Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:

To je skoro svaka seoska trgovina koja ima svojih 5-6 stalnih mušterija i koje nikakva nevolja ne može natjerati od vrata trgovine i konzumira se isključivo pivo.A svaka nedelja ili praznik predstavlja zbor jer tada dolaze svi ne radi se i nema naselja,sela koje nema svoju ovakvu jednu kafanu dok su u malo urbanijim sredinama ove kafane malo rjeđe ali nađe se poneka.

Šiptarski reper sa debilskom facom rodjen 1986 godine u Preševu pod imenom Arian Agushi, poznat po tome što ima desetine identičnih pesama i spotova. Tekstovi su mu u principu nabrajanje gradova i sela na teritoriji zamišljene "Velike Albanije" (samo u svakoj pesmi drugačijim redosledom) i boraca OVK, a spotovi su panorama Prištine i Tirane i pomenuti Arian kako u uniformi OVK puca na 3 bilmeza obučena u uniforme srpske policije.

Kako je nastalo ime naselja:
Nekada davno, u stara vremena, dok nije bilo automobila, telefona i drugih novotarijskih džidžabidža, rešio kum da poseti svoga kuma. Kako su živeli u dva udaljena sela, kum posetilac se lepo spakovao, poneo vina, hleba i sira, da ima da se za usput založi, jer beše da se pešači dan i noć. Kad stiže najzad jutrom do sela i kuće svoga kuma, zateče ga na valovu da se umiva. Ovaj se iznenadi i razveseli (jer u ono doba ljudi nisu imali mnogo vremena za socijalni život). Odmah ga postavi za sto, naloži ženi da kuma ugosti kako i priliči, jer kum nije dugme. Ostaviše se svakog posla za taj dan, te razgovaraše i odmaraše ceo božji dan. Kako se noć bližila, kum posetilac, kao i svaki pristojan kum, ustade da se oprosti i krene na put kući. Na to kum domaćin skoči i ne dade mu mrdnuti, jer ide noć, gde će čoveka pustiti na dalek put po noći. Posle malo ubeđivanja, kum posetilac popusti, pa se smestiše svi polako na počinak. Kako su sve kuće u to doba imale samo jednu prostoriju i jedan slamnati krevet u kome je spavalo celo domaćinstvo, a kumovi nemaše dece, svoga kuma smestiše u sredinu, jer on je gost, pa da se noću ne otkriva i ne prehladi stomak ili leđa. U neko gluvo doba noći, probudi se kum domaćin, kad ono ima šta i da vidi: kum gost najašio kumu, pa sve brekće! "Jao kume, šta to radiš?"-začudi se kum domaćin... A na to će kum gost: "Kume, brate moj, izvini, nisam mogao se uzdržim, od kad smo legli da počinemo, dražila me kuma." I tako nastade naziv ovog sela, a kako se zvalo pre, svi zaboraviše...

Veća prizemna kuća na kraju sela.U njoj velika prostorija koja vapi za krečenjem,na levoj strani nalazi se stari drveni šank,pored šanka klozet i vrata za izlaz u dvorište,gde je svinjac.U sredini birtije stoji metalna peć napravljena od bureta za naftu.Okolo razbacano desetak stolova, sa istrošenim drvenim stolicama i isflekanim kariranim stolnjacima.Gosti sede u oblaku dima ispijajući svoje mlako pivo pričajući glasno uz mnogo psovki.

Ekipa koju sačinjava pola sela ili kraja nekog kandidata. Svaki član ove ekipe 'naoružan' je sa po šurnaest mobilnih telefona sa bog zna kol'ko dinara kredita, radi glasanja za budućeg pevača. Publika mora biti naoružana majicama sa slikom kandidata,zastavama,parolama,kačketima,slikama grand nesrećnika...Vođe navijača su obično tetka,baba ili mlađi brat. Budući pevač najčešće plati prevoz sa Uragan Transom od rodne grude do Košutnjaka.

Lokalizam u Vojvodini. Devojke sa sela, siromašne, često su se zapošljavale u obližnjim gradovima, kako bi zarađivale novac za miraz. Jedne u domaćinstvu, druge u gostionama a neke i u kupleraju. Ne kao obične prostituke, već specijalizovane za homoseksualce, kojima bi na raspolaganje stavljale samo svoju zadnjicu. Kada bi zaradile svoj miraz, vraćale su se u rodno selo i tamo udavale "nevine". Zbog toga je njima dodeljen nadimak "Dvocevka".

Nešto što sam malopre izveo sa defkom STUDENTI IZ UNUTRAŠNJOSTI,rezultati su sledeći:U rekordnom roku sam dobio dvadesetak odgovora,dok je neko od gore navedenih nije izbrisao,uglavnom su se javili ozlojeđeni i radni(?) gorepomenuti.Valjda uče na kompjuteru!?
Zaključak:Samo uvredi pravnu ciljnu grupu,imaćeš def.dana.Ja sam nasumično odabrao onu koja mi je srcu najbliža.
Oprostite svom Rođaku sa sela.

Poznavali stari Sloveni, Rimljani, Sasi... Doduše, i ovde ima tragova pojave incesta unutar zabačenih planinskih sela. Međutim, pored tog značenja, može da se koristi i u društvu, što globalnom, što u individualnom.
Svako u društvu ima bar jednog drugara/drugaricu (a može i poznanik) koji ima slabo paljenje, te mu prijateljski savetujete da u buduće malo više razvodnjava porodičnu krv da ne bi dolazilo do rađanja degena, kakav je, pa, on.

