Novi bus plus sistem u slučaju da se nalazite u dometnom radiusu automatskog ženskog glasa..

Pravi narodnjak u vrhuncu uživljavanja u narodnjačku pesmu, neizbežno pravi narodnjačku grimasu...
Narodnjačka grimasa izgleda tužno sa bago spuštenim obrvama, polu otvorenim ustima i polu sklopljenim očima... U zavisnosti od pesme koja roka, pojedini mišići se grče i prave narodnjačku tužnu ili srećnu grimasu... Ako je u pitanju pesma koja "srce lomi", narodnjak dobija bore na čelu i izgleda kao da je pojeo nešto kiselo a ako je pesma vesela, do izražaja dolaži kez (koji je svojevremeno krasio zlatan zub...)

Poznato je da baš negde s početkom poznih avgustovskih dana, kreću i nadmetanja u seoskim , opštinskim, poluopštinskim, međuopštinskim, beton, kukuruz i tramvaj ligama. Naravno, reč je o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu - livadarskom loptanju, u svetu poznatijoj pod imenom fudbal. Svako je imao priliku da, privučen čarima i atraktivnošću ove igre, pogleda bar jedan seoski derbi i da se, naslonjen uz zarđalu ogradu pored aut linije, nagleda i načuje svega i svačega od strane navijačkih fanatika - od standardnih psovki upućenih sudijama i njegovoj užoj familiji, izbacivanja šlajmarice i ko zna čega drugog, pa do raznih korisnih sugestija upućenih svojim ljubimcima koji ostavljaju srce ali i dušu na terenu.

Smrt kafa.
Inekcija adrenalina dovoljna da se bandži džamperi tri dana osećaju kao da su ih išutirali sa Empire State Building-a. Količina kofeina od koje ti se srce zatrese kao hidraulična pumpa, a srčani zalisci osede od muke i počnu da ćelave. Želudac se pretvori u vodenični točak, vrtešku, kamikazu ili u čitav luna park smiksovan na malom mestu punom kiseline.
Trežnjenje i restart mozga kakvo se retko kada iskusi.

Svi su ga videli. Ko ne zna to okruglo lice i suzne, plave oči koje te gledaju, i lome ti srce na parčiće. Sada ti polako počinješ da se prisećaš sebe kad si bio manji, kad je bilo kineska igračka malo skuplja, kvalitet- zna se, ali te oči su verovatno snizile cenu u očima roditelja...Bilo kako bilo, moraš znati da se odupreš malom psihu.

Prošavši Serbiu uvideh, pored toga da je narod jedna beslovesna stoka i to da je na pare većma alav. Srce njiovo im zaigra samo banknotu videvši. Ko fol oće sve bez para i duša im je velika al kad zamiriše gladak bez bore presovani euro kez odma pojavi se a obavljanje rabote odma kvalitetnije je. U svim sferama: od muzike na proslavama, zidanja svinjca do švercovanja cigara preko bugarske granice 1893. godine.

Geografska odrednica kojom se pesnički beleži mesto na kom si siguran, bezbedan, svoj na svome. Ne u smislu psihičkog stanja u kom si toliko umoran da telo radi na autopilotu, a duša ti spava.
Ne. Baš tako geografski. Mesto koje te vraća kao Petra Pana do tvoje srećne misli pa okrilatiš i uzletiš, a srce ti puno. Mesto o kojem sanjaš i noću i danju, mesto gde nema stresa i nervoze.

Nešto kao zavičaj.

Jedan od načina udvaranja.
Romantičnost je osobina po kojoj se mjere pretežno osobe muškog pola. Romantičan je onaj koji umije da nježnom riječju, domišljatom izjavom, diskretnim dodirom, iskrenim osmjehom, sitnim poklonom, lucidnim komplimentom i ostalim finesama ovog ne zanata, ne vještine, već jednostavno osobine uspije da joj izmami osmjeh i ukrade srce izbjegavajući da pri tom ispadne bljutav i patetičan pičkopaćenik i ne gubeći na muževnosti. Granica je zaista tanka.

