Pravi razlog dolaska na utakmice nizerazrednih klubova jer to zasigurno nije kvalitet fudbala.Postoji mnogo razloga koji ovu pojavu cine zanimljivom.Oni koji se nalaze na tribinama odlicno poznaju svoje igrace i trenera,znaju njihove vrline i mane,gde su bili,sta su i sa kim radili.Sve se te teme pretvaraju u duhovite opaske koje izazivaju salve smeha na tribinama.Komentarise se ko je kad iz kafane izasao,ko je rakiju pekao,ko je sa posla bezao i mnoge druge stvari.Naravno,nisu postedjeni ni protivnicki igraci,treneri ili sudije,pogotovo pomocnici koji se obicno nalaze najblize tribinama.Sastav publike je raznolik.Obavezno se tu nalazi lokalna budala koja je neka vrsta maskote kluba i koji ima neku frazu po kojoj je poznat i sa kojom se s vremena na vreme ubaci.Takodje tu se nalazi par lokalnih zajebanata koji su zapravo vodje desavanja na tribinama,a koji se obicno nalaze u bliskim odnosima sa nekim domacim igracima.Oni su cuveni u kraju po tim svojim komentarima i obicno dugi niz godina dolaze na utakmicama.Tu se nalaze i "nove nade",klinci koji zele da dostignu slavu iskusnih komentatora i pokusavaju da dodju na veliku scenu svojim duhovitim opaskama.Naravno,neizostavna su starija gospoda,legende lokalnog kluba koji su pronosili slavu kluba od sela do sela,a koji su sada dezurni kriticari.Cesto se sami igraci sa terena ili trener ukljuce u konverzaciju.Ovde se radi neiskvarenom i iskrenom humoru,o ljudima koji sve to shvataju kao dobru zabavu,a koji cesto zajedno odradjuju trece poluvreme(ono najvaznije) sa onima koje su sa tribina prozivali.Najveci uzitak je sedeti sa strane,uzivati i smejati se do suza.

Strndžanje je običaj koji je nastao u Srbiji još u vreme Turaka. Narod, danas poznat kao "Šopovi", kada se vraćao u Srbiju, nakon što su ih Turci "evakuisali" u Anadoliju (uporan neki narod, bar da se nisu vratili), skupio je negde usput ovaj običaj, niko ne zna gde i kako (a najverovatnije su ga sami izmislili).
Naime, u jesen, kada se završe poljski i ostali poljoprivredni radovi, u sumrak (ne znam tačan dan), dozvoljeno je svakom seljaninu da spava sa svakom seljankom, bez ograničenja, sve do jutra, pod uslovom naravno da se oboje slože. Niko nije nikom zamerao ako se kresnuo sa nekim. Takva su bila pravila.
Druga pravila o stilu i tehnici, kako beleži istorija, nisu postojala.
I danas ima živih primeraka ove endemske vrste u okolini Toplice (Dobrič) i Negotinske krajine, odnosno gde god ima "Šopova".
To su iste one vrste (bilo je toga dosta u štampi) koje spavaju i dan danas sa rođenim snajkama. Sela koja i danas neguju ovu tradiciju su: Pejkovac, Samarinovac... Ima ih još nekoliko al sam zaboravio imena.
Strndžanje je nekako izgubilo na popularnosti otkako je izmišljena sida.

Starija,iskusna zenska,smrt za junfere i nevine muskarce..Skida mrak brzo i efikasno..Radodajka..Uradice sve to sa zadovoljstvom,obicno sa mladjim muskarcima,ali i za odgovarajucu nadoknadu.."Djana"je inace izraz za nevinu devojku,devicu,u ovom slucaju se koristi posprdno..Cuvena je teta Djana iz filma"Lepa sela lepo gore"..(Mica trofrtaljka)

U drevna vremena, u Japanu, postojao je drevni obicaj kasnjavanja prevare u braku. Ako bi navatali suprugu u prevari, vezali bi je i onda bi muskarci iz celog sela zalivali semenom njeno lice, zato jer su verovali da ce tako zadovoljiti njenu zelju za semenom drugih muskaraca. Ja licno verujem da su to radili da bi ponizili kurvu. Nisam siguran sta su radili muskarcu koga uvate u preljubi.

