Izraz koji se koristi nakon što uđeš u kupatilo posle nekoga ko je jeo pasulj ili jagnjetinu.
..nego sebe radi.
Narodna umotvorina kojom se opisuje karakter i stepen poverenja pojedinca.
Može još i :
-Da ti usta zatvore na dupe bi progovorio/la.
Na testiranju za obaveštajca,Pera,instruktor BIA ispituje Miku kandidata za BIA.
Pera:-Da ti se pruži prilika dali bi jebo Cecu,pod uslovom da nikome o tome nikada ne govoriš?
Mika:-Da jebem Cecu,a da niko ne zna?!?
Jebeš to jebanje.Ne da ne bih Cecu,ne bih ni Moniku Beluči.Nek ih tata njin jebe,a da ćuti o tome.
Super Hik lokalne birtije. U njegovim ustima se odvija čitav proces destilacije i vrenja, a ukoliko je verovati policijskim instrumentima, ni suza mu ne spada ispod tri promila.
Taj više alkohola isplače, nego što se kod mene na slavi popije. Juče slučajno kinuo, a na korzu nastala čitava havarija. Pobili se ljudi, bez da znaju razlog.
Слажем се да у свакој земљи има градова и села са помало чудним називима и да у ствари нису тако кул као што звучи на први звук, али држим да су имена домаћих села, јасно разумљива само становницима српског говорног подручја, посебна и интригантнија, испуњена исконском љубављу према завичају.
Генеалогија је, за неупућене, наука о пореклу назива људи, биљака и животиња, али сам за сходно нашао да употребим ову реч, ускоро ће вам и бити јасно зашто. Историјски и политички значај појединих места се мењао током година, неретко и њихови називи, али Србија у каквој сада живимо и даље је богата местима интересантних назива.
Рекло би се да су оснивачи били маштовите и посве духовите персоне, али да нису имале укуса. Са друге стране, о укусима се не расправља.
Добро, да је ''Слепац'' као што није (или можда јесте?) још бих и разумео, али овај фамилијарни вид назива омањег мачванског села у најмању руку је неразумљив странцима. Ипак, нама Србима је јасна идеја аутора имена, али не конкретно и циљ. Једна од могућности је да име потиче од надимка очигледно популарног мештанина не баш најбољег вида, но и од њега и од савременика остао је само назив села. У сваком случају привлачи пажњу као говно муву.
Не, не шалим се. Ово је заиста насељена 'област' у околини Новог Пазара. Епитет 'вучја' је мање-више јасна асоцијација и не бих се на томе задржавао, али 'локва' је недефинисан појам у овом случају. Да ли је реч о обимној количини мокраће или је пак ловац хедшотовао неког вука, остаће непознаница, али хтео сам да укажем на још једну теорију. Свима је јасно на шта просечни Србин мисли под ''вукојебином'', али није искључено да су локалци набасали на локацију која се вукојебином може назвати буквално. Како вукови живе у чопорима, ту би се, по некој логици могла затећи повећа количина вучје семене течности.
Насеље у општини Уб, на први поглед не толико необично, али друга реч у имену ме страшно асоцира на ''јебарник'', па сам одлучио да више посветим пажње Товарнику. Назив се није могао створити сам од себе, а као једину реалну теорију о пореклу имена видим чињеницу да свуда постоји људска потреба за пражњењем, те да је од давнина морало бити одређено место специјално за те ствари. Јер, јелте, у малим срединама свако сваког зна, а са друге стране приватност је основно људско право.
Веома духовит назив за ово љишко насеље. Готово сам сигуран да су оснивачи насеља умирали од смеха када су донели одлуку о његовом будућем имену којим ће бити уписиван у општинске и државне регистре. Једна од дефинитивно многобројних прича о именовању Јајчића можда би била: неко је имао заиста омалено споловило за које би и реч ''курчић'' био аугментатив, па је смишљен ''јајчић'' као опис ките која не израња много изнад муда. То се проширило по селу, па тако остаде садашњи назив.
Питање које тренутно прогања 90% српских сурфера на Интернету.
