Lola: "Mala, odakle si?"
Mala (puć usana pre odgovora, brada se podiže): "Iz okoline Brčkog."
Lola: "U, taman, i ja sam odatle rodom? Koje selo?"
Mala: "Kako misliš koje selo?! Božeeeee, glupog pitanja! Pa iz okoline, jesi čuo šta sam ti rekla?!"
Lola: "Slušaj, mala, Brčko nema "okolinu". Ima malo čaršije i sela okolo. Pošto nisi iz čaršije, jebiga, zaključak je jasan. Boli nas seljake kurac, švercujemo prasiće, tri marke po kili idu ovih dana, ovo-ono."

-Ti si beše lekar po zanimanju? Mmmm...mi žene smo slabe na to.
-Ne, ja sam seoski lekar, nikakva ekstravaganca. Vadim krpelje bakutanerima iz bulje, pišem upute i to...
-Pa dobro, humano je to! A kad ti dodje neka trudnica, ej! Pa ti učestvuješ u rađanju novog života!
-Da, oko tog novog života, porodih juče jednu kravu, veterinar Žitko bio na parastosu. Tačnije, sama se porodila, pade ono tele od metar visine. Ja samo bacio onu posteljicu da ne razvuku kerovi...
-Da, ali..
-Ne trudi se ribo...sa mnom društvenog statusa ubrati nećeš. Samo spanać i štavinjak za pitu od seljanki.

I sta bi, jel ste postavili laminat sami?
Ma jok, bate, sta sve nismo probali, i okreci na levo i na desno i na krivo ma nece bre, jebo ih onaj klik klak sistem kad nece da klikne nikako!!
Pa jbg brate, i kusacani istezali gredu pa nece, plati bre ko covek i zdravo!!
E i ti si vecito bio pametan, ubilo se..

Srbija 2025. godine

Novogodišnja izjava Ministarstva za turizam, trgovinu, prostorno planiranje i ugostiteljstvo, za časopis „Srpski Prozor“ :

„Dragi naši,
Imamo posebnu čast da vas obavestimo da smo mi Srbi, opet na tronu nečeg novog u svetu. Dokazali smo sebi, ali i drugima da je naš kretivni duh i rad daleko ispred svih, kako u svetu, tako i u regionu. Paintball turizam koji je trenutno zastupljen u 150 opština već donosi dobre rezultate.
Možemo se pohvaliti, da u ovom trenutku jedini u svetu radimo simulacije rata kroz vekove. Trenutno sada se odigravaju dve velike simulacije „Granatiranje Vukovara“ i „Bitka na Neretvi“, nadamo se da će još pet opština sa kojima pregovaramo da uđu u projekat pridruživanja „Paintball u mom mestu“, ispuniti sve uslove, kako bi pri njihovom odlasku iz svojih opština, uspeli da organizujemo projekat „Zbeg Srba preko Albanije“ sa preživljavanjem iste one golgote koju je naš napaćen ali hrabar narod preživeo tokom Prvog svetskog rata.
U ovoj godini uspeli smo da zabeležimo porast paintball turista za 200%. Neki od njih ne samo da uzimaju cela sela kako bi sa svojim prijateljima uživali u slikama ratne nemaštine i destrukcije društva, već i manje gradove, pa i više sela ako su na manjoj udeljenosti, pošto je u poslednje vreme diverzantski paintball postao jako popularan među stranim turistima.
Paintball turizam je u svima nama probudio iskru ljubavi i uzajamnog poštovanja, pa tako danas u tri naša najveća, ali i jedina grada: Beograd, Novi Sad i Niš, možemo da vidimo kako Srbi mogu da se slože.
Ostalo nam je za kraj da vam poželimo Novu godinu i ostale praznike.“

Prica koja sledi je stvaran dogadjaj sa moje mature,samo sto ja nisam ucesnik.
Nakon nekoliko bezuspesnih pokusaja da smuva devojku iz grada momak je presao na devojku sa sela.Posle 5 minuta usledio je poljubac,a onda priznanje devojke da je pre njega poljubila jos 4 momka.

Gde si bila za vikend?-Bila sam malo na placu sa svojima(Bila sam u selu Donje Muzare kod babe i dede)!

Božidare, ajd idi izbaci ono djubre iz štale.

Sabor na Goliji:
Miloica iz Vučaka: Iz Vučaka su bre svi doktori, šta bi Ivanjica radila bez nas, sve što valja je iz našeg kraja!
Rale iz Gledjice: Ma kakvi crni vi, dole vuče vlaga od Morave, sve je budjavo, kajmak vam smrdi a pravite rakiju šećerušu!
Stevan iz Erčega: Šta se ti javljaš, da nije vaših gleđičkih lopova sva bi sela imali dobar put ne bi samo za vas sve gurali!
Vukojica iz Kosovice: Bitno je da mi pravimo najbolju rakiju, vi se svi terajte u sto đavola!
Milorad sa Bratljeva: Kakva crna rakija, ni vode nemate da pijete a da pravite rakiju, sve iz Poljane nabavljate brazilski šećer i pravite zozovaču, osleplje pola grada od vas bagro!
Vukojica: Sad ćeš ti da se upoznaš sa Kosovičkom kobrom!
Milorad: Otkud vama kobra, to smo mi prvi otkrili!
Stevan: Šta vi, meni sin još iz Australije šesetdevete doneo i objasnio kako radi, sad će guja da te peči!
Miloica: Ovu moju kad pogledaš u oči ostaneš slep, sad ćete da vidite!

Bilans opšteg rasula je dosta povredjenih, krvavih i osakaćenih, ultimatuma nije bilo, a kobre će svakog dana, za vjeki vjekova ostati geografski nedefinisana vrsta, ovde kod nas u Srbiji.

svaka sličnost sa ličnostima i događajima je slučajna*

- I, ujače, kako je ovde, jel ima neko da je ovde ostao?
- Pa može da se naleti u tri dana na jednog čoveka, znaš sine, ljudi su ovde retke zverke.

- Ženo, odavno se nisi ništa ponovila. Evo ti pare za kupovinu.

- Svi kukaju što je hrana skupa.
- Kuka i motika što je niko u ruke ne uzima!

13th warrior...

- Čime se ti griješ?
- S' drv'ma.
- Odakle ih dovoziš?
- Pa ozgo!
--------------------------------------------------
- Odakle si ti momčino?
- Ma ja sam ti ozgo, iz sela. (Bogu iza nogu)

Baba: Ajde blago babi, ostavi te čokolade, to ti ništa ne valja. Nego uzmi ti malo ovih naših šljiva, to slađe od šećera.
Ja: Aaaaaa ne! Ja to više u životu neću da probam! Zadnji put kad sam jeo, više crva nego šljiva pojedoh...

Primer-ja, ali se i ne zalim bas...