Наш домаћински назив за оно што је у несветосавских народа познато као „тит фак”. Израз потиче још из времена Шпанског грађанског рата када су младе, прсате партизанке пружале шпанску обраду смртно рањеним саборцима како би им олакшале самртне муке јер, јелте, комуњаре не иду у рај па немају чему да се надају, а јебање међ' сисе је нешто најближе рају што жив човек може да доживи (реко ми један што је једном имaо девојку лоло).

Izreka koja je nastala na osnovu istinitog događaja, ali ne postoji tačan podatak kada je i u kom tačno selu nastala.
Išao neki čovek putem kroz neko srpsko selo i pošto je bio sam, a nešto ga malo mučio stomak on reši da prdne. Raspali on tako, ali ga je ipak čula jedna žena na početku sela. Brže bolje, pozbvala je svoju komšinicu i rekla," More Stano eve prošo neki čovek pored moje kuće i tako prdn'o da sam mislila da je pojeo tri tanjira prebranca. Toliko se to čulo." Komšinica je po hitnom postupku pozvala svoju kumu i rekla:
Bre kumo sad mi javila Jovanka da je neki čovek kod njene kuće prdno tako jako da se zamalo usro u gaće."
Kuma je odmah, ne časeći ni časa pozvala majku na drugom kraju sela i rekla: Bre mamo, kod Jovankine kuće prošo neki čovek, prvo prdno tako jako da se gora tresla, a onda se da prostiš usr'o na sred puta."
Došao čovek iz priče do kraja sela, a kumina majka presrete onog jadnog čoveka i reče mu:" Kako te bre nije sramota da ideš kroz naše selo i sereš po putu govedo jedno."
Čovek je ostao zbunjen njenim rečima, ali je nama ostala pouka iz ove priče da ne treba prdeti u javnosti da vas ne bi proglasili za seronju.

Ljudi koji su prejebali i Piroćance u škrtosti. Škoti su za njih najgori rasipnici. U njihovom svetu, Mr Burns bi dobio Nobelovu nagradu za velikodušnost.

Svima nama bliska rečenica, bilo da smo je sami rekli, ili da smo upravo onaj što se ukakio na drugom kraju sela.....

Jadanje žene na brzosvrš muškarca koji se samoproklamovao rasnim jebačem.

Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...

Ortak koji pokusava da ispadne baja..

Legla na punu k'o Čaba Silađi na Dormeo. Fudbalski termin koji se koristi u situaciji savršenog kontakta između noge i lopte. Naišla ti je, Saturnov prsten je u ravni sa Ekremom Jevrićem, mesto i vreme - sve se podudara da je onako domaćinski raspališ. Izraz može da se upotrebljava i van fudbalske sfere.

Rečenica koju obavezno izgovorim kada neko priča o modernim dostignućima o kojima nemam pojma ili o nekim filmovima i crtaćima!

Lep način da kažete seljanki da vas je učepila (nagazila štiklom) po prstima.

Poređenje kako muško spolovilo odgovara ženskom, iako su prije toga bili udaljeni stotinama kilometara, i možda se čak prvi put u životu vide.

jedina pesmica koju svi znamo da odsviramo, cak i najveci bezsluhisti

Svaka šuša kačamak sprema na svoj način.
Prvo čega postaneš svestan kad zalutaš srpskim drumovima. Retko gde ćeš naći sarmu sa istom merom ulja, priniča i mesa, rakiju koja vuče aromu jednog te istog kazana, turšiju iste kiseline i slanoće.
Pečenje je negde živo, negde prepečeno, za daću se negde ostavljaju pare, a negde se nose sveće i rakija dok narikače kukaju odvaljene od već pristigle prepečenice.
Negde će te domaćin sačekati široko raširenih ruku sa domaćom pogačom i sirom, dok će te negde drugde puškom najuriti iz dvorišta.

Nismo se čak složili ni oko venčanja. Skidanje jabuke sa krova, otmica mlade, nošenje preko praga, darivanje svatova...svako ima neku svoju politiku.
O sahranama i da ne govorim. Ko ide prvi u čelo kolone, ko nosi barjak a ko krst, kome se vezuje marama oko ruke u povorci, kol'ko se daje popu?

Sto sela, sto običaja, a ti se dobro raspitaj pre nego što uđeš u nji'ovu avliju.

Jedini insekt koji budi leptire u stomaku.

Opis nesebične i odane ljubavi. Bespogovorna vernost koja odoleva svakom životnom iskušenju i svakoj nedaći koja nam se po usputnim stanicama kači za vrat.

Gledati svet otvorenim očima. Prihvatiti sled vremena i polako se rešavati starih navika i razmišljanja. Otvoriti nove horizonte.

Špansko selo za beogradske vozače tramvaja.

Kaze se za barona koji pocne da se hvali kako je jebao svaku drugu devojku koju znas.

Okupljanje mase obično neradnim danom radi takmičenja u raznim veštinama sa drugim selom iz iste opštine. Zapravo, ovo je jedan vid modernizovanog prela samo bez logorske vatre, frule i sa terminom za vedla radi bezbednosti takmičara. Bacanje kamena sa ramena, nadvlačenje konopca, gađanje iz vazdušne puške i šah su samo neki od vidova demonstracije sile koja bi bila prikazana.
- Kamen je kao po pravilu bacao najkrupniju u ekipi koja je neretko brojala preko pedeset ljudi. Preko dva metra, preko stopedeset kila bez vrata sa širinom od metar i po u ramenima. Jedini cilj ovih gorostasa je bio da kamen koji je težio preko deset kila ubaci preko svih mera u publiku i sa uživanjem gleda kako narod očajnički pokušava da izbegne kamen i sačuva čitave noge.
- Nadvlačenje konopca su se uvek latili kao po pravilu bacač kamena sa ramena kao kapiten i po gabaritima njemu slični. Od zla oca i još gore majke. Zbir godina robije su u ekipi od pet članova uveliko prelazile dvocifren broj. Cilj ove igre pored prevlačenja zastavice na konopcu preko kredom nacrtane linije na asfaltu je bio da protivnička ekipa ima bar jedan isčašen skočni zglob i minimum par šaka na kojima teče krv od trenja konopca.
- Iz puške su metu od kartona kao po pravilu gađali ratni veterani. Najbolji u borbenim redovima tokom služenja vojnog roka, vojnih vežbi ili rata. Svi do jednog su imali problem da smire ruku ali to nije problem koji tri vinjaka ne mogu da reše. Treba napomenuti da je na podlaktici većini strelaca istetovirano hemiskom i otrovnim mastilom JNA sa dodatkom tenka ili noža u zavisnosti koji su rod bili u vojsci.
- Figure su povlačili oni koji su važili za najintaligentnije u selu kojima ovaj dar i nije toliko značio pošto im je alkohol davno otupeo mozak i zamutio pamćenje. Pobednik je bio onaj koga pre popusti amnezija

U svetu lažnog morala, pogrešnih vrednosti i ozakonjenog kriminala sve ono što ne bi smelo da bude normalno postaje manir i način ponašanja. Pismeni su siromašni ili su van države. Mada su i mnogi nepismeni otišli napolje, i svakako su ispali pametniji od pismenih koji su ostali. U takvom društvu, sasvim je normalno da neki glupak bude predsednik države, a neka džukela premijer. Svi njima slični zauzimaju mesta u sistemu iza njih, a različiti od njih ostaju sa strane. Da se razumemo, govorim o svojoj domovini Burkine Faso.