Jupiter bijaše dijete iz dobre kuće Šćekića iz Berana i bijaše mu lagodan život dok nije upisa srednju jer tu dolaze problemi.
Otac i majka mu bijahu masu strogi te je ovaj mora baš da uči masu da bi ih zadovoljava (npr trojka iz srpskog nije smjela kući da se donese ako misli sjutra opet u školu da ide sa glavom na ramena).
Srednja ka srednja, cigari, drugovi, loše priganice i još gore palačinke. Popušti Jupiter u školu i na pismeni iz srpskog na temu ‘’brat Musli napada Hemofarm’’ dobija keca. Muka, plač, dreka, kako kući da se pojavi?!
Tu malom pametnom Jupiteru pade na um ‘’moga bi ja krealju moj da rečem ovijema mojima da sam dobiJo 4’,’ te tako i učinje i to je ujedno bila i prva laž ikad. Viđe Jupi da mu dobro idu laži i da mu je masu lakše tako pa poče sa pričom “ viđi ovoga što ti je mali znam ja Sandru jeba sam je iza borova proljetos kuravela obična’’ pa onda malo jače “ ostroga mi Mira i ja juče sa mojom nindžom išli 340 kroz kanjon morače bez kacige’’ i najjače ‘’znaš ti decxko, ko sam ja? Ja sam decxko mafija’’

otac dolazi na roditeljski veli mu nastavnik da Jupi ima sve jedinice
otac dolazi kući vadi svoju katanu iz špajza i kida glavu mladom Jupiteru na mjestu

Radnik sa najmanjom dnevnicom,a najviše zaduženja.Svršeni srdnjoškolac ili student građevine,bez rođaka na položaju,idealan kelner na gradilištu.Ima viška snage i vremena,a manjka para.
Nadimak kelner je dobio jer služi majstore ciglom i malterom, a u pauzi ide u diskont po pivo.Ma koliko se trudio nikada neće biti majstor,bar ne na tom gradilištu,gde sad radi.Gazda i majstori će ga uvek tretiraju kao nižu vrstu,iako je školovaniji od njih.Uvek će naći nove načine da ga ponižavaju na gradilištu,komentarima tipa treba si za popa učiti i slično.

Dosta razudjena upotreba. Moze u smislu "super riba", moze za meru velicine kada se u gostima ima znacajan polozaj kod iznosenja pecenja. U svakodnevnom zivotu tipican izraz baba u mesari: "Majstore, molim vas jedno, ali LEPO parce". Na to navedeni sece vene od radosti i, bas uinat, uvaljuje podlo sakrivene ziletine koje ni komsijska dzukela posle ne moze da sazvace.
Moze se koristiti i kod penzosa koji su uvek u naponu snage i koji, kad vec nisu kresnuli danas neku mladu komsinicu, bar tvrde da su prepesacili "lepo parce" od jedne do druge klupe.

Šara-mantni oplođivač, uglađeni biznismen, ljudina u kafani i van nje - to je ljubavnik Lepe Brene, arheneprijatelj onog njenog supruga tenisera. Dok je teniser sunčao znojave mošnice po otvorenim turnirima belog sveta, sve obučen u najfiniji južnokorejski poliester, Brener je teniserovu gospođu čašćavao međunožnom rabotom u zemlji matici. I postelji matici. Ta, i kamen običan, pa se kresne o drugi kamen, a ne jedna dama takvog sklada i šatorsko-koncertne aure.

Lepog Brenera nije niko video. Lepi Brener se ne hvališe svojim podjednako otmenim prijateljima, niti se eksponira. On živi u jonosferi dostojanstva i tvrdog kurca, carstvu armani parfema i ćebadi od kašmira, i jeftina slava ga ne dotiče. Njegova je nagrada ništa drugo, nego zahvalan pogled Jahić Fahrete dok ga ispraća preko kućnog praga krajnje poetičnim i odabranim rečima:"Hvala Vam na opravci, majstore. Ako mašina opet otkaže, zvaću Vas."

Nama smrtnicima Lepi Brener nek posluži kao čudovišni kanon i postulat pouzdanosti i stamenosti, iako ga nikada nećemo prestići u tom domenu. Lepi Bener jebe, a ne pita, jer ne uviđa mogućnost odbijanja, a žene mu opet zahvalne.

