju i matrijarahat je smenjen patrijarhatom i one pate zbog toga. Žarko žele da nas kontrolišu i većinom uspevaju tako što nam nabijaju na nos greške u koracima. Stalno, jako nabijaju. To je ta priča, one žele da se zamisliš, da se pogledaš u ogledalo, da vidiš gde grešiš. Ali ti ne sagledavaš situaciju realno već gledaš sebe u te savršene brkove i snažna ramena, ubeđen si da je niko drugi ne zaslužuje i želiš da se promeniš da bi joj udovoljijo i ti moraš da se promeniš da bi jo... :ŠLJAS!: Trgni se! Opet padaš pod njene čini, sagledaj sliku sa strane, iz profila.

Hehe visuljko hehe vidi kako visi može i da se pomera sam OOOPA! :ŠLJAS!: Ne glupiraj se! Ali da, u pravu si, tvoj visuljko je to zrno graška koje nju žulja, ne baš impresivan prizor tako iz profila ali to je to.

Smeta joj što ne može bez tebe, što joj biološki sat otkucava, što će ti noge smrdeti još više. Smeta joj što će njeni mrki pogledi prestati vremenom da deluju kao anestezija i bol u kurcu će se pojačati.

- Mogao si da pokosiš dvorište?
- Dvojka si!
- Molim!? Znaš li ti da ja ceo dan rmbačim, ribam, kuvam, peglam, perem...
- Mančester Siti, dvojka. Napoli, tri plus...

Depresija je veliki čovekov neprijatelj. Toliki da, kada nagrize dušu i telo svoje žrtve, može prouzrokovati efekte koji od normalne osobe počnu praviti "malog ludaka", koji u takvom "bunilu" preispituje sebe i svemu traži razloge, postavlja pitanja i na njih traži odgovore.

Stanje uma nakon saznanja čemu zaista služi WC-šolja.

Asocijacija za mesto gde retko ko zalazi. Moze da se odnosi na neku staru, napustenu kucu, zabaceni deo grada, kafanu sa ugasenim svetlom i jednim gostom unutra , jezive motele pored puta, podrume, tavane i druga slicna mesta.

Metaforički objašnjava mesto na kome ne treba da se bude.

Spoj različitih mirisa koji se osećaju po kućama i stanovima tokom novogodišnjih praznika.

Gabori. Skrndelji. Mazge. Konjine. Pobegle grobaru s lopate. Pa sve to na kub. Kad vidiš ovako ružne ribe, nije ti inicijalna reakcija gađenje, sprdanje ili sipanje u sebe hektolitara piva ne bi li izgledale lepše. Reakcija je iskonski strah, užas, horor.

Predmeti koji umeju da uzdrmaju akciju učenja iz korena kada u toku istog nestanu, kao da ih je sam đavo odneo. Pretpostavljajući tvrdoglavost osobe kojoj se to desilo (kod Srba najčešće opravdana pretpostavka), đavo uspešno izvodi manevar „ukradi pa vladaj“.

Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.

Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.

Rečenica kojom student dočekuje goste.

Prva stvar koja leti iz stana ako pocnete da sumnjate da vam je cimer peder.

To su price srednjoskolaca ,koje se pricaju u skoli posle letnjeg raspusta,u kojima se opisuju njihovi jebacki poduhvati,obicno sa strankinjama na moru u Grckoj ili Crnoj Gori,ili sa domacim ribama iz nekih zaostalih ili pasivnih krajeva nase zemlje,u koje nikada nikoga nece da navede put,tako da nema teorije da neko i proveri njihove price.
Radnja je obicno preprican pornic skinut sa neta,ali ne ovi moderni,nego neki iz 80' ,posto su oni obicno imali neku radnju,tako da ne moraju cak ni mnogo da se trude da izmisljaju dozivljaje.

Veoma čudan i kad malo bolje razmislim, jako uznemirujući izraz za provođenje vremena na kompjuteru.

Konstatacija upućena devojci koja ostavila za sobom sve čari detinjstva i spoznala sve čari muških polnih organa.

U skorije vreme svi ovi Ćnovi klinciĆ su nekako u tom emo fazonu.
Crni nokti, crna kosa, crna šminka.

Reče lepo pevač iz Killswitch Engage-a - Oh, oh, mz mommy doesn't like me.. F..k you, pussy!

Inace, evo, da bi definisao emo decu, ja im napisao par stihova.

Idealan izgovor na pitanje zašto toliko vremena provodimo za kompom.

Disciplina kulturih i moralnih patuljaka današnje omladine. Dobro, neću da generalizujem, ali ovakvih primeraka ima na svakom ćošku. Nažalos'.
Elem, došla nova vremena. Što si nepismeniji, to si veća faca. Što manje čitaš, popularniji si u društvu. Naravno, ne računaju se SMS poruke, statusi na fejsu, nalepnice na deterdžentima i drugim dezinfikacionim sredstvima ili Bravo girl. Ne bih ja računao ni ''štiva'' kao što su Kupoholičarka ili Grabljivica, al' aj sad, bolje išta nego ništa. Ma i ''Amouage'' (Amoaž prim. prev.) Marijane Mateus neka uzmu, valjda ima nečeg poučnog majkumustaru.

- Poslednje što sam pročitao bila je Bela griva i to samo zato što me je (m)učiteljica naterala.
- Haha, a ja Vuk i tri praseta, i to pre nego što sam saznao da postoji i crtani!
- Taj rad!