Pseto bez porijekla i bez adrese. Ne radja se, već jednostavno postoji. Lutalica koja dodje na nečija vrata bježeći od nečije čizme. Taj "neko" iz prethodne rečenice često je ista osoba.
Mješanac uspijeva na Balkanu. To je iz razloga što je za našeg čovjeka pedigre jako cijenjen. Kad se zna da su ti djedovi branili zemlju od Vizantije, Turaka i Austro - Ugara, a da su staramajke mahom radjale junake jedne krvi, koja sad teče i tvojim najplavljim venama, to je neoboriv dokaz kvaliteta rase. Biti jedan od čistokrvnika je sve rjedja pojava, tako da odgovornost nad odabranima je sve bremenitija. Mješanac, džukela, ta njuška bez lične karte, je njihova sušta suprotnost, nasušna za ravnotežu duševne rastrzanosti medju identitetima.
Uglavnom kršten kao Džeki, najčešće se zatiče na selu. Dodje sam, kao što rekoh, ili ga nadju djeca u nekakvom ranom proljeću, u takvom i takvom šipražju šipurka. Zimu ko zna kako je preživio, koje su ga šibe tjerale pa zaboravljale, a on njih pamtio kao ljubavi. Kada ga napokon nečije hrabre ručice odnesu kući, ukućani ga prihvate sa negodovanjem ili ravnodušnošću. To kao da je neki kodeks ponašanja ka lutalicama. I nakon toga, kada se odomaći na verandi, periodično ga tjeraju odatle, da ne zaboravi ko je i odakle je došao. Kad mu mali novi gazda donese hranu, uvijek izgleda kao da se više raduje gazdi nego hrani, što mu je najcijenjenija osobina.
Jedan poseban dio posvećen odnosu Džekija sa gazdom: Džeki je kao mlada ljubavnica uspješnog biznismena, porodičnog čovjeka. U gradu gazda drži haskija. Plavookog, kraljevskog držanja, inteligentnog, riječju, besprekornog. Primjer dobrog ukusa, primjerak za pokazivanje. A na selu, kad se nadje vremena da se svrati, trči za njim mršuljavi Džeki, neotesan, žućkaste dlake, poduže njuške, čudnog trka. Toliko je neproporcionalan da je to lijepo. O dresuri, ili pokušaju iste, ni riječi. Jedan jedini takav.
Mješanac je najlakši za održavanje. Redovne obroke, naravno, ni ne sanja. Ne sanja baš ni povodac, te mu ne smeta što ga uglavnom ni nema. Redovne šetnje su uglavnom u sopstvenoj organizaciji, o sopstvenom trošku, i sa prihvaćnim svim rizicima. Prihvatio je uslove saradnje: To ti je što ti je, ako ti ne valja, put pod noge.
Veliki dječaci se sjećaju Džekija često. "Fali mi to", priča jedan, "da nije ovako usamljeno. Krov je bio niži. Svi smo spavali u istoj sobi. Ujutru nas je budio ustajao vazduh. Džeki bi mi lizao bradu. Nisu mi dali da ćutim tada, ovako kao ćutim sad. Kad sad Doveru pokažem na mjesto, on ode na mjesto. Sjajan pas. A Džeki bi na taj znak samo nastavio da mi grize rukav. Njegovo mjesto je tamo gdje sam ja. Sad svakome sve moram da kažem, pokažem, ili podnesem zahtjev. Niko me ne konta ćutke. Nije da ima bog-zna-šta da se skonta, ali ono..."
- Tata, da mi kupiš vučjaka za rodjendan?
- Kupiće ti tata Džekija sine, zato što je besplatan, ali ne zato što je tata cicija. Niko danas cijenu ne kači ne znajući vrijednost proizvoda. Za 200 eura dobiješ vučjaka od 200 eura, a za džabe dobiješ živu saksiju iz koje sve raste, samo zasadi. Neko čita komande, ovaj će da ti čita dušu, jer će da podijeli tvoju, prvu koru hljeba kad umočiš u mlijeko pa mu daš. Nije Džeki džabe, Džeki samo nema cijenu.
- Ipak vučjaka.
