To je pjevac koji do vrhunske nirvane dovodi sve poklonike muzickog pravca turbo-folk jer ima specificnu boju glasa na koji ne mogu ostati imuni najvece polupismene face muskog roda.Njegove antologijske kompozicije do ludila dovode svakog pubertetliju kojem treba spuca samar pred granapom,svakog radnika koji na kraju napornog dana trazi smisao zivota u ljubavi i sreci a dobije hladnu veceru,svakog maminog i tatinog sina koji jednu noc ne omasti brke sa sponzorusama.On je jako vizuelno efektan sa smisaonim pokretima prilikom izvodjenja kompozicije jer se manifestuju ucestalim zmirenjem(u cemu je zajebao i Halida Muslimovica),skupljanjem ruka,plakanjem i na to poseban efekat daje totalno autentican glas koji niti jedan covjek na svijetu ne moze definisati.Ne postoji folkoteka od Porta do Moskve koju nije napunio.Pjeva o ljubavi jer su ga cesto kao siromasnog covjeka ostavljale bogate djevojke i to im ni dan danas nije oprostio.Upozorava nas da se cuvamo bivsih djevojaka jer ce se pokupiti sa nasim najboljim jaranom.Pokazao je najvecu realnost medju pjevacima jer je otpjevao stih:"Nije sreca u bajkama".

Adam i Eva živješe u Edenu, rajskome vrtu. Bezbrižnost, blagostanje i mir bijahu jedine stvari kojih su bili svjesni. Nijesu znali, osjećali su. Stvoritelj im je zabranio da znaju. Njihova djeca, djeca njihove djece, djeca djece njihove djece i još puno djece, imala su rezervisano mjesto u raju, pored njih. Jedino zabranjeno bijaše upravo znanje, otjelotvoreno u jabuci. Sad svi znamo da ne živimo u raju. Blagostanje, mir, sreća su zamijenjeni bolestima, ratovima, siromaštvom i glađu. Mi znamo! I Bog zna da mi znamo, i zato je tuga. A dokaz našeg znanja mu bijaše smokvin list kojim su se pokrili Eva i Adam. Želim mir i sreću svima i zato vas molim. Učinimo da živimo u raju opet.
ŽENE, učinite prvi korak i maknite smokvin list. Pokažite malo kože. Svaki muškarac će za trenutak osjetiti da živi u raju. Učinite svijet boljim mjestom. Imate moć.

Obavljanje posla na kvalitetan način i po želji naručioca tako da se iz prvog pokušaja uradi tačno ono što treba.

Ćevapi

Zbuniti se, doživeti mentalni prebačaj.

Dobiti amnestiju po novom zakonu.

Kuća iz komšiluka u kojoj stanuju vrlo nedruštveni ljudi. Pretežno to bude imućnija porodica.
Glava porodice je obično ters čovjek koji ne izlazi vani, osim kada primjeti loptu u svom dvorištu pa sa viljuškom izađe da je izbuši. Nikad nije išao da ispija rakiju uz meze, kod pravih domaćina u blizini. Dakle, život mu je kuća-pos'o.
Žena u većini takvih slučajeva se ne pita ništa, pa je primorana da što manje bude u kontaktu sa komšijama. Muž zaprijetio.
Kćerkica, tatina mezimica, nema prijateljica, jer joj nijedna nije ni do koljena. Ćale je vuče do škole, dok sa kevom radi zadaću.
Sin je štreberčić, pa i da on hoće da se druži, nije dobrodošao na igralište. Džaba mu original lopta, kad je čuva samo za sebe.

I tako žive usamljeni, bez obilaska rodbine, bez proslave Bajrama, Božića, slava, misleći da su sretna familija, a mnogo toga propuštaju, jer sreća nije u parama nego u dobrim ljudima.

Tanano, prefinjeno osećanje koje ti prožme čitavo telo. Ne radost, ne zadovoljstvo, ne sreća, to su više monolitne emocije. Možda je najpribližnije reći da je dragost - milina prožeta osećanjem sete. Iako je uvek izazivaju asocijacije vezane za prošlost, to nije nostalgija - nostalgija je pomalo teška, opterećujuća...

