Kao sto je dobro poznato, macola je cekic kojim se moze ubiti vo u trku, ali isto je naziv i za udarac srednjim prstom u glavu sagovornika, uglavnom posle njegovog sisanja,ili ako je mladji,ili ako je sa kraja sela, ili ako vam se jednostavno digne ona stvar, a moze vam se...
e sad, rec macola kod mene u selu je evoluirala, pa lokalni samojedi ne koriste vise tu rec, nego se odavno koristi rec maRcola, ne znam ni sam kako je to uspelo da se progura, ali vise niko ne govori macola, valjda je ovo zajebanije malo, ko ce ga znati.
"nemoj da mi okreces traktor na cupriji, izvuko si pola njive na ulicu, ako te udarim maRcolom u glavu, ima da te otkinem ko siroma' pola vekne!!"
Bila je toliko razvijena da su dolazili gastarbajteri sa zapada, da rade u Srbiji, uglavnom u rudnicima.
Iz filma “Lepa sela, lepo gore.”:
Viljuška:“Mi viljuškom BOC, a Švaba SA rukama...”
Koja je od "serija rekordne gledanosti" koju nam predstavlja RTS najgledanija?
Srecni zivot
Bolji ljudi
Porodicna briga
Ranjeni petao
Krmak sa sela
Beli parabrod
Smeh njene snajke
. . .
Ne, ona nema problema! Ona je lepa devojka sa sela , ili iz grada. Probleme ćeš imati ti, ako joj priđeš. I to u vidu petoro-šestoro braće, par bivših momaka, ćaleta pandurskog inspektora, mame kapitena ragbi tima, mlađe sestre nosioca crnog pojasa (treći dan - ništa nije jela!), strica okorelog mafijaša, ujne izbacivača iz lokalne kafane...Šta god da te zapadne, od navedenog, jeb'o si ježa u ledja. Savet? Strpljenje. Ne trči k'o ždrebe pred rudu.
- Vidi, kako je slatka, iz pičke bih joj vodu pio!
- Čekaj, bre, znaš li čija je ona sestra?
- Moja nije, idem odmah da joj priđem!
- Stani, bre, hoćeš da te uštroje k'o vepra, ovde pred svima?
- Vidi, kako me gleda, pusti mi jaknu, idem bre!!
- Tako je gledala i Milančeta, eno ga već dve nedelje u gipsu.
- A? Kakav gips? Šta pričaš ti?
- Ja gledao svojim očima kad su njena braća Milančetom brisali pod ovde!
- U, jebote! Pa, šta da radim?
- Indirektno, priđi joj indirektno. Ona do nje, to joj je najbolja drugarica...
- Idem odmah!
- ČEEEeeekaj da se razdvoje....jedan od braće je momak najbolje drugarice...ali više gleda šta mu sestra radi, nego devojka.
- Šta bih ja bez tebe?
- Čekao bi u redu kod Svetog Petra, govedo jedno, dokle dupe da ti spašavam?
- Još samo par hiljada puta i smiriću se, obećavam!
Glupo poređenje baš kao i ono "pijan ko majka", mada je ovo drugo češće korišćeno, ne vidim logiku ni jednoga.... Kako god, stanje u kome se u glavi odvijaju neverovatno učestale turbulencije, nastale usled konzumiranja domaće rakije, piva, vina belog ili crnog ili svega ovog zajedno u velikim količinama... U ovom stanju ljudi hodaju na sve cetiri, ili uopšte nisu u stanju da hodaju, mumlaju ili totalno zaneme (ima sliku nema ton), nisu u stanju da obave 70% svakodnevnih radnji i imaju neverovatnu potrebu da sednu za volan i izvode akrobacije ako je moguće uz prisustvo publike u centru grada, sela...
To su one torte koje se prave brzo, a jedu se lako.....Ne moraju cak ni da se zvacu. Sadrze 3 reda piskota umocenih u mleko(eventualno pomorandzin sok) i odozgo ide brdo slaga. Fuj!
Mozete ih jesti kod nekih rodjaka sa sela koji vole "socne torte"...
Zabava za decu sa sela.
Klupko može poslužiti kao lopta, kao žica za telefone od čaša, mogu se napraviti lutkice od klupka, mlađane devojčice meće klupka komada dva na mesto gde će im za koju godinu nabujati grudi, u kasnim večernjim satima, kada nas muči nedoumica, motanje klupka nam opušta napete živce i uvodi u san. One koje vijaju brak, još od malih nogu se upoznaju sa klupkom i iglama i budućem suprugu ištrikaju priglavke ili šal, recimo.
Ukoliko imate malu bebu, možete je vezati jednim krajem klupka klupko držati kod sebe, i bez brige ste.
Klupko je svemoguće.
Jedina reprezentacija iz koje Adem Ljajić ne bi bio izbačen zbog nepevanja himne.
- Je li bre, što ovi Španci ćute dok ide himna?
- Španska himna nema reči.
- E to je ekipa. Ćute i rade. A ne k'o ovi naši, dernjaju se na početku pa na kraju kurac.
