E, pa bilo bi lepo i dosta jednostavnije da to može da bude kontra stav, ali nije, na žalost. Univerzalni lek za svaki muški problem je, takođe, kurac. To se pre svega odnosi na osećaj samopouzdanja i moći koji pruža krupan gaćni asesoar. Pa neka taj sa debelim mesištem ima i homoseksualnih sklonosti, on nikada neće biti gej, pička, sisa, šmoklja koji stavlja lak za kosu i nosi ultratesne Zara farmerice, jer nema šta da ga žulja. Neće biti ni štreber, ni suvoparni karijerista, jer veliki Đoka uvek traži vremena za sebe i održava prirodni balans između obaveza i razonode. Bitanga ili ne, muškarac sa velikom kitom je uvek stabilna beskompleksna ličnost, jer ima šta i da mu puca kad krenu da ga smaraju glupostima.

Opis osobe koja se na nekom javnom mjesto ponaša nevjerovatno slobodno i bahato, kao da posjeduje zrak koji ljudi udišu oko njega.
Klasika, razbacivanje, samo mu fali kauč da se izvali i počne da zapovijeda.
Prosto vrišti iz njega taj stav "boli me uvo za sve, ovo je moja teritorija, moja pravila, tako da ću se ponašati kako ja hoću, a vi.. ako vam se ne sviđa, znate gdje su vrata!"

Još jedan,pored milion drugih ukazatelja na retardiranost čovečanstva. Dok deca u Africi,ili,zašto ići tako daleko,dok deca na ulicama i u domovima nemaju poštenu majicu,o čarapama i pantalonama da ne govorimo, gospođe sa dubokim džepovima svoje miljenike oblače u najnovije modele ne-znam-ni-ja-koga,smatrajući to obaveznim, da se kuče ne prehladi. Drage dame, pročitajte štogod. Psi su takvi da imaju krzno koje ih štiti, teško da im moše biti baš toliko hladno koliko je onom detetu što Vas na semaforu moli za kiflu.

Čovek koji je ispunio najluđi san prosečnog srpskog (ali i bilo kog drugog) tinejdžera: igra igrice i zbog toga prima platu. Pride je došla i velika popularnost, što je jedan od glavnih razloga zbog koga ljudi kupuju "Svet Kompjutera".

Slogan dostojan našeg top menadžmenta, prvenstveno školovanog za takav stav takoreći. Jer, zašto bi se razlikovao život od video igre, klikneš na dugme i posao je odrađen, pa zašto to ne primeniti u pravom životu kad je tako jednostavno...
Dobro, moraš to da kažeš i uvališ nekom, nije to baš tako lako ustvari... Još ako taj neko ima jednu uncu zdravog razuma preostalog posle godina slušanja raznoranih inteligentnih ideja od strane voljenog mu šefa, to uopšte nije lak postupak. Ali srećom, tu je uvek metoda ubeđivanja na fin i suptilan način.

Ne konzumiram.
Ne posedujem dovoljno bogat vokabular da kažem ''Ne hvala, ali ja zaista izbegavam slim cigarete sa roze trakom na filteru jer deluju homoseksualno'', a ipak završio sam trogodišnju trgovačku školu u Lebanu i znam da ću zvučati previše prosto ako samo odbrusim: ''Ne jedem ja tej lazanje'', ''Ne pijem ekspreso, samo domaću kafu upAtrebljavam''.

I zato se držim zlatne sredine te koristim ovaj izraz da ne bih uvredio domaćina, a koji mi omogućava da koliko-toliko sačuvam gospodstven stav, iako realno, u većini slučajeva i nemam blage veze čime me to nude.

Možda je težina definisanja ovog pojma jednaka borbi protiv istog. Atmosfera straha se stvara pristankom velike većine ljudi na prisvajanje stavova koji sa sobom nose mržnju. Nažalost taj strah je svuda. Svi ga udišu, neki bez sopstvene volje ali moraju.

Životinje koje svakodnevno svi ljudi gaze, ali niko ne odgovara pred društvom za zaštitu životinja, čak pišu i zakone koji uključuju obavezu gaženja preko njih.

Ta činjenica pobija onu staru da postoje ljudi koji " ni mrava ne bi zgazili".

Prosto rečeno, nešto samo tvoje i za tebe karakteristično.

Reč je izgubila smisao i poentu u 21. veku, zbog sve veće dostupnosti informacija a i nedostatka kreativnosti kod pojedinaca te se sve svodi na ogroman neprekidni proces kopiranja, i polako ali sigurno značenje pojma originalnost pretvara u " biti kopija nekog drugog, sa eventualnom malom izmenom".