Simpatično. I bilo bi, da ovo ne izgovaraju konji od 18+ godina. Cenim da su ovo ljudi kojima je film bolji od knjige. A ako nije izašao film? Ma opušteno, kad tad će ga neko snimiti. Onda kupiš kokice, zavališ se u fotelju i... Ček', da l' sam pomenuo pivo? Ne? Dakle, kokice i pivo, zavališ se u fotelju i uživaš. U jednoj ruci pivo, u drugoj kokice. Imaš li treću ruku za okretanje strana na knjizi? Ne? Molim lepo. A i zašto bi čitao knjigu mesec dana, kad film možeš sabiti za cirka 2 sata? Prosta računica.

Izgleda da im ipak bolje ide matematika od književnosti.

Blistavi trenutak samospoznaje najvažnije lekcije u životu, njegovog veličanstva -rada na sebi-. Seo si na dvosed, nabacio kolenom na voleja neumiveni ugloočni krmelj otkačen usled vibracija uzrokovanih saginjanjem da protrljaš nožne prste kroz puknutu sportovu čarapu dok si treptao jer ti dim od cigarete, one najslađe prve jutarnje, šiba u oči, i posterisao ga na neokrečeni zid iznajmljene sobe predgrađa Malog Mokrog Luga.

Sediš tako, češeš zamašćenu bradu i dok pronalaziš komad slanine od sinoć i polako ga mljackas i cediš njegove sokove, prolazi ti kroz glavu... Jebt, možda nije kriva država što nemam posao, moji me terali na faks ja nisam hteo, komšija sa kojim sam odrastao me zvao da vozim kamion u švabiji, samo da naučim jezik al ko će učiti švapski rekoh sebi, ćale me zvao u kombinat pre 10 godina da krenem sa njim da učim za varioca, do sad bih bio ekspert, ali razmišljam ko će se cimati da ustaje svako jutro u 6h jebt.

Čekaj malo, ako ćemo tako nije mi niko kriv ni što me riba ostavila, trebalo je češće da se kupam, da perem zube, dobro sad nemam sta više da perem, ko će se cimati realno za ovih 7-8 komada što je ostalo, ali tad... tad je bila prilika...

Možda ni trener nije loše mislio kad mi je rekao da ne dolazim pijan na treninge, da ne dodajem unazad loptu kad sam na tuđoj polovini, možda... možda su svi oni meni želeli dobro a ja nisam hteo da se cimam...

I onda ti bljesne... Kao stravičan udarac Ronaldove desnice u mošni deo, poput Đurićevog shvatanja da ipak nije vreme za aplauz, lupi te spoznaja u čelo. Srce pumpa kao ludo a krv kao pod pritiskom vode iz vatrogasnog creva naglo poslata do poslednjih pora tvog tela natera te da skočiš na noge i skoro pa nemo prozboriš: Jebote život, pa možda je do mene...

Znao sam tog lika, Radovan se zvao,
dok ga maler ne strefi za sud nije znao,
organima reda prijavi ga Dana,
da l' je palo silovanje, to ne zna ni sama.
Kako se to zbilo, otprilike je jasno
slovo zakona moralo se primeniti časno.
Radovanu verovati il' pak možda dami
kao da ste porotnik , odluč’te se sami:

Zapiše se jedne noći moj ujka Voja, u selu poznatiji kao Voja Čokanj i njegov komša Radovan. Grle se, ljube, a kako se i muzika odavno spakovala, bili su dovoljni sami sebi, svako sa svojim repertoarom - u isto vreme. To ih nije sprečavalo da pesnicama tamburaju po šanku toliko divljački da je u nekim momentima zvučalo kao da tenkovi prolaze kroz centar Ripnja. Priseti se ujka Voja u jednom momentu svoje harmonike iz vremena dok su još kao mladići trupali u Abraševiću, pa onako razgaljeno ubiven zamoli Rašu da trkne do njegove kuće i donese je, da malo razvesele i sebe i ovog nesrećnog Mirka kelnera. Reče mu da je harmonika ispod kreveta u spavaćoj sobi, ali da bude tih i ne budi ujna Danu.

Elem, Radovan se ušunja u kuću i po mrklom mraku dopuza nekako do sobe. Kao bez mozga, privučen ujednačenim disanjem moje usnule ujna Dane zavuče ruku pod jorgan umesto pod krevet, pribi se uz nju i poče da iskorišćava ono šta je bilo na izvol'te. Ujna se u polusnu malo promeškolji i obeguzke prihvati ponuđeno. E, sad, Radovanu odjednom dođe iz dupeta u glavu, nabrzaka obavi posao, pokupi gaće i harmoniku i dokombelja se nekako do kafane gde je ujka Voji zajapuren objašnjavao što ga nema tol'ko dugo...te dok je potrefio kuću, te dok se ušunjao, te dok je napipao harmoniku...prođe ih volja za sviranjem. Ranom zorom dovuče se moj ujka do kuće, zatiče budnu ujnu koja nije imala dovoljno reči hvale za noćašnji poduhvat svog muža, a ovaj kada je ukapirao samo što ga šlog nije strefio. Kud će šta će, ujna pravo u policiju da prijavi slučaj.

Pa kaže:
Šta sa ovim slučajem pitaše se sudije,
sama mu se podala - silovanje nije.
Opet, žena tužila, valjda nije luda,
šta god da se presudi, treba imat muda.
Šta god da se odluči popušiće kuru,
zato slučaj rešiše – Prosledit’ Strazburu.

Definicija je napisana za takmičenje "Lovačke priče"