Novi muzički pravac koji opisuje bukvalno ono što se dešava u spotu pesme. Kada bi nekom slučajem Ajs Nigrutin bio zadužen za obradu pesama na literal način, pored R'n'R, hip-hop, R'n"B, techno, house, psy.... ubrzo bi se našao i zvanični muzički pravac LiteRAR!

( Ajs je maestro da dočara život na komičan način)

kad nekom klincu u gradu dodju rodjaci iz Bostona, Čikaga ili Vankuvera često se govori. Oni su obično nabrijani na hip-hop fensi fol i teško se uklapaju u okolinu balkanskog geta, pa zaboravljaju da kod nas ljudi kradu narandže iz granapa da bi preživjeli i da ih boli kurac za Jim Jones-om i kako je Tupac umro.

Кад погинеш бранећи Србију. Најмање три пута.

Kroz vekove postojanja ljudskog društva, čovečanstvo je iznedrilo brojne heroje, vidjene i nevidjene, prepevane i prekenjane, koji su ostavili duboke tragove u istoriji i čija se dela prepričavaju i dan danas. Tako je Prometej bogovima ukrao vatru, Ahil je bio ranjiv jedino u levoj peti (jebiga tada nije bilo anatomske obuće i čarapa), a Aleksandar Nevski je u jednoj bitci kao štit na kraju koristio vrata od zamka..

No, svi ti fićfirići nisu ni do kolena nšim sinovima, junacima od kojih se zemlja tresla i pred kojima se panonsko more povuklo u podzemne vode. Svako vreme imalo je svoje, ali najviše ih je bilo onda kada su nam bili najpotrebniji - u vreme turske tiranije i zuluma. Srpskog junaka je uvek krasila jedna stvar, a to su bile dve stvari : pamet, junaštvo i močuga..

Potrošnja vode međ’ Srbima oduvek je bila mistična, tajanstvena i sasvim neshvaćena kategorija. Eto, zemlja nam je, Bogu fala, izbrazdana mnoštvom potoka, rečica i reka a tamo gde njih nema dobri Gospod nam je podario velika i duboka jezera pa imamo sreće da nimalo ne oskudevamo u najvažnijoj stvari na svetu. Pritom, imamo i dosta jebene vode. Kad se sve sabere, samo nam još more fali ali to je izgleda Svevišnjem bilo isuviše nezgodno da napravi a da ne izazove još veći gnev kod ostalih, odnosno, NENEBESKIH naroda i narodnosti. Uostalom, ko ih jebe kad su Rumuni.

Elem, ostavivši tu ideju po strani – do neke sledeće prilike, barem – naš Stvoritelj nam nije ostavio baš neka precizna uputstva za korišćenje iste pa smo mi, siroti, bili primorani da se snalazimo kako znamo i umemo, da brainstormingujemo, da improvizujemo. To je prouzrokovalo da danas dok se umivamo, zapiramo, brijemo ili, ne daj Bože, peremo zube, svaki put potrošimo količinu vode koja bi bila dovoljna da napoji jednu lepu, ožednelu i prilično dvogrbu kamilu a cenim da bi se i jedno omanje pleme u Keniji snašlo sa tom litražom. Na godišnjem nivou, razume se. Ukoliko bismo u računicu dodali i učinak plemenitog komše Milutina koji svaki dan i veoma brižno zaliva svoj pokušaj od bašte vatrogasnim jebenim šmrkom ( model ,,Naiagara 200C‘‘ ), došli bismo do frapantnog podatka zbog kojeg bi u Somaliji verovatno prestao rat. Ili bi počeo novi, štagod. Te eventualnosti, pak, nas i ne interesuju previše. Mi imamo nebo da čuvamo a to je, priznaćete, dovoljno olakšavajuća okolnost. Pozdrav.

N.B Za bolje poznavanje ostalih Lepih Srpskih Običaja, kliknuti ovde. Autor.

Iako smo u prethodnim delovima već bili duboko zagazili u područje običaja koje imamo zadovoljstvo da delimo i sa ostalim stanovnicima ove naše blagodarne planete, ipak ću vas zamoliti da se najmanje još jednom sastanemo unutar granica ove naše blagodarne države i proučimo jedan od najlepših, najduhovnijih i definitivno najređe praktikovanih rituala u čitavom folkloru naroda serbskog.

Elem, iako oficijelno “neobeležen” u crkvenom kalendaru i nezaveden čak ni pod tačkom “Razno” u pomalo izgriženoj ali svejedno dostatnoj dokumentaciji Etnografskog Muzeja u Beogradu, pomenuti ritual se ipak kako-tako dâ proglasiti postojećim, za šta postoje minimalni ali dovoljni dokazi. Oni se, naime, nalaze u svakom od nas, duboko pohranjeni u predelima podsvesti za koje nismo ni znali da postoje, sakriveni od okružujuće nas javnosti kao najveća tajna ikada čuvana. Treba samo malo džarnuti tu i tamo da bi izbledela sećanja ponovo dobila boju i sjaj vremêna u kojima su i nastala...

Sećate li se?