Stanija, nećeš mi vjerovati, nije o tebi.

Profesori, intelektualci, državnici, umjetnici - elita.
Ma, koja elita!?

Gomila beskičmenjaka koji se povijaju kako vjetar duva dozvoljavajući da mjesto društvenog etalona zauzme najgora žgadija. Čvrst princip i nezavisan stav nestali su u izmaglici valutnih isparenja svrstavajući ovu nazovi višu klasu u isti rang sa ravom koja šipuje za 50 jevreja.

Nemaština?!? Nije im ni bolje ni gore od ostalih koji krpe kraj sa krajem i to ne može biti uzrok prostituisanja mišljenja i samoporicanja onoga što bi elita trebala biti.
Neke stvari se ne mogu kupiti novcem. Bar ne bi trebalo.

Stav dijametralno suprotan od onog "ne umem, al' imam dobru volju". Koristi se kako bi na diplomatičan i pomalo duhovit način sagovorniku rekli "Ne pada mi na pamet, odjebi u skokovima".

Izraz se može upotrebiti u situacijama kada vam neko traži:
- da skuvate kafu, samo zato što ste žensko;
- da opeterete sudove, samo zato što ste žensko;
- da spremite nešto za jelo, samo zato što ste žensko;
- da nešto pobrišete/usisate, samo zato što ste žensko;
- da uradite bilo šta što spada u stereotipno ženske poslove, opet, samo zato što ste žensko.

Naravno, izraz mogu koristiti i muškarci kada se od njih traži da odrade neki stereotipno muški posao.

Sarkastični uter sagovorniku, najčešće zastupljen kao apendiks osnovne rečenice kojom se pomenutom saopštava tvoj oprečno-posprdan stav prema nekom njegovom/njenom mišljenju, postupku ili pojavi uopšte. A mož' da bude serviran i kao čista prozivka, ono, nikad se ne zna u ovo doba kolektivnog snalaženja.

Elem, nešto tipa Izvini, (OPL), nisam te prepoznao, samo bez te "ipak ovce čuvasmo zajedno mi" crte zdravog ortačkog podjebavanja ali i sa daleko raznovrsnijom paletom cinične aluzije.

Pređimo sada na primere, postavila žena i neko meze tamo...

To su isti oni "stari" dobri klici, kojima je nešto kvrcnulo u glavi usled totalnog haosa u kući/školi/državi/univerzumu, pa sada biraju "strane"/"ratne boje" te postaju:
a) "sekta, sekta, satana" mlade nade satansko-metalurškog pokreta;
b) "pljujem, al' sa stavom, po ulici" pankerske kaznene ekspedicije;
c) "još se nisam polomio, ima još vremena za to" skejterske eskadrile;
d) "mrzim sve bez raloga" skinheads gerile.

Neki kombinuju od svake kategorije pomalo, pa tek tad prave konfuziju. Zanimljivo je da svi oni imaju neki napucani stav, šatro filozofski, i veoma su (po svojim rečima) iskreni u tome, ono, kao TRVE i taj rad.

konstatacija do koje dolaze ljudi u emotivnom rasplinucu, kada emocije bujaju, osjecaji odlucuju, razum zastajkuje. situacije u kojima pricamo o stvarima od izuzetnog nam znacaja. subjektivan stav.

ja bih rekla da smo mi zene najcesce voljne umirati za muskarce, ljubav, dodire poglede, osmjehe, njeznosti uopste, zagrljaje...

a oni, oni bi umirali za ideale, fudbal, politiku, religiju i poneki za zenu... najcesci primjerci ovih sto umiru za zenu su posesivni, extremno ljubomorni muskarci.

ogradjujem se medjutim, jer nisu svi muskarci i zene isti, pa ne umiru svi muskarci za fudbalom... niti sve zene umiru za muskarcima.

Uvek obrijan ispod miške. Ide redovno kod kozmetičara. Najskuplje cipele mu na nesmrdljivim stopalima.Tolerantan je i obično japi... Nosi kupaće gaće od 100 evra.Ipak, čovek nije peder. Ovo je nova podvrsta muškarca- higijeničara i to je baš lepo. Dosta više sa smrdljivim nogama i "mrzi me da se tuširam" fazonima...