Lujka nad lujkama. Ništa joj sveto nije. Ne bira puno i sve jadne muškarce baca pod sebe ili nad sebe. Ko nju prođe ni pakao mu neće teško pasti.

Jedan od najtalentovanijih glumaca svoje generacije, poznat po ulogama u serijama:Sivi dom, Gore dole, Dome, slatki dome, filmovima:Seks, partijski neprijatelj br.1, Lepa sela lepo gore, Sedam i po itd.Uz sve to, Branko je dobar primer kako glumci kod nas umeju dobro da se srozaju.Jer, on trenutno trosi snagu i talenat u Grandu, ali ne zato sto mu je zadovoljstvo, vec zbog cinjenice da je u jako losoj finansijskoj situaciji.

Pitanje koje postaviš ženi kada noću, po kiši, vraćajući se sa slave kod ujaka sa sela, promašiš skretanje i zalutaš u nepoznat brdsko-planinski atar, i u trenutku prosvetljenja u kom ti se objavi da si zalutao kao početnički jadnik za volanom, kažeš : "Moramo da se okrenemo nazad", a tvoja žena na suvozačkom, čvrsto privezana pojasom, grizući nokte u tišini, i inače sklona kenjanju dok ti voziš, kaže: "Nemoj ovde, puna je linija".

predrasuda u selima naseg juga da je devojka, koja se nije udala u svom selu, izuzetno promiskuitetna, pa je morala da bezi sto dalje, tamo gde je ne znaju. Ne znam zasto je uzet Banat za gornju granicu, u to vreme se, valjda, nije puno putovalo. Povezano je sa izrekom "Dobra devojka i dobra krava ne idu iz sela." Takodje ne znam ni zasto devojku porede bas sa kravom.

Sin prvenac, napunio 30 godina. Završio srednju školu i već 10 godina radi za crkavicu jer u struci nema posla ako nemaš debelu vezu ili 5 'iljade jevreja za pol-poziciju. Roditelji zašli u godine, majku bole zglobovi, otac se žali na krsta. Nit' ima devojku, niti razmišlja o ženidbi. Familija ga gurka i zapitkuje, on svima priča: "Biće, ne brinite." U tom dolazi deda sa sela na par dana, da obiđe rodbinu

žitelj sela Kremna.Dan uglavnom provodi ispred zadruge,u društvu lokalnih prijatelja.Glavna preokupacija mu je seoski derbi izmedju FK "Kremna" i večitog im rivala FK "Bioska",kao i odlazak na sva moguća opštenarodna veselja.Kao i svaki srpski seljak,voli da popije.Iako ima završenih samo četiri razreda osnovne škole,razume se u sve sfere života.Vozi Yuga kog je pazario još pre izbijanja rata u bivsoj Jugoslaviji.

Izraz koji se koristi u nekim mestima u Srbiji. On označava radnju koju vrši lelemud, tj. osoba koja se ceo život zajebava i ne radi ništa. Nastao od reči lelemud i znači sprdanje ili zajebavanje, sve zavisi od toga kako se upotrebi i u kojoj prilici se izgovara i kako se izgovara. U gradovima ga možete retko čuti, a ako ga i čujete to će biti od nekog dede koji se preselio sa sela.

Lik koji je nahranjen hamburgerima i nadojen koka-kolom. Urbanost mu izbija iz svakog pokreta, svake reči, svakog pogleda. Znoj mu je urban. Mokraća mu je urbana, izmet mu je urban. On je urbanost na dve noge. On je urbaniji od urbanosti.

Šmeker, baja, car, kralj, prvak u skoku u dalj. Šta god on bio u nekom filmu ili seriji, on je urban. Uvek isti, sa uvek istim forama, gestikulacijama, frazama. On je mister urbanost.

Ako je u pitanju komedija - on je tu da pokaže da može prosipati fazone i fore bolje i nadasve urbanije nego u "Američkoj piti".

Ako je u pitanju serija posvećena žiteljima sela, on je glavni baja koji je ispred vremena, prostora i svoje njive - on je urban. (Ovo sa njivama nije podjebavanje zemljoradnika i nema nikakve veze sa njima).

Ako je u pitanju horor - on je i dalje urban, čak i kada ga kolju, on krvari urbano.

U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.

U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.

U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.

Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.

Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.

Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.

Pelivan je rec turskog porekla,koja znaci osoba koja se bavi sportom slicnim rvanjem,samo na narodan nacin,u koznim pantalonam,goli do pojasa,namazani jestivim uljem.U srbiji se ova rec srece samo na nazivima POslasticarnica(nis,beograd,jagodina subotica,sombor...).I isparavljam predhodno tumacenje ove reci,elem;NE POSTOJI NITI JEDAN SIPTAR KOJI DRZI POSLASTICARNICU SA NAZIVOM pelivan,NEGO SAMO I ISKLJUCIVO GORANCI.I to ljudi poreklom iz jednog malog sela u Gori zvanog Zlipotok!

To je klasican zargon iz mog kraja,koristi se jos od 90-ih,koristila ga uglavnom deca sa sela kad krenu u grad u srednju skolu,pa im umesto "baki",nekako mnogo kulje zvucalo da kazu "bakara".Licno ga retko koristim,skoro nikad,kao i moja ekipa,ali i dalje je sveprisutan po celom Obrenovcu,a skoro sam cuo i novi izveden izraz od ovoga,koji glasi "bakarica",i moram priznati da mi je on vrlo simpatican.