Veliki stadijum straha, jedva diše, hladan je k'o Sub Zero, znoji se ko konj, srce mu poskakuje. Ovaj stadijum je mnogo jači od onoga gde gaće dupe žvaće. Toliko jak da čovek čak i ne može pošteno da se usere od straha, pošto mu se čak i govno u dupetu zaledilo.

Od Krekinog uglja dugo tinja zar,ceka da ubacim novi...Vatra u hibernaciji.
Nisam se tusirala ima treci dan,zamrzle mi cevi...Voda u hibernaciji.
Zatvoreni prozori,dihtuju mi vrata u vakumu zbog mazije...Vazduh u hibernaciji.
Ne krecem se ne izlazim jer sneg je do pasa,probava mi spora...Govno u hibernaciji.
Ne citam,ne ucim,ne koristim vijuge,intelektualna blokada...Mozak u hibernaciji.
Buljim u telefon,ne daje ni glasa,srce blikce plavom LED-diodom...Dusa u hibernaciji.

Trenutak istine. Saznanje da si kao mali halapljivo mažnjavao ono što danas ne možeš da smisliš. Šok i srčka na pomolu.

Reč kojom stariji ljudi opisuju odraslu osobu muškog pola deci. Može da ima benigno ili maligno značenje. Ako posle reči 'čika' ide određeno ime, podrazumeva se da je čika poznat i detetu i roditelju i da je u tom slučaju sve u redu. Ako se reč čika upotrebljava u neodređenom značenju može da opisuje, jednostavno rečeno, manijaka iz parkića.

Miran i fin dečko. Mamino djete, koji ne čuje vapaje svog vršnjaka kad kraj njega prođe nekakva zgodna teta. Ne reaguje na te spoljašnje podražaje i ogavne misli koje dolaze iz njegovog međunjožja.

Ne gleda žene kao seksualne objekte već ih sluša, saosjeća se sa njihovim menstrualnim bolovima i problemima biranja farbe za kosu ili laka za nokte. On se nije igrao sa lutkama kad je bio mali zbog toga da otkrije žensko tjelo, nego da razumije probleme kombinovanja raznih komada odjeće i koje se cipele stvarno slažu sa istim. Ne vara ženu. Ona je za njega jedina i neprevaziđena! Ne seksa se, to je tako prljavo. On vodi ljubav, naravno u mraku jer razumije ženine probleme celulita i šlaufa na stomaku. Nježan je i ne uživa jer je skoncetrisan na ženu i njezine potrebe. Da se razumijemo nije peder, nego jednostavno samo želi da razumije ta divna i krhka stvorenja.

Mukica. Divan dečko. Dok neko slučajno pogleda u pregledačku istoriju na njegovom slučajno otključanom laptopu. Naravno da će i tada reći da je samo istraživao nove načine da zadovolji jedinu mu gospođu u krevetu.

Aha, kako da ne.

Seoska slava. Šokačka stvar. Malo je više nalika vašaru. Valja se gomila šećerlema i jeftinih igrački za decu. Za kupiti i poneti licidersko srce, a za odma šećerna vuna. Odvija se negde sredinom avgusta. Svako selo na sevaru bačke i okolini severa bačke jedan dan kasnije. Prodavci slatkiša i igračaka se sele iz sela u selo. Redovno ih prate i čergari sa italijanskim tablicama, tzv. loona park. U najmanju ruku se dotera jedan ringišpil, da mogu da povrate secernu vunu.

Ona osoba koja se pojavi na kratko, čisto da ti mahne, u prolazu. Ponekad i ostane na nekoliko dana, čisto da te navikne na svoje prisustvo da bi efekat odlaska bio upečatljiviji. Besniš kada ode iznenada, zgazivši ti srce i zdrobivši rebra. I ti ostaneš tako i zuriš u ekran, dok prsti mahinalno lete ka mišu i pomeraju se ka Refresh dugmetu. Pred tvojim očima proleću samo oni koji su zaključali svoju konekciju i šifrom te odvojili iz svojih života u potpunosti. Da, samo žele da ti se rugaju.