Dragost te obuzme kad te, pravo niotkuda, posete zaboravljeni mirisi detinjstva (miris babine pite zeljanice iz smederevca, prvih zumbula iz komšijske bašte koje si krišom ubrao da bi poklonio majci za 8. mart, a ona ti zauzvrat kupila "najlepše želje"), kad na ulici u kolicima ugledaš detence koje te likom podseti na tvog nabildovaog bilmeza koji krade bogu dane za kompjuterom... Kad čuješ pesmu uz koju si, na maloj maturi, prvi put zaplesao sa devojčicom u koju si bio zaljubljen od prvog osnovne...

Eh, dječačke uspomene glupe...

Kaže se za ravu, čija je mačkica posećenija od Kušedasija u letnjoj sezoni.

Deo kose koji, kad se napiše na ošišanoj latinici, dovodi do zabuna, pretežno kod osoba muškog pola, o tome šta devojke zapravo komentarišu.

Kada je neko glasan, napadan i neartikulisan u svom izlaganju za njega kazemo da je hekler. Za osobe koje uspeju da ih ucutkaju svojim intelektom i spretnim jezikom kazemo da umeju da ucutkaju heklere.

Svi mi kad-tad u životu u nekoj kancelariji, udruženju , stranci, ili stanu nekog rodjaka uspemo da uočimo fiksni telefon koji je na trenutak ili više trenutaka ostao nečuvan. Tada nam se javi sindrom besplatnog telefoniranja . Znajući da nema šanse da će iko provaliti da smo mi zvali, dograbimo se slušalice i prisetimo skoro zaboravljenih rodjaka i prijatelja u inostranstvu. Dok okrećemo silne nule i višecifrene brojeve, polako nas obuzima sreća , znajući da će naš sagovornik prijatno da se iznenadi što smo ga se setili. Uz neobavezno ćaskanje i naviranje emocija iz prošlosti obnavljaće se davno izbledela rodbinsko-prijazeljska veza i nabijati telefonski račun (ne)znanom vlasniku telefonskog broja.
Ovaj sindrom može da se iskoristi ne samo za obnavljanje davno pokidanih veza sa inostranstvom , već i za okretanje onih "bezobraznih" brojeva sa vrućih reklama, kao i za prijavljivanje za kvizove, naručivanje pesama i igrica za mobilni, mnogih nagradnih igara...

Ko peva, zlo ne misli, a ko peva u Grandu dobro i zaradi.

Kaže se za osobu koja uvek može da nasmeje svoju okolinu. Nebitno da li su na vestima javili da Novak neće igrati, da je u Kamboži cena jogurta u čaši drastično skočila ili da je Osma Bin Laden sahranjen sa fokama, on će uvek biti veseo. Možda će u dubini duše biti i tužan, ali u njegovim očima videće se samo sreća i želja da zabavi. On je srećan kada su ljudi oko njega srećni. Antibiotik za stres. Omiljeniji lik u društvu. Uvek spreman na dobru zajebanciju na tuđ, a posebno na svoj račun. Nos ne zna da diže, jer to nije radio nikad u životu. Kada su mu u vrtiću ukrali patofne, došao je kući bos, a drugu je pričao o avanturama nindža kornjača. Kada je prešao prag, video je da su mu noge bile krvave. Majka je bila nervozna, ali on nije, smejao se kad mu je previjala rane. Ceo život je bio takav. I umire sa osmehom na licu.

Kada padnes sa zidica visokog metar i po,ali ne direkt na glavu,nego na nogu i to pod uglom zato sto si probao da se zadrzis rukama

Ono što pomislite kada se nađete na jednoj od železničkih stanica u Vojvodini.

Najlonska laka konstrukcija proizvoljnih dimenzija (zavisno od imucnosti domacinstva) namenjena praznjenju vodenih kapaciteta neophodnih za zadovoljenje elemntarnih ljudskih potreba ma kog rezervoara u selima bez vodomera.

Dani u mesecu kada borba između polova dobija dramatične razmere.

Najbolji automehaničar u gradu!

Najbolji sistem kocenja na biciklu.Uz pomoc ovog sistema se prave najneverovatniji "pajkanci"