Osoba koja pokazuje maksimalan stupanj nezainteresiranosti za seks.

Diploma koja se dobija završavanjem Srednje uzaludne ili Više nepotrebne. U najbolju ruku može poslužiti kao ukras u sobi bivšeg đaka. Maturantu koji je završio ogledni smer vozovođe u Železničkoj ili smer lugara na Višoj poljoprivrednoj ostaje samo da karijeru gradi na mešalici ili na Biro-u za zapošljavanje u kojem sigurno neće naći posao.

Price koja nastaju u doba mira,ekonomske stabilnosti,opsteg zadovoljstva u zemlji (narod nema sta vise da sere,pa onda daj da izmisljamo svakakve gluposti).

Ako se nalaze u istoj kući, a u različitim sobama, bez izuzetka se na svakom od njih vrti isti program. Štednja struje, al zamalo.

Odlican dogadja koji ce vam omoguciti da popunite svoj prazan profil na fejsu raznoraznim cute swatkim i ostalim fotografijama.

Nivo vode u wc šolji... Onaj nivo na koji se, u velikom broju slučajeva, voda vraća posle puštanja iste iz vodokotlića.

Jezik bez riječi koji se najlakše i najbrže uči. Nije ti potreban nikakav kurs za njega, ni teve da ga učiš k'o engleski na primjer, ni primorana selidba u drugu državu i isforsirano hvatanje njihovih riječi.

Potrebna ti je situacija ili osoba koja će te fascinirati, u koju ćeš da bleneš, muk, tajac, praznina u tvojoj glavi.

Po ponoći, u gluvome dobu,
kad se crne dela, a i ljudi,
Čmarko dade novi kup na probu,
I PVTova mi "pobednik ti budi".

Lasno mi je bilo prvog kruga,
Nema defke, a nema ni druga,
bez bitke se dalje ja provukoh,
ali tek tad videh kako pukoh.

Na Diskretnog nalećeh ja tudijer,
Na Diskrtnog, Direktorom zvanog,
Na Diskretnog, da, na odabranog,
Favorita svačijeg pa i mog.

U oku mi suza zaigrala,
Spazih njega dok je još daleko,
Pre ga vidoh no što čuh telala,
Znadoh nije niko, nego neko.

Dolamom mu reči poskakuju,
sablju nema, već on pero nosi,
pod njim grdan vranac pocupkuje,
Kupom ide, protivnike kosi.

Oko njega slova se skupila,
svako moli neka njeg baš piše,
A moja se pera otupila,
Vidim nema prolaska mi više.

Zato klekoh i poklonih glavu
I pozdravih junakovu slavu,
Čast će biti tvojim stihom mreti,
Čast će biti taj krst mi poneti.

Kosi dalje, košče sa asfalta.
I neka te dobra sreća prati,
Kosi dalje i zlata se hvati,
Nek ti sreću donesu ovi sitni sati.

Posprdan odgovor na pitanje žene što se kurvaš.

Grupa lobotomisanih brte-šo-sam-opasan likova u Zerpo-Max patikama. Prepoznatljiva je po tome što se njeni članovi šire ulicom k'o prdež, po smehu koji po Rihterovoj skali iznosi negde oko 120, a koji sledi bez izuzetka na svaku najobičniju umobolnu provalu koju samo neko od njih može da smisli i da smatra smešnom. Ako je nešto kojim slučajem stvarno duhovito, oni to 100% neće skapirati, mada bi sigurno voleli. Da se majka priroda višestruko potrudila da nam pokaže kako ima smisao za humor, vidimo po tome što im je podarila i šatirane kose, recke brijačem na obrvama i iznad zulufa i veoma karakterističan muzički ukus.
Navijaju ili za lokalni fudbalski klub, ili za neki iz komunističke magične dvojke, ali retko greju sedišta na stadionima, jer je mnogo bolja fora da se mlate ispred k'o volovi sa "navijačima" protivničkog tima, a može i medjusobno, to je još veća fora.
Vrhunac sreće dostižu kada ih policija legitimiše ili pretrese. Sreća je još intenzivnija ako sve to gledaju neke ziljave klinke, ali to nije neophodno, ako propuste taj spektakl prepričaće im oni začinjenu on-mene-pendrekom-ja-njega-prangijom verziju.
Nije neobično čuti ih kako puštaju "muziku" na telefonu u prepunom autobusu, dok se gegaju Knezom, na času... Njihov smisao za humor možete i osetiti, pogotovo kada primenjuju prd-podrig fazone. To je na skali njihovih fazona definitivno broj jedan. Urnebesno, zar ne?

