Izraz koji se koristi nakon što uđeš u kupatilo posle nekoga ko je jeo pasulj ili jagnjetinu.
..nego sebe radi.
Narodna umotvorina kojom se opisuje karakter i stepen poverenja pojedinca.
Može još i :
-Da ti usta zatvore na dupe bi progovorio/la.
Na testiranju za obaveštajca,Pera,instruktor BIA ispituje Miku kandidata za BIA.
Pera:-Da ti se pruži prilika dali bi jebo Cecu,pod uslovom da nikome o tome nikada ne govoriš?
Mika:-Da jebem Cecu,a da niko ne zna?!?
Jebeš to jebanje.Ne da ne bih Cecu,ne bih ni Moniku Beluči.Nek ih tata njin jebe,a da ćuti o tome.
Super Hik lokalne birtije. U njegovim ustima se odvija čitav proces destilacije i vrenja, a ukoliko je verovati policijskim instrumentima, ni suza mu ne spada ispod tri promila.
Taj više alkohola isplače, nego što se kod mene na slavi popije. Juče slučajno kinuo, a na korzu nastala čitava havarija. Pobili se ljudi, bez da znaju razlog.
Slažem se da u svakoj zemlji ima gradova i sela sa pomalo čudnim nazivima i da u stvari nisu tako kul kao što zvuči na prvi zvuk, ali držim da su imena domaćih sela, jasno razumljiva samo stanovnicima srpskog govornog područja, posebna i intrigantnija, ispunjena iskonskom ljubavlju prema zavičaju.
Genealogija je, za neupućene, nauka o poreklu naziva ljudi, biljaka i životinja, ali sam za shodno našao da upotrebim ovu reč, uskoro će vam i biti jasno zašto. Istorijski i politički značaj pojedinih mesta se menjao tokom godina, neretko i njihovi nazivi, ali Srbija u kakvoj sada živimo i dalje je bogata mestima interesantnih naziva.
Reklo bi se da su osnivači bili maštovite i posve duhovite persone, ali da nisu imale ukusa. Sa druge strane, o ukusima se ne raspravlja.
Dobro, da je ''Slepac'' kao što nije (ili možda jeste?) još bih i razumeo, ali ovaj familijarni vid naziva omanjeg mačvanskog sela u najmanju ruku je nerazumljiv strancima. Ipak, nama Srbima je jasna ideja autora imena, ali ne konkretno i cilj. Jedna od mogućnosti je da ime potiče od nadimka očigledno popularnog meštanina ne baš najboljeg vida, no i od njega i od savremenika ostao je samo naziv sela. U svakom slučaju privlači pažnju kao govno muvu.
Ne, ne šalim se. Ovo je zaista naseljena 'oblast' u okolini Novog Pazara. Epitet 'vučja' je manje-više jasna asocijacija i ne bih se na tome zadržavao, ali 'lokva' je nedefinisan pojam u ovom slučaju. Da li je reč o obimnoj količini mokraće ili je pak lovac hedšotovao nekog vuka, ostaće nepoznanica, ali hteo sam da ukažem na još jednu teoriju. Svima je jasno na šta prosečni Srbin misli pod ''vukojebinom'', ali nije isključeno da su lokalci nabasali na lokaciju koja se vukojebinom može nazvati bukvalno. Kako vukovi žive u čoporima, tu bi se, po nekoj logici mogla zateći poveća količina vučje semene tečnosti.
Naselje u opštini Ub, na prvi pogled ne toliko neobično, ali druga reč u imenu me strašno asocira na ''jebarnik'', pa sam odlučio da više posvetim pažnje Tovarniku. Naziv se nije mogao stvoriti sam od sebe, a kao jedinu realnu teoriju o poreklu imena vidim činjenicu da svuda postoji ljudska potreba za pražnjenjem, te da je od davnina moralo biti određeno mesto specijalno za te stvari. Jer, jelte, u malim sredinama svako svakog zna, a sa druge strane privatnost je osnovno ljudsko pravo.