Osećaj promene u nečijem emotivnom statusu koji retko ko poseduje, a izabrani koje, po njihovim rečima, Bog obdari ovim darom, postanu čuveni pevači balada u Srbiji.

Najsvežiji primer posedovanja hipersenzitivnosti je Sergej Ćetković, grdosija od dva metra, čije meko srce i topli osmeh, topi pred sobom sve hladne barijere i ruši mit o Balkancima kao tvrdom i zatucanom narodu bez osećanja, jer on oseća. On se saživljava sa svima koji pate. On vodi ljubav sa svojom publikom na duhovnom nivou.

Osećaj hipersenzitivnosti je jednom opisao kao neki dubok bol koji oseti u duši, u momentu kada neko pati i kada je ostavljen, kao i neko čudno treperenje vazduha oko njega, nakon čega odmah uzima papir i olovku, a ruka sama počinje da stvara srceparajuće reči, dok njegove suze natapaju papir po kom piše kitinjastim pisanim slovima, čineći da ta pesma dobije novu dimenziju osećajnosti koju njegova publika toliko voli kod njega.

Međutim bol u duši nikada ne može da umine samo posle pisanja pesme, pa čim uspe da zaustavi suze, odmah počinje da pravi sendviče koje nosi napuštenoj deci, hraneći ih svojom rukom, a nakon toga na ulici nalazi malog psa lutalicu i odvodi ga kući, gde ga nahrani, okupa, pa zatim celu noć drži u krilu i mazi. Tek nakon toga bol umine i može da se ode u studio na snimanje te pesme.

Naravno, ja ga smatram ozbiljnom pederčinom i njegova hipersenzitivnost mi opasno ide na nerve, jer iako uspem uvek jako brzo da prebacim kanal kada naletim na njegov spot, dovoljan je sekund samo da ga vidim i da poželim da mu opalim šamarčinu preko onog njegovog plačipičkastog smeškića, pa da stvarno ima razloga da plače.

Ono sto redar osnovne skole (naravno do cetvrtog razreda, jer ovi stariju nemaju vremena za to) mora napisati posle brisanja table i donosenja krede. Naravno, ispod datuma uvek se pise za koliko dana ce raspust, za koliko Nova godina a za koliko neciji rodjendan. Moze tu da upadne i neko srce (andjeoska krila su neizbezna) sa pocetnim slovom nekog lepotana u treger pantalonoma i braon cipelama ili suknjici sa cveticima i belim cipkastim carapama.

Deca su bića na dve noge i nezahvalna. Njima rastu zubi samo da mogu jače za srce da Vas ujedu, kad prohodaju gledaju da Vas šutnu, a kada progovore, postaju bezobrazni.
- Čime se deca hrane?
- Deca se hrane roditeljskom džigericom. Što je Vaša muka veća, deca su naprednija.

Svi dečji putevi vode do roditeljskog novčanika. Oni Vam stoje nad glavom kao lešinari i broje ono što će od Vas da naslede.

Nadrkana izjava (obično "selebriti") roditelja na novinarska pitanja o gresima njihovog usranog poroda. Nebitno da li su navatani sa pune ćega dopa, izvršili sedmostruko ubistvo ili prosto prekršili odredbu o karantinu, ako oni kažu da su nevini javnost to mora prihvatiti kao aksiom. Zašto? Pa zato, jebiga, što su ih matori do jaja vaspitali i u srce im usadili ljubav prema istini, samo istini i ničemu osim istini, tako im Baron pomogao.

Širom planete opšteprihvaćeni eufemizam za “samoubistvo”. Oduzeti sebi život. Ucmekati se. Okačiti SEBE o klin. Ekspresno ubrzati svoj odlazak u večna lovišta. Presuditi sâmom sebi. Reći prirodnoj smrti “Čekaj me kod kolima”. Mogao bih ja ovako dok se i vi ne ubijete, znate...

U čitavoj stvari, pak, najinteresantnija je pojava reči “ruka”, a obzirom na činjenicu da nesrećni korisnici u odsudnom momentu zapravo najčešće ginu od pištolja, užeta, nožekanje ili predbračnog ugovora. Srdačan.