Svekrva je zeni nesto kao tasta muskarcu.
Ako, ne daj Boze, zivite u istoj kuci- uvek ce vam zavirivati u lonac, ves masinu, ormar; deliti vam korisne savete kako da kuvate "na njen nacin" jer "njen sin voli tako spremljeno jelo", kako da perete ves, namestate krevet i radite mnoge druge stvari po kuci. Ako ste te srece da ste se sa muzem skucili odvojeno od njegove majke, a vase cenjene svekrve, onda je jos i podnosljivo- otrpite je malo kad dodje u posetu, bolje nego da vam je svaki dan nad glavom.

Kazu da je rec "svekrva" nastala od "sve kriva", a verovatno su snahe te koje su je za mnogo stosta okrivile. Uglavnom i s razlogom.

Nastradati ili srpski rečeno najebati.

Kao čakiju, mali džepni nožić sa sklopivim sečivom, omiljeni aksesoar svakog Bosanca koji drži do sebe. Uzeo ga jednom rukom za glavu i sklopio unapred, obično pri tome naletevši čeonim delom sklopljenog na tvrđu površinu. Stola ili šanka, šta se već našlo ispred.

Ne, nije ni samoposluga, a kamo li "C" ili ne daj bože "Maksi" market.

Reč je o narednom evolutivnom stupnju "Mordora", slobodi, koju su današnji penzioneri, a pre 50 godina progresivna omladina, osvojili. To je sloboda da im brkata prodavačica ne uvaljuje kratkotrajno mleko od prekjuče, trulo voće i povrće, već da mogu da razgledaju sami.
Onog trenutka kada je svako mogao sam da izabere šta uzima, brkata prodavačica je morala da skrasi svoja iživljavanja na pokušaje da utaji kusur za kasom.

iz nekog razloga, bar u Pirotu, se koristi da se kaze da je neka osoba pozitivna, da je cool, lik, zmaj, faca...

Kažemo za osobu bez izraženih oblina, ravnu kao daska.

Potpuno nepotrebna posto posle pauze profesori redovno zaključuju da ne znaju gde su stali jer im je čistačica obrisala tablu

Izraz, ništa pre braka je poslednji put citiran sredinom prošloga veka kad je moju prababu Jovanku molio moj pradeda Radojica da mu dadne lečka da omrsi brk dan pred svadbu! Ovih dana cure ne traže da ih prstenuješ, kao goluba gaćana da zna čavka kom jatu pripada kad krene da zoba po tuđem golubarniku. Od sveukupne sramežljivosti osta samo ono kad se cura zajuni da po svaku cenu ugasiš svetlo pre čina primopredaje...gde ona prima a deran predaje!
Kad iz arsenala svog švalerskog umeća izvučeš i poslednji adut, kao što su reči pesme ''oj Jelena raširi kolena, nema smisla što si tolko stisla'' i kada napokon padne na tvoj pogled izgladnele usrane pudlice, te se smiluje i reši da ipak da, kao dodir ladne klozetske daske šokira te izjava da može sve al' da odma ugasiš svetlo!
I onda u mrklom mraku krene terevenka, gde ti kao Filip Višnjić guslaš celu noć lišen čari klaćenja i mlaćenja! Sreća pa u glavi svakog muškarca ima nalagerovane pornografije pa možeš tako da kupusaš tri dana i tri noći... svašta, ko da morate da se gledate!

Upaljač koji je podešen na maksimalan dovod plina. Pretvara se u brener i prži sve što mu je na dohvatu. Obično neupućeni pri paljenu cigare dobiju besplatno paljenje trepavica, obrva i šiški.

Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.

Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.

Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.

Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.

Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.

Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.