- Naravno sine, tako i treba. Sve po redu.
Blaža forma odjeba ''Šupičkumaterinu, seljačine jedne!'' upućena vašem društvu i vama zbog toga što ste se opet kladili da mali Bane ne može da smuva random ribu na ulici.
Bane: '' Uuuu! Vidi onu! A?''
Neko iz društva: '' Daj batali.''
Bane: '' Što brate? Vidi kakva je?''
NIZ: '' Zato što ima minimum 40 dina i zato što smo na sred ulice i zato što znamo da nemaš pare da nam daš kad fejluješ.''
Bane: '' KO DA FEJLUJE? Aj u 500 da prolazim''
NIZ: '' Ajde...''
:Bane odlazi do žene:
Žena : '' Dečaci, manite se mene..''
NIZ: '' UUUU, ova iskusna, nije nas poslala u tri lepe. Verovatno je već startovo Bane nekad, al se ne seća zbog svoje amnezije, jel tako Bane? Jel si već zaboravio da nam duguješ lovu?''
Bane: ''Uf, da, rekli mi doktori da se pazim...Šta kakvu lovu, ne znam o čemu pričate...''
NIZ: '' Pa da....''
Прекор који спутава тежак сељацизам у најави.
Креатура одваљена од стене се скотрљала са оближње планинчине, и упала баш у твоје двориште да ти помрси рачуне, растерује пичиће у клубу увече, тражи печено прасе, не запира ноге, и гледа дневник.
"Немој да си на крај срца", али са другачијом тематиком.
- ЗДРАВО ПИЧКЕ, ДАЈТЕ ВИМЕ, МУЗЕМ КАО ЗМАЈ !!
- Еј, добро, ај мало оно, пресабери се...
- АГИЛАН САМ КАО ПУМА, НЕ СМЕТА МИ ТВОЈА ШУМА! МАЧКО!
- Е, ај не дерњај се, није ово она твоја забит горе на брду... Ај мало цивилизовано.
- МАЛО СМРДИМ, НЕМАМ СТИКА, АЛ' МИ ДОБРО РАДИ МОТИКА!
- Шта је с тобом паћениче, немој да си на крај села, ово нису твоји јарићи, да им се тако обраћаш, не брукај ме више! Аупичкуматерину. Сутра на трактор, па правац Горња Витричница.
Konkretnije znacenje uveravanja: "Ma necu nikom reci, obecavam!".
A: "Bila sam s onim tipom sa zurke, secas se? Al' nemoj nikom da kazes, on je malo...on se malo puca tableticama i to, nista strasno, al' nemoj da kazes, ok!?"
B: "Ma necu, nemas frke..."
----------------------------
(nedelju dana kasnije)
A: "Pa jesi ti normalna, cela skola zna da sam bila s onom dilejom, misle da sam narko-kurva!!!! Kako si mogla svima reci???!!??"
B: "Pa samo sam rekla Milici, ona je ok..."
Jednogodišnji ciklus svakog seoskog pijanca koji drži do sebe. Počinje negde u avgustu kada se počinje peći prva rakija i traje do oktobra kada poslednje šljive, dunje, grožđe i dudovi iz čvrstog prelaze u tečno agregatno stanje. Putnik za svaki kazančić da svoj sud, obično to bude poznato "dobra", ali može da je oceni i sa "uh, jaka" ili "svaka čast domaćine". Poznato je da nijedna domaća ne može da ima lošu ocenu. Preko zime se uz čašicu obične brlje priseća tih lepih dana i jedva čeka sledeću godinu kako bi obradovao svoju jetru pravim kvalitetom.
Pojava česta među populacijom 50-70 godina. Elem, to su ljudi koji uporno pokušavaju da nam predoče sve lepote njegovog rodnog kraja koji je davno napustio. Hiperbolama dočarava superiornost njegovog rodnog kraja, kako u odnosu na šugavu betonsku košnicu, tako i u odnosu na rodne njive i livade drugih ljudi. Međutim, sve bi to bilo u redu da sama činjenica nije da mučeni čovek selo posećuje samo u izuzetnim prilikama i sa istog beži kao oprljen.