1 - U fazonu, aj ne seri, samo malo ruralnije i prostački, stavljajući jasno do znanja neistomišljeniku da si seljačina u duši i fajter u srcu, prosto rečeno, čovek koji je otišao iz sela, ali nije dopustio da selo ''pobegne'' iz njega.
2 - ''Bečiti se na bobana'' može i okarakterisati facijalnu reakciju osobe koja obavlja svetu dužnost blajva, iznenađenu ili veličinom ili nekakvom anomalijom na dotičnom organu (čitaj jarčevina).

Posebna verzija seljaka. Dograđena, sa dodatkom kojeg dinara i auta. Džipa.

Obično gastarbajter-povratnik koji je kupio džipa od plate babasere, da se pohvali selu, a iz kojeg piče zvuci nižerazrednih pjevačica Grand produkcije i gusle.

Mo'š ti iz sela, a selendra iz tebe jok, al' zato ti mo'š kroz selo u svm betmobilu.

Popularno ime za porodični automobil fabrike Zastava sa oznakom 101,u kome je bilo taman mesta za četvoročlanu-petočlanu porodicu i za njihov prtljag na putu do mora ili sela.Počeo je da se proizvodi kasnih sedamdesetih,i u toku svoje proizvodnje prošao je kroz više varijanti (mediteran, standard),koje su naoko izgledale isto...A i gledano izbliza nije bilo neke razlike osim u dizajnu nalepnice na zadnjim vratima.

Izraz koji se obicno upotrebljava kada je ekipa sela da popije pice-dva, a onda jedan iz ekipe krene da plati, a ostali skoce da "pomognu", a on onda dzekovski plati sve i kaze 'Manite ljudi, pa nismo Slovenci'. Izraz se odomacio jos u bivskoj Jugi, a valjda na osnovu obicaja Slovenaca da svako placa svoje pice...nesto slicno kao kad Englezi kazu 'Let's go Dutch'.

Iliti, lov na pichke. Po nepisanom pravilu, osoba 17-20 godina ide u picharenje svakim petkom/subotom, tako sto se kolima spusti niz padine svoga sela i (najchesce zbog kola) smuva nepoznatu ribu u nekom drugom selu. Picharenje je karakteristicno za prostor Bosne, a najchesce ga praktikuju Bosanci, koji su odlucili da posete maticu nakon godina provedenih na radu u Njemachkoj.

Izđikati se znači, kad ides po nekom makadamu sa fićom iz 1975, starom babom kojoj smrdi ispod pazuha i gaji male brčiće, ujakom, sestrom, tetkom koji vozi i usto je pijan, a vraćate se sa svadbe iz sela po imenu Donji Pičkavci....."Kakav je bio put"..ma Mani me, bilo je đikanje na kvadrat!"

U nastavku moze da se doda po zelji: Leskovcanin, Nislija, Vranjanac, Pirocanac...kad se zeli naglasiti da ovaj u dodatku: Nije covek!
Jos jedan izraz za lokalpatriotsko podjebavanje, koriscen ranije po selima, u fazonu: "Ima u zadrugu 5,6 coveka i jedan (obicno se navede zitelj susednog rivalskog sela)...da bi se pokazalo da su mestani ljudi, a ovi nisu.

Novopridošli a već prokurčeni ljakse iz neke ruralne sredine :ne mislim na ljude sa sela, već na one džibere: koji pokušava da se nametne novoj ekipi, nekim ''leptenejebo'' fazonom, pritom ispadajući gluplji no što jeste. Pri povratku rodnoj grudi bude još gori, umišljajući da je sad neko mudo sa sindromom posetioca grada, pa tek tamo žešće puca, nekada i bukvalno.