Veoma duhovit naziv za ovo ljiško naselje. Gotovo sam siguran da su osnivači naselja umirali od smeha kada su doneli odluku o njegovom budućem imenu kojim će biti upisivan u opštinske i državne registre. Jedna od definitivno mnogobrojnih priča o imenovanju Jajčića možda bi bila: neko je imao zaista omaleno spolovilo za koje bi i reč ''kurčić'' bio augmentativ, pa je smišljen ''jajčić'' kao opis kite koja ne izranja mnogo iznad muda. To se proširilo po selu, pa tako ostade sadašnji naziv.
Pitanje koje trenutno proganja 90% srpskih surfera na Internetu.
Pseto bez porijekla i bez adrese. Ne radja se, već jednostavno postoji. Lutalica koja dodje na nečija vrata bježeći od nečije čizme. Taj "neko" iz prethodne rečenice često je ista osoba.
Mješanac uspijeva na Balkanu. To je iz razloga što je za našeg čovjeka pedigre jako cijenjen. Kad se zna da su ti djedovi branili zemlju od Vizantije, Turaka i Austro - Ugara, a da su staramajke mahom radjale junake jedne krvi, koja sad teče i tvojim najplavljim venama, to je neoboriv dokaz kvaliteta rase. Biti jedan od čistokrvnika je sve rjedja pojava, tako da odgovornost nad odabranima je sve bremenitija. Mješanac, džukela, ta njuška bez lične karte, je njihova sušta suprotnost, nasušna za ravnotežu duševne rastrzanosti medju identitetima.
Uglavnom kršten kao Džeki, najčešće se zatiče na selu. Dodje sam, kao što rekoh, ili ga nadju djeca u nekakvom ranom proljeću, u takvom i takvom šipražju šipurka. Zimu ko zna kako je preživio, koje su ga šibe tjerale pa zaboravljale, a on njih pamtio kao ljubavi. Kada ga napokon nečije hrabre ručice odnesu kući, ukućani ga prihvate sa negodovanjem ili ravnodušnošću. To kao da je neki kodeks ponašanja ka lutalicama. I nakon toga, kada se odomaći na verandi, periodično ga tjeraju odatle, da ne zaboravi ko je i odakle je došao. Kad mu mali novi gazda donese hranu, uvijek izgleda kao da se više raduje gazdi nego hrani, što mu je najcijenjenija osobina.
Jedan poseban dio posvećen odnosu Džekija sa gazdom: Džeki je kao mlada ljubavnica uspješnog biznismena, porodičnog čovjeka. U gradu gazda drži haskija. Plavookog, kraljevskog držanja, inteligentnog, riječju, besprekornog. Primjer dobrog ukusa, primjerak za pokazivanje. A na selu, kad se nadje vremena da se svrati, trči za njim mršuljavi Džeki, neotesan, žućkaste dlake, poduže njuške, čudnog trka. Toliko je neproporcionalan da je to lijepo. O dresuri, ili pokušaju iste, ni riječi. Jedan jedini takav.
Mješanac je najlakši za održavanje. Redovne obroke, naravno, ni ne sanja. Ne sanja baš ni povodac, te mu ne smeta što ga uglavnom ni nema. Redovne šetnje su uglavnom u sopstvenoj organizaciji, o sopstvenom trošku, i sa prihvaćnim svim rizicima. Prihvatio je uslove saradnje: To ti je što ti je, ako ti ne valja, put pod noge.
Veliki dječaci se sjećaju Džekija često. "Fali mi to", priča jedan, "da nije ovako usamljeno. Krov je bio niži. Svi smo spavali u istoj sobi. Ujutru nas je budio ustajao vazduh. Džeki bi mi lizao bradu. Nisu mi dali da ćutim tada, ovako kao ćutim sad. Kad sad Doveru pokažem na mjesto, on ode na mjesto. Sjajan pas. A Džeki bi na taj znak samo nastavio da mi grize rukav. Njegovo mjesto je tamo gdje sam ja. Sad svakome sve moram da kažem, pokažem, ili podnesem zahtjev. Niko me ne konta ćutke. Nije da ima bog-zna-šta da se skonta, ali ono..."
- Tata, da mi kupiš vučjaka za rodjendan?
- Kupiće ti tata Džekija sine, zato što je besplatan, ali ne zato što je tata cicija. Niko danas cijenu ne kači ne znajući vrijednost proizvoda. Za 200 eura dobiješ vučjaka od 200 eura, a za džabe dobiješ živu saksiju iz koje sve raste, samo zasadi. Neko čita komande, ovaj će da ti čita dušu, jer će da podijeli tvoju, prvu koru hljeba kad umočiš u mlijeko pa mu daš. Nije Džeki džabe, Džeki samo nema cijenu.