- Jao, da ti znaš, prijačak, kakvi su izvori u mome selu, kad bi vodu jednom probao,ne bi znao da odeš sa izvora Javorice. A tek da znaš kakve su šljive na Pašinom brdu, ijao, žute, zrele, ma med medeni....a oni naši lugovi i šumice....divno, nepojmljiva lepota dok prijatan vetrić piri uz miris okošenog sena....
- Koliko često ideš tamo?
- Jbg, nisam bio 15 godina, otkad mi otac umro....Tamo imam dva brata i neku rodbinu. Više volim da dođu kod mene.
Odvala koju koriste osobe koje hoce svom sagovorniku da dokažu kolike su kuronje u medjusobnom takmičenju .....
Osoba A:Eee nemoj da ti sad izvadim vatrogasno crevo iz gaća..... !!
Osoba B:E moj ti, kad udarim kitom u banderu 7 dela u mraku večera !!!
Osoba A: no comment......tisina
Опис неизмерне љубави женке према својој јачој половини.
А: Па добро,није цео свет стао ако те оставила Теодора кеве ти.
-Покушава да ми појасни насталу ситуацију док му грлић флаше неке домаће брље меша крајнике.
Б: Бвате не хазумеш ти то. ( вади флашу из уста)
А: Ма капирам,у твој се клела док на други није села.
Б: Aj мани ме тих фора са Вукајлије,идем да шорам.
А: Ево то жилет,да ти се нађе.
Б: (натеже флашу) Ma пуфи куфац.
Situacija u kojoj privedeš ribu gajbi u nadi za snošajem, a ona ode u dnevnu sobu, sedne i započne neki nebitan razgovor o životu, budućnosti ili nekim sličnim glupostima.
Recinica koja usledi nakon vidjenog davno isteklog roka upotrebe...
Bog.
I bi svjetlost...
Прво што ми падне на памет када се упознајем са девојком која има једно од оних модерних имена.
- Ћао ја сам Леа, ову су је моје другарице Теа, Луна и Артемида а ова маWа сWатка чивавица у розе џемперчићу и патофницама кајсија златно-жуте боје коју носи Теа је Милорад.
- Драго ми је девојке, ја сам Петар. Јао види га Милорад, леп је, нема шта, просто пожелим да га однесем у Липовац ког мог деде Милутина, знаш какву има тамо да му нађемо девојчицу, има деда женку неког шумадијског гонича пацова, зове се Леа, дивно би се слагали, и она је лепа а има исто тако дугачке шишке које јој падају преко очију као твојој другарици Луни, тако се иначе звала Леина мајка, згазио је камион прошле године знаш..
Каже се за некога ко је баш млад почео да пије
Деки: Тебра што је онај Гокси из твог краја пропао онако лик, био добар фудбалер..
Маре: Буразеру уби га тандем дуња-јелен већ пар година..
Деки: Шта пар година, па он нема више од 20, 21..
Маре: Има 21, ал се први пут напио уз на крај села жута кућа и од тад долива..
Fraza koja se nekada koristila kao zamena za potpunu nepoznanicu, nešto strano i daleko što nam ni u ludilu ne može pasti na pamet. Zahvaljujući reklamama za deterdžente ova fraza je izgubila na značaju jer sada svi znaju makar 2 španska sela.
Viljariba i Viljabaho.
Izraz, svetovna fraza koja se koristi kada se neciji motivi dovode u pitanje.
Komsinice svracaju kod vas iz cita mira, a pre toga su vam se jedva javljale u hodniku. Jedna, nevino, zapocinje razgovor o vasem trenutnom odnosu sa jednim komsijom, sve eto samo razgovora radi. Druga komsinica, pratilja, dodaje fraze tipa pa i mi imamo simpatije, u komsiluku je to normalno,eto ja Zeksa, ona Mirka... i na kraju naivno nasednete-ma bilo je nesto al je proslo... One-juju, uzasan je...
Nakon sedam dana eto jedne od njih vata se s vasim bivsim komsijom... a lajala je... zbog sebe...
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.