Retka pojava današnjeg degradiranog društva omladine. Neki malo stariji, verovatno bi rekli "potpuno normalan" međutim sa posrnućem društva ova individua počinje da predstavlja nešto natprosečno čak šta više i abnormalno.
On nije matematičko-muzičko-istorijsko-sportski mag, nije građen kao Fernando Kolunga i nema neki holivudski šarm. On je umeren. Pomalo svestran. Možda čak i staromodan. Old skul sa vidnom primesom modernog. Svakom društvu godi jer zna da racionalnim sagledavanjem smiri stvar i ume pomalo da razmišlja i kao matorac. Neretko predmet sprdnje, ali to ni malo ne utiče na njega da promeni svoj stav prema okolini i esenciji života uopšte.

Vrsta povrća bez kojeg Duško Dugouško ne bi mogao sa tolikim uspehom da ponavlja svoju poznatu frazu.

Ima sve potrebne kvalitete, ali mu opet fali ono nešto. Neka nit koja bi mu omogućila da sve pozitivne osobine pretvori u konkretno djelo. Iako se čini da su sve kockice savršeno posložone, jednostavno ne ide. Poput diplomiranog pravnika koji govori tri svetska jezika, ima sertifikate raznih univerziteta i organizacija, osposobljen za napredno korišćenje računara, poseduje zavidan IQ, retoričke sposobnosti i ima stav. No jednostavno nema sreće u pronalaženju posla.

Poput fudbalera koji se nalazi u dobroj kondiciji, agilan je, brz i okretan; igra timsku igru i redovan je na treningu. Što je najvažnije - ima srce, i ostavlja ga na terenu. No opet ne može da pređe u višu ligu. Da li je u pitanju manjak interesovanja skauta ili neka viša sila, ne znam. No činjenica je da njegov talenat propada.

Ili poput rasnog mladića, visokog, zgodnog, načitanog, fizički spremnog i psihički sazrelog, koji opet, pogađate - ne jebe. Da li je problem u njemu ili okolini, niko ne zna. Možda je neiskusan u muvanju, možda se boji jer je iskompleksiran, možda je aseksualan (ŠKK?!)... Činjenica je da ne jebe, iako poseduje sve kvalitete da adekvatno obavi tu kompleksnu radnju.

Možda ponekad treba imati više sreće nego pameti i iskustva, ili se čini da je novac zajednički imenilac trojici naših junoša?! Jebiga, nikada ne treba gubiti nadu.

Kada se desi da nemamo pri ruci tj. guzici WC šolju već usrani čučavac, preporučljivo je znati osnovne stilove sranja u ovakvim situacijama.

1. Supermen stil: Noge su skupljene u čučnju, jedna ruka je savijena u laktu preko butina, a druga je ispružena i njome držimo vrata da ne padnemo ili da neko kome se takođe prikenjalo ne upadne. Naziv je dobio po tome što je stav vrlo sličan Supermenovom letenju.

2. Vojnički stil: Jedna noga je u savijena u čučnju, druga noga je ispružena i njome su pritisnuta vrata iz istih razloga kao i u prethodnom stilu. Ruke su raširene i njima se odupiremo između zidova takođe zbog balansa. Podseća na neku vojnu vežbu izdržljivosti, pa je po tome i dobio naziv.

3. Kalinka stil: Stil veoma sličan prethodnom. Jedina razlika je u tome što su ruke savijene u laktovima i tako se odupire o zid. Koristi se kada je razmak između zidova mali ili kada neko ima raspon ruku kao kondor. Naziv je dobio po istoimenoj ruskoj folklornoj igri jer podseća na stav prilikom igranja.

4. Opkoračni stil: Najprostiji stil koji se najviše i koristi. Jednostavno se čučne i opkorači čučavac. Ruke su obično skrštene ili naslonjene na kolena.

5. Prekoračni stil: Takođe veoma jednostavan. Sličan opkoračnom, s tim što se ovde čučavac prekorači. Malo je teži za balansiranje, pa je poželjno koristiti i ruke.

6. "Niski start" stil: Stil koji je malo prljaviji ali zgodan. Jednom nogom se poklekne ali se ne dodirnu upišane pločice, druga noga je savijena u kolenu. Ruke su na podu, s tim što se pod prste stavi list WC papira da se ne zaseru. Stil je gotovo isti kao i niski start na trkama na 100m, pa mu je odatle i naziv.

Problem je to, to i to... Ne može tako zbog toga, toga i toga...

Rušenje snova, govorna paljba, prekid mašte i fikcije te suočavanje sa surovom realnošću. Suprotstavljanje individui koja je iznela svoj stav i pokazala želju za realizacijom jedne od njenih ideja - što je vrlo teško zbog prepreka i rupa na koje se nailazi pri pokušaju da se ostvari. Fin način jedinke da ukaže drugoj na sve probleme koji dovode želje iste pod znak pitanja, i da su šanse da se te želje ostvare izuzetno male, čak šta više, u minusu.