- Ipak vučjaka.
- Naravno sine, tako i treba. Sve po redu.
Blaža forma odjeba ''Šupičkumaterinu, seljačine jedne!'' upućena vašem društvu i vama zbog toga što ste se opet kladili da mali Bane ne može da smuva random ribu na ulici.
Bane: '' Uuuu! Vidi onu! A?''
Neko iz društva: '' Daj batali.''
Bane: '' Što brate? Vidi kakva je?''
NIZ: '' Zato što ima minimum 40 dina i zato što smo na sred ulice i zato što znamo da nemaš pare da nam daš kad fejluješ.''
Bane: '' KO DA FEJLUJE? Aj u 500 da prolazim''
NIZ: '' Ajde...''
:Bane odlazi do žene:
Žena : '' Dečaci, manite se mene..''
NIZ: '' UUUU, ova iskusna, nije nas poslala u tri lepe. Verovatno je već startovo Bane nekad, al se ne seća zbog svoje amnezije, jel tako Bane? Jel si već zaboravio da nam duguješ lovu?''
Bane: ''Uf, da, rekli mi doktori da se pazim...Šta kakvu lovu, ne znam o čemu pričate...''
NIZ: '' Pa da....''
Prekor koji sputava težak seljacizam u najavi.
Kreatura odvaljena od stene se skotrljala sa obližnje planinčine, i upala baš u tvoje dvorište da ti pomrsi račune, rasteruje pičiće u klubu uveče, traži pečeno prase, ne zapira noge, i gleda dnevnik.
"Nemoj da si na kraj srca", ali sa drugačijom tematikom.
- ZDRAVO PIČKE, DAJTE VIME, MUZEM KAO ZMAJ !!
- Ej, dobro, aj malo ono, presaberi se...
- AGILAN SAM KAO PUMA, NE SMETA MI TVOJA ŠUMA! MAČKO!
- E, aj ne dernjaj se, nije ovo ona tvoja zabit gore na brdu... Aj malo civilizovano.
- MALO SMRDIM, NEMAM STIKA, AL' MI DOBRO RADI MOTIKA!
- Šta je s tobom paćeniče, nemoj da si na kraj sela, ovo nisu tvoji jarići, da im se tako obraćaš, ne brukaj me više! Aupičkumaterinu. Sutra na traktor, pa pravac Gornja Vitričnica.
Konkretnije znacenje uveravanja: "Ma necu nikom reci, obecavam!".
A: "Bila sam s onim tipom sa zurke, secas se? Al' nemoj nikom da kazes, on je malo...on se malo puca tableticama i to, nista strasno, al' nemoj da kazes, ok!?"
B: "Ma necu, nemas frke..."----------------------------
(nedelju dana kasnije)A: "Pa jesi ti normalna, cela skola zna da sam bila s onom dilejom, misle da sam narko-kurva!!!! Kako si mogla svima reci???!!??"
B: "Pa samo sam rekla Milici, ona je ok..."
Jednogodišnji ciklus svakog seoskog pijanca koji drži do sebe. Počinje negde u avgustu kada se počinje peći prva rakija i traje do oktobra kada poslednje šljive, dunje, grožđe i dudovi iz čvrstog prelaze u tečno agregatno stanje. Putnik za svaki kazančić da svoj sud, obično to bude poznato "dobra", ali može da je oceni i sa "uh, jaka" ili "svaka čast domaćine". Poznato je da nijedna domaća ne može da ima lošu ocenu. Preko zime se uz čašicu obične brlje priseća tih lepih dana i jedva čeka sledeću godinu kako bi obradovao svoju jetru pravim kvalitetom.
Pojava česta među populacijom 50-70 godina. Elem, to su ljudi koji uporno pokušavaju da nam predoče sve lepote njegovog rodnog kraja koji je davno napustio. Hiperbolama dočarava superiornost njegovog rodnog kraja, kako u odnosu na šugavu betonsku košnicu, tako i u odnosu na rodne njive i livade drugih ljudi. Međutim, sve bi to bilo u redu da sama činjenica nije da mučeni čovek selo posećuje samo u izuzetnim prilikama i sa istog beži kao oprljen.