Sanacija je isto što i popravka, samo ima par razlika, kad nešto treba da se popravi pozoveš majstora i on sve sredi za kratko vreme, razumnu cenu i na obostrano zadovoljstvo. Kod sanacije je postupak malo drugačiji, prvo neki političar kaže na vestima da je sanacija neophodna, onda se raspiše tender koji je inače namešten tako da se neko drugi debelo ugradi, posle toga kreće izvodjenje na kome se i treći ovajdi tako što zakida na materjalu a četvrti zavrne majstore za plate pa oni onda batale radove na pola i počnu štrajk gladju.

Mesto gde se mnogo loče.

U određenim granicama, otprilike, neprecizna odrednica količine supstance ili broja jedinica. Predviđanje prema ranijem iskustvu.

U radionici, gde je svetlost krajnje slaba, nervozni majstor zavrće šrafove na zarđalom karburatoru, a mi stojimo i radoznalo gledamo šta majstor radi...Najčešće ćemo čuti ovu rečenicu, kojom će nas lagano odjebati uvek se pitamo gde da stanemo da ne bismo zaklanjali to "jako" svetlo. Tajno mesto na kom možemo stojati, a da majstoru ne pravimo probleme tokom rada još nije otkriveno.

Stanje neverovatne sreće, blagostanja, radosti i bezbrižnosti. Ne postoji veća sreća nego kad se kuče vozi u kanatama; sreća je tolika da je kucov prejeb'o čak i poštara iz Lugova, što nije nimalo lako.

Nesrećnica koja je završila računarski smer na elektronskom ali je nesposobna da bilo šta pametno radi pa onda potegne sve moguće i nemoguće veze da je zaposle u nekoj školi. Ova profesorka misli da je Windows 3.11 tehnologija budućnosti zato što predavanja priprema iz knjige koja je štampana kad i one pare sa 7-8 nula. Na linkove uvek klikće dva puta.

Ako se zaposli u osnovnoj to nekako i može da se podnese, ona ne zna ništa, djaci znaju samo da pokrenu igrice i tako oni igraju igrice a ona im ne smeta i na kraju svi imaju petice.

Postaje zabavno kad se zaposli u srednjoj školi, još ako je srednja elektrotehnička onda sreći nema kraja. Tu nailazi na djake koji znaju kako miriše FOR petlja i koji za popodne mogu da od gomile delova naprave 5-6 kompova koji rade. Medju njima se uvek nadje neki šaljivdžija koji će da za pozadinu stavi sliku desktopa sa ikonicama a u podešavanjima isključi ikonice i onda je snima mobilnim dok bezuspešno klikće u prazno.

Ono što mora da ima svaka srednja škola i fakultet (ređe osnovna). On/a je poznat u čaršiji po svojoj strogoći i treniranju discipline, starije generacije ga se nerado sećaju a mlađe ga se plaše i pre nego što stignu do njega.
Bitne karakteristike su mu da predaje duži niz godina, ima neki opasan nadimak, svoj predmet smatra najbitnijim od svih, ima rečenice tipa "Bog zna za 5, ja za 4 a vi možete samo ispod toga", kod njega najviše ostaje da polaže u avgustu (studenti u oktobru), zbog njega se pada razred/obnavlja godina, kolege ga ne vole ali ga "poštuju", ni direktor/dekan ne može da mu prigovori, rodbinu uvek pokopa verbalno kad dođu da se raspravljaju oko ocene, dovoljno mu je NIŠTA da ti da keca ili obori na ispitu....
Jedina dobra stvar je što ti roditelji i rođaci to mogu uzeti kao olakšavajuću okolnost u slučaju loših rezultata.

Odgovor srpskog majstora nakon završetka posla kada ga pitaju koliko treba da se plati.

kada se zavrsi srednja skola pocinje nedoumica da li da se zaposlis ili da studiras. Ti kategoricki odbijas da se zaposlis, i da radis neki jadan posao za dvadesetak hiljada, i da pritom ne budes niko i nista, i da se razocaras u zivot odmah posle srednje skole. Ne. Ti biras da studiras, da se maltretiras 7, 8 godina, da uzmes tu diplomu samo da ni posle toga ne bi mogao da se zaposlis, a i da te usere neki posao, plata ti nije nesto mnogo veca od onih 20 soma s pocetka. Razocarenje je neminovno, a studiranje ga samo odlaze.

Фантоми основних и средњих школа , деструктивно-разарајућа багра која не поштује никаква правила наведена од стране система, јебе им се за друштвене норме, јебе им се за оно што кажу особе nа положајима. Не зајебавај се са њима јер се они зајебавају са тобом, не покушавај да их уништиш, јер не можеш да убијеш оно што већ нема живот.