Može biti svaki duguljast predmet od čvrstog materijala (drvo, gvoždje..) , (motka, kolac , šipka ... ). Koji se upotrebljava uz karakterističan pokret omahivanjem iznad glave u svrhu zastrašivanja protivnika (eventualno otresanje prašine sa glave ili ledja) .

Ovaj pojam upotrebio je Goran Ivković iz Lipovca (Aleksinac) prilikom prepričavanja dogadjaja tj. 'rasprave' izmedju meštana pomenutog sela i delegacije opštine Aleksinac.

Uradili ste nesto zbog čega Vas grize savest. Osećate da ćete pući ukoliko nekome ne kažete. (najbolji drug/drugarica su to već čuli, kao i brat ili sestra) Ostaju Vam dve opcije: da odete i ispovedite se ili da kazete roditeljima. Ispovest Vas prethodno uslovljava na post, što u trenu poništava prvu opciju. Kad ste već primorani da to budu roditelji, potrebno je izabrati pravi trenutak. Sačekajte da kevi počne neka španska serija ili ćaletu neka utakmica. To je pravi trenutak za istinu! Oni su tada u transu, hipnotisani i ne konstatuju apsolutno ništa! Da im slon prodje ispred televizora, ne bi provalili, a kamo li neku vašu budalaštinu, koju ima saopštite usput. Vama je lakše, ispraznili ste dušu, a oni nikada neće saznati sta ste, zapravo, priznali!

Slične su ``Urbanim Legendama``. Ali su vezane isključivo za seoske sredine.
To su priče o podvizima raznih ljudi sa sela, koje je većina čula, ali niko nema dokaza da se stvarno desilo. To su priče o raznim danoćnim pijančenjima, seksualnim podvizima po skladištima sena, legendarnim tučama ispred zadruge i mnogo što šta i kvo ti ne (što bi rekli mi Leskovčani).

-Rečenica koja se javi iznenada u nekom razgovoru, kome je prethodila politička rasprava ili promena u društvu.
-Kada vlada neki nemir i nemogućnost smirivanja.
-Svi znaju da je '41 švaba udario. Opšti haos... Izrazom '41 se vraća u neka vremena u kojima je vladala nepismenost i siromaštvo. Od propagande i paljenja sela do izuzetnog izraza.
-Zamena mu može biti '90te...

Jedan od retkih likova za koje se može reći da mu doktorska diploma nije usrala život i centar za normalan kontakt sa ostalim ljudima. Ne muva učenice, ne kopa sline za vreme časa, ne doterava se za kontrolni, a s druge strane stalno je duhovit, elokventan, i vazda upicanjen kao da stalno ide na vašar u vojvođanska sela.

Originalni izraz za "lupiti samar",samo zaboravljen,pa se sada koristi u retkim prilikama,i moze se reci da je od originala presao put do zargona.Kao primarni izraz za "udarac po licu otvorenom sakom" i dalje se najvise koristi u Zapadnoj Srbiji,ponegde u okolini Beograda i kako sam saznao u Srpskoj Krajini(naravno,pri tom mislim iskljucivo na sela),dok ga mi ostali koristimo iz sprdnje.

Nagrada za izuzetno dostignuće na polju debilnosti, detinjatosti i upornosti u svom idiotizmu. Svako može da se proglasi za čika Velju u blizini jednog laureata, jerbo ako dotični ne dobije nagradu najebasmo svi redom...
Izraz vodi poreklo iz filma ''Lepa sela lepo gore'', gde Nikola Kojo smiruje frika koji je ispalio arsenal omanje srednjeameričke države u orman sa lešom unutra. Ovaj, kada je stavljen unutra nije bio leš...

Svaki prosečan bogatiji Vojvođanin sa sela čiji su preci ko zna kada došli u Panonsku ravnicu. Ponosan na to kao da mu je to nekakav životni achievement. Završio srednju školu i pametuje svakom. Živi sa babom i u šezdeset i nekoj godini, glavna zabava mu je ogovaranje komšija i smeštanje istima. Smrdi na pileća govna i trulo seno. Škrtica.