- Jao, da ti znaš, prijačak, kakvi su izvori u mome selu, kad bi vodu jednom probao,ne bi znao da odeš sa izvora Javorice. A tek da znaš kakve su šljive na Pašinom brdu, ijao, žute, zrele, ma med medeni....a oni naši lugovi i šumice....divno, nepojmljiva lepota dok prijatan vetrić piri uz miris okošenog sena....
- Koliko često ideš tamo?
- Jbg, nisam bio 15 godina, otkad mi otac umro....Tamo imam dva brata i neku rodbinu. Više volim da dođu kod mene.
Odvala koju koriste osobe koje hoce svom sagovorniku da dokažu kolike su kuronje u medjusobnom takmičenju .....
Osoba A:Eee nemoj da ti sad izvadim vatrogasno crevo iz gaća..... !!
Osoba B:E moj ti, kad udarim kitom u banderu 7 dela u mraku večera !!!
Osoba A: no comment......tisina
Opis neizmerne ljubavi ženke prema svojoj jačoj polovini.
A: Pa dobro,nije ceo svet stao ako te ostavila Teodora keve ti.
-Pokušava da mi pojasni nastalu situaciju dok mu grlić flaše neke domaće brlje meša krajnike.
B: Bvate ne hazumeš ti to. ( vadi flašu iz usta)
A: Ma kapiram,u tvoj se klela dok na drugi nije sela.
B: Aj mani me tih fora sa Vukajlije,idem da šoram.
A: Evo to žilet,da ti se nađe.
B: (nateže flašu) Ma pufi kufac.
Situacija u kojoj privedeš ribu gajbi u nadi za snošajem, a ona ode u dnevnu sobu, sedne i započne neki nebitan razgovor o životu, budućnosti ili nekim sličnim glupostima.
Recinica koja usledi nakon vidjenog davno isteklog roka upotrebe...
Prvo što mi padne na pamet kada se upoznajem sa devojkom koja ima jedno od onih modernih imena.
- Ćao ja sam Lea, ovu su je moje drugarice Tea, Luna i Artemida a ova maWa sWatka čivavica u roze džemperčiću i patofnicama kajsija zlatno-žute boje koju nosi Tea je Milorad.
- Drago mi je devojke, ja sam Petar. Jao vidi ga Milorad, lep je, nema šta, prosto poželim da ga odnesem u Lipovac kog mog dede Milutina, znaš kakvu ima tamo da mu nađemo devojčicu, ima deda ženku nekog šumadijskog goniča pacova, zove se Lea, divno bi se slagali, i ona je lepa a ima isto tako dugačke šiške koje joj padaju preko očiju kao tvojoj drugarici Luni, tako se inače zvala Leina majka, zgazio je kamion prošle godine znaš..
Kaže se za nekoga ko je baš mlad počeo da pije
Deki: Tebra što je onaj Goksi iz tvog kraja propao onako lik, bio dobar fudbaler..
Mare: Burazeru ubi ga tandem dunja-jelen već par godina..
Deki: Šta par godina, pa on nema više od 20, 21..
Mare: Ima 21, al se prvi put napio uz na kraj sela žuta kuća i od tad doliva..
Fraza koja se nekada koristila kao zamena za potpunu nepoznanicu, nešto strano i daleko što nam ni u ludilu ne može pasti na pamet. Zahvaljujući reklamama za deterdžente ova fraza je izgubila na značaju jer sada svi znaju makar 2 španska sela.
Viljariba i Viljabaho.
Izraz, svetovna fraza koja se koristi kada se neciji motivi dovode u pitanje.
Komsinice svracaju kod vas iz cita mira, a pre toga su vam se jedva javljale u hodniku. Jedna, nevino, zapocinje razgovor o vasem trenutnom odnosu sa jednim komsijom, sve eto samo razgovora radi. Druga komsinica, pratilja, dodaje fraze tipa pa i mi imamo simpatije, u komsiluku je to normalno,eto ja Zeksa, ona Mirka... i na kraju naivno nasednete-ma bilo je nesto al je proslo... One-juju, uzasan je...
Nakon sedam dana eto jedne od njih vata se s vasim bivsim komsijom... a lajala je... zbog sebe...