- Osim Ljajića. On ćuti i opet kurac. Mogao bi da igra u San Marinu, ni oni nemaju reči.
U osnovi, pešačiti do nekog određenog mesta - a nisi baš siguran kojim putem do njega stići. Kreneš peške onako, više po sluhu, bez nekog pravog navođenja ili orijentira, ali ipak znaš neki osnovni pravac, pođeš pa se nadaš da ćeš nekako stići do cilja. Računaš i na navigatorsku pomoć ljubaznih meštana koje ćeš sretati usput, a možda ti ponude i koju ljutu, da se malko okrepiš, valja se. Usled nepoznavanja okoline, veoma lako zalutaš pa se put oduži, time i reč trveljanje dobija više smisla.
Upravo zbog nepredvidivosti dolaska na cilj, podrazumeva i puko, besciljno lutanje sokacima sela i ulicama grada.
- Tajoooo....
- Miloše sunce li ti jarko pa vidiš li ti dijete koja su doba a ti još ne spavaš?
- Obećo si da ćeš ti večeras da mi ispričaš priču, jednako mi mama priča... eve čekam...
- A? Jel tako.. (u sebi: jes bre, jednako mu obećavam.. i crni Gvozdene!!.. kućeš sad?! ope sam zaboravio da se podsetim... čeka.. znam jednu!) Može li Crvenkapa?
- Može...
- Pošla Crvenkapa u šumuuu...
- Valjda krenula kod bake pa išla kro'šumu?
- Jašta no kod bake, nije kod đeda mog pokojnog sigurno!... i trveljala Crvenkapa tako kro'šumu i onda joj pade naum te poče da troši mrve leba za sobom da se ne sagubi u šumi, da zna kudije da se vrati posle, kojim putem da doje kući... i tako ti ona trveljala kro'šumu, trveljala, kad - trevi je vuk...
Merna jedinica za drogu među neobaveštenima.
Jedan čovek sa sela : ,,Današnja omladina bi pre ubila za flašu droge,nego čuvala 20 ovaca". (Lično sam čuo)
Odnosi si se na sve doskorašnje dečake i devojčice sa sela, ili gradića naše drage zemlje Srbije koji su doživeli ekstremnu transformaciju u mega ribe i šmekere. Do juče su nosili opanke, nebrendiranu robu, a danas bez blama pljuju po istim tim stvarima, pričajući kako su se "odvalili" na splavu, ili kako su imali separe i bili "glavni", ili imali "najjači separe"(drugim rečima, potrošili su najviše). Iako se predstavljaju u ovom svetlu i dalje su svesni da će ih sve to koštati nekoliko krava i ovaca iz svojeg rodnog mesta, kao i da će ih realnost sustići kad tad.
Odgovor starijih ljudi (mahom onih sa sela) na vazda popularno i smaračko pitanje "Kako si?". Nešto slično onome još 4 i odličan. Šta ćeš, te ljude život obično nije baš mazio, a sada su u godinama kada im je dosta svega, pogotovo smaračkih pitanja poput "Kako si?", "Kako zdravlje?", "Služe li još stare kosti?" i tome slično. Ovaj odgovor ti poručuje da batališ i gledaš svoja posla. Čiči sigurno neće biti ni bolje ni gore zbog tvog pitanja, ali za svaki slučaj, prođi ga se.
- Kako si čiča-Stanoje?
Čiča-Stanoje podiže umorni pogled pun sete i kratko procedi:
- Eto sinko, bolje nego moj pokojni otac. ( u sebi: "A ti kao ne vidiš kako mi je šiljokuranu balavi!!!")
Familijarno putovanje podrazumeva put iz sela do najblizeg grada. U kolima se obavezno nalazi sedam kolena porodice,pocevsi od babe,babine sestre,setrinog muza i njegovog brata,i petoro dece.Kola vozi srednji sin,u najboljim godinama(52 godine),neozenjen,a napred se vozi najstariji clan porodice(baba) koja se uvije u 3 marame,4 prsluka i drzi se za rucku iznad vrata i vice:"Dragane,uspori,muka mi!" Pozadi se nalazi ostatak porodice,a kad gledas kola spolja,naravno Zastavin Kec,bele boje,vidis kako se spustio zadnji deo automobila,da auspuh drlja po betonu.Voznja se zavrsava babinim primanjem injekcije,a porodica se vraca kuci i 3 dana prericava putovanje.
Krajnji stepen lenjosti, bezobzirnosti i bezobrazluka. Sesti u busu/troli/tramvaju dok pored vas stoji trudnica ili baba od 100+ godina koja na svakoj krivini zamalo padne a koja pritom deset stanica stoji pored mesta na koje je dotična persona upravo sela njoj tik ispred nosa, da bi smestila bulju na sedište za jednu, eventualno dve stanice ekstremno je sebično i samoživo. A da ne pominjem likove koji odjebu babu/dedu 100+ koji ih zamole da sednu uz obrazloženje da su bolesni/nije im dobro/ bole ih noge/duhovita obrazloženja (da li ste vi ustajali kad ste bili mladi - pa zato vas sada i bole noge hahaha, što je uzgred i najodvratnije) čiji su postupci direktan pokazatelj kućnog nevaspitanja i šabanije.