Ukoliko i ne uspevate u tome, trud je ono što se ceni. Uostalom, iako su reči iz naslova terminologija poznata svakom iole obaveštenom homo-sapiensu ( pa, čak i onom koji ne želi da upiše Filozofski Fakultet u Nišu; prim. prev. ), ko može da vas krivi što niste u poziciji da se setite jedne od ukupno tri ili manje večeri u 16-ogodišnjem državnom obrazovnom planu, u kojima ste sa jebenom školom otišli na neki od pomenutih hepeninga i na pljeskavicu/picu posle? Pre ćete se setiti te pljeske u Makedonskoj ( jebiga, zatvorili ih posle zbog opšteg trovanja mesa/mesom ) nego što ćete ponovo proživeti “akciju oplemenjivanja duha” kojoj ste isključivo telesno prisustvovali par minuta ranije. Ko ima obraza da vam uopšte zameri na tome što u državi koja je donedavno bila u kandžama Komunizma ( a, čini se, i dalje je ) nemate ili imate skoro NIKAKVU mogućnost da ukoliko imate pare za bacanje ( a trebalo bi da ih imate ) iste potrošite na vrhunska dela umetnosti, stvorena od strane vrhunskih umetnika radi vrhunskih dometa, a potom sve to namah zaboravite?I ko sme da se usudi da vam kaže da TA devojka nije bila vredna vaše žrtve i odlaska na “Labudovo Jezero” ili “Rigoleto” ( Đuzepe Verdija, ne “želudca” ), iako vam posle nije dala željeni organ?

Mislio sam na “srce”, baj d vej...

Bilo kako bilo, situacija nije alarmantna. Postoje i drugi vidovi prokletog zabavljanja duha, običaji koje možete izvoditi u sopstvenoj kući, pred sopstvenim ekranom sa određenim priključkom, bez i najmanje opasnosti da vam se pridrema ili da vas neko opomene ( da ne kažem, "prikenja" ) što blebećete telefonom usred jebenog Trećeg Stava Treće Simfonije nekog mrtvog Ješe. A i balerine nemaju sise, reala...

Beli reper.

Pokušava da bude veći crnac od svakog crnca.

Što je za muslimane Meka, to je za njega Bruklin (iako taj isti Bruklin poznaje samo onako kako je predstavljen u holivudskim filmovima).

(Da ne bude zabune, izraz se odnosi samo na one napaljene wannabe-gangsta primerke, koji apsolutno nikakve veze nemaju sa izvornom hip-hop kulturom i izvornom rap muzikom).

Tv Pink. Prvo stradaju oči, ubrzo i uši, a sve to vodi potpunoj dezintegraciji žrtve.

Slanje paketa, pisama, dokumenata, novca, lekova, tehnike, stočne đubriva, traktorskih delova, studentske hrane i čistog veša međugradskim linijama autobusa.
Glavni monopolisti, zbog kojih DHL ne može da zaživi u srbiji, su šoferi autobusa.
Kao novčana naknada za uslugu daje se dobrovoljni prilog, po sistemu "keš u ruke".
Poput nepisanog pravila postoji i nepisani cenovnik ovih usluga, a najniža moguća taksa je ekvivalentna ceni dva piva u staničnoj kafani (nemojte se nuditi da sami platite piće - majstori ne piju dok voze).

Šetaš gradom sam i smeješ se, ljudi gledaju u tebe i misle da si lud, šetaš i tužan si, niko ne obraća pažnju.

1. Mahanje albanskim zastavama i paljenje albanskih zastava
:u prevodu - Kosovo je Srbija:

2. Čupanje stolica i bacanje stolica na teren
:označava misao da mi, Srbi, nikada ne sjedimo skrštenih ruku nego ponosno stojimo uspravno, visoko dignutog čela i tako idemo kroz istoriju, tako da nam stolice ne trebaju:

3. Paljenje baklji i bacanje baklji na teren
:baklju, kao simbol svetla, ponosno bacamo u budućnost, da osvetlimo pute našim nasljednicima:

4. Mahanje cangama, čekićima i šrafcigerima
:simboli radničke klase - nosioca društva, i simboli vrijednih ruku radnog naroda:

5. Sukob sa policijom
:u prevodu - Kosovo je Srbija:

6. Lomljenje zaštitnih stakala
:simbol razbijanja barijera koje nas sprečavaju na putu ka Evropi:

Група ентузијаста сличних крикеташима из Маринкове Баре или карлингашима из Жедника. Шачица алтернативаца жељних пажње који су научили правила неког маргиналног спорта, направили савез и прогласили себе репрезентативцима.

Добар начин да се измузу паре из Олимпијског комитета или Министарства спорта.

Osobina koju sve rijeđe možemo primjetiti,ali kod koga je ima,
čvrsta je i nepokolebljiva.

Najomraženija struktura repera. Počeli su kao geto reperi, a sada su sve osim repa. I kada su bili reperi, uvek im je falio kamen temeljac hip-hop kulture, ali fizički lepuškasti – uspeli su veoma brzo da steknu slavu među beogradskim srednjoškolkama. Repovali su o odrastanju u getu, prozivali Seku, Cecu i Jecu, a onda se sav taj silni potencijal pretvorio u autotune i nedeljno popodne kod Lee Kiš.

Spremnost da se izdvoje stotine evra za savete nadrilekara, a odbijanje da se plati participacija od nekoliko desetina dinara za lekarske usluge.

Dok TRČIŠ za prasetom po oboru u nameri da ga prikolješ, savršeno ti PUCA kurac šta o tome misli društvo za zaštitu životinja.

Rupe i okolo asfalt.

Idu u crkvu i kada nisu na svadbi.

Horor u kome ćete više puta videti golu gujscu Srđana Todorovića od svih naših filmova zajedno.

Prvi srpski GPS.