Cuje se cesto u kladionici, kad neko ceka rezultat za isplatu a nikako da dodje, a njemu se pisa.
Mrzi ga da ustane da ode da sora, i ceka zadnji trenutak, sve misleci da ce da padne taj gol bas kad on ode u toalet.
Kad na kraju krene u wc kaze "idem da ispisam maler", nadajuci se da ce sa tim soranjem nesto da promeni, da istera maler, losu srecu iz sebe.
Bilo je slucajeva da bas dok je taj neko u wc-u padne taj gol, ali cesci je slucaj da ga drustvo przi i svi se deru u kladionici "to majstore, dala barsa, mancester...(ko mu vec treba) gol".

Vrsta modernog amaterskog plesa.
Pokreti se rade iz pogrbljenog polučučnja; ruke naizmenično idu iz ramena napred, kao da hvataju senku, sa njima i kukovi; i tako napred-nazad. Ples zahteva solidno prostora, inače možete uhvatiti nekog za nogu, bulju, shodno tome i dobiti batine.
Senka koja se hvata je zapravo zamišljena; ako pod laserima i istripovanim reflektorima pokušavate da hvatate pravu senku, možete narušiti estetiku pokreta, pa i zasmejati prisutne majstore ovog plesa.
Takođe, budite spremni na salve smeha od strane neupućenih, ali pravi poklonici ovog plesa neće se ustručavati da ga izvode i tako ispolje svoju ljubav prema njegovoj gracioznosti.

Izraz koji se koristi onda, kada hocemo da opisemo da posao koji neka osoba radi ne ide bas dobro, tj. da osoba koja posao izvrsava kilavi i odugovlaci, takoreci razvlaci, pa je upravo zbog tog razvlacenja izraz i nastao, jer je kao sto kazu u slagalici razvlacenje jasna asocijacija za sline.

Vibraciona (perkusiona) bušilica na motorni pogon (benzin) od nekih 50 konjskih snaga i preko 50 kg težine. Pravi je neka švedska firma i može se naći u gradjevinski žutoj boji ili u SMB vojnoj boji. Koristila ih je JNA.
Vrlo su zgodne za miniranje jer za 5 minuta zabodu polugu od 0.8 metara u granit, i spremni ste da u istu nabijete eksploziv i eto vam dela puta kroz karpatske planine. Ako se buši rupa za miniranje, onda samo treba da je pridržavate, da ne pobegne. Ako pokušate nesto komplikovanije, kao sto je bušenje horizontalne rupe, trešće vam se kosti jos mesec dana.
Spada u robijaški alat.
Danas je koriste građevinski preduzimači za rušenje na napristupačnim mestima.

....I to im je glavni adut da ne moraju da razmisljaju u napred i da svaku grešku mogu da isprave.

2 "opaka" benda stare Jugoslavije, koji su "prasili" od Triglava do Djevdjelije 80-ih godina. Jedan muzicki kriticar je jednom davno rekao kako su oni jugoslovenski Led Zeppelin i Deep Purple!!?? ( verovatno je mislio da su Hari Mata Hari jugoslovenski Black Sabbath, ali su ga na vreme ucutkali). U sustini, ova 2 benda nikad nisu bili suprotstavljene snage, jer, ko je slusao jedne, obavezno je slusao i druge, i obrnuto, kome se povracalo od jednih, bacao je peglu na druge. Osim sto si sebi nadenuli idiotska i veoma originalna imena, imali su i, uglavnom, iste takve tekstove. Prosto su se takmicili u pateticnosti. Nezaobilazne teme su: tuga, jad, suze, raskidi, srednja skola, neuzvracena ljubav. Slusale su ih tinejdzerke koje nisu kapirale EKV, propali jebaci i zagorele domacice.

Pojas koji ne postoji u karateu (osim na takmičenjima gde je jedantakmičar markiran belim, a drugi crvenim pojasom).

Međutim, oni koji imaju narandžasti pojas obično govore kako nose crveni jer drugima narandžasti pojas zvuči slabo, a crveni im je neki kul pojas. Ovi drugi (koji obično ne znaju koji su pojasevi u karateu) znaju samo da su prva tri: beli, žuti i narandžasti (neki ne znaju ni za narandžasti); i poslednja dva: smeđi i crni. Ne znaju kojim rasporedom idu plavi, zeleni i ovaj imaginarni crveni.

I tako kad kažeš da nosiš crveni, oni će "bravo majstore" ili tako nešto, a za narandažsti će ti reći "Šta? Tek?".