Pojam baba/deda 100+ ima isključivo simbolično značenje u ovoj definiciji (da ne padnem na metu hejtera-bukvalista koji će mi dati minus jer njihova strina ima 82 godine a i njoj niko joj ne ustaje iako je i ona stara i nemoćna). Takodje ne obuhvata penzose izlapenduse koji samo uvaljuju bulju na sedište kao gore opisani, a nisu dovoljno stari i nemoćni da im je to preko potrebno, što se da videti po tome da pola ljudi u autobusu polome da dodju do tog mesta.
Takodje, ova definicija ne obuhvata omladinu u stadijumu krajnje alkoholisanosti (koje u potpunosti razumem :D).
Daunov sindrom bez vizuelnog elementa. Svake sezone u rudnu grudu vraća se pet kubika ovih panjeva. Stil oblačenja je ''neki kurac'' vanabi, ustvari vajt senzejšn za čobane: bijela majica na v izrez sa cirkonima, bijeli šorc, bijele patike, obavezan aksesoar je drvena brojanica sa krstačom preko majice prebačena i kilo i po gela za papagaj frizuru. A kad progovore. Tačno se sjetim sela i ljetnog raspusta. Đeda Blagomira i kupljenja sijena.
Kako bukvalno svi dijele stil oblačenja k'o neka sekta, i ponašanje im je zajedničko: u dojče/švica/austrija rent-a-karu iznajmljen je merdžo, otvorena su sva čet'ri prozora, i papagajčine drmaju glavudžama dok s cedea puca jebeni Mile Kitić. Jeb'o ih on.
Ove godine sam vas jedva preživio. Transfer blama umalo me ubio. Ali ne'š kolega! Sledeće sezone kad vam baja pusti Žareta i Gocija svi ćete da izginete, čobančine pozerske. Amin.
Prefiks koji se koristi da bi se izrazila nečija "zajebanost"!
-AL KAPONE
-AL PAĆINO
-AL KAIDA
"AL SAM ZAJEBAN, NEK IDE U KURAC!" - nabildovani stanovnik sela sa manje od 4000 stanovnika, posle treninga, ispred ogledala.
Specifična srpska serija.Polu - dokunetarac o životu na selu pre 50-ak godina, a polu - sapunica koja nema ni uvod, ni razradu ni zaključak. Specifična po tome što se ne može sa sigurnošću reći da li spada u komediju, tragediju, dramu ili horor, kao i po tome što je to jedina serija na svetu koja se emituje i kad se ne emituje (uvek joj je posvećeno pola Žikine Šarenice). Namenjena ljudima koji vode poreklo sa sela, ali su sa njega otišli toliko davno da više i ne pamte kako život na istom izgleda
Bio jednom jedan Radašin. I živeo on tako na selu....živeo...živeo...i još malo živeo... Kraj.
Žena koja ne odustaje od nerealnih iščekivanja čak ni kad je svi njeni snovi izdaju :
- maštala je o nežnom - dobila je pijanu stoku za muža;
- želela je svoj krov nad glavom - jedva plaća o tridesetak kvadrata u predgrađu;
- verovala je da će se izvući iz sela - sad joj je selo jedini adut u životu sa sve voćem, povrćem, zimnicom i dimljenim mesom (bez toga bi njena porodica gladovala);
- da joj deca budu svoji ljudi (drži se i dalje tog cilja) - neće ni da uče, ni da slušaju, ni da se čuvaju;
- maštala je da će da završi faks u roku, zatrudnela je......jedino se porodila na vreme.
Ona je profesionalna puštačica balona (http://vukajlija.com/balon-od-sapunice/448871).
Dobar pokazatelj da roditelji devojkekoja ga nosi nisu pod vinklu.
U prvom slučaju piške firnajz, vole da uz vatru svog kamina i čašicu starog brendija po čitavu noć vode razgovore o Prustu ili pak Kjerkegoru. Njihova mala Dunja ili Višnja će kad dovoljno poraste upisati istoriju umetnosti, ako ne klasične nauke ili japanistiku.
U drugom slučaju obuću ostavljaju u hodniku zgrade, prase čuvaju na terasi, zagrađeno da ne izjede krompire što su im deda i baba pratili iz sela. Njihova mala Jagoda ili Malina će dobro da se uda.ako ga nosi dečko nisu iz ove galaksije
p1: Dunja dušo, jesi li završila sa klavirom? Čeka te profesor tenisa!
p2: Jagodaaa! Jagoda, opet nisi isekla nokti na noge sve mi hulakopke icepa!
Život stare populacije u nekom zabačenom selu gde svako malo neko rikne.
Juče je u cvetu mladosti, u 93 godini života, riknuo Miroslav L. iz sela Trilepovci.
